Može da znači sve ili ništa, odnosno malo šta.

U prvom slučaju to je proizvodnja ekonomskih dobara, materijalnih kao i usluga, a deli se na četiri ekonomska sektora: primarni (sirovine i poljoprivredni proizvodi), sekundarni (prerada, gradnja i proizvodnja), tercijarni (usluge i distribucija dobara), kvaterni (pazi sad: industrija znanja fokusirana na tehnološka istraživanja i razvoj, programiranje, biohemiju…).

Ima i peti, kvinarni sektor, koji – u rečniku novogovora – treba da obuhvata neprofitne aktivnosti. Pa, kao što je rečeno, industrija je sve, što nije daleko od ništa, jer se taj pojam, industrija, danas može primeniti na bilo koji posao, zanimanje i hobi. U ovom broju "Vremena" istraživali smo na šta bi se mogao odnositi pojam "srpska industrija" danas, imajući u vidu da se on prvenstveno tiče proizvodnje materijalnih dobara.

Industrija u smislu proizvodnje postaje ključna za razvoj zapadne Evrope i severne Amerike tokom industrijske revolucije koja na prelomu XVIII i XIX veka na scenu izvodi parnu mašinu, preradu i eksploataciju uglja i čelika. To jest, železnica i parni brodovi omogućavaju veze s do tada nedostupnim tržištima na kojima privatne kompanije (industrijski javni sektor još se nije bio rodio) doživljavaju do tada nezamisliv rast i prave neopevana bogatstva. I, kolateralno, ne treba zaboraviti, ono što se danas eufemistički zove Treći svet.

Tokom i posle industrijske revolucije sve više i više energije ulaže se u proizvodnju dobara i usluga za prodaju; poslednje i relativno novo značenje reči industrija – "sistematski rad ili zaposlenje" dobija na važnosti u celom svetu. Pa, sad se može govoriti i o Šekspirovoj, ali i o šekspirskoj industriji.

To jest, kako vam drago.