"Svakog dana kroz pluća propustimo 30 kubnih metara vazduha, koji nam omogućava život donoseći kiseonik, ali isto tako predstavlja i zdravstveni rizik. Prilagođavajući planetu svojim potrebama, nismo na vreme počeli razmišljati o posledicama koje kao ljudska vrsta možemo proizvesti, te se sada globalno i lokalno nalazimo u situaciji da se suočavamo sa posledicama nekvalitetnog vazduha. Klimatske promene i zagađen vazduh su najveća pretnja po zdravlje ljudi u Evropi i neophodno je da javno zdravlje kao princip postoji u svim politikama, ukoliko želimo dugoročno pozitivan rezultat za održivu zajednicu i razvoj društva", objašnjava za "Vreme" Marija Jevtić, redovna profesorska na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu za oblast higijena i javno zdravlje

"VREME": Statistika koja pokazuje štetnost lošeg kvaliteta vazduha na ljudske živote je poražavajuća. Na koji način su klimatske promjene, a prije svega kvalitet vazduha stvar javnog zdravlja?

MARIJA JEVTIĆ: Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše javno zdravlje kao nauku i umetnost prevencije bolesti, produžavanja života i unapređenja zdravlja putem organizovanih napora društva. Oslanjajući se na tu definiciju i tvrdnju da je zdravlje javno dobro, kao i na higijenu, granu preventivne medicine koja izučava činioce životne sredine i njihove međusobne odnose i uticaj na zdravlje ljudi, jasno je da su klimatske promene i kvalitet vazduha faktori od esencijalnog značaja za zdravlje.

Zagađenje vazduha jedan je od deset glavnih globalnih faktora rizika po zdravlje. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj predviđa da će 2050. godine na globalnom nivou zagađenje spoljašnjeg vazduha biti najveći uzrok smrti povezanih sa ekološkim uslovima. Takođe, ono je označeno i kao vodeći doprinosni uzrok iz životne sredine za nastanak i razvoj malignih oboljenja.

Klimatske promene takođe su od velikog značaja za zdravlje pojedinca i populacije. "Fabrika klimatskih promena" u punom kapacitetu proizvodi direktne i indirektne "nusproizvodne klimatskih promena". Ta bolest od koje je obolela planeta sve je kompleksnija i simptomi su zahvatili ne samo fizičku sredinu nego i biološku i socijalnu, i utiču na kvalitet života pojedinca i populacije u svim ovim sferama. Čovekove aktivnosti usmerene na industrijski razvoj, razvoj ekonomije i materijalnu dobit, uz izostanak ili nedovoljnu brigu o uticaju na životnu sredinu, dovele su do toga da planeta reaguje spektrom simptoma i gradi kliničku sliku bolesti koja dobija hronični karakter, a manifestuje se: poplavama, sušama, požarima, toplotnim talasima, postepenim porastom temperature, uraganima, obilnim padavinama i sve izraženijim temperaturnim promenama.

Sve su to snažni argumenti koji upućuju da su klimatske promene i kvalitet vazduha javnozdravstveni izazov i jedan od najvažnijih prioriteta.

Čije zdravlje najviše trpi zbog posljedica energetskog siromaštva? Kako zaštititi posebno osjetljive grupe stanovništva kao što su djeca, starije osobe ili trudnice?

Od posebnog značaja danas jeste esencijalna potreba za energijom. Energija nam je neophodna za svakodnevno funkcionisanje i prema tome je od velikog značaja za kvalitet života pojedinca, odnosno populacije.

U kontekstu ovog pitanja treba istaći povezanost nekoliko ciljeva održivog razvoja UN koji podrazumevaju okončanje siromaštva, osiguravanje pristupa dostupnoj, pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za preduzimanje hitne akcije u borbi protiv klimatskih promena i njenih posledica.

Energetsko siromaštvo, naravno, najpre pogađa osetljive grupe stanovništva, siromašne, starije osobe i trudnice. Treba naglasiti da cena energije nije samo ona koju trenutno plaćamo, ukupnu cenu čine kako troškovi za energiju danas tako i kratkoročne i dugoročne zdravstvene posledice.

Koje su obaveze zdravstvenih radnika u ovakvim situacijama?

Zadatak zdravstvenog sektora je ne samo da leči posledice nego i da ukaže donosiocima odluka da prilikom odlučivanja o energetskim pitanjima uzmu u obzir uticaj na zdravlje i spoljašnje troškove vezane uz to. Imajući u vidu raspoložive zdravstvene pokazatelje, podatke o kvalitetu vazduha, kao i značaj obezbeđenja energije za svakodnevni život, ali i potencijalne zdravstvene rizike, jasno je da je neophodna potreba da se zdravstveni aspekti razmatraju prilikom donošenja odluka za buduće generacije, u skladu sa principom "zdravlje u svim politikama". Iz perspektive zdravlja, važno je unapređivati okruženje koje omogućava razvoj i korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i povećanje energetske efikasnosti.

Kontinuirane aktivnosti u izbegavanju štetnih činilaca u našem okruženju i negovanje pozitivnih faktora daju nam mogućnost da očuvamo i unapredimo zdravlje pojedinca i populacije. Ove aktivnosti podrazumevaju i nadalje upornost u uvažavanju javno zdravstvenih prioriteta, kako bi u bliskoj budućnosti donosili odluke koje su u korist naših potomaka.

