Novogovor: Humani resurs

Ne kaže se više kao nekad: kolektiv, ni radna organizacija, ni radni ljudi; ni kao davno: argati (od turskog irgat i grčkog ergates, oni koji argatuju, kuluče, rade za nadnicu), ni sluge bez ajluka (turski aylik, mesečna plata). Sad se kaže "humani resurs", ili još bolje "humani kapital". To su ljudi i njihove sposobnosti u nekoj firmi ili nacionalnoj ekonomiji. Ne kaže se ni "Veži konja gde ti gazda kaže, pa makar crko", jer revizija standarda ISO 9001 iz 2000. zahteva da se definišu radni proces, njegove sekvence, interakcija, odgovornosti i autoriteti.

Ne kaže se ni direktor, šef ni kadrovik – nego menadžer humanih resursa. To je ovde popularno u takozvanom edukativnom biznisu (mnogo privatnih fakulteta s takvim nazivom), a još radi, bogami, i politički lift. Kažu da je taj izraz potekao iz industrijske psihologije, od Frederika Vinsloua Tejlora, koji je 80-ih godina XIX veka počeo da na naučnoj osnovi proučava industrijsku efikasnost, a 1911. objavio Principe naučnog menadžmenta. Posle se došlo do formule: tejlorizam plus fordizam (onaj sa beskrajnom trakom) jednako amerikanizam. Moderno doba Čarlija Čaplina. Neki istoričari (Tomas Hjudžis) kažu da je i tovarišć Staljin u vreme prvog petogodišnjeg plana cenio dostignića tog američkog metoda.

Anahronizam dvadesetog veka, ni pojam humani resurs, ni pojam humani kapital nisu politički korektni, jer ljudi ipak nisu sredstva za proizvodnju, već socijalna bića. Pojam je kod nas dodatno uvredljiv, jer ti "resursi" su potcenjeni tako što su u hiljadama unapred upisani ili navedeni da se sami upišu u otpisane. Pre nego što se ne složite, odgovorite sebi na dva pitanja: 1) Šta će i najsumnjiviji Žan Valžan, bivši broj 24601 iz Igoovih Jadnika, još s vrata reći ako dođe u Bor: da tamo ima suviše bakra ili suviše ljudi? 2) Šta će mu naši regani, i fridmani odgovoriti?

Milan Milošević

Beograd: Kampovanje kod predsednika

Deca se grudvaju i prave Sneška Belića, kučkari nervozno čekaju da im psi na ciči zimi obave šta imaju, prolaznici užurbano prolaze kroz Pionirski park, a bivši radnici Robnih kuća Beograd kampuju već skoro dva meseca pod prozorom predsednika Srbije Borisa Tadića. Tu ih je obično dvadesetak, smenjuju se, kažu, zbog hladnoće, a neki i spavaju u šatorima. Osećaju se prevarenim pošto je kompanija Verano motors kupila Robne kuće za 360 miliona evra. Grupa promrzlih ljudi tvrdi da predstavljaju preko 8000 radnika i da neće da se pomere iz parka dok se ne izbore za svoja prava. Pa koliko trajalo, da trajalo. Tvrde da nisu dobili otpremnine koje im sleduju, da su pušteni niz vodu, to jest bačeni na ulicu, da postoje objekti koji su građeni novcem koji su direktno izdvajali radnici i da za to treba da budu obeštećeni, da su radnici sa istim kvalifikacijama i godinama radnog staža dobijali različitu otpremninu. Upozoravaju da su iz budžeta izdvojena sredstva za isplatu 11.000 radnika, dok ih u stvari nije bilo više od 8500, te da je razlika u novcu negde nestala. Kao glavnog krivca za svu njihovu mizeriju navode Mlađana Dinkića. Ljudi se žale da su im mnoga obećanja i predstavnici Koštuničine i Cvetkovićeve vlade dali, a da nijedno ispunjeno nije, te da će ih gradonačelnik Beograda primiti, mada nije jasno kakve veze Đilas ima sa svim tim. Predsednik Tadić ih, kažu, nije posetio, mada se na samo nekoliko metara od predsedničke palate nalaze dva šatora i dva hemijska WC-a. Makar je njihovo postojanje drastično smanjilo vršenje nužde sugrađana po žbunovima i pod drvećem u parku koji se nalazi između najvažnijih državnih institucija. Demonstrante niti ko dira, niti ih ko konstatuje. Očigledno se smatra da provizorni kamp ne ugrožava bezbednost predsednika, te da mu povremeno duvanje u pištaljke ne smeta u obavljanju državničkih poslova. Pošto sindikati prete protestima, možda će ulične proteste, kada se vreme prolepša, da zameni logorovanje nezadovoljnih radnika na Tašmajdanu, Kalemegdanu, Manježu i drugim beogradskim parkovima. Pa koliko trajalo, da trajalo.

