Međuvreme
Pančevo: Otrovna magla na barikadama
Posle niza ekoloških incidenata u Pančevu, objavljeno je da se na Dečjem internom odeljenju među drugim žrtvama trovanja iz Južne zone od opstruktivnog bronhitisa leči i jedna petonedeljna beba. U međuvremenu, mali Nikola Stamatović je ušao u šestu nedelju života uz inhalaciju, a u Pančevu je trovanje nastavljeno na neočekivano bezobrazan način, uprkos svim građanskim akcijama, obećanjima i zaključcima. U ponedeljak uveče, samo 12 sati pošto je zbog posustajanja elana demonstranata ukinuta trodnevna barikada na ulazu u Rafineriju nafte, opštinski monitoring sistem je zabeležio višestruka prekoračenja granične vrednosti emisije otrovnih gasova.
Nad gradom, nošena sporim vetrom, plovila je nezabeležena smesa otrovnih gasova, širi se težak miris merkaptana i sulfida pomešanih s maglom koja se nije podigla ni narednog dana. Dozvoljena koncetracija benzena u emisiji iznosi 10 mikrograma po metru kubnom, ali je na mernom mestu Vojlovica u ponedeljak u 23 sata iznosila 87,9 μg/m3, dok je na mernom mestu Vatrogasni dom u 5 sati ujutru zabeleženo čak 140 μg/m3, što je više nego one noći kad je u Pančevo dolazio predsednik Boris Tadić. Srednje dnevne koncentracije bile su trostruko veće od dozvoljenih, a monitoring je zabeležio 18 puta veće koncentracije čestica PM10, kao i visoke koncentracije sumpornih jedinjenja. Tokom noći, predsednik Opštine Pančevo Srđan Miković i gradski većnici su opet vanredno zasedali, ali nisu uključivali sirene jer je vrednost benzena iz sata u sat varirala oko granice epizodnog zagađenja od 80 μg/m3. Potom, kad su koncentracije porasle, u Opštinu je došao Aleksandar Popović, ministar nauke i zaštite životne sredine, zajedno sa Miroslavom Nikčevićem, direktorom Uprave za zaštitu životne sredine. Na sastanku je odlučeno da se građani ne uzbuđuju dodatno sirenama za RBH opasnost, a predstavnici Vlade Srbije razgovarali su sa većnicima i direktorima Rafinerije. Oni nisu mogli da ustanove uzrok zagađenja, ali je dogovoreno da se u utorak (kada ovaj broj "Vremena" ulazi u štampu) u Upravi za zaštitu životne sredine održi sednica svih aktera na kojoj bi se razmotrio Zaključak koji je prethodno usvojila Vlada Srbije.
Uporedo sa prošlonedeljnim zasedanjem proširenog Koordinacionog tela bilo je i drugih akcija, ali je očigledno da one nisu dale nikakav rezultat. U organizaciji lokalnog lista "Pančevac" na ulazu u Rafineriju nafte Pančevo, u petak uveče bila je postavljena barikada kojom je zaustavljena otprema derivata. Organizatori građanima nisu ranije najavili tačno vreme početka protesta, u želji da iznenade Rafineriju, ali su pritom iznenadili i građane, što je uticalo na slab odziv prvog, ali i potonjih dana.
Na ovoj barikadi, sa koje se pružao naučnofantastični vidik na pogone u dimu i svetlima, tri noći su se okupljali građani, održavajući brojno stanje i smenjujući se na svakih par sati. Organizatori nisu bili zadovoljni odzivom, a mada je bilo raznih neformalnih poseta, građanima se nije obratio nijedan funkcioner opštinske vlasti ili uprave fabrike. Ispred kapije je bio parkiran plavi traktor, okolo automobili, šator i cerada za zaštitu od vetra. Uz tople napitke i muziku, demonstranti su se grejali na peći bubnjari, koja je, kao obnovljiv izvor energije, sagorevala drvni otpad. Mada se poslednjih nedelja puno govorilo o političkim manipulacijama, o sukobima organizatora protesta i lokalne samouprave, sami posetioci barikade su sve do kraja delili dobro raspoloženje i pogledom čuvali visoku baklju, odmah iza ulaza u fabrički krug.
