Donacija

Administrativne prepreke

Trinaestogodišnja Milana Šukunda iz Prigrevice, koja je prošlog oktobra zadobila teške opekotine prilikom eksplozije kotla za grejanje, i dalje se nalazi na lečenju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. I pored pomoći 24 donatora kože, njeno stanje je i dalje teško. "Koža humanih donatora se tretira kao biološki zavoj, i kao samo privremena zamena koja se u periodu od nekoliko nedelja najčešće odbacuje", objašnjava za "Vreme" dr Ljubomir Panajotović, načelnik Odeljenja plastične hirurgije na VMA, i dodaje da su dosadašnji donatori uglavnom bili članovi porodice i prijatelji. Subotičanin Jožef Nemedi je pročitavši članak u novinama prošle nedelje ponudio svoju pomoć, ali su njegovi napori da ode na VMA do sada ostali bezuspešni i to, pre svega, zbog – administrativnih prepreka. Miroslav Marković, načelnik zdravstvenog osiguranja u subotičkom fondu, naglasio je da Republički zavod sa VMA nema ugovor o pružanju usluga na teret zdravstvenog osiguranja, a kako za "Vreme" kaže Tatjana Pašić, savetnik direktora Narodne kancelarije, subotički lekari nisu sačinili valjanu dokumentaciju koja bi bila podneta Fondu za zdravstveno osiguranje, a na osnovu koje bi Nemedi, posle lekarske provere, mogao postati donator. Uput dermatologa specijaliste iz subotičke bolnice na kome piše da Nemedi želi da bude donator u Fondu nije mogao da bude overen jer pacijent nije bio medicinski obrađen. Da bi komisija overila uput donatoru, lekar specijalista mora da napiše da je osoba zdravstveno sposobna, što u Nemedijevom slučaju nije učinjeno. Ogorčen zbog komplikovane procedure, Nemedi je zaključio da se od njega očekuje da finansira dodatne troškove koji se odnose na putovanje i boravak na VMA, ali, prema rečima Tatjane Pašić, Narodna kancelarija predsednika Srbije je spremna da snosi sve troškove i da na svaki način olakša proceduru svim potencijalnim donatorima.

Akcija

Put u Evropu

Dok je u ponedeljak 17. jula na platou ispred Skupštine grada nestrpljivo čekao polazak svog autobusa za Beč, apsolvent Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Spirić (23) smišljao je kako da za mesec dana poseti Amsterdam, Pariz i Barselonu. Prema njegovim rečima, bio je "jedino u Mađarskoj dok još nije postala članica Evropske unije". Učestvujući u projektu "Putujemo u Evropu" postao je jedan od 200 najboljih studenata iz Srbije koji su dobili besplatne šengenske vize, osiguranje i interrejl karte. Ovo je druga akcija Euroinicijative i Evropskog pokreta u Srbiji, koji u saradnji sa Skupštinom grada Beograda i ambasadom Austrije, pružaju mogućnost mladima da "iz prve ruke" upoznaju zemlje zapadne Evrope. "Želimo da vam pružimo mogućnost da steknete uvid u evropske standarde, ali i da vašim vršnjacima predstavite vrednosti Srbije", rekao je ambasador Republike Austrije Gerhard Jandl, okupljenim studentima prilikom ispraćaja kome su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić i gradonačelnik Beograda Nenad Bogdanović. Po dolasku u Beč, organizovan je koktel u ambasadi Republike Srbije, nakon čega su studenti krenuli prema željenim destinacijama noseći sa sobom po 250 prospekata "Srdačno, Vaša Srbija", sačinjenih na pet svetskih jezika, koje će deliti na najvećim evropskim trgovima. Prema istraživanju Građanskih inicijativa, više od 55 odsto ispitanika starosti od 15 do 30 godina nikada nije izašlo iz zemlje, dok je čak 24 odsto u inostranstvu bilo jednom u životu. Za sledeću godinu najavljeno je da će kriterijum za učešće u programu biti prosek ocena iznad osam, kao i da će broj učesnika biti povećan. Noseći na leđima veliki crveni ranac sa neophodnim stvarima za putovanje, Miloš Spirić za "Vreme" kaže da će mu "dužina boravka zavisiti od troškova, iako je najpovoljnije odsedanje u hostelima."

