Na tragu sam rešenja velike lingvističke misterije. Naime, zašto se kaže "smrz’o se ko ona ženska stvar" kad je ista, hvala na pitanju, prijatno ušuškana sa svih strana, za razliku od one muške stvari koja je isturena na vetrometini, a ipak nije uzeta za poređenje? (Zašto se kaže "glup ko ona muška stvar" nikada mi nije stvaralo ni lingvističku ni neku drugu dilemu.)

Rešenje misterije nudi nam novi bilbord iz kojeg možemo site da se podučimo kako ona muška stvar radi i na niskim temperaturama, što je dobra vest, mislim – ako vam to nešto znači. Ako ste, pak, ljubitelj(ka) tople kućne atmosfere – znate ona ljiga iz ljubića: kamin, prigušeno svetlo, sveće… onda vam ova informacija neće baš zagrejati dušu, ali možete bar da na njoj naparite oči (adresa jednog bilborda je: Beograd, autoput kod Zmajeve pumpe). Na tom bilbordu možemo da vidimo golog muškarca koji sklopljenim šakama zaklanja onu stvar ispod koje lepo piše: Radi i na niskim temperaturama. Rekla bih da reklamira neki proizvod za automobile, ali kome je uopšte do zagledanja u potpis?

Lepo je što se neko najzad dosetio da, umesto višedecenijskog stereotipa iz kamiondžijskih kabina i majstorskih radionica, stavi golog muškarca u reklamu za automobilske proizvode – pod uslovom da se složimo da golotinja najbolje prodaje antifriz, ulje, kočnice. Kad je prošle godine na reklami za gume ona ženska stvar prianjala uz svaku podlogu, bilo je, doduše mlake, ali ipak nekakve reakcije javnosti, pretežno ženske i penzionerske orijentacije. Ko će sada da se pobuni protiv seksizma i zloupotrebe? Zašto ćute odgovarajuće strukture? Zar je Crkvi draže da gleda gole muškarce nego obučene na gej paradi? Zar ona politička partija nema prigodno saopštenje kojim bi nam objasnila kako ovaj bilbord pada baš u dane najvećih srpskih slava – ili saopštenje kasni jer, po običaju, kaskaju za događajima barem trinaest dana pošto se ravnaju po pravoslavnom kalendaru? Ne čuju se ni ostrašćene grupe fudbalskih navijača – ne videh da su sprejovima išarali bilbord. Vrlo škakljiva stvar, moram priznati. Ako se ne pobune, neko bi mogao pomisliti da su homoseksualci, a ako se pobune, neko bi mogao pomisliti da su homofobi, što mu izađe na isto.

A žene? Žene, kako i dolikuje, ćute. Što pa da se sad bune? Meso je meso. Ako im ne smeta kad se izlaže žensko meso, što bi im smetalo izlaganje muškog – neće da ga ubace u tiganj pa da mu traže mane?! (Doduše, neće da ga ubace ni u krevet, ali šta mari da bar malo merače.)

Da li je ovaj bilbord uvod u stvarnu ravnopravnost polova? Moja prijateljica odavno tvrdi da nisu žene neravnopravne već muškarci jer ova civilizacija podstiče mušku nesamostalnost i njihovu zavisnost prvo od majke, a potom od žene. Muškarci nemaju prava da budu samohrane majke, jedva su im i porodiljsko odobrili. Od žene niko ne očekuje da bude drug na drumu – muškarac je taj koji treba da potpuno nepoznatoj osobi za džabe menja gumu. A ako to ne urade ili smo nezadovoljne uslugom, mi im objasnimo da su kurajber i gelipter pogrdna imena, mada je prvo naziv za dalekog pretka, a drugo za ljubavnika. Eh.