Andrej Ivanji

Slučaj Kovačević: Brajan u Beogradu

U sudnici Drugog opštinskog suda u Beogradu, u kome se vodi istraga protiv Miladina Kovačevića, osumnjičenog da je tokom studiranja u Americi, 4. maja prošle godine, naneo teške telesne povrede studentu Brajanu Štajnhaueru, 15. januara bi trebalo da sedi Štajnhauer lično. On i još dva očevica bi tom prilikom trebalo da ispričaju svoju verziju događaja, a ukoliko ne budu mogli da dođu u sud, iskaz će moći da daju i putem video-konferencijske veze. Po svemu sudeći, u trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), od njihovog dolaska nema ništa. Neki to tumače kao bojkot američkih vlasti da se Kovačeviću sudi u Srbiji, neki tvrde da zahtev Drugog opštinskog suda nije ni stigao do Brajana Štajnhauera i njegovog advokata, a u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu kažu da je zahtev "u proceduri", odnosno na razmatranju.

Isti odgovor od američke ambasade Drugi opštinski sud je dobio početkom decembra, pre prvog zakazanog termina za saslušanje ovih svedoka, iako je još u novembru, preko ministarstava pravde i spoljnih poslova, zatražio od američkih pravosudnih organa da stupe u kontakt sa svedocima kako bi se izjasnili o tome da li žele da svedoče pred sudom u Srbiji.

Drugi opštinski sud je istragu protiv Miladina Kovačevića, košarkaša iz Vrbasa koji se "proslavio" tučom u bostonskom studentskom klubu Red Skelers, zbog koje je Brajan Štajnhauer završio u komi, pokrenuo u oktobru prošle godine. Iako se spekulisalo o tome da su američke vlasti posle upornog insistiranja da se osumnjičenom sudi u SAD ipak popustile i ustupile slučaj srpskom pravosuđu, to se (naravno) nije desilo. Američko ministarstvo pravde je početkom oktobra Srbiji dostavilo dokumenta iz predmeta koji se u državi Njujork vodi protiv Kovačevića samo "radi sprovođenja istražnih radnji".

Dokumenta su, preko Ministarstva pravde Srbije, prosleđena Republičkom javnom tužilaštvu, a odatle Drugom opštinskom sudu u Beogradu. Osim za nanošenje teških telesnih povreda, Drugi opštinski sud tereti Miladina Kovačevića i za podstrekavanje (bivšeg vicekonzula Igora Miloševića i konzula Slobodana Nenadovića) na zloupotrebu službenog položaja i falsifikovanje službene isprave. Krajem oktobra određen mu je pritvor iz koga je pušten 52 dana kasnije, baš na Svetog Nikolu, krsnu slavu njegovog advokata Borivoja Borovića, kome je još ranije obećao da će mu toga dana biti gost. Sada je kod kuće, u Kuli, "dezorijentisan je zbog svega što mu se dogodilo", ali planira da vremenom nastavi studije i igranje košarke.

Dezorijentisan zbog svega što mu se dogodilo je i Brajan Štajnhauer, koji se, nakon izlaska iz kome, postepeno oporavlja. Ukoliko se 15. januara ne pojavi u sudnici Drugog opštinskog suda u Beogradu, istražni sudija će odrediti novi datum za njegovo saslušanje.