Kosjerić

Čobanski dani

Proteklog vikenda, u Kosjeriću je održana 26. turističko-kulturna manifestacija Čobanski dani. Nedelja 16. jul, bila je završni i centralni i načisto sve u tom smislu dan. Nešto pre podneva, stig’o i autobus sa novinari iz Beograda, u hotelu Skrapež održana konferencija za štampu. Sve prisutne, sa saksijama živog cveća ispred sebe, pozdravio i zaželeo dobrodošlicu, opštinski menadžer, i rek’o da je opšta ocena da je manifestacija veoma uspela. I predsednik opštine Željko Prodanović, sve pozdravio, i zaželeo prijatan boravak, i sve pozvao na svečani ručak. Bilo i da se pita. Novinar "Vremena" jedini bio slobodan da pita, u čemu se sastoji pokroviteljstvo Ministarstva turizma, te Ministarstva kulture, menadžer odgovorio da su ministarstva tradicionalno pokrovitelji, i da se to sastoji u sredstvima. Menadžer prečuo pitanje, kolika su sredstva, ali se posle čulo da je agencija Mas media, da bi to utegla i naravno sve podigla na viši nivo, uzela dva i po miliona dinara. Onda, na obali reke Skrapež, bile čobanske sportske igre, skok u dalj, iz mesta, skok u vis, jopet iz mesta, nadvlačenje klipka, bacanje kamena s ramena i nadvlačenje konopca. U 13 časova počeo svečani ručak u hotelu Skrapež. Svečani ručak bio redan, bila živa muzika sa veliki bas, bilo i Čoban tera ovčice, prvi svečani gost, pod sliku Belog anđela, bio G17 narodni poslanik sa kravatu i košulje kratak rukav Mića Albijanić, koji je iz ti krajevi. Gosti su još bili na ručku kad je počelo svečano otvaranje glavnog programa na glavnoj pozornici, ali, ko je treb’o stig’o. Sposobnom binom je sposobno dominirao novinar i publicista i urednik i čovek koji je obišao pola sveta i nešto malo više Sveta Vuković. Sve otvorio i dobrodošlicu zaželeo predsednik opštine, koji je posebno pozdravio poslanika Miću i pomoćnika ministra finansija i direktora Turističke organizacije Srbije i prijatelje iz RTS-a koji su pomogli da manifestacija bude viđena i koji su tri dana i tri noći specijalno snimali specijalnu emisiju. Onda, sa velikim zadovoljstvom, sve pozdravio i direktor Turističke organizacije Srbije Miodrag Popović koji nije krio da je iz ovih krajeva. Pa svečani program nastavljen, Čovek koji je obišao pola sveta i nešto malo više je, baš tako i na bini, vodio konverzaciju sa onima koji se bave seoskim turizmom, a kojijeh ima tačno i brojem 12, a na temu, Kako izgleda vaš dan što se tiče turizma. Bili i pevači, i pesma, Moja mala jabuke je brala… Voditelj Sveta pozv’o sve, i naročito prvi red gostiju, da dođu i po programu probaju slane i slatke kiflice koje su bile postavljene na stolu pred binom. Zadatak izvršen, poslanik Mića, koji je prvo poslanički obukao svoj poslanički sako, opredelio se za slatku, sa vanilin šećer, kiflicu. Program nastavljen sve po programu, sve pesma i igra, proglašeni pobednici, izabrana najlepša čobanica, a na kraju uspešna manifestacija uspešno zatvorena.

