Pančevo: Živa pod šifrom

Veliki broj radnika radne jedinice Elektroliza pančevačke fabrike Petrohemija smatra da je otrovan živom i njenim jedinjenjima. Mada su redovno kontrolisani na Institutu za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović", radnici ovog pogona sve donedavno nisu bili obavešteni o svom pravom zdravstvenom stanju. Oni smatraju da je do toga došlo jer rukovodstvo nije htelo da prizna koliko su uslovi za rad u pogonu loši. Uz sumnju da su njihovi zdravstveni kartoni nepotpuni i namerno prepravljani, radnici su prošle nedelje pokrenuli akciju kako bi se zaštitili od neodgovornog ponašanja svog rukovodstva. Oni su samoorganizovano podneli krivične prijave MUP-u Pančevo protiv odgovornih lica, čime je okončana borba koja traje već mesecima.

Prošle godine u oktobru, radnik Dejan Slišković žalio se na rad direktora Elektrolize, posle čega mu je zabranjeno prisustvo na sindikalnim sastancima. Kako je rekao lokalnim medijima, to je učinjeno zbog straha da će izneti istinu o nepravilnostima.

"Direktore ne interesuje kako je našim familijama i kako one preživljavaju naše bolesti", rekao je i Miodrag Mokan, hemijski tehničar koji je usled teške bolesti i operacije u kojoj mu je odstranjen tumor premešten na drugo radno mesto.

Nedovoljno jasna situacija i ćutanje direktora zabrinuli su radnike Elektrolize posle najave da će Petrohemija biti privatizovana na proleće 2007. godine. "Šta će biti sa radnikom koji bude dobio otkaz, ograničeno je sposoban i teško će naći posao", zapitao se radnik Dejan Slišković. Radnici smatraju da su osim rukovodstva fabrike odgovorni i lekari sa Instituta za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović", sa kojim je Petrohemija sklopila ugovor o saradnji. U njihovim ekspertizama navodno je namerno izostavljana šifra T56.1, koja označava trovanje živom i živinim jedinjenjima, što radnicima omogućuje da se svrstaju u kategoriju profesionalno obolelih.

Investicije: Jedinstveni šalter

Predlog zakona o stranim ulaganjima, koji je 31. jula ušao u skupštinsku proceduru, kao najveću novinu donosi jedinstven šalter preko kojeg će strani investitori moći da dobiju sve dozvole potrebne da bi otpočeli posao. Predstavnici Saveta stranih investitora, jednog od inicijatora uvođenja ove novine, kažu da strani investitori već četiri godine govore o potrebi za ovom institucijom. "Ovim se konačno rešava veliki problem koji su strani ulagači imali svaki put kada dođu u Srbiju, a to je da im je bilo potrebno da nabave mnogo dozvola na mnogo različitih mesta uz obimnu dokumentaciju i dugu proceduru. Na ovaj način Srbija će moći da privuče više ‘grinfild’ investicija, što joj je potrebno, naročito ako se zna da su do sada ovakva ulaganja ostvarili samo Bol pekidžing, Erport siti i GTC, i da im je za ostvarivanje projekata bilo potrebno četiri godine", kaže Maja Gedošev, predsednik Saveta stranih investitora. Strani investitori sada radije ulažu u zemlje u okruženju u kojima su tržišta sređenija i na kojima je jednostavnije započeti posao. Podaci upozoravaju da je sa 180 evra stranih investicija godišnje po glavi stanovnika Srbija daleko iza Hrvatske, Rumunije i Bugarske, a u regionu Jugoistočne Evrope samo su BiH i Albanija manje interesantne potencijalnim ulagačima. Veliki investitori se slažu da srpsko tržište ima perspektivu, a u prilog tome govori podatak da ne propuštaju šansu da novac ulažu u kupovinu banaka sa izgrađenom mrežom, ili preduzeća i fabrika koje imaju kontinuiranu proizvodnju i obezbeđeno tržište. Da lokalna administracija ima mnogo veći uticaj na dolazak i odustajanje stranih investitora pokazuje primer Opštine Inđija u koju se, zahvaljujući pre svega efikasnoj i kompetentnoj lokalnoj samoupravi, slila gotovo četvrtina prošlogodišnjih investicija u Srbiji. Goran Ješić, predsednik Opštine Inđija, nedavno je izjavio da u nastojanju da obezbedi atraktivne programe investiranja u svojoj sredini, najviše energije utroši u pregovore sa republičkim administracijama.

