Biljana Kovačević-Vučo, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava, preminula je u 58. godini života, posle duge i teške bolesti. Važila je za istaknutu braniteljku ljudskih prava u Srbiji i regionu.

Rođena je 1952. godine u Beogradu, gde je i završila Pravni fakultet.

Nakon diplomiranja zaposlila se u Privrednom sudu u Beogradu, kao pravni savetnik, a potom je radila kao viši saradnik u krivičnom i građanskom odeljenju Vrhovnog suda Srbije. Od 1996. godine bavila se advokaturom, otvorivši svoju kancelariju koja se specijalizovala za slučajeve kršenja ljudskih prava.

Uporedo sa pravničkom karijerom, Kovačević-Vučo je osnivala brojne nevladine organizacije i bila aktivistkinja raznih mirovnih pokreta. Između ostalog, bila je osnivač Saveta za ljudska prava Centra za antiratnu akciju u Beogradu, gde je bila šef SOS linije za pravnu pomoć žrtvama političke, etničke i diskriminacije na radu (1992–1995). Uz Sonju Biserko, Borku Pavićević, Sešku Stanojlović i Nikolu Barovića osnivač je i Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, a jedno vreme je obavljala posao generalnog sekretara i šefa kancelarije za pravnu pomoć u ovoj organizaciji.

Bila je predsednica izvršnog odbora Centra za tranziciju ka demokratiji.

U njenoj biografiji, na spisku organizacija čije je stvaranje inicirala nalaze se i Jugoslovenska akcija NVO, nezavisni sindikat "Nezavisnost" i Komitet za ljudska prava, čija je bila predsednica (YUCOM, nekadašnji Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava). Kako je objasnila u jednom intervjuu, prvobitno ime je bila samo maska. "Komitet pravnika smo u to vreme iz marketinških razloga nazvali jugoslovenski, kako bi zvučalo jače. Pre svega smo imali nameru da koristimo pravnu metodologiju i da ustanovimo jedan centar koji bi se bavio pružanjem pro bono pravne pomoći za sve žrtve kršenja ljudskih prava u Srbiji. A nazvali smo ga ‘jugoslovenski’ da bismo zbunili vlast, jer je to baš zvučalo! A dok se vlast doseti da je u pitanju NVO, mi već imamo efekat u javnosti. Kasnije smo skinuli odrednicu ‘jugoslovenski’ iz naziva, ali je ostala skraćenica YUCOM koju i danas koristimo."

Zajedno sa timom advokata YUCOM-a dobila je dva slučaja pred Evropskim sudom za ljudska prava. Takođe, zastupala je novinara Želja Bodrožića pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava i dobila spor protiv države Srbije. Iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije, povodom smrti Biljane Kovačević-Vučo, saopštili su da joj duguju veliku zahvalnost jer je "uspela da pomeri granice pravde i prava za novinare Srbije".

Aktivna i na ovdašnjoj političkoj sceni, Kovačević-Vučo bila je članica reformista Ante Markovića, potom Građanskog saveza Srbije, koji je napustila kada je došlo do rascepa u stranci (1996). Od 2007. godine članica je političkog saveta Liberalno-demokratske partije.

Ima sinove Novaka i Srđana.

Biljana Kovačević-Vučo preminula je usled komplikacija nakon transplantacije bubrega.