Pozorište mladih: Njihovi momci

Pred Obradom Protićem, opštinskim javnim tužiocem u Novom Sadu, teška je odluka. U rukama ima iskaz Tomislava Kneževića, donedavnog direktora Pozorišta mladih, kojim ovaj kaže da Igor Mirović, šef novosadskih radikala i Miroljub Lješnjak, "uticajni član DSS-a", imaju veze s organizacijom nasilnog izbacivanja trojice štrajkača, ali još uvek sa sigurnošću ne zna šta da radi s njim.

Iako bi na osnovu "delimičnog priznanja" mogao da, bez sprovođenja dodatne istrage, direktno optuži Kneževića za "podstrekivanje na nasilničko ponašanje", sa Mirovićem i Lješnjakom priča je donekle drugačija. Što se tiče novosadske policije, tamo smatraju da još uvek nemaju razloga da pozivaju Mirovića na informativni razgovor. "U izjavama medijima je već rekao da nema nikakve veze s napadom. Nema razloga da ga sad zovemo da nam to ponovi", kaže jedan od policajaca koji je uključen u istragu. Druga stvar bi bila kada bi policija identifikovala makar jednog direktnog napadača, ali za to su šanse svakim danom sve manje.

Već nekoliko puta napadnuti glumci pozivani su u prostorije Policijske uprave Novi Sad da pregledaju fotografije svih Novosađana sklonih nasilju, ali nikog do sada nisu prepoznali. Istraga udara u zidove jer svi koje su do sada pozivali na informativne razgovore, listom odbacuju bilo kakvu mogućnost da su povezani s napadom. Jedini primerak Kneževićeve izjave pred istražnim sudijom Zoranom Keserom zaključan je u kancelariji opštinskog tužioca, i neće ugledati svetlo dana dok se ovaj ne odluči na sledeći korak. Primerak zapisnika s informativnog razgovora nalazi se u policiji i ima oznaku službene tajne. Krivični zakonik za ovakvo delo predviđa kaznu od šest meseci do pet godina zatvora – kako za nasilnike tako i za njihove podstrekače – ljude koji su ih pozvali i platili im da to urade. Sad, odluka o eventualnom optuženju predsednika gradskog odbora Srpke radikalne stranke ima svoj značajan politički element, pa s obzirom na tajnost kojom je pokriveno sve u vezi sa slučajem, malo koga bi iznenadilo ako se i odustane od čitave priče.

Oko jedan sat posle ponoći 6. februara Knežević dolazi u Pozorište mladih. Nikada ranije u to doba nije navraćao. Pola sata kasnije otvara vrata "njihovim momcima" – osmorici grmalja s kapuljačama na glavama. Ovi udaraju po glumcima, teraju ih napolje i gube se u mraku iz kog su došli. Isterani na ulicu, glumci uleću u taksi i voze se do Policijske ispostave Stari grad u Radničkoj ulici, da prijave incident. Za to vreme rade mobilni telefoni. Vođe štrajka su odmah obaveštene. Oni pozivaju pojedine političare, prijatelje i novinare koji dolaze da isprate razvoj pozorišne drame.

Rade telefoni i s druge strane. Zovu Boris Tadić i Vojislav Koštunica, svaki po svojoj liniji. Isterani glumci s patrolom iz Starog grada vraćaju se pred vrata pozorišta. Policija nagovara Kneževića da im otvori vrata da ljudi mogu da uzmu lične stvari. Ovaj ne dozvoljava. To će kasnije biti osnov da mu se na teret stavi i krivično delo ometanja službenih lica u obavljanju dužnosti. Glumac Ratko Radivojević razbija staklo na zadnjim vratima pozorišta, ulazi kroz kotlarnicu i otključava ulazna vrata.

Knežević se zato upućuje u istu policijsku ispostavu da prijavi kako su otpušteni glumci provalili u pozorište. Oko 3.30 pridružuju mu se Mirović i Lješnjak. Šta su oni tamo tražili samo je jedno u nizu pitanja koja se postavljaju u Novom Sadu. "Nisu ništa radili", kaže jedan od policajaca koji je te noći bio u stanici, "došli su, rekli da je to skandal, anarhija i to je bilo to. Rekli su da su tu kao podrška Kneževiću, a u stvari su mislili da svojim autoritetom mogu da utiču nešto na nas."