Parking: Odakle si – takav si

Sudeći prema nedavnoj studiji koju je objavio američki Nacionalni biro za ekonomska istraživanja, Srbiji i Crnoj Gori verovatno pripada 20. mesto na svetskoj rang-listi korumpiranih zemalja. Dvojica američkih ekonomista kao polaznu osnovu svoje studije uzeli su broj neplaćenih kazni za pogrešno parkiranje diplomata UN-a u Njujorku i zaključili: između broja diplomata UN-a koji nepropisno parkiraju svoja vozila i stepena korupcije u njihovim domicilnim zemljama postoji pozitivna korelacija. Zapravo, Njujork, grad prestonica Ujedinjenih nacija i njihovih 1700 diplomata iz celog sveta, muku muči sa beskrajnim saobraćajnim gužvama, ali i sa nagomilanim sumama neplaćenih kazni za pogrešno parkiranje vozila sa diplomatskim tablicama. Poslednji računi pokazali su da je ovaj dug prerastao 18 miliona dolara. Još 2002. godine, baš zbog toga iznervirani gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg obećao je da će pauk odnositi sva nepropisno parkirana diplomatska vozila, pa je tadašnji državni sekretar Kolin Pauel zarad mira sa UN-om morao nekako da izgladi stvar. Mnogi su pokušavali da doskoče neposlušnim diplomatama iz celog sveta, čiji imunitet važi i na parking mestima, ali ništa nije vredelo. Na kraju je objavljena i ova studija ne bi li se diplomate makar postidele. U njoj se naročito ističe značaj društvenih i kulturnih normi svake zemlje, pa ponašanje diplomata u Njujorku pokazuje ne samo lično već i "društveno" vaspitanje.

Dobijeni rezultati za 146 zemalja gotovo se u potpunosti slažu sa rang-listom korumpiranih zemalja koju je sačinio Transparensi Internešenel. Dakle, u periodu od 1997. do 2002. godine, u proseku najviše neplaćenih kazni za parkiranje ima diplomata iz Kuvajta – 246,2; slede diplomate iz Egipta, Čada i Sudana. Na petom mestu je Bugarska, najlošije kotirana evropska zemlja, a na sedmom Albanija. Kao treća evropska zemlja po broju neplaćenih kazni, na 20. mestu nalazi se Srbija i Crna Gora sa 38 kazni po jednom diplomati. U prvih 50 najkorumpiranijih zemalja pored zemalja trećeg sveta ulaze još i Češka (36. mesto) i Italija (46. mesto). Od ostalih naših suseda, Hrvatska je recimo na 75. mestu, Slovenija na 84, a Makedonija na odličnom 97. mestu. Na samom začelju ove neslavne kolone, sa nijednom neplaćenom kaznom nalaze se zemlje koje su inače poznate po niskom nivou korupcije: Engleska, Holandija, Kanada, Danska, Japan, Norveška…

I pored toga što Engleska može biti sasvim zadovoljna svojim poslednjim mestom, novinar londonskog "Ekonomista" nije odoleo a da se ne zapita kako bi moralno superiorni Njujorčani reagovali kada bi znali da je Američka ambasada još prošle godine prestala da plaća obaveznu "ulaznicu" za saobraćaj u centru Londona. Neplaćeni dug Američke ambasade Londonu već sada iznosi 716.000 dolara.

