Proleće 1984. godine u Sovjetskom Savezu. Kompjuterski centar "Dorodnicin" u Moskvi, vodeća ustanova ove vrste, okupljao je vrhunske umove iz oblasti matematike, fizike i informatike na nekim od najznačajnijih poslova za državnu bezbednost – proračunavali su putanje satelita i letelica sovjetskog svemirskog projekta, unapređivali navigacione sisteme nuklearnih raketa u jeku Hladnog rata, predviđali uticaje nuklearne zime na ljudsku okolinu, baratali palindromskim jednačinama i unapređivali stepen veštačke inteligencije sovjetskih računara.

Dvadesetdevetogodišnji programer Aleksej Leonidovič Pažitnov nije bio deo timova koji su se bavili takvim kreativnim poslovima. Njegovo zaduženje bilo je da isprobava mogućnosti unapređenih računara i njihove veštačke inteligencije, odnosno da osmišljava razne zadatke koji će ih opteretiti. A najbolji način za to bile su video-igre.

ZAMISLIO JE PRAVOUGAONIK

Pažitnov je oduvek voleo igre, od šaha do tada omiljenog pentomina – geometrijske oblike sastavljene od pet segmenata trebalo je uklopiti u kutijicu poput pazli. Sad mu je došla ideja da omiljenu zabavu prebaci na ekran računara "elektronika MS 6105" na kome je tada radio. Na početku zadatak mu nije išao od ruke. Zamislio je pravougaonik i nekoliko standardnih oblika koji padaju odozgo. Igrač bi ih u padu okretao i nameštao, a cilj je bio napraviti što manje grešaka, odnosno popuniti sav raspoloživi prostor, dok kockice ne dotaknu gornju površinu. Oblici od pet segmenata bili su suviše rogobatni, pa je njihovo svođenje na sastavna četiri dela bio jedan od prvih Aleksejevih koraka. Drugo, igra je bila prekratka. Kako se gomila povećava, igraču je sve teže da razmešta oblike. Onda mu je pala na pamet briljantna ideja: kako se jedan red popuni bez praznina, računar ga briše i daje poene igraču. Kolege iz kancelarije Mihail Kulagin i Mihail Potjomkin ponudile su pomoć da igra zaživi na stabilnoj platformi. A ime? Pažitnov se dosetio kovanice "tetris" – od grčkog brojnog prefiksa tetra, jer su svi oblici sastavljeni od četiri kockice, i reči tenis, njegovog omiljenog sporta.

Do leta 1985. godine Tetris se proširio van zidova Kompjuterskog centra. Pažitnov je dao kopiju igre talentovanom srednjoškolcu Vadimu Gerasimovu koji ju je prilagodio Aj-Bi-Em platformi, i već za nekoliko nedelje cela Moskva zahvaćena je Tetris groznicom. Bilo je nezamislivo da programeri državnog instituta igru prodaju, a koncept zaštite intelektualne svojine nije postojao u Sovjetskom Savezu. Pažitnov je Tetris osmislio i programirao na radnom mestu, pa je igra pripadala državi i nikom drugom. Pažitnov je dobio tapšanje po ramenu i redovnu platu.

Godine 1986, Tetris je zarazio i Mađarsku. Robert Stajn, vlasnik britanske firme

za prodaju softvera Andromeda, u potrazi za novim programima pokušava da dozna nešto više o novoj igri, ali bez uspeha. Svi prećutkuju odakle im, ili mu otvoreno govore da je zanemari. Tek nakon dužeg insistiranja Stajn doznaje da treba da se obrati Moskvi, i to naučnom institutu. Tamo, opet tišina. Ti ljudi se bave ozbiljnim poslovima, a ko zna, možda i KGB sazna za ovaj kontakt, što nije dobro. Na kraju, Pažitnov je lično pregovarao sa Stajnom u ime instituta, i neformalni sporazum je postignut.

Stajn se obraća kompaniji Mirorsoft Roberta Maksvela, tada jednog od najbogatijih ljudi na svetu i prijatelja mnogih u britanskom i sovjetskom političkom vrhu. Tetris se prilagođava kućnim računarima "spektrum" i "komodor 64", kreće opsežna kampanja u medijima, igra se reklamira kao ruski proizvod, egzotična zanimacija iza Gvozdene zavese, sve uz slogan: "Iz Rusije, s ljubavlju". Nekako u to vreme, Gorbačov započinje sada čuvene reforme, kojima se Sovjetski Savez polako otvara ka Zapadu. To uključuje programe i video-igre, što može biti važan izvor zarade za državu, a prvi na spisku je Tetris.

OSVAJANJE SVETA

Stajn dobija dopis od sovjetskog preduzeća Ekorg, koje je osnovano nedelju dana pre toga radi upravljanja međunarodnom trgovinom državnog softvera. Stajn na sastanku prolazi detaljno saslušanje kao iz udžbenika KGB-a, da bi na kraju dobio dopuštenje da nastavi distribuciju Tetrisa, ako redovno isplaćuje novac na ime autorskih prava. Mogao je da bude zadovoljan, jer čelnici Ekorga, i pored strogog socijalističkog stava, nisu bili vešti pregovarači, a ugovor je bio prepun nedorečenosti.

