Selidba Milorada Čavića iz Beograda pokazala je da nema te medalje i uspeha koji može da donese suštinsku promenu kada je reč o odnosu države prema vrhunskom sportu.

Niko nije mislio da je Srbija postala plivačka sila nakon što je Čavić ovog leta načinio čudo i gotovo pobedio nepobedivog Felpsa na Olimpijadi u Pekingu i zato što su Silađi i Lenđer doneli silne medalje u juniorskoj kategoriji. Jasno je bilo da su ti rezultati incident, ali se ipak "budila nada" da trenutna administracija ima sluha za potrebe vrhunskih sportista i vrhunskih talenata.

Očekivanja su bila bazirana na obećanjima koja su došla iz vlade Srbije i iz okruženja predsednika Tadića, dokazanog ljubitelja sporta. Čavića su neko vreme vodali po Beogradu pokazujući mu gde će sve da živi od sada – obećali su mu stan i pristojne uslove za trening. Ali, avaj, dva meseca posle olimpijade ništa se od toga nije desilo, pa je šampion i "ponos nacije" objasnio da se seli iz Beograda i da je primoran da na pripreme ode negde gde imaju bazen sa vodom. Čavić je pristojan mladić i nije se mnogo ni na koga žalio, ali je zaista jadno da grad od dva miliona stanovnika ima samo jedan funkcionalni bazen, pa zbog toga vrhunski sportisti moraju da se guraju sa rekreativcima i slično.

I to što smo jadni nije nikakva novost, ali bi čovek mogao da očekuje malo glasniji stav nekoga iz silnih sportskih organizacija i malo više akcije kada je reč o stvaranje ambijenta za "produkciju šampiona". Za razliku od drugih, sportisti su više puta i u različitim disciplinama pokazali da se na njih može računati u svetskim okvirima.

Za naučnike je potrebno obezbediti, za početak, da Narodna biblioteka počne da radi, za Čavića i ostale potrebno je da imaju mesto za trening. Niti Narodna biblioteka radi, niti postoje funkcionalni objekti za vežbanje vrhunskih sportista. Nada da će nešto od toga biti sređeno umrla je kada su prošle nedelje obelodanjeni planovi da se za potrebe Univerzijade u Beogradu ne renoviraju svi objekti za koje se mislilo da će biti dovedeni u red, pa je zaista pitanje na šta će ličiti to takmičenje ako ga uopšte bude u julu naredne godine (biće zanimljivo, na primer, videti kako će organizatori da potrpaju oko 9000 ljudi u parter Arene na otvaranju).

Da bi se nekako sanirala šteta, Gradski sekretarijat za omladinu i sport, predvođen Igorom Mikljom, rešio je da sa 19.000 evra pomogne Miloradu Čaviću da se spremi za naredno prvenstvo Evrope u malim bazenima. Miklja je za "Vreme" objasnio da postoji osnov za takvu "intervenciju" mada je glavna stvar kojom bi ova služba trebalo da se bavi pomoć malim, omladinskim i školskim klubovima.

To je takođe priča koju čujemo od svake nove administracije ali, treba reći, u gradu su na vlasti isti već osam godina, a stanje je gore nego pre osam godina. Ko je i na kakav način trošio novac možda ćemo jednom saznati, a do tada će se ad hoc marketinški isplativim akcijama pokrivati rupe. Još ako Čavić osvoji nekoliko medalja…