Sutradan policija zove direktora pozorišta na informativni razgovor. Zadržava ga i vodi u dežuranu istrage Opštinskog suda, gde treba da ga sasluša istražni sudija Zoran Keser.

"Pušten niz vodu" i bez branioca, Knežević istražnom sudiji započinje dugu i tužnu priču, od prvog dana štrajka 19. oktobra 2006. do dolaska u sud. Priču na kojoj se pokazala sva beda u kojoj se trenutno nalazi Novi Sad i koja se, očigledno, još nije završila. Bez osnova da ga zadrži u pritvoru, sudija pušta Kneževića, kog ispred suda dočekuje gomila novinara od kojih se bez komentara udaljuje Radničkom ulicom.

Nedelju dana kasnije, četiri meseca od početka problema u Pozorištu mladih, Knežević i čitava uprava smenjeni su na sednici Skupštine grada. Šta li se čekalo?

Ivan Angelovski

Nesreća u RTB–u Bor: Poginuo rudar

U podzemnom oknu rudnika Jama, iz sastava Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor, u ponedeljak oko 10 sati probio je mulj iz napuštenog površinskog kopa i obrušio se na 15 radnika prve smene. Tom prilikom nastradao je Milivoje Pavlović (50), radnik na utovarivaču. Petnaest rudara nalazilo se u jami rudnika bakra u Velikom Krivelju, kada se na njih, pod teretom velike količine mulja, obrušio hodnik jame. Havarija se dogodila nekoliko stotina metara pod zemljom, na trinaestom horizontu rudnika. Prema nezvaničnim podacima, do nesreće je došlo kada je mulj iz napuštenog površinskog rudarskog kopa bakra prodro u okno i hodnike rudnika. Spasilačke ekipe tragale su za Pavlovićem celog dana, da bi u ponedeljak uveče pronašle njegovo telo pored utovarivača za kojim je radio. Pretpostavlja se da se ugušio od vode ili mulja koji su prodrli u rudarsko okno. Alpinista Zvonko Trifunović i speleolog Robert Mišić, koji su tokom celog dana u ponedeljak tragali za Pavlovićem, u večernjim satima odlučili su da prekinu potragu. Prema njihovim rečima, naslage mulja su ponegde duboke i do dva metra. U jednom trenutku, Mišić je pokušao da stane, ali je do pojasa propao u mulj, pa ga je Trifunović izvukao uz pomoć užeta kojim je bio osiguran.

Rudari Miša Andrejić, Dragan Tadić, Tomislav Vučković, Nebojša Vojinović i Perica Ilić, koji su zadobili teške telesne povrede, zadržani su u borskoj bolnici. Srećom, niko od njih nije u životnoj opasnosti. Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa dežurnim lekarima borske bolnice i raspitivao se za zdravstveno stanje povređenih rudara. Ministarstvo rudarstva i energetike je od trenutka nesreće uputilo nadležne rudarske inspektore kako bi obavili sve neophodne radnje i ustanovili činjenice i uzrok nesreće. Ministar Radomir Naumov i njegovi saradnici iz sektora rudarstva u utorak su posetili Bor, gde su razgovarali sa poslovodstvom rudnika i obišli nastradale rudare.

J. Gligorijević

Rak dojke: Prijatelji u lečenju

Prošle nedelje u galeriji Ozon otvorena je izložba "Njen prijatelj" (Brest frends) sa ciljem da se ukaže na značaj ranog otkrivanja raka dojke. Organizatori ove izložbe su Dobrotvorni fond Katarine Rebrače, farmakološka komapanija Roche i fotograf Nenad Babić, a učestvovale su ličnosti iz javnog života čiji su se prijatelji ili oni sami lečili od ove bolesti. Fond sarađuje sa Institutom za onkologiju i radiologiju Srbije, a jedan od ciljeva je prikupljanje sredstava kako bi se pri ovoj instituciji otvorio Centar za rano otkrivanje raka dojke. Ana Bekić, epidemiolog na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, ističe značaj ovakvih aktivnosti koje mogu popraviti svest u našem društvu kada je reč o raku dojke. Zahvaljujući Savetovalištu za žene obolele od raka dojke "Jefimija" iz Užica, ova izložba će biti organizovana i u tom gradu. Udruženje postoji od 2000. godine i jedna je od retkih institucija u zemlji koja u okviru svojih aktivnosti ima program samopomoći za žene koje su se izlečile od raka. Osim toga što oranizuje predavanja na temu preventive, savetovalište dva puta nedeljno u Arilju i Užicu organizuje i besplatne preglede. Prema rečima Slavice Simić, koordinatorke savetovališta, poslednje nedelje maja organizuju se volonterske aktivnosti "Cvet koji život znači", ulična prodaja cveća i kolača radi sakupljanja novca za hemioterapiju korisnicama. "Prošle godine", kaže Simićeva, "zahvaljujući ovoj aktivnosti pokrenuta je akcija za kupovinu aparata za steroidne receptore kako pacijentkinje ne bi odlazile u Beograd da se utvrdi vrsta receptora." Savetovalište "Jefimija" učestvovalo je i u izradi Nacionalnog plana aktivnosti za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti (2007–2010) kada je u pitanju deo koji se odnosi na unapređivanje i očuvanje zdravlja žena. Ovaj plan predat je Odboru za ravnopravnost polova u Vladi Republike Srbije.