Šta će dalje biti sa delom istrage za krivično delo teške telesne povrede, ukoliko u Drugi opštinski sud stigne zvaničan odgovor da Brajan Štajnhauer i ostali svedoci ne žele da svedoče pred sudom u Srbiji, za sada nije poznato.

J. Lazić

Film: Džarmuš u Mokroj Gori

Drugi međunarodni filmski festival Kustendorf održan je od 8. do 14. januara 2009. godine u Drvengradu u Mokroj Gori, u organizaciji Rasta Film International i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije. Prvi Kustendorf počeo je sahranom filma Umri muški 4, a uvod u drugi festival bio je u znaku godišnjeg pomena i "povampirenja" tog filma na "Groblju loših filmova" u Drvengradu. Festival je zvanično otvorio Nebojša Bradić, ministar kulture u Vladi Srbije.

Glavni gost festivala bio je čuveni američki reditelj Džim Džarmuš. Emir Kusturica, osnivač, programski selektor i direktor ovog festivala je predstavljajući gosta rekao da je "Amerika zemlja iz koje nam dolaze neke najgore, ali i neke najbolje stvari". Prikazivanje kolaža inserata iz Džarmušovih filmova uživo je pratila grupa Vrelo iz Rume, pevajući u posebnom aranžmanu kompoziciju iz njegovog filma Slomljeno cveće. U Drvengradu, inače, postoji i ulica Džima Džarmuša.

Jedan od gostiju festivala bio je i Tjeri Fermo, selektor Kanskog festivala. Pre njegovog razgovora sa studentima i gostima festivala prikazan je izbor filmova braće Limijer, između ostalih i nekoliko njihovih dela koja su snimljena u Japanu, Vijetnamu i Kini i veoma se retko prikazuju.

Ovogodišnji festival otvorio je dokumentarni film Emira Kusturice o argentinskom fudbaleru Dijegu Maradoni (više o filmu Maradona na strani 60. ovog broja "Vremena"). Glavnu, takmičarsku selekciju činili su radovi 35 studenata filmskih škola iz 16 zemalja. Oni su u toku trajanja festivala bili gosti Drvengrada i pohađali radionice i predavanja.

Kontakti sa mladim sineastima ostvareni su uglavnom preko visokih filmskih škola, ali su se neki i sami prijavili, poput autora iz Japana Koki Haseia, koji je Emiru Kusturici lično doneo DVD sa svojim dokumentarcem. Haseiu je tokom boravka na festivalu rešio da pređe u pravoslavnu veru, pa je kršten u crkvi Svetog Save u Drvengradu i dobio ime Stefan.

U programu "Savremene tendencije" prikazani su neki od najboljih filmova iz prošlogodišnje produkcije, poput kanskog pobednika Gomora italijanskog reditelja Matea Gornea, Glad britanskog reditelja Stivena Mekvina, Tulpan kazahstanskog reditelja Sergeja Dvorcevoja, Tri majmuna turskog reditelja Nurija Bilgea Čejlana i najnoviji film Olivera Stona W o Džordžu W. Bušu. Festival je zatvoren specijalnom projekcijom filma o otvaranju Letnjih olimpijskih igara 2008. u Pekingu u režiji Žang Jimoua. Nakon projekcija i radionica, svake večeri su održavani koncerti brojnih muzičkih grupa i ansambala iz Ukrajine, Moldavije, Čilea, Makedonije, Srbije…

Momir Turudić

Kriza i mediji: Sa naslovne strane

Uticaj svetske ekonomske krize na medije uveliko je skrenuo raspravu o načinima preživljavanja štampe: da li je ovo trenutak kada će novine zaista da izumru, odnosno evoluiraju do isključivo elektronskih izdanja? Američki list "Njujork tajms" prošlog ponedeljka doprineo je raspirivanju ovakvih teorija pošto je na naslovnoj strani prvi put u istoriji objavio reklamu: na dnu strane pojavila se vinjeta visine oko šest centimetara američke televizijske mreže CBS. Reklama je u boji, sa sloganom "Vesti sa naslovne strane".

