Zbog velikog broja državljana Srbije, koji u državama Evropske unije traže azil, iz Evropskog parlamenta stiže upozorenje da bi naša zemlje mogla da se vrati na crnu Šengen listu.

"Ta mogućnost postoji i bojim se da će, bez ozbiljne odgovornosti vlade u Beogradu i građana, taj postupak vraćanja viza biti i kraći, jer pojedine zemlje, kao što su Francuska i Holandija, žele da ubrzaju proceduru." To je u intervjuu za "Večernje novosti" rekla Tanja Fajon, izvestilac Evropskog parlamenta za vizni režim zadužena za zemlje zapadnog Balkana. Ona je još rekla da je Evropska komisija početkom ove godine uvela poseban mehanizam, kojim će se pratiti šta se dešava u vezi sa viznom liberalizacijom.

I politički funkcioneri Srbije svesni su problema sa azilantima, međutim, tvrde da nema razloga za paniku. "Nije u pitanju nešto što se tiče Srbije, ali mi svakako moramo da poštujemo obaveze koje proizilaze iz šengenskog sporazuma i da kod kuće eliminišemo uzroke koji dovode do povećanog broja azilanata", rekla je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević.

Božidar Đelić, potpredsednik srpske Vlade zadužen za evropske integracije, u razgovoru sa nemačkim ministrom za spoljne poslove Gvidom Vesterveleom rekao je da će Vlada Srbije sledeće sedmice formirati radnu grupu koja će pratiti situaciju u vezi sa belim šengenom. On je još rekao da Srbija nikada neće dozvoliti da jedna mala grupa ljudi ugrozi slobodu kretanja svih građana.

Na predlog Francuske i Holandije, u četvrtak, 24. februara, Savet ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa EU raspravljaće o problemu azilanata. Kako beogradski mediju od svojih izvora u Briselu saznaju, evropski ministri na tom zasedanju neće odlučivati o suspenziji viznog režima zemljama iz kojih dolazi ogroman broj azilanata, već o mogućnosti da određene mere budu primenjene po skraćenoj proceduri, ukoliko to bude potrebno.

Ako bi na Savetu ministara došlo do konsenzusa, bezvizni režim ne bi bio potpuno ukinut. "To bi, praktično, bila odluka da se vizna liberalizacija samo ‘zaledi’, i to za određeno vreme. Možda na nekoliko nedelja ili meseci", rekla je za "Novosti" Tanja Fajon. Ako ni nakon takvih mera Srbija ne bi počela odgovornije da ispunjava svoje obaveze o sprečavanju iseljavanja svojih građana, mogla bi ponovo da izgubi mesto na beloj šengenskoj listi.

Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost, 8. februara je za "Politiku" rekla da Srbija, ali i Abanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Makedonija moraju da nastave "ozbiljan posao" u skladu sa uslovima propisanim u "Mapama puta": "Posebno je važno da se ispune uslovi koji predviđaju mere protiv diskriminacije i zaštitu manjina. To bi pomoglo smanjenju priliva azilanata, jer su oni uglavnom pripadnici manjina – Romi ili etnički Albanci iz Srbije."