Regionalna ekologija
Zelena borba, pogled iz Evrope
Jaki svetski pokreti i organizacije koje se bore da zaštite prirodu koriste bombastične akcije, senzaciju, originalnost i igranje na ivici dozvoljenog da bi privukli pažnju medija koji će potom uticati na stav javnog mnjenja. Drugi način borbe je trošenje novca na lobiranje
"Kada se u proleće klinovi ptica vraćaju s dalekog juga, preleteće urbane prostore, da se nepogrešivo, bez kompasa i geografske karte, nađu van domašaja civilizacije", kaže glas Zorana Radmilovića na početku filma Poslednja oaza Petra Lalovića. To je onaj film o rikanju jelena, o surovoj majčinskoj ljubavi divlje svinje, o mravima, ježevima, dabrovima, o šekspirovskoj ljubavi para belih čaplji. Film je snimljen 1983. godine u Kopačkom ritu, u hrvatskom delu Baranje, na tromeđi Mađarske i Srbije i severne Hrvatske.
Danas Baranje i Kopačkog rita nema mnogo u srpskim medijima. Poslednja vest sa tih geografskih širina je iz marta ove godine kada je ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić, sa još četvoro svojih kolega iz Hrvatske, Austrije, Mađarske, i Slovenije, potpisao Zajedničku ministarsku deklaraciju o pripremi za osnivanje prekograničnog rezervata biosfere Mura–Drava–Dunav.
Iako nisu popularni u Srbiji (što ne znači da ih ovde mrze), Baranjci kažu da danas žive dobro. Uglavnom od poljoprivrede, koju kontroliše Ivica Todorić (vlasnik "Agrokora", "Frikoma", "Dijamanta"…), ali i od turista i prirodnjaka koji dolaze u Kopački rit i kojih godišnje bude oko 35.000. Kopački rit je takav kakav jeste zbog Dunava i Drave koji se na prostoru Rita izlivaju i stvaraju pogodno stanište za preko 400 vrsta životinja. Da nema tog izlivanja, ne bi bilo Kopačkog rita.
EVROPSKI AMAZON I POLITIČKI CILJ: Sredinom prošlog meseca, austrijski ogranak Svetskog fonda za zaštitu prirode (World Wildlife Fund – WWF), slična organizacija iz Evropske unije – EuroNatur (European Nature Heritage Fund) i nekoliko hrvatskih udruženja za zaštitu životne sredine iz Osiječko-baranjske županije, organizovali su put za novinare na kome su pokušali da skrenu pažnju javnosti na opasnost koja preti Kopačkom ritu. Pozvani su i novinari iz Srbije i Hrvatske, ali i – za ovu priču mnogo značajniji – novinari iz Slovenije, Austrije, Mađarske i Nemačke. Novinarska tura je deo velikog projekta vrednog 700.000 evra kojim se WWF bori za uspostavljanje rezervata biosfere Mura–Drava–Dunav.
Naziv akcije je bio "Sačuvajmo ‘evropski Amazon’ – Stop pravljenju kanala od Dunava, Drave i Mure!" ("Save ‘Europe’s Amazon’ – Stop Channelling the Danube, Drava and Mura!"), a organizatori su objasnili da Vlada Hrvatske, od 2008. pokušava da na obalama ove tri reke napravi kamene vodoutvrde.
Reka, oivičena obaloutvrdama, ne može da se izliva: močvarni predeli oko nje, kao što je Kopački rit, presušuju, a sa tim nestaje stanište životinjskih i biljnih vrsta. Višak vode produbljuje korito reke i olakšava kretanje brodova.
"Izgradnjom ovih obaloutvrda krše se nacionalna zakonodavstva i međunarodni zakoni, uključujući direktive EU, prvenstveno okvirne direktive o vodama, staništima i pticama", objasnio je Arno Mol iz WWF-a. U hrvatskoj Agenciji za vodne puteve, koja je finansijer i izvođač radova regulacije više od sto kilometara obale na Dravi i Dunavu, kažu da je to neophodno da se uradi radi poboljšanja rečnog saobraćaja.
"Obaloutvrde su način da ova firma troši što više novca kroz nepotrebne projekte. To je protiv interesa države jer novac ide iz budžeta, a korist imaju samo oni koji grade", rekao je Martin Šnajder Jakobi iz Euronatura, koji se, inače, već 25 godina bavi zaštitom prirodnih područja u zemljama bivše Jugoslavije.
"Ova naša akcija ima jedan politički cilj, a to je uticanje na donošenje odluka u Vladi Hrvatske. Hrvatska je dobila status kandidata za člana Evropske unije, međutim, istovremeno se odvijaju aktivnosti koje su u suprotnosti sa evropskom legislativom. WWF i druga udruženja izvestiće Evropsku komisiju i tražiti da pomogne hrvatskoj vladi da zaustavi ove radove."
MOĆ MEDIJA I NIVO SVESTI: Zašto su, u ovom slučaju, novinari iz Slovenije, Mađarske, Austrije i Nemačke važniji od novinara iz Hrvatske i Srbije?
Jaki svetski pokreti i organizacije koji se bore da zaštite prirodu, koriste bombastične akcije, senzaciju, originalnost i igranje na ivici dozvoljenog da bi privukle pažnju medija koji će uticati na stav javnog mnjenja o nekom događaju. Drugi način borbe je trošenje novca na lobiranje.
