Sigurno ste ih primetili. Nema šanse da ste ih propustili, jer su se sve televizije, uključujući i SOS kanal, utrkivale u reportažama o njihovom koncertu. Sada će nam dolaziti bar jednom mesečno, sami ili sa ortacima, uvek u Centru "Sava". Magazin je za sve ljubitelje hrvatske glazbe pouzdan znak da će se san uskoro ispuniti. Magazin je predgrupa za Olivera, koji je kako čujemo u emisiji Svet plus – "pa u more". Verujete li danas da se pre desetak godina gubio posao na državnom radiju zbog pesme Jure Stublića? Prosto da čovek zažali za TV Košavom koja bi Tonćija i ekipu proglasila za počasne građane Vasionske Estradne Srbije. Ipak, odbor za doček je bio na nivou. Tokom konferencije za tisak, pored Tonćija, koji je održao inspirisanu propovjed dostojnu Sai Babe, sedela je Ivana Bojić i nameštala frizuru. Pevačice Magazina se dočepao a ko bi drugi no Boško, koji je za susret odabrao ovdašnju narodnu nošnju, odnosno šuškavu trenerku i brze patike. Ljubav je sijala u očima. Šta nas briga što Srbija nema more kad će uskoro ekipa sa Pinka na kampovanje u Makarsku sa urednim vizama. Mi ostali ćemo malo da sačekamo.

Protekla nedelja nosila je u sebi nekoliko važnih datuma. Osmi mart je proizveo dilemu – Magazin ili Dragan Stojnić, već prema uzrastu, a tu je i deveti mart koji Studio B smatra svojim zlatnim trenutkom i zenitom. Međutim, ne treba zaboraviti ni Kurban bajram, čija je centralna proslava održana u Sandžaku. Što bi se reklo – za svakog ponešto.

Dečjoj radosti nikad kraja. Ispade da pod svakom vlašću prosvetari štrajkuju, pa opet nema škole. Samo, ovoga puta Vlada se obraća profesorima televizijskim apelom. Pošto para nema, apeluje se na razum, moral i strpljenje. Godinama smo tokom demonstracija čekali buđenje famozne Rakovice, koja je izgleda prespavala i promenu vlasti. Umesto nje najborbeniji ispadoše prosvetari koji su svojim štrajkom započeli nešto što će u narednom periodu biti naša surova realnost. Nove face koje su prodefilovale TV ekranom jesu sindikalni lideri. Još iz detinjstva, pamtim ih po kariranim odelima, svinjskim polutkama i džakovima krompira i jabuka. Izgled im se nije mnogo promenio, ali danas izgleda međusobno ratuju oko članstva. Biće još štrajkova, samo ne znam da li će se svaki put snimati novi TV džingl, ili će postojati jedan tipski. Na sreću, štrajk prvi put nema veze sa politikom, ma koliko bivši režim zadovoljno trljao ruke, već sa običnom bedom i sirotinjom. Tu je upravo ona značajna razlika koja štrajk deli od samoproklamovanih patriota iz moralnog štita na Dedinju. Njih smo videli u reportaži YU info kanala, kako očajnički vape za izgubljenom dozom RTS bensedina tresući se usled apstinencijalne krize. Verujem da ih ima još, ali se zaključani po stanovima, sa spuštenim roletnama sami skidaju sa najopasnije ideološke droge gledajući snimke starog RTS-a. Očigledno ih Palma ne radi dovoljno, pa bi možda trebalo razmisliti o emisiji "Sećam se Dnevnika" gde bi im se metadonski prikazivali nezaboravi Milanovićeve i Vučelićeve televizije.

Laskavu titulu uvlakača nedelje, bez konkurencije je osvojio Milojko tokom odloženog prenosa derbija na Marakani. On je, naime, prenos počeo rečima: "Hvala Bogu i Zoranu Đinđiću, u Beogradu se danas ponovo igra fudbal." Nije to bila obična komentatorska omaška, ili još jedan od legendarnih bisera sportske redakcije RTS-a. I ko sad može da kaže da se svi uvlače samo Koštunici.

Za kraj jedna lepa vest. U emisiji PG Mreže video sam prilog iz Druge beogradske gimnazije u kojoj su deca imala pismeni sastav na temu: "Biti isti, biti poseban, biti slobodan, biti samo svoj". Profesorka je odrasla uz Brejkerse, pa danas (bez obzira na štrajk) pokušava da radi sa decom na originalan način. Cane je tako, konačno, ušao u lektiru. I bilo je vreme.