No, protest se raspao u ponedeljak u pet ujutru kad su organizatori najednom odustali od barikade zbog slabog odziva. Grupa građana ipak nije htela da ode, tako da je barikada uklonjena tek u podnevnim satima kad je intervenisala policija. Pod izgovorom da protest nije prijavljen za posle pet sati, policija je rasterala poslednje čuvare barikade. I šta se potom desilo, istog dana? Južna zona je pustila svoje otrove više nego ikada ranije, pokušavajući valjda da demonstrira svoju moć nad građanima. Reagovali su odmah na završetak građanske akcije, uprkos investicijama i svim zaključcima. Isto tako, uprkos investicijama i svim zaključcima, nadležni bi morali odmah i da odgovaraju za ovu vrstu bezobrazne arogancije. Vreme je da država primeni mehanizme koji joj stoje na raspolaganju. Bar zbog otrovanih petonedeljnih beba.
S. Bubnjević
Imenovanje: Udovički u UN–u
Prema nezvaničnim informacijama, Kori Udovički, predsednica Upravnog odbora Fonda za razvoj ekonomske nauke, izabrana je za savetnika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, na mesto asistenta Kemala Derviša, šefa Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP), i na mesto regionalnog direktora UNDP-a za Evropu i srednju Aziju. Kako "Vreme", međutim, saznaje iz kancelarije Kori Udovički, ona još uvek nije izabrana ni na kakvu funkciju u Ujedinjenim nacijama, ali "o nečemu sličnom se vode razgovori" i Udovički će obavestiti javnost kada odluka bude doneta. Karijeru je počela u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) gde je radila od 1993. do 2001. godine. Pošto je prvih godinu dana u MMF-u stažirala u okviru programa za ekonomiste u jedinici zaduženoj za praćenje finansijskih tržišta i kvote članstva u odseku trezora, Udovički je od 1994. do 1995. stažirala u okviru Programa za ekonomiste u Mozambiku i u Afričkom odseku. Od avgusta 1999. do novembra 2001. radila je kao glavni ekonomista za program Bosne i Hercegovine, a od novembra 2000. do juna 2001. kao glavni ekonomista za program sa Jugoslavijom koordinišući rad sektorskih ekonomista u toku pregovora o prvim kreditima. Od septembra 2001. radila je volonterski kao specijalni savetnik tadašnjeg ministra finansija Božidara Đelića, a decembra iste godine postaje član Komisije za restrukturiranje javnih preduzeća Vlade Republike Srbije. Od juna 2002. do jula 2003. godine obavljala je funkciju ministarke rudarstva i energetike, da bi potom postala prva žena guverner Narodne banke Srbije. Tu funkciju obavlja do marta 2004. godine, kada osniva Fond za razvoj ekonomskih nauka.
Rezervati prirode: Peščara
Ekološko udruženje Pesoko pokrenulo je staru inicijativu da Deliblatska peščara postane nacionalni park. Peščara je jedan od najneobičnijih prirodnih rezervata u Vojvodini koji zauzima hiljade hektara peskovite zemlje u središtu Južnog Banata. Niska šuma prekriva ovo stepsko prostranstvo u kome postoji manje od 900 kuća i gotovo da nema ljudi. Ovaj šumoviti rezervat posećuju isključivo izletnici, lovci, šumari i istraživači. "U Peščari postoji 1700 vrsta leptira", rekao je za "Vreme" Relja Vujotić iz ekološkog udruženja "Pesoko", navodeći da ih na Madagaskaru ima manje od 1000.
Udruženje Pesoko organizuje jednodnevne đačke posete peščari, jahanje i pešačenje u dužini od 10 kilometara kroz šumu. "Tu postoji 930 biljnih vrsta, postoje izvori mineralne vode temperature 26 stepeni Celzijusa, a na jednom kubnom metru ima samo 36 bakterija", tvrdi Vujotić, upoređujući to sa podatkom da ih u zagađenom gradu poput Pančeva ima 21.000. Ideja da se Peščara proglasi nacionalnim parkom potiče još s kraja osamdesetih godina kad ju je zagovarala politička stranka pod nazivom Ekološki pokret.
