Fokus: Referendumski turizam

Železnice Srbije su prošle nedelje počele sa izdavanjem besplatnih povratnih karata svim građanima Crne Gore koji žive u Srbiji. Karte čija je redovna "vanreferendumska" cena 2450 dinara, važiće samo do granice sa Crnom Gorom, odnosno do granične stanice Vrbnica. Kako je za "Vreme" objasnila portparol Željeznica Crne Gore Vesna Tintor, povratnu kartu za put od Vrbnice do Podgorice, crnogorski kondukteri će naplaćivati 12,1 evro za prvu i 10,5 evra za drugu klasu. Crnogorskim glasačima je data još jedna mogućnost, da preko zavičajnih i studentskih organizacija, u Crnu Goru besplatno putuju Lastinim autobusima. Troškove prevoza Lastom (22,5 evra u redovnom saobraćaju) takođe će snositi poreski obveznici iz Srbije. Tačnih podataka o broju crnogorskih glasača koji žive u Srbiji nema. Jedini podatak poznat javnosti jeste spisak koji je Vlada Srbije objavila još u junu prošle godine; po njemu, onih koji su rođeni u Crnoj Gori a žive u Srbiji ima oko 260.000. U slučaju da oni pravo na besplatne karte i iskoriste, Srbija bi, teorijski, pokrivala trošak od 637.000.000 dinara (više od 7,3 miliona evra); a Crna Gora naplatila najmanje 2,73 miliona evra. U slučaju da svi Crnogorci otputuju Lastinim autobusima, referendum bi Srbiju koštao 5,85 miliona evra, ali Crna Gora ne bi imala nikakav prihod. I Montenegro erlajns ovih dana "ekonomiše" u saobraćaju sa Srbijom, pa je početkom nedelje ova kompanija objavila da će otkazati jedan broj letova iz Srbije, predviđen za 19, 20, 21. i 22. maj. U vreme referenduma navodno je pojačana tražnja za letovima prema inostranstvu, a smanjena ona ka domaćim destinacijama. Nemoguće je proračunati cenu najavljenih blizu 300 aviona iz crnogorske dijaspore, a ni ko je predviđen to da plati. Kao odgovor na potez crnogorske avio-kompanije, Jat ervejz je uveo dva dodatna leta i obećao da će ih biti još ukoliko to bude potrebno. S obzirom na brigu o kvalitetu i ekonomičnosti saobraćaja koju su crnogorske vlasti pokazale u poslednjih desetak dana, malo ko će se iznenaditi ako baš za vikend počne rekonstrukcija puta Prijepolje–Bijelo Polje ili bar saobraćajna policija pojača kontrolu ispravnosti vozila koja dolaze iz Srbije.

Skupština: Obiman raspored

Dok Administrativni odbor zaseda i po više puta dnevno, zbog novonastale situacije sa poslaničkim mandatima partije G17 plus, Skupština Srbije nastavlja četvrtu sednicu prvog redovnog zasedanja u 2006. godini, započetu 8. maja. Pred narodnim poslanicima nalazi se dnevni red od čak petnaest tačaka. Na njemu su set predloga zakona koji regulišu finansijsko tržište kapitala, Predlog zakonika o krivičnom postupku, predlozi više pravosudnih zakona i predlozi zakona o arbitraži i zaštiti intelektualne svojine. Predsednik Skupštine Predrag Marković odlučio je da u dnevni red uvrsti i četiri zakonska predloga koji su u skupštinsku proceduru ušli zahvaljujući potpisima oko 540.000 birača, a na koje je Vlada Srbije dala negativno mišljenje u decembru 2005. godine. Zbog toga su predstavnici predlagača ove akte povukli sa dnevnog reda poslednje decembarske sednice Narodne skupštine. Reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, i o predlozima zakona o osnivanju akcionarskih društava NIS Kapital, EPS Kapital i PTT Kapital. Kada je reč o aktima koji su prošli skupštinsko razmatranje, Zakonodavni odbor Skupštine Srbije na svojoj poslednjoj sednici razmotrio je Predlog zakona o vraćanju imovine crkvama i verskim zajednicama. Na ovaj predlog poslanici su podneli 34 amandmana, a odbor je ocenio da su svi pravno mogući. Takođe, razmotren je Predlog zakonika o krivičnom postupku, a poslaniku Vladimiru Homanu iz G17 plus prihvaćen je amandman na ovaj zakonik. Članovi odbora, kome je predsedavao Miloš Aligrudić iz DSS-a, razmotrili su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova i predloge zakona o tržištu hartija od vrednosti, preuzimanju akcionarskih društava i javnim skijalištima.