Boljevac

Pad sportskog aviona

Krajem prošle nedelje, na obroncima Južnog Kučaja, u istočnoj Srbiji, nesretno je završen let četvoročlane posade francuskih i švajcarskih državljana. Oni su u sportskom avionu francuske proizvodnje Fraktorn-Golf, leteli iz Gornje Orahovice u Bugarskoj prema Osjeku u Hrvatskoj, na aero-miting. Nakon dvodnevne potrage po veoma nepristupačnim šumskim terenima u ataru sela Krivi Vir, u opštini Boljevac, pronađeni su ostaci pale letelice i beživotna tela bračnog para Bunjon i bračnog para Tekeoglav. Uzroke ove nesreće utvrđuje komisija Direktorata civilnog vazduhoplovstva u Beogradu i istražni organi Okružnog suda u Zaječaru. Očevici kažu da su u subotu videli pet aviona u preletu iznad ovog kraja, a da se jedan srušio oko 15.20. Prema podacima istražne komisije poslednja radio-veza između posade i kontrole leta u Nišu bila je u 10.55. Šta se u tom periodu dešavalo biće zvanično saopšteno, a u ovom kraju, u blizini Rtnja, meštani već pominju da je pre desetak godina tu promenjena ruta, jer se dešavalo da pilotima putničkih aviona otkažu instrumenti u preletu iznad te planine.

Zaječar

Obnovljena filozofska škola

Posle sedam godina pauze, obnovljen je rad Filozofske škole "Feliks Romulijana", koju je 1993. u Zaječaru osnovao profesor filozofije Branko Stamenović sa krugom tamošnjih intelektualaca. Obnovljena 7. filozofska škola počela je petodnevni rad 10. jula na kasnoantičkom lokalitetu kraj Zaječara, a uvodno izlaganje o ovogodišnjoj temi "Poreklo i autoritet normi i njihova primena", održao je direktor škole Slobodan Divjak. Narednih dana, podneto je više od 20 referata i koreferata naših istaknutih teoretičara i profesora filozofije, a sesije u amfiteatru zaječarskog Fakulteta za menadžment pratilo je oko 130 polaznika. Najveći broj činili su studenti filozofije sa fakulteta u Beogradu, Novom Sadu, Nikšiću i Banja luci, a učestvovao je i veliki broj srednjoškolskih profesora iz Srbije. Na završnoj, generalnoj debati ocenjeno je da je ovogodišnja škola imala najbrojniji odziv do sada, a prisustvo studenata ostvarenu dvosmernu komunikaciju predavača i polaznika čini značajnijom. Duh tolerancije i uvažavanja vladao je i u povremenim oštrim sučeljavanjima mišljenja naših eminentnih filozofa, a direktor Divjak najavio je za naredne godine proširenje dijaloga: "Nismo uspeli sada da realizujemo ambiciju obnovitelja zaječarske Filozofske škole, a to je da ona prevaziđe domaće okvire. Mislilo se da nam taj dijalog nije potreban, međutim, naš odgovor je sledeći: krajnje je vreme da naši teoretičari i filozofi demonstriraju da se kulturni i duhovni identitet nekog naroda može kultivisati i razvijati samo stupanjem u dijalog sa svetom, a ne u atmosferi začaurenosti." Vesnik takvih ambicija ove godine bio je gost iz Zagreba, doktor Žarko Puhovski, koji je pred srpskim kolegama održao poslednju ovogodišnju sesiju o Filozofskoj zasnovanosti rasprave o globalnoj etici.