U Zavodu za zaštitu prirode su začuđeni ovom inicijativom. Inače, prema Pregledu zaštićenih prirodnih dobara na terotoriji Srbije, izdatom 1998. godine, biodiverzitet na nenaseljenom delu Deliblatske peščare trenutno jeste zaštićen zakonom. U Srbiji postoje 1104 zaštićena prirodna područja, među njima mnogo malih rezervata višeg ranga od Deliblatske peščare. Peščara je prema međunarodnoj kategorizaciji IUCN-a zaštićena kao IV kategorija prirodnog dobra, a prema domaćoj kategorizaciji trenutno je okarakterisana kao opšti rezervat prirode.
U Pregledu zaštićenih prirodnih dobara ovaj rezervat je opisan kao "prirodni fenomen stepskog karaktera sa autohtonom i alohtonom vegetacijom". Zakonom zaštićeni deo Peščare nalazi se na teritoriji četiri banatske opštine – Vršac, Kovin, Bela Crkva i Alibunar. Njena površina je ogromna, daleko veća od drugih opštih, ali i specijalnih rezervata prirode u Srbiji, i iznosi 29.352 hektara.
Površina Deliblatske peščare bi mogla biti jedan od razloga za njeno svrstavanje u prirodna dobra od izuzetnog značaja. U Srbiji postoji pet nacionalnih parkova površine između 11.000 i 65.000 hektara. No, nacionalne parkove, osim mnogih faktora koji se tiču bogatstva biljnog i životinjskog sveta, obično odlikuje i izuzetna lepota. Peščara jeste zanimljiva sredina sa mnogim specifičnim odlikama, ali će protivnici inicijative da se proglasi nacionalnim parkom uvek moći da kažu kako Peščara nije dovoljno lepa.
S. Bubnjević
Etika: Oglašavanje lekova
Prvi pravilnik o načinu oglašavanja lekova u Srbiji stupio je na snagu 18. novembra ove godine. Osim što podrazumeva da informacije koje se iznose pri reklamiranju leka moraju biti istinite, naučno dokazane i da ne smeju dovoditi u zabludu pacijente, Pravilnik Ministarstva zdravlja sadrži čitav niz zabrana prilikom oglašavanja medikamenata. Izmedu ostalog, zabranjuje se reklamiranje cene leka, iznošenje preporuke lekara i naučnika o osobinama leka, kao i to da lek preporučuju popularne ličnosti ili da se u reklamama prikazuju deca koja lek uzimaju bez prisustva odraslih. Reklame ne smeju biti ilustrovane uznemirujućim i obmanjujućim izrazima ili slikama koje prikazuju promene u ljudskom telu izazvane bolešću i povređivanjem, ali ni promene izazvane delovanjem leka, pri čemu je, takođe, zabranjeno da se kroz reklamu stvori utisak da se pre uzimanja leka nije potrebno konsultovati s lekarom, da lek nema neželjene efekte ili da garantuje uspeh u lečenju. Osim oglašivača, Pravilnik obavezuje i novinare, a jedna od tema okruglog stola "Izveštavanje o zdravstvu i farmaciji", održnog u Medija centru 28. novembra, ticala se i mogućnosti skrivenog reklamiranja, odnosno predstavljanja reklame kao informacije od javnog značaja. Učesnici ovog skupa, na kojem su između ostalih govorili i Saša Gajin sa Instituta za uporedno pravo, Jelka Jovanović, potpredsednica suda časti Nezavisnog udruženja novinara Srbije, i Srba Jovanović, član Upravnog odbora i Suda časti Društva Srbije za odnose sa javnošću, ukazali su na potrebu dalje liberalizacije postojeće zakonske regulative i na precizno određivanje adekvatne mere između prava javnosti da bude obaveštena i zaštite građana od dezinformisanja, odnosno obmanjujućeg oglašavanja. Pored edukacije, glavna preporuka novinarima koji izveštavaju o zdravstvu i farmaciji jeste da ostanu dosledni moralnim načelima, odnosno da ne pristaju da budu plaćeni za informacije o lekovima/medicinskim uslugama koje objavljuju.
J. L.
Sarajevo: Novi Technology Center
Jedna od najboljih studentkinja Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Sarajevu, Ajla Lukač, 16. novembra otvorila je ComTrade Technology Center u Sarajevu.
