Novogovor: 104

Hoće se, a ne može se čitaocu pomoći u muci s brojevima i simbolima tokom rasprave o Predlogu zakona o budžetu za 2009. Reč budžet bi trebalo da je razumljiva, u razne jezike ušla je iz engleskog gde označava kožnu torbu blagajnika. Konkretno, predlogom zakona o budžetu u Srbiji 2008. predviđeno je 698,8 milijardi dinara prihoda (to je ono što država od nas uzima), 714,8 milijardi dinara rashoda (to je ono što daje korisnicima budžeta kojih ima 9320). Da je podneto 530 amandmana na predlog tog zakona, to znači da su mnogi nezadovoljni. To je sve nekako logično i u skladu sa onim što Orvel uči: "Dva i dva jesu pet." "Kako pet!" "Ćuti, hoćeš li da bude sedam!?"

Strepnju, međutim, izaziva to što kao i prethodne, i relativno ozbiljna rasprava o budžetu povremeno dobija one ritualne tokove, kad poslanici iz nekog razloga u neko doba dana počnu uglas da viču: "104, 104!" Zašto baš 104, pored svih tih miliona i milijardi? Jednom je izborni rezultat glasio 104 odsto, pa se nije dobro završilo…

Oni se, zapravo, pozivaju na član 104. poslovnika Narodne Skupštine koji glasi: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine… Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica." Pozovu se na ono što je zabranjeno, pa počnu… Repertoar je poznat i pripada samonikloj književnosti, i njegovo reprodukovanje bi značilo ili prekršaj zakona ili vređanje javnog morala, a i svi su se nad tim sablažnjavali. Ipak, treba savetovati oprez: u tom ritualnom ponavljanju broja 104 verovatno ima nekog bajanja. U ovoj rubrici već pominjani Rečnik simbola ne kaže uzalud da je broj znak za skriveno, da brojeve nikada ne treba upotrebljavati u nezgodno vreme i da se nikada ne govori broj vlastite dece, žena, godina, ni goveda.

Milan Milošević

Obrazovanje: Rezultati u tajnosti

Ministarstvo prosvete Republike Srbije prošle nedelje nije pravilo konferenciju za novinare. Po tradiciji ćutanja o prosečnosti srpskog đaka koju su prethodni ministri postavili i oprobali sa rezultatima PISA testova, niko među nadležnima nije objavio, a kamoli javno analizirao upravo pristigle rezultate TIMSS-a, poslednjeg međunarodnog ispitivanja učeničkih postignuća iz matematike i prirodnih nauka.

Rezultati naših učenika koji su 9. decembra javno saopšteni u Bostonu u SAD bojažljivo su dospeli u srpske medije, ali bez ikakve reakcije. Kao da su stručnjaci i javnost, naviknuti na natprosečne uspehe talentovanog srpskog učenika, sasvim nezainteresovani za to što je prosečni učenik iz Srbije i dalje ispod proseka.

TIMSS je verovatno najveće ispitivanje međunarodnih trendova matematičkog i naučnog obrazovanja (Trends in International Mathematics and Science Study, TIMSS). Organizuje ga Međunarodna asocijacija za evaluaciju postignuća u obrazovanju (International Association for the Evaluation of Educational Achievement, IEA) sa sedištem u Amsterdamu u Holandiji, a sprovodi istraživački centar na Bostonskom koledžu zajedno sa predstavnicima skoro pedeset zemalja učesnica.

U poslednjem TIMSS-u, tokom 2007. godine u svakoj državi testirano je više od 4000 učenika četvrtog i osmog razreda osnovne škole (na kom je učestvovala Srbija). Najbolje rezultate su postigli đaci iz dalekoistočnih zemalja, Kine, Koreje, Singapura i Japana. Prosečan rezultat za sve zemlje na oba testa (i iz matematike i prirodnih nauka) bio je 500 bodova.

