Jugoslavijo, narod te slavio…

Živela je, živi i živeće, pa ako ne u uspomenama i pesmi, onda u fusnoti.

Poslednji naslednici jedne vrste političkog novogovora u kom je neka država mogla da dobije ime kovanice Jugo+Slavija su, možda to i nije čudo – Makedonija i Kosovo*.

Makedonija se u svetu zvanično još zove Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, BJRM. Fusnotu u imenu ima u različitim dokumentima evroatlantskih integracija: u njoj piše da je Grci – za razliku od Turaka – ne priznaju pod "skraćenim" imenom.

Pa, da braća Makedonci imaju smisla za humor kao za istoriju, patentirali bi to ime i nikad ga se ne bi odrekli. Šta ima lepše od toga da ti se otadžbina i majčina, rodna zemlja i domovina zove "Bivša…"?

Nevolja je što se u konkurenciji za jugoslovensko fusnotsko nasleđe pre neki dan pojavilo još jedno nahoče, Kosovo*.

Vojislav Koštunica smatra da to znači da je srpska vlast priznala da na teritoriji Srbije postoji država sa zvezdicom, Kosovo*. Američki ambasador u Prištini drži da je fusnota na imenu Kosova* u regionalnim inicijativama beznačajna, jer se stvarni suverenitet ne postiže simbolima, već samo njegovim ostvarivanjem. Znamo šta to Amerikancima znači.

Asterisk je – treba ga razlikovati od Asteriksa i Obeliksa – tipografski znak (*) za napomenu u tekstu koju Nemci zovu fus- a Angloamerikanci futnota, u onom istom srpskom razlikovanju fuzbala od fudbala, ili fusbala od futbala ako smo jezički čistunci.

Fusnota objašnjava ili upućuje na izvor i objašnjenje pojma korišćenog u tekstu, sadrži citat ili referencu za deo teksta uz koji je postavljena. Srpski jezik navodno ima reč podbeleška, istog značenja. Ako fusnota objašnjava reč u rečenici, znak * ili neki drugi se stavlja iza reči, a na kraj rečenice ako objašnjava njen sadržaj.

Kosovo* se ovako čita: "Ovaj naziv bez prejudiciranja statusa Kosova je u skladu sa Rezolucijom 1244 i odlukom Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti". A znači… Zavisi ko čita i u kom novogovoru. Kao i ovo:

Ovdje kome ne porastu zubi,
E, kukala mu mati
Ovdje nikad neće čopor naći,
Ko ne nauči urlati*