U organizaciji Američke privredne komore 18. septembra u Beogradu održana je konferencija posvećena korporativno društvenoj odgovornosti (CSR) u periodu recesije. Skupu je prisustvovalo preko 150 predstavnika kompanija, nevladinih organizacija i medija. Stiven Džordan, predstavnik Američke privredne komore iz Vašingtona, objasnio je kako se multinacionalne kompanije ponašaju prema zajednici. "Filantropski koncept je važno polje delovanja ali nije u samoj suštini korporativne odgovornosti. Kompanije sada puno ulažu u obrazovanje svojih radnika kako bi bili spremni da se uključe u razvoj novih industrija", istakao je Džordan. On je napomenuo da se u Srbiji mora raditi na razvoju etike poslovanja, zaštiti intelektualne svojine i puno ulagati u inovacije i infrastrukturu. Bojana Ristić, izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji, ukazala je da su američke kompanije od početka recesije sprovele preko 200 CSR projekata u cilju suzbijanja njenih posledica. U te projekte je do sada investirano oko tri milijarde dolara. "Kompanije su na neki način postale partner Vladi SAD u prevazilaženju krize. Realizovano je dosta programa za finansijsku edukaciju stanovništva. Dugovanja bankama su postala velika, a mnogo zaposlenih je ostalo bez radnog mesta. Zato je trenutno u fokusu CSR poslovanja pronaći načine da se refinansiraju dugovi građana bankama. Ti krediti su usmereni na otplatu kredita za stanove i automobile, ali i pokrivanje najosnovnijih ljudskih potreba, kao što su zdravstvena zaštita i borba protiv siromaštva", navela je Ristićeva. Ona je za "Vreme" izjavila da će Američka privredna komora pod okriljem Ministarstva rada i socijalne politike učestvovati u izradi Nacionalne strategije za društveno odgovorno poslovanje i da bi novi zakon trebalo da podstiče korporativnu odgovornost.

Cilj konferencije je bio i da otvori dijalog između korporacija i predstavnika Vlade Srbije o jačanju partnerstva u rešavanju pitanja zdravstvene i zaštite životne sredine. Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, naglasila je da ekonomska kriza zbog povećane nezaposlenosti dovodi do smanjenih prihoda za zdravstvenu zaštitu građana. "Oko 80 odsto bolesti je moguće sprečiti preventivom. U Srbiji su zdravstvene CSR kampanje do sada bile sporadične, ali neophodno je ukazati da prevencija ima ekonomske efekte. Ako su ljudi bolesni, oni ne rade, što povećava potrebe za zdravstvenim doprinosima", navela je Svetlana Vukajlović. Veran Matić, direktor B92, istakao je da kompanije bez dobrog zakona malo šta mogu da urade. "Nama nedostaje ozbiljan pravni okvir da preduzeća i pojedinci pokažu svoju odgovornost. Od poreza koje smo uplatili državi za izgradnju Sigurne ženske kuće bilo je moguće izgraditi još jednu. Zbog pada životnog standarda, sada započinjemo akciju otvaranja novih narodnih kuhinja, kojih u Srbiji ima samo 58. Pronašli smo kompaniju koja je spremna da u toku godinu dana donira hranu u vrednosti od milion evra. Troškovi transporta hrane su 64.000 evra i taj novac mora da obezbedi Crveni krst. Porez koji je od ove donacije državi potrebno uplatiti iznosi 80.000 evra. Poreska politika od osam odsto ne obeshrabruje kompanije da budu i dalje društveno odgovorne. Ipak, humanitarni projekti su očigledno manje efikasni zbog tih troškova", ukazao je Matić. Neven Marinović, direktor Smart kolektiva, naglasio je da je neophodna saradnja između civilnog i korporativnog sektora u rešavanju problema od javnog interesa. "Žalosno je što je često potrebno da se nešto loše desi, pa da organizacije i pojedinci počnu zajedno da planiraju akcije. Takva praksa ni u Srbiji nije izuzetak, ali se situacija poslednjih godina menja nabolje. U martu je Forum poslovnih lidera, koji okuplja 15 kompanija članica, motivisao 200 volontera da učestvuju u akciji ‘Moj Beograd’", naveo je Marinović. Tokom konferencije svi učesnici su učestvovali u anketi koja je imala za cilj da pokaže u koju oblast društveno odgovornog poslovanja treba najviše ulagati u Srbiji. Rezultati su pokazali da 46 odsto učesnika smatra da je to lokalna zajednica, 30 odsto zaposleni – a 24 odsto – zaštita životne sredine.