Učenici iz Srbije su na oba testa postigli srednji rezultat koji je ispod te granice – na testu iz matematike su postigli prosečno 486, a na testu iz prirodnih nauka 470 bodova.

Sam plasman na rang-listi nema nikakav značaj kod ovakvih istraživanja, ali verovatno na naše nadležne ustanove ipak deluje deprimirajuće to što je Srbija iz matematike na osamnaestom, a iz prirodnih nauka tek na dvadeset trećem mestu među 49 zemalja.

U suštini, taj se rezultat uopšte ne mora tumačiti kao loš – prosečan srpski đak je u matematici u društvu đaka iz Škotske i Italije, a iz prirodnih nauka Bugarske i Izraela. U odnosu na testiranje od pre četiri godine, situacija u prirodnim naukama se gotovo uopšte nije promenila (prosečni rezultat Srbije je tad bio 468 bodova), dok je u matematici postignut izvestan pomak (pre četiri godine je bio 477).

Zanimljivo je da su naši učenici najbolji rezultat pokazali u domenu primene znanja (485), a najslabiji u domenu rezonovanja (455). Sva ta saznanja bi mogla da pomognu u donošenju pravih odluka, reformi i daljem usmeravanju obrazovnog sistema, ali, nažalost, na njih niko ne obraća pažnju. Zašto se TIMSS ignoriše? Jedini mogući razlog je taština ljudi koji obrazovanje vode.

Slobodan Bubnjević

Ljudska prava: Kalendar

Queeria, centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti, promovisao je treći kalendar koji bi trebalo da senzibiliše javnost po pitanju homofobije.

Na ovogodišnjem kalendaru, nazvanom "Snovi", kao modeli se pojavljuju ličnosti iz javnog i kulturnog života: glumica Lena Bogdanović, Maja Uzelac (TV lice), Marko Nastić (DJ), umetnica Milica Tomić, hrvatska TV voditeljka Ida Prester, dizajner Aleksandar Maćašev, kao i aktivisti za ljudska prava iz Srbije, Hrvatske i BiH. Ovi modeli kolažno su uklopljeni u pozadine koje čine mesta s kojih su kretali različiti (uspešni i neuspešni) građanski protesti u regionu.

Kako se navodi, koncept novog Queeria kalendara jeste "prevazilaženje različitih granica, unutrašnjih i spoljašnjih – kako bi se snovi koje sanjamo ostvarili". Autori kalendara su Vladan Jeremić i nemačka dizajnerka Rena Raedle, dok je recenziju pisao proslavljeni dizajner Mirko Ilić.

"Snovi" su, inače, samo jedna u nizu kulturnih aktivnosti koje Queeria redovno organizuje, a centar je od Ministarstva kulture nedavno dobio i finansijska sredstava za sajt www.queeria.com, što je prvi put da država finansira jednu gej organizaciju.

Katolički božić: Jaslice

U krajevima u kojima pravoslavni i katolici žive jedni kraj drugih, katolici će na pitanje šta im se dopada u crkvama njihovih komšija kazati da se dive ikonostasima, a pravoslavni će odgovoriti da katolici za Božić u svojim crkvama imaju jaslice "koje su mnogo slatke". I oni koji se nikada nisu zatekli u katoličkim crkvama za Božić mogli su da ih vide na televiziji prilikom prenosa Božićnih misa ili u filmovima. To je ona grupa figura čiji je centralni deo Isus koji leži na slami u jaslama i po tome se cela kompozicija i naziva jaslice. Prema rečima oca Leopolda Rohmesa, župnika crkve i starešine samostana svetog Antuna u Beogradu i generalnog vikara Beogradskog nadbiskupa, prve jaslice nastale su 1223. godine.