"Imajući u vidu činjenicu da je jedna od osnovnih namena ComTrade Technology Centera, u punom smislu te reči, da u budućnosti postane oaza znanja za mlade i perspektivne ljude na kojima je budućnost i koji doprinose izgradnji povoljnog privrednog ambijenta, kao i činjenicu da je ComTrade Group tokom 16 godina sa mladim timom ljudi postigao uspeh, ne samo u domaćim već i u evropskim razmerama, sigurni smo da simbolično otvaranje ComTrade Technology Centera predstavlja našu zajedničku poruku svima koji gledaju napred", rekao je Veselin Jevrosimović, predsednik kompanije ComTrade Group. Namera ove kompanije je da centar bude "mnogo više od poslovne zgrade", odnosno da bude "mesto koje će biti otvoreno za sve – od mladih talenata koji žele da uče i stiču prva praktična iskustva, preko poslovnih partnera, do vrhunskih domaćih i svetskih stručnjaka". U Technology Centeru površine 4000 kvadratnih metara radiće više od 120 zaposlenih, a u kompaniji navode da je njegovo otvaranje samo deo planova usmerenih ka viziji o ComTrade Technology Centeru kao regionalnom naučno-tehnološkom razvojnom centru.
Zaječar: Pokretanje izdavaštva
Matična biblioteka "Svetozar Marković" u Zaječaru proslavila je 27. novembra 140 godina od osnivanja prvog Čitališta u ovom gradu. Jubilej je obeležen pokretanjem izdavačke delatnosti ove kulturne ustanove uz pomoć osnivača – zaječarske opštine. Naime, u februaru je raspisan književni konkurs na koji je pristiglo 260 dela različitih žanrova, a žiri, čiji su članovi Đorđe Despić, Gojko Božović i Tihomir Brajović, odabrao je četiri knjige koje su objavljene u prvoj ediciji ISTOK-ZAPAD. To su: zbirka pesama Smernice Vladimira Kopicla, roman Pisanje po vodi Dušana Gojkova i Elfride Matuč-Mahulje, drama Bliskost Aleksandra Novakovića i eseji Faustovski ekran Dejana Ognjanovića. Autori prve dve knjige, kako je i najavljeno konkursom, dobili su i po dve hiljade evra, u dinarskoj protivvrednosti, kao nagradu Skupštine opštine Zaječar.
Danas, kada je gotovo nestalo donatorstvo ili osnivanje fondacija za izdavaštvo, vredna pažnje je odluka Opštine da finansijski podrži jedan ovakav projekat, smatra književnik Gojko Božović. "To je dobar način da se na nove književne tekstove skrene pažnja, da se čitaocima kaže šta jeste vredno, ozbiljno, zanimljivo u savremenoj književnosti, najzad da se podstaknu književni žanrovi kao što su drame ili esejistika", rekao je Božović na zaječarskoj promociji edicije ISTOK-ZAPAD. Direktor biblioteke Saša Jelenković najavio je da će ova ustanova i ubuduće, uz pomoć Opštine, nastojati da obavlja izdavačku delatnost, koja je započela na dan "osnivanja onoga što je pre 140 godina predstavljalo svetionik i stub kulturnog i prosvetnog života i pismenosti u ovom gradu".
D. M.
Hapšenje
U ranim jutarnjim satima u utorak 28. novembra MUP je uhapsio 17 radnika Republičke uprave carina i vlasnika privatnih kompanija na teritoriji Beograda, Niša, Kraljeva, Novog Pazara, Raške i Tutina. Oni se terete da su u dužem periodu delovali kao zločinačko udruženje koje je izvršilo više krivičnih dela primanja i davanja mita, zloupotrebe službenog položaja i organizovano se bavilo krijumčarenjem robe, tako što su lažnom dokumentacijom prikazivali da je roba u tranzitu preko Srbije, a zapravo su je istovarali u ilegalnim magacinima i krijumčarili raznim pravnim i fizičkim licima bez plaćanja dažbina.
