Tito je ponovo u centru pažnje – trideset četiri godine posle smrti, 23 godine od kada su propale SFRJ i KPJ. Titov sef u Narodnoj banci Srbije otvorila je u sredu 10. aprila tročlana državna komisija, koju je formirao predsednik Srbije.

Zahtev da se sef otvori uputio je prošle godine Prvi osnovni sud u Beogradu, pred kojim se vodi ostavinska rasprava koja je započela 14. decembra 1983. na zahtev njegovog pokojnog sina Žarka. Nekadašnji Četvrti opštinski sud je 1989. doneo rešenje o podeli imovine Titovim naslednicima, koje osporava njegova udovica Jovanka, čiji je status dugo bio nedefinisan (nije imala ni ličnu kartu).

Otvaranju sefa u sredu nisu prisustvovali ni predstavnik Prvog osnovnog suda, ni advokati Brozovih naslednika, iako su oni to pismeno tražili od suda, jer, kako je objašnjeno u Predsedništvu, po zakonu oni nisu mogli prisustvovati. Titova unuka Zlatica Broz najavila je tužbu tim povodom.

Zakonom o upravljanju stvarima u društvenoj svojini koje su pripadale Josipu Brozu Titu ("lex Jovanka", koji je Ustavni sud 2000. proglasio neustavnim), Savezna skupština SFRJ je 1986. Titovu zaostavštinu prevela u državnu svojinu, koja je ponovo popisana 1996. i premeštena u podrumske prostorije vile Mir, ranije pod kontrolom SDB-a, u koje sada imaju pristup kustosi Muzeja istorije Jugoslavije, ako prethodno dobiju odobrenje Uprave za zajedničke poslove republičkih organa…

. Predsedništvo SFRJ je 30. marta 1982. odlučilo da Narodnoj banci Jugoslavije zapisnički preda:

– 29,366 kg zlata u polugama i u prahu;

– 2663 zlatnika (velikih i malih);

– 149 predmeta od zlata, briljanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević;

– 251 predmet od zlata i drugih plemenitih metala koji su posle rata uzeti iz trezora Narodne banke Jugoslavije, zaplenjeni ili nabavljeni iz državnih sredstava;

– 1271 numizmatički novčić veće vrednosti;

– 13 odlikovanja koja su pripadala porodici Karađorđević;

– 18 kompleta posuđa od srebra, i srebra sa pozlatom;

– 83 predmeta manje vrednosti (dugmad za manžetne, kutije za cigarete, medaljoni, privesci, značke);

– 26.219 američkih dolara, 36.000 nemačkih maraka i 2200 danskih kruna u gotovini…

Na Titovom deviznom računu je bilo 5700,49 nemačkih maraka…

Na štednu knjižicu je stavljeno 2.149.589,80 dinara nađenih u Memorijalnom centru, tako da zajedno sa sredstvima koja su se već nalazila na knjižici ukupno ima 4.933.715,85 (ondašnjih) dinara.