Upravo je ovo poslednje metod rada WWF-a u slučaju Kopačkog rita. Idealan rezultat njihove akcije je da novinari iz pomenute četiri zemlje članice EU, pišući tekstove o ugrožavanju Kopačkog rita, vrše pritisak na svoje vlade koje će onda vršiti pritisak na Hrvatsku da zaustavi radove. Hrvatska se primakla cilju svojih EU integracija pa udruženja za zaštitu prirode smatraju da je sada pravi trenutak za ovakva uslovljavanja.
Kakav je značaj i interes Srbije u konkretnom slučaju narušavanja ekosistema Kopačkog rita? Zanemarljiv. "Lobiranje u Srbiji nije odomaćen metod borbe za interese. Mi imamo samo metod suprotstavljanja lošim odlukama, umesto lobiranja za bolje odluke, za bolja rešenja problema. Verovatno svest nije na dovoljno visokom nivou", kaže za "Vreme" Ivan Karić, predsednik stranke Zeleni Srbije.
Ovih dana je aktuelna rasprava o "vladinim" nevladinim organizacijama i o novcu kao glavnom motivu za rad. Karić kaže da je i u ekologiji tako. "Novac jeste dominantan faktor i ne postoji toliko jasno iskazan, aktivistički stav kao u zapadnoj Evropi. Nažalost, ovde ne postoji pokret kao što je recimo Grinpis."
Lobiranje i igranje igre pritiska na javno mnjenje jedini je pravi način i jedini pravi put da se stigne do održivih rešenja, smatra Karić. "Ne govorim samo o jednostranom lobiranju, već da u jednom demokratskom procesu građanskog odlučivanju treba da sagledamo sve aspekte i onda da donesemo odluku. U poslednje vreme ima naznaka da može biti bolje i to nas hrabri."
Treba imati u vidu rezultate istraživanja o poverenju i kredibilitetu koje je 2003. sprovedeno među poslanicima Evropskog parlamenta u kome se WWF nalazi na samom vrhu liste – 62 odsto evropskih parlamentaraca veruje da je WWF pouzdana i odgovorna organizacija. Koliko bi organizacija iz Srbiji dobilo takvu ocenu u Narodnoj skupštini?
Borci za prirodu
Najpoznatija organizacija za zaštitu prirode je aktivistički pokret Grinpis (Green peace). Sedamdesetih godina, kada se pročulo za grupu mladih, odlučnih boraca protiv narušavanja prirodnih vrednosti, uspeli su da zaustave nuklearne probe koje su SAD i Francuska sprovodile na usamljenim ostrvima na Pacifiku i Tihom okeanu.
Grinpis koristi ekstreman način skretanja pažnje na sebe, a time i na problem protiv koga se bore. Gumenim čamcima su se nameštali između kitova i kitolovaca, postavljali intrigantne bilborde na visoke centralne zgrade u gradovima, svojim brodovima ometali nuklearne probe američke i francuske vojske. Tokom jedne takve akcije njihov brod je potopljen (utopio se jedan od aktivista), za šta je kasnije dokazano da je delo francuske vojske i obaveštajne službe.
Grinpis ima kancelarije u preko 40 država i, procenjuje se, oko tri miliona donatora.
WWF ima skoro pet miliona pristalica i aktivnu globalnu mrežu u više od 100 zemalja među kojima je i Srbija. "Misija WWF-a je da zaustavi uništavanje životne sredine i da stvori budućnost u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom putem očuvanja svetske biološke raznovrsnosti, održivog korišćenja prirodnih resursa, smanjenja zagađenja i preterane potrošnje. Organizacija posebnu pažnju usmerava na zaštitu ekosistema koji su od izuzetne važnosti za opstanak ljudi, kao i na očuvanje prirodnih resursa", kaže Duška Dimović iz beogradske kancelarije WWF-a.
Dunav–Drava–Mura
Rečni ekosistem Dunav–Drava–Mura, dužine 700 kilometara, spada u najznačajnija vlažna staništa i plavna područja u Evropi. U Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Srbije kažu da je svih pet zainteresovanih zemalja već uspostavilo mrežu od 20 zaštićenih oblasti duž rečnog sistema. Tu su, između ostalih, uključeni Specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje" u Srbiji, Park prirode "Kopački rit" u Hrvatskoj, Nacionalni park "Dunav–Drava" u Mađarskoj, kao i brojna područja Natura 2000 u Sloveniji i Austriji.
Prekogranični rezervat biosfere Dunav–Drava–Mura će za svih pet zemalja potpisnica (Austrija, Slovenija, Mađarska, Hrvatska, Srbija) imati značaj reprezentativnog ekološkog područja s tri osnovna zadatka: očuvanje prirodnih vrednosti, podsticanje održivog razvoja i naučnog rada u vezi sa unapređenjem kvaliteta života i održivo korištenje prirodnih dobara. Pored toga, ovakav rezervat temelj je za saradnju tih zemalja na zaštiti životne sredine, privrede, turizma, nauke, a i za takve projekte može se tražiti finansijska pomoć fondova Evropske unije.