Poslednjeg dana izložbe (16. februar) u galeriji Ozon posetioci su prisustvovali i promociji knjige Zašto baš ja Gordane Zalad koja je neka vrsta dnevnika koji je autorka vodila tokom ove bolesti. "Knjiga je poruka ženama da postanu odgovornije prema sebi i svom telu. U isto vreme ovo je ljubavni roman u kome nije reč samo o ljubavi između muža i žene već i o ljubavi kao neophodnom sastojku života", kaže za "Vreme" Gordana Zalad.

Jelena Spasojević

Mreža: Ciskova akademija u Srbiji

Vodeći svetski proizvođač mrežnih rešenja za internet, američka kompanija Cisco Systems, prošle godine ostvario je rast od 36 odsto, a potpredsednik ove multinacionalke Osvaldo Bjanči najavljuje podizanje prihoda za 50 odsto, i to iz godine u godinu. Reč je zapravo o globalnom povezivanju tržišta čemu teži njegov tim, a koji se odskora veoma zainteresovao za Srbiju. Čak toliko da je Bjanči lično prošle sedmice posetio sedište Ciskovog preduzeća u Beogradu. On je zapazio da je program partnerskih kanala u Srbiji veoma aktivan, pošto je u Ciskovu mrežu već uključeno oko stotinu sertifikovanih kompanija, koje na tom poslu direktno ili posredno zapošljavaju oko hiljadu ljudi. Međutim, kako je Bjanči rekao na konferenciji za novinare, postoji jaz između investicija i potreba ljudi da se obrazuju u toj oblasti. "Da bismo ga premostili, osnovali smo akademiju umrežavanja u kojoj više od 400 studenata u devet akademija u Srbiji sarađuje sa partnerima Ciska u stvaranju stručnjaka koji će ovladati našom tehnologijom", rekao je Bjanči. Regionalni menadžer za ljudske resurse Agneš Balaš izrazila je želju Ciska da pomogne umrežavanje Srbije u najsavremenije tehnologije, što je i jedan od uslova za povezivanje sa EU-om. Ona je istakla da Srbija ima velik broj tehničkih talenata i da je zato u ovdašnjem Cisku od 18 ljudi troje zaduženo za jadransku oblast.

Z.J.

