Botoks, toksin koji je primenu našao u estetskoj hirurgiji, ne silazi sa prvih mesta anti age (age, starost, doba života) top-lista, a ni sa naslovnih strana tabloida i zabavnih magazina.

"Zategla se…" "Ne ume da kaže ne botoksu…" "Ispeglana i botoksirana…" "Navukla se na botoks…" "Pevačica zrela za botoks. Pokazala naborano čelo…"

"Botoks – prva linija odbrane u borbi protiv bora…" "A. V. se plaši botoksiranog dekoltea…" "Panika na estradi zbog botoksa…"

Botulinum toxin A je produkt specifičnih bakterija – Clostridium botulinum. Protein neurotoksin koji proizvode ove bakterije je toksičan, može da izazove i opasnu bolest botulizam. Opisivan je kao "masni otrov" i "otrov kobasica" (naziv i potiče od latinskog izraza za kobasicu). U malim razređenim dozama ubrizgava se u specifične mišiće, blokira hemijske signale i onemogućava preterane kontrakcije mišića. Reklame taj tretman preporučuju za one koji se veoma izražajno mršte, žmirkaju, čkilje, čude i smeju.

Toksin blokira mišiće lica na ograničeno vreme, jer od krštenice nema leka, o čemu svedoči poneki likujući tabloidni naslov: "Nakon plastičnih operacija i botoksa potpuno se deformisala…"

Tretman botoksom skopčan je s raznim rizicima, kao što je pojava hematoma, oštećenja nerava i gubitka kose. Nuspojave tretmana botoksom uključuju glavobolje, sindrom sličan gripu, otežano gutanje, zamagljen vid, suva usta, umor, alergijske reakcije i otekline ili crvenilo na mestu uboda. Neki kažu javlja se i depresija, jer botoks "blokira emocije", otežava smejanje, a savremena "smajli kultura" traži da se u svakoj prilici pokaže nasmejano lice…

Taj anti age tretman je manje radikalan, na primer, od plastične operacije lica (facelifting) koja u Kanadi košta 7000–15.000 a na Tajvanu 500 dolara. Anti age medicima je inače lukrativna globalna industrija teška oko 50 milijardi dolara godišnje samo u SAD. Biznis šema je dobro postavljena: populacija stari a moda iz talasa u talas diktira da svi imaju teen age look, pa ko izdrži.

Patetičnim anti age tretmanima se često podvrgavaju ocvale sponzoruše, estradne radnice i poneki političar (npr. gruzijski predsednik Sakašvili).

To falsifikovanje krštenice svakako nije jedini način na koji lideri mnjenja obmanjuju javnost.