Hronika: Napad

Neimenovani državljanin SAD srpskog porekla prijavio se 29. avgusta policiji tvrdeći da je odgovoran za incident na Tašmajdanu u kome su u nedelju uveče pretučeni izraelski državljani Jariv Avram i Bojana Petković. U policiji je rečeno da je državljanin SAD izjavio da se prijavio "jer mu savest ne dozvoljava da se događaj preuveličava", da je Jariva Avrama udario, a ne tukao, i to pošto ga je ovaj uštinuo. Jariv Avram i Bojana Petković naveli su 28. avgusta da su ih na Tašmajdanu pretukli skinhedi koji su nosili nacističke majice i pevali nacističke pesme. Opkolili su ih i pevali "Aušvic, Aušvic", Avramu su vikali da je prokleti Jevrejin i "Idite u Nemačku". Potom su ih pretukli. Jariv Avram završio je sa ušivenom arkadom, a njegova prijateljica s modricama. Dvoje pretučenih berzanskih službenika iz Tel Aviva rekli su da ih je iznenadilo ponašanje beogradske policije, jer, osim što su uzeli podatke, pripadnici MUP-a koji su bili na licu mesta uopšte nisu reagovali. MUP Srbije je, međutim, odbacio ove tvrdnje uz objašnjenje da su izraelski državljani tokom koncerta prišli policajcima i rekli da ih je udario jedan ćelavi i tetovirani, ali da nisu želeli da policajcima pokažu ko ih je tačno napao. Navodi se i da su policajci insistirali na tome da pozovu hitnu pomoć jer je Jariv Avram imao povređenu arkadu, što je on odbijao. Uprkos tome, hitna pomoć je pozvana i dvoje Izraelaca prevezla u Urgentni centar, gde je Avramu konstatovana laka telesna povreda. MUP navodi da je ekipa za uviđaj došla u Urgentni centar, ali da nije zatekla izraelske državljane. Savez jevrejskih opština Srbije sa ogorčenjem je primio vest o ovom incidentu o kome je obaveštena i Ambasada Izraela u Beogradu. Napad skinheda osudio je i predsednik Srbije Boris Tadić, poručujući da antisemitizam, rasizam i fašizam nikada neće biti prihvaćeni u Srbiji i da izgrednici koji posežu za takvom ideologijom moraju biti kažnjeni. Posle emitovanja priloga o incidentu u Vestima TV B92 u 18.30, u ponedeljak, u dom Ljiljane Petković, majke napadnute devojke, došao je Petar Lađević, direktor Službe za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije, i obavestio je da je preduzeo sve da napadači budu privedeni. Zatim su, zbog istrage, došli i inspektori iz beogradske policije, koji pokušavaju da identifikuju huligane. Protiv samoprijavljenog državljanina SAD biće podneta prijava zbog nanošenja lakih telesnih povreda.

Astronomija: Zbogom Plutonu

Pre nedelju dana na kongresu Međunarodne astronomske unije u Pragu doneta je odluka da Pluton više nije planeta. Posle te odluke može se smatrati da Sunčev sistem više nema devet, nego osam planeta. Milioni udžbenika i enciklopedija moraće da se izmene, a daleki svet na obodu Sunčevog sistema koji je još od otkrića 1930. godine uzburkavao strasti ubuduće će se smatrati samo patuljastom planetom. Za ovu kontroverznu odluku glasala je većina od tri hiljade astronoma na poslednjem danu zasedanja skupštine astronomske unije. Time su završena previranja koja su uzburkavala astronomsku javnost tokom avgusta u Pragu, o kojima je "Vreme" detaljno pisalo u prethodnim brojevima. Prema prvobitnom predlogu Međunarodne astronomske unije, bila je promenjena definicija pojma planete tako da su u Solarni sistem ulazile tri nove, okrugle planete – asteroid Ceres, Plutonovi sateliti Haron i Ksena, novootkriveno telo sa oznakom UB313, zbog čijeg su otkrića iz 2005. godine i nastale dileme oko statusa Plutona. Otkriće ove, navodne desete planete bilo je, kako se u Pragu ispostavilo, fatalno za status Plutona. Naime, Ksena ima veći prečnik od Plutona, pa su astronomi sa Univerziteta u Kaliforniji zahtevali da se i njoj prizna status planete. Međutim, prvobitno predložena nova definicija oslanjala se na teorije o formiranju svetova, a većini astronoma činila se suviše komplikovanom, pa je odlučeno da se odbaci. Po novoj odluci, u spisak planeta Sunčevog sistema ne samo da nisu ušla tri nova sveta već je i Pluton elimisan, budući da se njegova putanja ukršta sa putanjom planete Neptun. Prema novoj usvojenoj definiciji, klasična planeta mora sama da zauzima svoju orbitu. Nova klasifikacija podrazumeva da pored klasičnih postoje i patuljaste planete, u koje sada spadaju sva četiri sporna tela, Pluton, Ceres, Haron i famozna Ksena. Sva ostala tela u Sunčevom sistemu smatraće se od sada "malim solarnim objektima".

