Rezultat je na kraju bio očekivan. Vladajuća garnitura u upravi Partizana izabrala je svog čoveka Dragana Đurića, dosadašnjeg predsednika. On je prvo, kroz forume, izabrao članove Skupštine, a onda je Skupština izabrala njega. Drugarski.

Savo Milošević, samostalni kandidat, dobio je podršku Ljubiše Tumbakovića i to je bilo sve. Nagađanja oko toga da je on čovek DS-a pokazala su se kao proizvoljna. Upravom Partizana "upravljaju" neki drugi ljudi kojima nije nikako bilo u interesu da sada, kada nema novca i kada će morati da prodaju šta može da se proda da bi se preživelo, neko upada sa strane i proverava vladajući kurs.

Milošević je pokušao, ali je promašio. To mu se dešavalo često na terenu tako da sada neće mnogo patiti. Uostalom, njega je Đurić u inauguracionom govoru pozvao u klub. "Za Sava uvek ima mesta", rekao je vlasnik Zekstre.

Na Skupštini nije bilo Žarka Zečevića što verovatno govori o tome da je i on možda bio na strani Đurića, jer bez Zeke u sali "navijači" su jednoobrazno podigli ruku podrške onduliranom kandidatu. Da je u sali sedeo Zeko, ne bi ti glasovi išli u tom pravcu, sigurno.

Ovako, glavna struja je namirena, "navijači" su namireni, čini se da se sklad spustio na kapije stadiona u Humskoj. Ali, ovi sada već tradicionalni prednovogodišnji izbori, kao u Hrvatskoj, teško da će zaista doneti suštinsku promenu.

Ona će doći samo "izvana" kada se važni igrači dogovore o tome šta će sa srpskim klupskim fudbalom koji je toliko retardirao da je pitanje da li ga je moguće popraviti.