U želji da uvede red u oblast internet komunikacije, Republička agencija za telekomunikaciju (RATEL) donela je 11. jula novi pravilnik, koji je u ovu oblast, bar prema dosadašnjim reakcijama, uveo sve samo ne red. Pre svega, nova pravila koja je RATEL uveo, dovešće do poskupljenja internet usluga, jer će internet provajderi imati velike troškove oko prilagođavanja novim tehničkim uslovima koji se odnose na podsisteme, uređaje, opremu i instalacije. Ovaj pravilnik ima uporište u Zakonu o telekomunikacijama, a potpisuje ga Upravni odbor RATEL-a u saradnji sa operatorima i državnim organima nadležnim za neposredno sprovođenje elektronskog nadzora. Međutim, mnogo veću buru u javnosti izazvali su razlozi zbog kojih se uvode ove izmene. U prvoj tački pravilnika navedeno je da se tehnički uslovi definišu "zbog potrebe nadležnih državnih organa ovlašćenih za elektronski nadzor", u prevodu, da bi državni organi mogli da čitaju i prate i-mejl prepiske bezbednosno sumnjivih građana. Time će "bezbednosno sumnjivi građani" biti izuzeti od Ustavom zagarantovanog prava na neometanu ličnu prepisku (od dopisnice do i-mejla), a sprovodi se po zakonom propisanoj proceduri u kojoj odobrenje za praćenje (nadzor) daje Vrhovni sud Srbije. RATEL je još obavezao provajdere i na uredno vođenje baze podataka zakupljenih linija i preusmeravanje saobraćaja korisnika i svih i-mejlova državnim organima. Pružalac internet usluga dužan je "da u okviru svog tehničkog sistema obezbedi hardver i softver za pasivni monitoring u realnom vremenu servisa elektronske pošte i preusmeravanje sadržaja pošte ka akvizicionom centru nadležnih državnih organa". Prema obrazloženju Republičke agencije za telekomunikacije, cilj usvajanja pravilnika je sprečavanje sajber kriminala i dogovaranje terorističkih akcija u Srbiji i svetu. Ipak, neki stručnjaci upozoravaju da takav pristup elektronskoj prepisci građana bezbednosne službe treba da imaju samo uz dozvolu suda. Državni organi će sada imati lične podatke o pošiljaocu elektronske poruke, sadržini pošte, i lokaciji sa koje je poruka poslata. Predsednik upravnog odbora RATEL-a profesor Jovan Radunović, izjavio je da se neće presretati sav saobraćaj i sva pošta, već samo ona za koju postoji zahtev državnih organa koji su obezbedili odgovarajuću dozvolu. Međutim, pravni stručnjaci iz ove oblasti upozoravaju da primena ovakve odluke RATEL-a ipak može da se podvede pod kršenje Ustava. Pravnik Miloš Živković izjavio je za B92 da u "Pravilniku" ne postoji odredba u kojoj se striktno navodi da je nadzor dozvoljen samo ako je u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Po njegovom mišljenju, takva odredba bi morala da postoji. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osudila je sadržaj i način donošenja Tehničkih uslova za podsisteme, uređaje, opremu i instalaciju mreže interneta, navodeći da oni omogućavaju ozbiljno i ničim ograničeno zadiranje u elementarna ljudska prava zajamčena Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, posebno u slobodu izražavanja i privatnost, tj. tajnost sredstava komuniciranja. ANEM je zatražio od RATEL-a da tehničke uslove stavi van snage, sprovede javne konsultacije sa telekomunikacionim operatorima i uslove, zakonom ovlašćenog elektronskog nadzora telekomunikacija, definiše na način koji bi garantovao poštovanje osnovnih ljudskih prava korisnika telekomunikacija. "Nije sporno da su javni telekomunikacioni operatori dužni da kao deo sistema o sopstvenom trošku oforme podsisteme, uređaje, opremu i instalacije za zakonom ovlašćeni elektronski nadzor određenih telekomunikacija, dok tehničke uslove za takve podsisteme, uređaje, opremu i instalacije definiše RATEL, u saradnji sa telekomunikacionim operatorima i državnim organima", navedeno je u saopštenju. "Sporno je to što su, koliko je ANEM-u poznato, u postupku usvajanja tehničkih uslova, izostali saradnja i/ili konsultacije sa telekomunikacionim operatorima, i što je ograničenje slobode izražavanja i narušavanje privatnosti prekomerno i apsolutno nesrazmerno cilju da se omogući zakonom ovlašćeni elektronski nadzor."

J. Gligorijević

Blagoslov za kameru

27/07/2008

Snimanje i fotografisanje u crkvama i manastirima Srpske pravoslavne crkve bez blagoslova i dozvole nadležnog sveštenika i episkopa nije dozvoljeno. U Beogradskoj nadbiskupiji i Islamskoj zajednici Srbije kažu da je u katoličkim crkvama i džamijama snimanje dozvoljeno, ali samo uz prethodnu najavu televizijskih ekipa. Nedavna odluka episkopa žičkog Hrizostoma da Dečjoj televiziji iz Kragujevca, posle snimanja i javnog emitovanja tuče u crkvi Svete trojice u Duškovcima kod Požege, pismeno zabrani snimanje po crkvama ove eparhije naišla je na kritiku javnosti. Uz ovaj dopis arhijerejski namesnici Žičke eparhije dobili su i drugi interni akt kojim su obavešteni da niko ne sme da snima i fotografiše unutar hrama, osim izuzetno za vreme krštenja i venčanja. Iako su bogomolje javni prostori otvoreni ne samo za vernike već i za ostale građane i turiste, crkve i verske zajednice po zakonu uživaju autonomiju koja im omogućuje pravo da samostalno uređuju i sprovode svoj poredak i organizaciju i da samostalno obavljaju svoje unutrašnje i javne poslove. To podrazumeva i postojanje internih propisa koji definišu u kojim slučajevima televizijske kamere mogu da snimaju bogosluženja.