Narko-turisti

Dorelaksacija odmora

Statistički podatak, zajednički za sve zemlje sveta, kaže da oko jedan odsto populacije vikendom i na godišnjem odmoru uzima ilegalne droge. Dolaskom letnje sezone, naročito u turističkim zemljama, narko-turizam i pripreme za njegovo suzbijanje postaju sve prisutnije teme. "Turisti preferiraju droge za provod", pišu hrvatski mediji i računaju kako će se među desetak miliona turista godišnje na hrvatskoj obali naći i stotinak hiljada onih koji u ruksacima neće imati "samo kozmetiku, paštete i kupaće gaće". Kaznene mere za posedovanje droge tamošnji mediji ocenjuju kao apsurdno oštre, a to su tri godine zatvora za domaće goste ili višegodišnja zabrana dolaska na plavi Jadran za strance. Istovremeno, na Korčuli se dogodio krvavi obračun narko-mafije, policiji odavno poznate, ali još uvek slobodne. Srbija pak preferira banjski, planinski, seoski turizam, a on je po definiciji okrenut zdravom životu, lekovitim vodama i ružama vetrova, s kojima se noćni provod, tablete i marihuana nikad neće izmiriti. Međutim, ono što je drugima, na primer, more, Srbiji je Egzit – jedina ovdašnja svetska turistička atrakcija. I pored toga što privlači hiljade stranaca i uživa sve veći ugled na svetskim rang-listama, Egzit do danas nije uspeo da odobrovolji "srpske domaćine". Sudeći prema medijskim izveštajima tokom trajanja Egzita ‘06, reč je i dalje o skupu visokorizične mlađe populacije, odnosno događaju koji se mora staviti pod strogu prismotru policije. Umesto da što sadržajnije prenose atmosferu Egzita ‘06, mediji su svakodnevno u svojim vestima revnosno nudili ciljana zvanična saopštenja. Udarne informacije sa Festivala glasile su: "…Droga je nađena u subotu uveče, a juče je u MUP-u Srbije rečeno da je akcija sprovedena u okviru pojačane policijske kontrole pred festival Egzit." Ili: "Prvi izvođač na glavnoj bini bila je Lara Bi iz Slovenije… Manje količine droge nađene su kod 42 osobe, i to 44 grama marihuane, 116 tableta ekstazija i manje količine hašiša, spida i amfetamina. Iz novosadske policije navode da prve večeri muzičkog festivala Egzit ‘06 nije bilo težeg narušavanja javnog reda i mira, niti su evidentirani slučajevi težih krivičnih dela." (!!!)

Nekoliko dana posle Egzita, u Beogradu je u mafijaškom obračunu ubijen dvadesetpetogodišnji narko-diler. Komšije kažu da se tim poslom bavio deset godina, da se silno obogatio "ne radeći ništa" i da to što je radio nije bila nikakva tajna. No, narko-dileri policiji nisu mnogo zanimljivi, a i kako bi bili kad voze skupa kola i ne prašnjave se po tamo nekom belosvetskom Egzitu.

Fokus

Slučaj vladinog službenika

Aleksandar Nikitović, šef kabineta premijera Koštunice, 10. jula uveče zaustavljen je na Pančevačkom putu zbog prekoračenja brzine. Već sutradan, komandira stanice Sever Slobodana Jocića, čija je patrola zaustavila Nikitovića, na radnom stolu sačekalo je rešenje o smeni. Rešenje je bilo na snazi tek nekoliko sati, kada je stiglo naređenje da Jocić ostaje na svom radnom mestu. U međuvremenu je postupak protiv vozača Nikitovića – obustavljen (prekršajna prijava je pocepana, umesto da bude prosleđena sudiji). Putnički automobil koji je šef kabineta predsednika Vlade vozio te noći nije bio registrovan na njegovo ime. Policajci koji su ga zaustavili zbog prekoračenja brzine za više od 20 kilometara od dozvoljene, napisali su mu prekršajnu prijavu. Za vreme pisanja prijave, Nikitović je sve vreme razgovarao sa nekim preko mobilnog telefona, a kada je završio razgovor saobraćajni policajac mu je predao primerak prijave, vratio mu saobraćajnu i vozačku dozvolu i pitao ga šta je po zanimanju, na šta je Nikitović odgovorio: "Vladin službenik." U vreme pisanja ovog teksta (utorak popodne) istraga o slučaju prijave nije završena. Ko je naredio/potpisao smenu Slobodana Jocića, ko ga je zatim vratio na dužnost, ko je obustavio postupak protiv Aleksandra Nikitovića, kao i to da li će, ukoliko se dokaže da je bilo "propusta u proceduri", biti primenjene mere protiv lica koja su prekršila zakon, "saznaće se", kažu u Generalnom inspektoratu MUP-a Srbije, "tek po okončanju istrage", pri čemu se u ovom trenutku ne zna kada će istraga dobiti svoj epilog. Kako "Vreme" saznaje iz policijske stanice Sever, smenjeno-vraćeni-na-dužnost komandir Jocić nalazi se na godišnjem odmoru.