Tetris nastavlja da osvaja svet. Amerika je druga na listi. Samo za godinu dana Mirorsoftova američka sestrinska kompanija prodaje 100.000 primeraka igre, i to samo za kućne računare. Prava zarada ležala je u tržištu konzola. Atari u saradnji sa Mirorsoftom priprema veliki prodor Tetrisa na kućne konzole. Slogan "Isto kao Sibir, samo mnogo teže" pojavljuje se u medijima, a Atari pravi stotine hiljada kopija igre. U igru se uključuje Henk Rodžers, posrednik koji u ime Japanaca i Nintenda kupuje od Stajna prava za tu zemlju.

Međutim, u lancu plaćanja svi su zgrtali novac – osim Sovjetskog Saveza. Stajn je ugovor sa Ekorgom sklopio 10. maja 1988. godine, a šest meseci kasnije Rusi nisu primili ni dolara na ime autorskih prava. Na čelo ove državne firme dolazi prekaljeni partijski funkcioner Nikolaj Belikov, i već u februaru 1989. godine čak tri pregovarača došla su u Moskvu da razgovaraju sa njim oko Tetrisa. Stajn treba da pregovara o daljim autorskim pravima; Henk Rodžers predoseća da Stajn nije iskren pa sam seda u avion da direktno dobije prava za novi gejmboj; i konačno, sin Rodžera Maksvela, vlasnika Mirorsofta, Kevin, ide sličnim povodom.

UGOVOR

Belikov nije znao kako kapitalisti razmišljaju, ali bio je odlučan da se gosti ne susretnu. Stajn prolazi najgore. Belikov otvoreno naziva raniji ugovor sprdnjom, i naglašava da mora biti potpisan novi, ako misli da zadrži Tetris. Zapravo, znao je tačno gde je Stajn prevario njegove prethodnike. Potpisavši prava za kućne računare, nesvesno su prepustili i ona na konzole i druge uređaje bez ikakve nadoknade. Belikov je dodao anekse ugovora kojima se definiše šta je kućni računar, i to po definiciji koja jasno isključuje konzole i ručne uređaje poput gejmboja. Da Stajn ne bi obratio pažnju na ovu stavku, umetnuo je prenapumpanu novčanu kaznu za kašnjenje uplata, koju je bio spreman da prepolovi. Stajn se toliko usmerio na to da nagovori funkcionera da obori cenu, pa nije ni pročitao ugovor do kraja. Kad je zadovoljan potpisao nižu cenu, nije ni shvatao da se upravo odrekao prava na konzole i ručne uređaje. Belikov tada prodaje sada slobodna prava Henku Rodžersu za 500.000 dolara i 50 centi za svaku prodatu kopiju igre na gejmboju. I još više za konzole. Kevina Maksvela vraća bez dogovora, nije mu se dopao nadmeni stav mladog bogataša.

Belikovljev ugovor je bio besprekoran. Kada su Stajn, Maksvel i Atari otkrili prevaru, nisu uspeli da obore ugovor na sudu u novembru 1989. godine. Robert Maksvel je čak poslao pismo puno pretnji Belikovu, uz obećanje da će sve ispričati "svom prijatelju" Gorbačovu kada ovaj uskoro dođe u London u zvaničnu posetu Britaniji. Ali, niti je Sovjetski Savez bio što je nekada bio, niti je Gvozdena zavesa još na mestu. Berlinski zid je pao, a s njim i politički sistemi. Pritom, Belikov je odradio dobar posao za državu i zaradio dosta novca od Tetrisa. Atari i Mirorsoft su najveći gubitnici spora sa Moskvom. Morali su da unište stotine hiljada primeraka Tetrisa, a cela imperija Roberta Maksvela počela je da se urušava. Posebno kada stari bogataš iznenada nestane tokom krstarenja 5. novembra 1991, a pojavi se manjak kompanije od preko 400 miliona dolara.

Aleksej Pažitnov jedini nije video ni dolara ni rublje, iako je tvorac jedne od najpopularnijih igara tog vremena. Uz pomoć Henka Rodžersa, sa kojim se sprijateljio u Moskvi, 1991. godine odlazi sa porodicom za Ameriku. Odlučio je da se posveti izradi logičkih igara za računare, iako nikada nije ponovio uspeh Tetrisa. Zapošljava se u Majkrosoftu, za koji dizajnira igru Pandora’s Box, i još nekoliko drugih. Ruski Ekorg se gasi 1996. godine, a prava na Tetris ostala su u pravnom vakuumu. Pažitnov uz pomoć Henka Rodžersa uspeva da prisvoji prava na svoju igru, i više od decenije nakon njenog nastanka počinje da dobija prve isplate na ime autorskih prava. Kaže da i danas povremeno dobija sasvim pristojne uplate na račun, iako ni sam nije siguran koliko je tačno primeraka igre prodato u njegovo ime.

Neki kažu sto miliona legalnih kopija. Ukupan broj je daleko veći, jer teško da postoji neko ko nije zaigrao Tetris makar jednom u životu.