Islamska zajednica: Organizacioni problemi

Beogradski muftija Hamdija Jusufspahić imenovan je na Saboru Islamske zajednice Srbije za vršioca dužnosti reis-ul-uleme Rijaseta Islamske zajednice Srbije. Time je realizovana najava od pre mesec dana, kada je doneta odluka o osnivanju Rijaseta. Praktično, ovom odlukom proglašena je nezavisnost Islamske zajednice u Srbiji od Rijaseta u Sarajevu, koji je u vreme bivše SFRJ bio najviši organ upravljanja Islamske zajednice. Sa njim su i danas organizaciono povezani Mešihat u Sandžaku, kao i Islamska zajednica Preševske doline, koja pripada Mešihatu u Prištini. Islamska zajednica Srbije, sa sedištem u Beogradu, više nema organizacionih veza sa ostalim zajednicama u Srbiji niti u Bosni i Hercegovini. U saopštenju, koje je izdato ovim povodom, navodi se da je ta odluka doneta na inicijativu muslimana iz Sandžaka. Međutim, predstavnici sandžačkog muftije to smatraju nelegitimnim. Zamenik sandžačkog muftije Mevlud Dudić ocenio je ranije najavu o formiranju Rijaseta "neozbiljnom i nelegalnom". Prema njegovim rečima, osnivanje Rijaseta u Srbiji samo je inicijativa usvojena na jednom neformalnom skupu u Beogradu. Islamska zajednica Srbije, pak, saopštila je da sve odluke sa današnje sednice stupaju na snagu u trenutku donošenja. Odlučeno je i da ingerencije Vrhovnog sabora Islamske zajednice privremeno preuzme postojeći Sabor Islamske zajednice Srbije. U saopštenju, koje je potpisao predsednik Vrhovnog sabora Miralem Hodžić, navodi se i da će biti raspisani izbori na svim nivoima za predstavnička tela i organe Islamske zajednice Srbije u skladu sa ustavom te zajednice. Sabor je potvrdio mandate dosadašnjim članovima sa područja Mešihata srbijanskog. Inicijativa za objedinjavanje islamskih zajednica u Srbiji pokrenuta je prošle godine, kada su se imam beogradski Muhamed Jusufspahić i sandžački muftija Muamer Zukorlić složili da jedinstvena Islamska zajednica u Srbiji nema alternativu, a da će se izvesne razlike u stavovima otkloniti budućim pregovorima. Krajem 2006. Mešihat Islamske zajednice Srbije ocenio je da u objedinjavanju mogu učestvovati samo mešihati registrovani pri Ministarstvu vera Srbije i koji time "legalno predstavljaju muslimane".

J. Gligorijević

Oskrnavljeni spomenik

Grafit "Hvala, Legija", kojim je oskrnavljen spomenik ubijenom bivšem predsedniku Srbije Ivanu Stamboliću, obrisan je 20. februara ujutro, dan pošto je uočen. Nepoznati počinioci su plavim sprejom ćirilicom ispisali citirani tekst i nacrtali krst sa četiri ocila. Službenici Policijske uprave u Sremskoj Mitrovici obavili su uviđaj na mestu događaja, a kako je saopšteno iz policije, grafit je uklonjen jer su ispisane poruke počele da se razlivaju zbog vlage. Spomenik Ivanu Stamboliću nalazi se na lokalnom putu od Iriškog venca ka Vrdniku, na Fruškoj gori, gde je ubijen i bačen u jamu s krečom, a gde su ostaci njegovog tela i pronađeni.

Hapšenje zbog mita

Policija je 20. februara uhapsila deset osoba, većinom sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, zbog sumnje da su primale mito. Među uhapšenima su dekan ovog fakulteta Sveta Purić, prodekan za finansije Božin Vlašković i sedam profesora tog fakulteta, među kojima je i bivša pomoćnica ministra prosvete Emilija Stanković, inače profesor rimskog prava na tom fakultetu. Nadležni ministar Slobodan Vuksanović izjavio je za B92 da je za taj slučaj saznao iz medija. On kaže da je njegova pomoćnica Emilija Stanković bila u radnom odnosu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, a da na njen rad u Ministarstvu niko nije imao primedaba.

Lični stav

Dragan Šormaz, poslanik i član Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, kaže za "Novosti" da po njegovom mišljenju DSS nikako ne bi trebalo da pristane da premijer buduće vlade bude Božidar Đelić: "To je smešan kandidat koji nije smeo ni PDV da uvede. Da se ja pitam, nikada DS ne bi dobio ministarstvo policije, BIA, pravosuđe i energetiku."

Tajming protiv zagađenja

Stokholmska konvencija koju je 2002. godine potpisala (ali ne i ratifikovala) i Srbija obavezuje našu zemlju da do 2028. godine uništi ili izveze za uništavanje sve dugotrajne organske zagađujuće supstance (POPs). "Te štetne supstance mogu se eliminisati i ranije, ukoliko se Srbija približi članstvu u Evropskoj uniji, koja ima strože zahteve od Stokholmske konvencije i predviđa da se POPs iz životne sredine odstrani do 2015. godine", rekao je koordinator projekta Ivan Gržetić. Projekat izrade plana za primenu Stokholmske konvencije u Srbiji finansira se uz pomoć Fonda za globalnu zaštitu životne sredine (GEF) u saradnji sa programom za zaštitu životne sredine UN-a koji je za tu namenu već izdvojio 350.000 dolara.