Sport: Svetsko prvenstvo sekača

Od 16. do 19. avgusta u skijaškom centru Otepa u Estoniji održano je 27. Svetsko prvenstvo za sekače motornim testerama, u organizaciji Svetske organizacije takmičara sekača motornim testerama IALC i Instituta za šumarstvo Estonije.

Srbiju je na ovogodišnjem takmičenju predstavljala tročlana ekipa koju je vodio trener Ivan Tomašević iz JP-a Vojvodinašume, Šumsko gazdinstvo Sremska Mitrovica. Članovi ekipe bili su Milan Zujić i Goran Bojanić iz ŠG-a Sremska Mitrovica i Marko Marković iz ŠG-a Kraljevo.

Zanimljivo je pomenuti da su na međunarodnom nivou prva takmičenja za šumske radnike koji rade motornim testerama razvijena na inicijativu Mađarske i bivše Jugoslavije, šezdesetih godina XX veka, i da se veoma brzo uključio velik broj država sa svih kontinenata. Prvo međunarodno takmičenje održano je 1970, u zajedničkoj organizaciji Mađarske i Jugoslavije. Poslednjih 15 godina naša zemlja nije imala svoje predstavnike na tim takmičenjima, pa je ovo bio povratak Srbije na međunarodnu scenu.

U oktobru 2005. predstavništvo kompanije Huskvarna, najpoznatijeg proizvođača motornih testera, u Srbiji su oživela ovakva takmičenja i organizovano je 30. republičko takmičenje na Tari. Tom prilikom se predstavništvo švedske kompanije obavezalo da će tri prvoplasirana takmičara povesti na Svetsko prvenstvo u Estoniji.

U Estoniji su se 84 profesionalna takmičara iz 28 zemalja takmičila u pet disciplina: obaranju drveta, presecanju kombinovanim rezom, kresanju grana, zameni lanca i preciznom rezu. Pored takmičara profesionalaca, učestvovali su i sekači juniori ispod 18 godina starosti.

Ekipa Srbije je zauzela 19. mesto u ekipnom plasmanu za profesionalce, u pojedinačnom plasmanu Milan Zujić zauzeo je 52. mesto, Goran Bojanić 54. a Marko Marković 66. Prvo mesto u ekipnom plasmanu profesionalnih takmičara osvojila je ekipa zemlje domaćina, Estonije, dok su srebrna i bronzana medalja pripale reprezentacijama Italije i Nemačke. U pojedinačnom plasmanu profesionalnih takmičara zlatnu medalju je osvojio Johan Rafl iz Italije, srebrnu Andres Olesk iz Estonije, a bronzanu Volfgang Hajdeman iz Nemačke.

Huskvarna AB iz Švedske, kao glavni sponzor, uručila je i dve specijalne nagrade za prvoplasiranog profesionalca i za prvoplasiranog juniora, kao dodatno priznanje i dodatan motiv za naredno svetsko prvenstvo koje će se održati u Belgiji 2008. godine.