Kolači i kolačići
Pitanje smene, odnosno izbora novog guvernera posle donošenja novog ustava izazavalo je polemike u stručnoj i široj javnosti. Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić ponovio je u emisiji "Utisak nedelje" da je član Ustava koji se odnosi na smenu guvernera stvar političkog dogovora, živopisno ilustrujući svoju konstataciju: "Mislim da tu važi princip podele kolača, što veći kolač, lepše ga je podeliti. Mesto guvernera je kolačić, ne za mene, nego za političare, koji ga mogu podeliti."
Neuspeli tender
Tender za prodaju kompleksa zgrada bivšeg saveznog MUP-a u beogradskoj Ulici kneza Miloša, uništenog tokom bombardovanja 1999, proglašen je neuspelim. Direkcija za imovinu Srbije objavila je tender 24. oktobra, navodeći kao početnu cenu 28.825.101 evro. Zgrade, ponuđene na prodaju, ukupne površine 22.654 kvadratna metra, prodavale su se kao celina u viđenom stanju, bez prava kupca na reklamaciju. Nekoliko ponuda koje su pristigle nisu zadovoljile uslove tendera. Uskoro se očekuje odluka o tome da li će biti raspisan novi tender i kolika će biti početna cena.
Uskoro pranje?
Krajem decembra, JP Železnice Srbije, ukoliko vremenske prilike to dozvole, započeće temeljno pranje i čišćenje lokomotiva svih serija pomoću specijalne mašine čiji su remont i modifikacija u toku, navodi se u saopštenju ovog preduzeća. Mašina za pranje lokomotiva, koja se nalazi u Ranžirnoj stanici u Makišu, već nekoliko godina zbog dotrajalosti nije mogla da obavlja sve operacije. Dalje se navodi da su inženjeri i tehničari Sektora za vuču i održavanje voznih sredstava "inovirali neke programe i delove, čija je ugradnja u toku. Kompletan posao obaviće samo železničari i trebalo bi da bude završen krajem decembra." Inače, magazin "Ekonomist" je JP Železnice Srbije svrstao u grupu od 10 najboljih srpskih preduzeća.
Preminuo vlasnik Kanala 9
Vlasnik i glavni i odgovorni urednik televizije Kanal 9 iz Novog Sada Nemanja Pavlović preminuo je 27. novembra ujutro, zbog povreda zadobijenih 20 dana ranije, kada su ga pretukla dva čoveka koja su ga optužila da im je prikolicom ogrebao vozilo. Pavlović je posle udarca pao i udario glavom o beton i teško povredio glavu. Sve vreme boravka u bolnici bio je priključen na aparate za disanje.
Broj nedelje
U Kraljevu je 23. novembra organizovan donatorski doručak kako bi se obezbedila sredstva za finansiranje narodne kuhinju čije usluge koristi oko 500 najsiromašnijih Kraljevčana. Tokom donatorskog doručka, kome je na poziv predsednika Opštine Kraljevo Miloša Babića prisustvovalo oko pedeset privrednika i javnih ličnosti iz tog grada, sakupljeno je 16.200 dinara i 111 evra.
Svedočenje Govedarice
Blagoje Govedarica, penzionisani oficir Vojske Jugoslavije i jedan od optuženih za skrivanje i pomaganje haškom optuženiku Ratku Mladiću, branio se 27. novembra pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu da je Mladiću i njegovom obezbeđenju pomagao po naređenju kapetana Branislava Puhala. Govedarica je potvrdio da je petnaest dana mesečno, sve do kraja oktobra ili početka novembra 2003. godine, kao kurir nabavljao hranu za pripadnike 30. kadrovskog centra koji su obezbeđivali kuću u kojoj je skrivan Ratko Mladić i da je u njegovom odsustvu taj posao obavljao Milorad Kovačević. Optuženi je takođe priznao da je jednom preuzeo penziju najtraženijeg haškog begunca, kao i da je potpisao dokumenta o vraćanju vojnih vozila za koja je bio samo "formalno" zadužen, jer, kako je rekao, ne ume da vozi.