Internet

Zastarela vest

Svaka vest koja se objavi na internetu postaje zastarela za 36 sati. U istraživanju koje je sproveo statistički fizičar Albert-Laslo Barabasi sa svojim američkim i mađarskim kolegama na Univerzitetu Notrdam u SAD, ispitivani su podaci o kretanju 250.000 posetilaca informativnih sajtova. Stranice sa stalnim internet sadržajima imaju konstantan broj posetilaca, tako da njihov ukupan broj linearno raste sa vremenom. To znači da ako prvog dana po objavljivanju neku internet stranu vidi hiljadu ljudi, drugog će ukupan broj poseta biti dve hiljade, trećeg tri hiljade, itd. No, strane na kojima se objavljuju vesti ne ponašaju se po ovom zakonu linearnog rasta. Dokumenti sa vestima nemaju konstantan broj posetilaca – najveću posetu imaju neposredno po objavljivanju, da bi potom broj posetilaca opadao. Tako, ukupan broj posetilaca strane sa vestima prati kvadratnu zavisnost i dostiže zasićenje posle manje od dva dana. Na osnovu pretpostavke da je proces pretrage interneta slučajan, ranije se smatralo da se poseta vestima menja u vremenu po eksponencijalnom zakonu, nalik na čitanje vesti u štampanim medijima. Barabasijevo istraživanje je, međutim, pokazalo da je zavisnost kvadratna, što liči na statistiku raspada nuklearnih elemenata i omogućilo je da se izračuna vreme poluživota jedne objavljene internet vesti. Taj period iznosi 36 sati, tako da se broj poseta prepolovi za dan i po, bez obzira na to koji je sadržaj vesti. To, zapravo znači da mnoge vesti postaju zastarele pre ovog intervala, ali da postoje i neke koje traju znatno duže. Na osnovu ovih rezultata, Barabasi je zaključio da ponašanje internet korisnika nije sasvim slučajno. U istraživanju je korišćen model internet sajta sa čvrstim skeletom i takozvanim čvorovima koji su samo privremeno vezani za sajt. Ovakav model nalikuje mreži u biološkoj ćeliji ili socijalnoj mreži gde se broj prijatelja jedne osobe neprestano menja. Dobijeni rezultati su korisni za bolje razumevanje protoka informacija na internetu, ali imaju i komercijalni značaj za dizajnere sajtova.

Tehnologija

Sve u jednom

Proizvođači prenosnih računara prilagođavaju svoje proizvode potrebama malih i srednjih preduzeća. Tako je kompanija Hjulit-Pakard predstavila prošle nedelje dva svoja mobilna proizvoda namenjena ovoj vrsti korisnika, HP NAS doking stanicu "3-u-1" i prenosivi računar HP Compaq nx6325. Ovaj računar je prihvatljiv i snažan mobilni uređaj zasnovan na 64 bitnom dual core procesoru. Ova najnovija AMD procesorska tehnologija omogućava korisnicima da istovremeno rade sa intenzivnim programima kako bi obavili više posla za manje vremena. Praveći ravnotežu između mobilnosti i produktivnosti, HP Compaq nx6325 je tanak i lak prenosni računar koji nudi spektar rešenja za povezivanje, izbor baterija sa produženim trajanjem, doking rešenja i sledeću generaciju ATI grafike. Na drugoj strani, nova HP NAS doking stanica "3-u-1" pruža korisnicima doživljaj rada kao za stonim računarom. Rešenje "sve u jednom" sa Network Attached Storageom (NAS) namenjeno je za deljenje datoteka i uređaja, skladištenje i oporavak podatka, uz sve pogodnosti doking stanica. Uz to, HP NAS doking stanica poseduje glavne karakteristike desktop računara u pogledu ergonomije i proširivosti, kao što su replikacija porta, upravljane kablovima, bezbednost i mnogo portova. U HP-u smatraju da će njihovi proizvodi izazvati revoluciju jer su prilagođeni potrebama malih i srednjih preduzeća.