Zaposleni u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograd često kažu da nije lako prevoziti Beograđane i trpeti njihove ćudi, a ova njihova tvrdnja dobila je nedavno još jednu potvrdu. Pošto su kupljeni novi trolejbusi, sa ulica je povučen trolejbus sa registarskim brojem 1 koji je Beograđane prevozio od 1979. godine. Vest o povlačenju ovog trolejbusa izazvala je provalu emocija Beograđana koji su se zabrinuli za sudbinu "Keca" i organizovali sakupljanje potpisa za peticiju kojom se od GSP-a traži da "Kec" bude poslat u muzej. Ono što je do juče bila omražena krntija, postalo je predmet obožavanja i u medijima su se pojavile izjave građana da je "Kec" imao na vratima rupe od rđe i da je brektao na uzbrdicama, ali je ipak stizao na odredište i da on svakako treba da završi u muzeju.

Kada se "Vreme" javilo GSP-u da se raspita za sudbinu "Keca", momentalno je dobilo dozvolu da ga fotografiše, čime je svaka sumnja zabrinutih građana da je "Kec" završio na otpadu razvejana. Draško Simić, zamenik šefa održavanja trolejbuskog pogona "Dorćol", potvrdio nam je da je GSP spreman da reparira ovaj trolejbus i da ga preda nekom muzeju. Simić je izrazio nadu da će se to ubrzo dogoditi jer je prostor u trolejbuskom depou mali i namenjen je za popravku trolejbusa, tako da tu nema mesta za trolejbuse koji nisu u upotrebi. Od Simića smo saznali i da je GSP želeo da osnuje svoj muzej. On nas je odveo u garažu koja je bila predviđena za tu namenu. U garaži se nalazi stari tramvaj, a još nekoliko tramvajskih prikolica, za koje nije bilo mesta u garaži, nalazi se van nje. Na pitanje zašto se odustalo od osnivanja muzeja, portparolka GSP-a odgovorila nam je da je u pitanju nedostatak novca koga bi zasigurno bilo kada se građani ne bi masovno švercovali u gradskom prevozu. I tako se ispostavilo da su oni koji su u celoj priči o "Kecu" prepoznali priču o našem mentalitetu bili u pravu. Doduše, to nije onaj mentalitet koji ne prepoznaje istorijske vrednosti, pa ih baca na đubre. S obzirom na to da je malo verovatno da se oni koji su optužili GSP za nedostatak osećaja za vrednost trolejbusa koji je deo istorije Beograda nisu nikada švercovali u prevozu, oni bi mogli da razmisle o svom mentalitetu. Mogli bi i da se zapitaju da li svojim ponašanjem nisu doprineli tome da je GSP morao da odustane od osnivanja muzeja u koji bi smestio vozila koja predstavljaju deo saobraćajne istorije Beograda.