Ekshumacija nestalih
Ekshumacija posmrtnih ostataka 62 osobe stradale tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji završena je 28. novembra. Četiri tela su ekshumirana na beogradskom groblju Orlovača, a 58 na Novom bežanijskom groblju, a rezultati DNK analize mogu se očekivati za oko mesec dana. Predsednik komisije za nestale osobe Srbije Veljko Odalović objasnio je da su sva tela ekshumirana u Beogradu izvađena iz reka tokom sukoba u Hrvatskoj i BiH. Kako je dodao, u Srbiji na plovnim putevima postoje još dva mesta -Pančevo i Smederevo – na kojima treba da se obave ekshumacije stradalih tokom rata u bivšoj Jugoslaviji.
Rast prihoda
Hellenic Petroleum Grupa prijavila je konsolidovani neto prihod od 215 miliona evra za prvih devet meseci 2006. godine. Prihod od prodaje u istom periodu povećan je za 32 odsto i iznosi 6127 miliona evra, a neto dobit po akciji smanjena je za 17 odsto, na 0,7 evra. Kompanija navodi da je na finansijski rezultat uticalo nekoliko faktora, između ostalih i strateške odluke Grupe i operativne mere, i pore toga što je situacija sa preradom nafte na međunarodnom planu bila lošija nego prošle godine – prosečna marža nije se povećavala, a cene sirove nafte naglo su pale na kraju trećeg kvartala.
Godišnjica
Grupa eksperata za prosperitet Srbije (GEPS) obeležila je 25. novembra pet godina postojanja. Tom prilikom u beogradskom Centru Sava promovisana je maskota ovog udruženja – pčelica – i prikazani su filmovi Portreti GEPS–a iz 2003. i 2006. godine. Svečanosti je prisustvovalo oko četiri hiljade učesnika. GEPS čine eksperti Srbije i njihovi prijatelji i partneri – više od 5000 profesora, istraživača, biznismena, lekara, pravnika, umetnika i vrhunskih sportista koji žive i rade širom sveta i žele da svojim znanjem i dostignućima pomognu zemlji.
Savetovanje
U Beogradu je 27. novembra počeo trodnevni regionalni sastanak učesnika projekta "Intenziviranje nadzora nad zaraznim bolestima" posvećen ptičjem gripu, a održava se u organizaciji Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope. Na ovom sastanku očekuje se usvajanje planova za dalje aktivnosti, a veliku pažnju stručnjaka izazvala su izlaganja predstavnika Turske i Rumunije o iskustvima tih zemalja u vezi sa pojavom ptičjeg gripa i rezultatima u njegovom suzbijanju.
Zahtevi
Kosovskoj agenciji za imovinu podneto je oko 5000 zahteva za povratak stambenog i poslovnog prostora i poljoprivrednog zemljišta. Prema saopštenju Agencije, od ukupnog broja podneto je 1259 zahteva kancelarijama na Kosovu, dok je van Kosova, u Srbiji i Crnoj Gori, podneto 3769 zahteva. Od tih zahteva, 346 se odnosi na povraćaj stambenog, a 417 na povraćaj poslovnog prostora. Najviši zahteva – 4292 – odnosi se na poljoprivredno zemljište.
Narodni hleb
Ministarstvo trgovine, turizma i usluga Srbije protivi se ukidanju Uredbe o obaveznoj proizvodnji i ceni hleba od brašna T-850, takozvanog narodnog hleba. Poslovno udruženje Žitozajednica zatražilo je 27. novembra od tog ministarstva ukidanje Uredbe jer, kako su obrazložili, ne postoji potreba tržišta za tom vrstom hleba. Sporna uredba obavezuje pekare da proizvode 20 odsto narodnog hleba od ukupne proizvodnje, a koji se prodaje po 18 dinara.
Karatistkinje
Karate šampionka Ana Mandić (18) iz Nove Varoši, 26. novembra na Evropskom prvenstvu u karateu održanom u Đeneventu (Italija), zajedno sa Anom Drajović i Majom Dukić iz ekipe Karate kluba "Čačak" osvojila je srebrnu medalju u ekipnoj juniorskoj konkurenciji. U pojedinačnoj konkurenciji 27 takmičarki, Ana Mandić osvojila je šesto mesto.