Šporete i peći na drva čija je emisija štetnih gasova velika koristi veliki broj domaćinstava u Srbiji kao jedino grejno tijelo. Kako to utiče na zdravlje žena koje provode najviše vremena kuvajući?

Mogućnost za slobodan izbor grejanja stambenog prostora, kao i potreba za obezbeđenje energije za pripremu hrane, jedan je od važnih faktora za kvalitet života. Siromaštvo koje je veoma prisutno limitira naše izbore, i u želji da se primarno obezbede toplota prostora i energija za pripremu hrane, ne uzimaju se u obzir rizici za zdravlje kao posledice štetne emisije, koja pre svega ugrožava žene i decu. Uticaj na zdravlje je vezan za dugoročni rizik i, mogli bismo reći, "podmukao", te u osnovi zahteva mere koje obuhvataju pre svega borbu protiv siromaštva.

Da li pojedinci mogu da urade nešto u pogledu prevencije ili smanjenja posljedica nastalih usljed aerozagađenja?

Najčešće polazimo od pretpostavke da ne možemo mnogo da učinimo na individualnom nivou da bismo smanjili posledice aerozagađenja. Ipak, ako smo zajedno dovoljno uporni i spremni da i na individualnom nivou donosimo odluke koje će dugoročno biti od značaja za zdravlje, efekat će biti vidljiv.

Snažan individualni doprinos je svakako i odluka da se izbegne zagađenje duvanskim dimom, da se ne puši u kući i da se deca ne izlažu ovoj vrsti zagađenja.

Treba naglasiti da je transport posebna oblast od značaja za kvalitet života, a samim tim i javnozdravstveni izazov. Lični izbor transportnog sredstva može da bude dvostruki dobitak. Hodanje i biciklizam doprinose zdravlju, a sa druge strane izbegavanje automobila i insistiranje na njegovoj tehničkoj ispravnosti dodatno smanjuju zagađenje. Naravno, ovi izbori povezani su i sa kvalitetom javnog prevoza što treba da bude prioritet, kako u pogledu tehničkih rešenja tako i u pogledu izvora energije koja se koristi za transport.

Znanje i svest o zdravstvenim rizicima doprineće i boljim individualnim izborima, iako oni zahtevaju u startu veća ulaganja.

Istraživanja pokazuju visoke ekonomske troškove posljedica aerozagađenja. Koliko košta zagađen vazduh?

Kao zdravstveni profesionalac, istaći ću pre svega da život nema cenu. A prema podacima i procenama SZO-a, približno sedam miliona smrtnih slučajeva godišnje može se pripisati ukupnom zagađenju vazduha. Smatram da je to dovoljno snažan argument da se okrenemo obnovljivim izvorima energije, odlukama koje će doprineti smanjenju zagađenja vazduha a time i smanjenju opterećenosti bolestima. Naglasila bih da su ovi uticaji na zdravlje ujedno i snažno opterećenje zdravstvenih sistema, te je motiv zdravstvenih profesionalaca ne samo da se prilagođavaju narastajućim potrebama u pružanju zdravstvenih usluga koje su posledica zagađenja vazduha, nego da zagovaraju sve one aktivnosti koje će dovesti do smanjenja zagađenja i time manje opterećenosti zdravstvenog sektora.

Koje javne politike treba da dovedu do smanjenja zagađenja vazduha, a samim tim i oboljevanja i umiranja?

Kao što vazduh ne poznaje granice i kao što je klima globalni problem, tako i praktična rešenja i javne politike treba da budu usklađeni sa međunarodnim odlukama, strategijama i dugoročnim ciljevima.

U skladu s tim, treba naglasiti da su Ciljevi održivog razvoja zamišljeni kao poziv Ujedinjenih nacija za akciju kojom bi se iskorenilo siromaštvo, zaštitila planeta i osigurali uslovi za život ljudi u miru i prosperitetu, i kao takvi predstavljaju praktičan okvir za delovanje i u nacionalnim okvirima.

Javne politike u Srbiji treba da uzmu u obzir dugotrajne efekte na zdravlje populacije u toku priprema odgovarajućih strategija. Strateške odluke u oblasti energetike i energetska politika moraju da uzmu u obzir, osim značaja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, i zdravstvene aspekte usled zagađenja vazduha iz energetskih postrojenja. Ovo je od posebnog značaja za lokalne zajednice koje donošenjem ovih odluka utiru put za kvalitet života budućih generacija i održivi razvoj zajednice u celini.

Važno je da se istakne da je Srbija potpisnik Sporazuma usvojenog na Klimatskom samitu u Parizi 2015. godine i da u skladu sa tim treba da ispuni i odgovarajuće obaveze, koje se odnose između ostalog i na energetsku politiku i korišćenje obnovljivih izvora energije. Na nacionalnom nivou, učinjen je pozitivan korak formiranjem Nacionalnog saveta za klimatske promene, pred kojim je svakako mnogo posla, a multidisciplinarni sastav i pristup, nadam se, omogućiće da mere i aktivnosti koje proizlaze iz rada ovog tela daju i vidljive rezultate u bliskoj budućnosti.

Svakako da snažan doprinos u primeni praktičnih rešenja može dati civilno društvo. No, i svako od nas može da deluje kao odgovoran pojedinac u mikrosredini, u lokalnoj zajednici, kao svestan građanin ili stručnjak u oblasti, i time da doprinese bezbednijem i zdravijem životu naših potomaka.

Stavovi izneti u članku ne predstavljaju nužno stavove Fondacije Hajnrih Bel.