Višak tenkova

Ministarstvo odbrane kao višak naoružanja prodaje 287 tenkova modela T-55 i 60 tenkova T-72. Na prodaji je i 19 oklopnih trasnportera M-60 i BTR-50, kao i deset izviđačkih automobila tipa BRDM-2. Obaveštenje o prodaji dostavljeno je na adrese 52 preduzeća koja su registrovana za obavljanje spoljne trgovine kontrolisanom robom. U poslednjih godinu dana od prodaje viška naoružanja zarađeno je oko 1.000.000 dolara.

Broj nedelje

Tokom 2007, u srpska domaćinstva biće ugrađeno oko 100.000 strujomera, dok je za svaku narednu godinu planirana ugradnja još po 200.000, tako da se očekuje da će se za jednu deceniju zameniti 3.000.000 brojila, koliko ih ima u Srbiji. Digitalna veza strujomera sa distribucijama postoji u najvećim gradovima, a montaža digitalne mreže u manjim mestima počeće tokom ovo godine.

Privatizacija

Mada je svih 100 odsto u državnom vlasništvu, za oko mesec dana očekuje se tenderska prodaja tek 25 odsto kapitala Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Ovo izdavačko preduzeće nalazi se među pet vodećih i u snabdevanju škola udžbenicima učestvuje sa 40 odsto. Prema podacima za 2005. godinu, poslovni prihodi Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva iznose više od 1,4 milijarde dinara.

Dobit

U 2006, profit Telenora porastao je za 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 11,2 milijarde evra. Prihod u četvrtom kvartalu 2006. uvećan je za 30 odsto u odnosu na isti period 2006. godine, na tri milijarde evra. "Prethodna, 2006. godina bila je izuzetno uspešna, sa snažnim rastom prihoda i dobiti, što je dovelo do znatnog porasta naših obrtnih sredstava. Broj mobilnih pretplatnika porastao je za više od 30 miliona, i iznosi 115 miliona. Ponosan sam što je naša strategija stalnih ulaganja u tržišta u razvoju, u kombinaciji sa ojačanom pozicijom na nordijskim tržištima, dovela do ovako dobrih rezultata. Nastavićemo da jačamo svoju poziciju, i očekujemo da se ovaj trend izuzetnog rasta nastavi i u 2007. godini", izjavio je predsednik i generalni direktor Telenora Jon Fredrik Baksaas.

Prvi investicioni fond

Delta plus je prvi investicioni fond u Srbiji koji je od Komisije za hartije od vrednosti dobio dozvolu za rad. Za sada Komisija nije dobila druge zahteve za dobijanje dozvole za rad investicionog fonda, ali prema nezvaničnim informacijama agencije Beta, nekoliko kompanija priprema papire neophodne za osnivanje investicionog fonda. Komisija je ranije izdala licencu društvu za upravljenje investicionim fondom Delta investment. Osnivač prvog fonda je beogradska kompanija Delta, koja je početkom februara Komisiji dostavila zahtev za dobijanje dozvole za rad investicionog fonda.

Dobra kafa

Istraživanje agencije Stratedžik marketing na uzorku od 1200 ispitanika u Srbiji pokazuje da čak 93 odsto ispitanika pije crnu tj. tursku kafu i to tri šoljice kafe srednje veličine dnevno. Mnoga istraživanja obavljena u svetu tokom 2006. godine u pokazuju da kafa ne narušava ljudsko zdravlje, a da je kod osoba koje piju četiri do šest šolja kafe 25 do 35 odsto manji rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa nego osobe koje uopšte ne piju kafu. No, ne savetuje se ni preterivanje – više od šest šolja kafe dnevno ne produžava život niti smanjuje rizik od smrti.

Mirna Bačka

Subotica je konačno dobila uslugu SMS parkinga, za čiju je izradu zaslužan Pakom solution centar, softverska firma Pakom grupe, koja je ovu uslugu izreklamirala geslom Pošalješ poruku – i "mirna Bačka". "Sistem SMS4Parking dovoljno je fleksibilan da prepoznaje sve specifičnosti malih gradova", ističe Dragan Jakšić, direktor Parking solušn centra u PSC-u. U toku jednog dana u ovom gradu pošalje se oko 3000 poruka ove vrste. Poređenja radi, u Segedinu se pošalje manje od 500. "Uspeli smo da praktično promenimo lik grada i, bar kada je o parkiranju reč, Subotica je sada stvarno evropski grad" kaže Atila Kikić, direktor KKP Parking Subotica. PSC je već postavio uslugu SMS4Parking u Somboru, Pančevu, Šapcu, Obrenovcu, Kruševcu.