In memoriam
Ksenija Zečević, kompozitorka, pijanistkinja i pesnikinja, iznenada je preminula u noći između 20. i 21. novembra u 51. godini. Rođena je u Zadru 1956. godine. Diplomirala je i magistrirala na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, a potom je provela tri godine na specijalizacijama u Parizu i Antverpenu. Prvu kompoziciju napisala je u najranijem detinjstvu. Nikada nije mogla da se seti kada tačno, ali je znala da je to bilo između treće i pete godine i da je bila inspirisana poezijom Vladimira Nazora. Imala je samo deset godina kada je u Puli izvedena jedna njena kompozicija. Godine 1984. postala je umetnički direktor Pozorišta na Terazijama. Njen muzički opus sastoji se od preko sto kompozicija. Najupečatljivija dela Ksenije Zečević jesu Molitva žudnje, Kantata za streljane u Kragujevcu, Kantata za žrtve banjičkog logora, Knjiga tajni, Rekvijem za XX vek i Povratak južnim planinama. Autor je muzike za veliki broj predstava i filmova, među kojima su Sveti Georgije ubiva aždahu, Ratnički rastanak, Umrli su s brodom, Dani od snova, Atoski vrtovi, Preci i potomci, Bolje od bekstva, Kraj milenijuma, Timočka buna i Ptice koje ne polete. U dva navrata, 1984. i 1997. komponovala je muziku za kragujevački Veliki školski čas. U Svetsku enciklopediju Ko je ko u muzici, u izdanju Internacionalnog biografskog centra u Kembridžu, uvrštena je 1998. godine. Dobitnica je velikog broja nagrada. Ksenija Zečević sahranjena je u petak 24. novembra na Bežanijskom groblju u Beogradu. Pre sahrane, u Kolarčevoj zadužbini održan je komemorativni skup.
Premijerno izvođenje njenog poslednjeg dela, Rekvijum Nikoli Tesli, zakazano je za januar 2007. godine.
Vreme zabluda: Koliko Sunce kasni?
Povremeno se može čuti prilično zanimljiv podatak da Sunčev izalazak svakog jutra kasni osam minuta. Pošto svetlost putuje konačnom brzinom, svetlosnom zraku je potrebno osam minuta da pređe rastojanje između Sunca i planete Zemlje, iz čega se zaključuje da Sunčev izlazak vidimo osam minuta pošto se desi. Mada je osnovna ideja takvog razmatranja ispravna, ovaj zaključak nije tačan. Sunčev izlazak i zalazak posmatrač na Zemlji vidi praktično u onom trenutku kad se događaju.
Brzina svetlosti u vakuumu iznosi 299.972 kilometra u sekundi, što se obično navodi kao približno 300.000 km/s. Konačnost brzine prostiranja elektromagnetnog zračenja znatno je uticala na razvoj fizike u XX veku, a do prve dovoljno precizne vrednosti brzine prvi je došao američki fizičar Albert A. Majklson (1852–1931). Njegov rezultat je ponovljen u više pouzdanih eksperimentalnih merenja.
Srednja udaljenost Zemlje od Sunca je 149,6 miliona kilometara. U jednostavnom računu dobija se da je svetlosti za prelazak tog dugog puta potrebno 499 sekundi, to jest osam minuta i devetnaest sekundi. Dakle, svetlosni zrak zaista putuje oko osam minuta do Zemlje, ali to nema veze sa kašnjenjem izlaska Sunca za bilo kog posmatrača.
Sunce prividno izlazi iza horizonta zato što se Zemlja okreće oko svoje ose. U trenutku kad granica noćne senke dođe do ivice horizonta, do posmatračevog oka stiže svetlosni zrak koji je već pao na površinu Zemlje. Takvi zraci su već proputovali osam minuta i nešto sekundi kroz vasionski vakuum, pa mu preostaje samo da pređe kratko rastojanje od horizonta do posmatrača, što se pri brzini svetlosti odigrava gotovo trenutno. Svakako, ista situacija sa Sunčevim izlaskom bi bila i kad bi brzina svetlosti bila beskonačna. Konačnost brzine uslovljava da sa osam minuta zakašnjenja vidimo sve događaje koji su se desili na Suncu. A Sunčev izlazak se dešava na Zemlji.
S. B.
Priprema podataka: CPA
Izvor: www.nationmaster.com