"Napravio ih je sveti Franjo Asiški u Grečiju da bi dočarao lepotu Božićne noći. Bile su to žive jaslice koje su nastale tako što je on u pećini u jasle položio tek rođeno dete a roditelji deteta stajali su kraj njih simbolišući Josifa i Mariju. Kraj njih su bili privezani vo i magarac i tako je ‘oživljena’ slika Isusovog rođenja kako je ona opisana u Jevanđelju. Kraj tih prvih jaslica bila je služena ponoćna misa, a sveti Franjo je pevao Jevanđelje o Isusovom rođenju. Tradicija živih jaslica održala se do danas, a u ovim krajevima takve jaslice se mogu videti u Zagrebu i Sarajevu", objašnjava otac Leopold.

Do XVI veka jaslice su postavljane samo u franjevačkim crkvama, a potom se postavljaju u svim katoličkim crkvama, da bi kulminaciju doživele u vreme baroka kada nastaju izvanredno maštovite inscenacije sa figurama koje predstavljaju značajna dela primenjene umetnosti.

Koje figure čine obavezan deo jaslica?

"U početku su to bile figure Isusa, Marije i Josifa, pastiri kao i vo i magarac. Posle su dodate i figure Mudraca sa Istoka. U Nemačkoj i Švajcarskoj se jaslice proširuju raznim drugim figurama, tako da se tamo mogu videti i mehaničke figure koje šetaju ispred mašući rukama i mnogo toga drugog što u jaslice ne spada", kaže otac Leopold.

Jaslice mogu biti izrađene od najrazličitijih materijala. Otac Leopold se priseća da su jaslice koje je imao kao dečak bile naslikane na hartiji koja je bila isečena i nalepljena na karton. Mogu biti napravljene od terakote, drveta, plastelina, plastike a u Vojvodini se mogu videti jaslice od slame koje prave tamošnje slamarke.

Jaslice se u crkvama postavljaju na Badnji dan da bi bile spremne za prvu božićnu misu. U nekim krajevima ih pripremaju ranije i onda sveštenik u božićnoj noći unosi u crkvu lik Isusa i postavlja ga u jaslice. Najpoznatija crkva koja ima takav običaj je crkva Hristovog rođenja u Vitlejemu gde latinski patrijarh u božićnoj noći u svečanoj procesiji unosi u crkvu lik malog Isusa i polaže ga u jaslice.

"Ne postoji tačno određeno mesto u crkvi na koje se jaslice moraju postaviti, ali je potrebno da one budu pristupačne vernicima tako da ih oni mogu posmatrati i pred njima se moliti. Postavljaju ih župnikovi pomoćnici i vernici, a sveštenik je tu da sve nadgleda i da vodi računa o tome da se postavka ne pretvori u kič", objašnjava otac Leopold.

Vernici postavljaju jaslice i u svojim kućama i crkva im to preporučuje jer smatra da su one nešto više od jelke. U crkvama jaslice obično stoje do prvog nedeljnog praznika posle Bogojavljenja a to je nedelja krštenja Isusova a u ponekim se nalaze i do Sretenja gospodnjeg.

Iako su jaslice za katolike simbol Božića, otac Lepopold naglašava da bi se Božić slavio i bez njih, no jaslice upotpunjuju božićnu tajnu i lepotu božićne noći.

"Božićna noć je posebna noć, i to je porodični praznik, koji je zbog božićne idile blizak ljudskom srcu, ali Uskrs je najveći praznik. Da se Isus samo rodio, a da nije vaskrsao ne bi bilo ni njegova okupiteljskog dela, ni našega spasenja … ni hrišćanstva ni svega onoga što nam je Hrist doneo. A to je upravo počelo u božićnim jaslicama. I dok posmatramo jaslice, treba baš na to misliti i Bogu zato zahvaljivati", poručuje otac Leopold.

Ako ovih dana prolazite kraj neke katoličke crkve, uđite u nju i pogledajte jaslice koje se u njoj nalaze. I samo da znate, dodirivanje nije dozvoljeno.

Vladan Stošić