Predstavnici "Njujork tajmsa" objasnili su da je prodaja oglasnog prostora na naslovnoj strani jedan od načina da se list izvuče iz krize u kojoj se nedavno našao, ali nisu želeli da saopšte koliko je reklama naplaćena. Prihod "Njujork tajmsa" u odnosu na prošlu godinu pao je za 7,6 odsto, a novinska kuća već ima hipoteku od 225 miliona dolara na svoju zgradu od 52 sprata na Menhetnu. "Njujork tajms" je još najavio prekompoziciju novinskih strana, gašenje delova novina koje ne donose prihode i povećanje cene pretplate.

U međuvremenu, i "Volstrit džornal" i "USA tudej" takođe su počeli da prodaju oglasni prostor na naslovnoj strani, a još nekoliko konglomerata saopštilo je da će pozajmiti novac kako bi prebrodili krizu. Uz to, najveći američki izdavač i jedan od najvećih u svetu, Tajm ink, sa oko 120 svojih štampanih izdanja, otpustio je oko šest odsto zaposlenih, dok je novinski gigant Ganet, vlasnik "USA tudej" otpustio oko 1000 radnika i najavio smanjenje broja zaposlenih za još 10 odsto. Smanjuje se i broj izdanja, broj strana, broj zaposlenih, a statistika pokazuje da je i ukupan tiraž 507 američkih dnevnih novina drastično opao. Analitičari Siti banke kažu da se oporavak američke štampe očekuje tek polovinom 2010. godine.

M. Vidić

Broj nedelje

U septembru i oktobru 2008. godine na sajtu poslovi.infostud.com zabeleženo je povećanje broja oglasa u odnosu na prethodne mesece. U novembru je došlo do zastoja u zapošljavanju, ali ne i u svim firmama i u svim oblastima rada podjednako. Veći poslovni sistemi i banke, kao što su Telenor, Delta Maxi, ProCredit banka i Forma Ideale, nastavili su da primaju nove zaposlene, a u novembru je čak povećan broj oglasa za posao u oblasti menadžmenta i konsaltinga. Veći pad broja oglasa za posao u novembru je zabeležen u oblastima prava, IT-a i telekomunikacija, građevine i arhitekture, turizma, dizajna i umetnosti… Prema analizi Infostuda, osobe koje traže posao počele su ozbiljnije da shvataju taj proces, pa je u poslednjem kvartalu u Infostudovu bazu mesečno postavljano duplo više biografija, u odnosu na prosek prethodnih meseci.

Astronomija: Na tebi je da otkriješ svet

Pre 400 godina, utemeljivač moderne astronomije Galileo Galilej prvi put je uperio teleskop ka nebu. Galilej je otkrio planine i kratere na Mesecu, četiri Jupiterova satelita, kao i to da je Mlečni put sastavljen od ogromnog broja zvezda. U decembru 2007, na predlog Italije, 62. Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela je Rezoluciju o proglašenju 2009. godine za Međunarodnu godinu astronomije. Obeležavanje će početi svečanom ceremonijom u Parizu 14. januara, na kojoj će biti predstavljeni moderna naučna otkrića i budući planovi u ovoj oblasti. Ova inicijativa pokrenuta je sa namerom da sve stanovnike Zemlje podseti na veoma značajnu ulogu astronomije u razvoju nauke, tehnologije, obrazovanja i kulture, kao i da omogući postavljanje platforme za pravovremeno i adekvatno informisanje javnosti o najnovijim astronomskim otkrićima. Međunarodna godina astronomije biće obeležena u 140 zemalja, a u Srbiji, pod sloganom "Na tebi je da otkriješ svet", astronomija će biti popularizovana kroz brojne aktivnosti. Jedan od najvažnijih ciljeva naših astronoma je nabavka moderne posmatračke opreme koja će omogućiti dalja istraživanja, s obzirom na to da je postojeći planetarijum star oko 40 godina.