Kriminal: Bagzi (ipak) u sudnici

Uprkos raznim pretpostavkama da će zbog lošeg zdravstvenog stanja Dejana Milenkovića Bagzija pretres zakazan za 16. maj biti odložen, sedmooptuženi za ubistvo premijera Zorana Đinđića pojavio se u sudnici Specijalnog suda u Beogradu, potvrdila je za "Vreme" portparol tog suda sudija Maja Kovačević-Tomić. Milenković je u nedelju po podne osetio srčane smetnje, pa je iste večeri prebačen na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu. Kako je objasnio njegov advokat Ljubiša Radojčić, Milenković je imao veoma visok krvni pritisak, 220 sa 120, pa je na VMA upućen zato što uprava Centralnog zatvora nije želela "ništa da rizikuje". Pošto su urađene sve analize i utvrđeno da njegovo stanje nije kritično i da mu život nije ugrožen, Milenković je 15. maja sa VMA premešten u bolnicu Okružnog suda u Beogradu. Lekari su konstatovali upalu srčane maramice lakog stepena i u početnom stadijumu. Ovo nije prva zdravstvena kriza Dejana Milenkovića od kada je lišen slobode. Prošlog leta imao je jake bolove zbog kamena u bubregu (koji ga je mučio još dok je boravio u grčkom zatvoru). Prema Radojčićevim rečima, tada se strašno uplašio jer mu je majka umrla od bolesti bubrega, ali se, zahvaljujući lekarima iz zatvorske bolnice i "nekom ulju groznog ukusa", uspešno oporavio. Dejan Milenković optužen je za učešće u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića, 12. marta 2003. u Beogradu, i za niz drugih krivičnih dela. Uhapšen je 16. juna 2004. u Solunu, u Grčkoj, a Srbiji je izručen u februaru 2005. godine. Nakon razgovora sa specijalnim tužiocem Milenković je predložen za svedoka saradnika, ali sudsko veće je odbilo taj predlog. Žalba koju je na tu odluku uložio specijalni tužilac je prihvaćena, a o novom zahtevu da Milenković dobije status svedoka saradnika sudsko veće trebalo bi da se izjasni pre letnje pauze u radu suda.

Hronika: Trovanje studenata

Od oko sedamdesetoro studenata koji su 11. maja dobili trovanje hranom u menzama domova "Karaburma" i "Patris Lumumba", polovina je "odležala" u stacionaru Zavoda za zaštitu zdravlja studenata. U međuvremenu se gotovo svima njima zdravstveno stanje poboljšalo, tako da je 15. maja u Zavodu zadržana samo jedna devojka. Rezultati laboratorijskih analiza briseva i uzoraka hrane u trenutku pisanja ovog teksta (16. maj) još nisu gotovi, ali se pretpostavlja da je stomačne tegobe izazvala bakterija stafilokok. Nezvanični rezultati otkrili su da je nekoliko zaposlenih zaraženo ovom bakterijom koja je u tanjire studenata najverovatnije dospela preko njihovih ruku. S druge strane, simptom povišene temperature navodi na mogućnost da je uzrok trovanja možda i salmonela. Menze iz kojih je hrana stigla su zatvorene iz preventivnih razloga, a kuhinja u studentskom domu "Karaburma" nije počela sa radom ni u utorak iako je dan ranije najavljeno da su radnici izvršili dezinfekciju i deratizaciju. Studentima se dele lanč paketi, sve dok Studentski centar ne dobije konačne rezultate. Studentski centar Beograd formirao je stručnu komisiju sa zadatkom da pronađe i razlog i krivca za trovanje studenata. Sanitarni inspektori su utvrdili da je u sve tri menze higijenska situacija bila ispravna. Svi zaposleni imali su "uredne" sanitarne knjižice koje overavaju na šest meseci, a prema rečima dr Zorana Panajotovića, načelnika beogradskog odeljenja Republičke sanitarne inspekcije, hrana je čuvana u propisanim uslovima. Studentska unija Srbije (SUS) od nadležnih državnih organa zahteva potpuno ispitivanje slučaja, ističući u svom saopštenju da je ovo već drugi slučaj ove godine da se "zbog neodgovarajućih sanitarnih i radnih uslova privremeno zatvaraju studentske menze, a da se gotovo svake godine pojave novi slučajevi stafilokoknih infekcija". SUS smatra da državne institucije nadležne za brigu o smeštaju i ishrani studenata svoj posao ne rade na odgovarajući način, i da će zbog toga formirati komisiju na nacionalnom nivou koja će se baviti monitoringom studentskog standarda.

Ekonomija: Ministri u Nemačkoj

Ministri u Vladi Srbije Velimir Ilić, Predrag Bubalo i Milan Parivodić razgovarali su u utorak u Dizeldorfu s predstavnicima 25 nemačkih kompanija, potencijalnih investitora u srpsku privredu iz nemačke pokrajine Severna Rajna Vestfalija. Na sastanku je učestvovala i ministar privrede ove nemačke pokrajine Krista Toben. Ministar Parivodić izjavio je novinarima da je reč o kompanijama koje spadaju među najjače u Evropi, navodeći kao primer velike firme kao što su Metro, Tisen – Krup i Rurgas. "Zadovoljan sam sastankom jer je na njemu ispoljeno značajno interesovanje za poslovno povezivanje sa Srbijom", rekao je Parivodić i dodao da je sada na Srbiji da stvori podesne uslove kako bi je te kompanije doživele kao svoj regionalni centar. Jedan od najvažnijih uslova za to je unapređenje nekih aspekata domaćeg zakonodavstva, kako bi bila uneta dodatna sigurnost u takozvane grinfild investicije. Prema Parivodićevim rečima, na tim promenama intenzivno se radi i one će uskoro biti predstavljene u Skupštini Srbije. Obim privredne saradnje Severne Rajne Vestfalije i Srbije nije veliki, ali je, u tom kontekstu, zanimljivo da su neki od najvećih investitora u Srbiji baš iz Severne Rajne Vestfalije, kao na primer Henkel i Metro. Imajući to u vidu, Parivodić je predložio ministarki Toben formiranje bilateralnog saveta poput onog koji Srbija već ima sa Grčkom, kako bi privrednici bili redovno informisani. Parivodić je zaključio da je cilj ovih razgovora bio uzajamno informisanje, pre nego dogovor o konkretnim poslovima.

Beograd: Štrajk taksista

Šest taksi udruženja: Žuti taksi, Pink taksi, Beogradski taksi vozači, Beotaksi, Čukarički plavi i Lukstaksi, i sindikati Nezavisnost i Ujedinjeni sindikati, blokirali su 15. maja centralne beogradske ulice na dva i po sata tražeći pooštravanje mera prema nelegalnim taksistima. Kako su objasnili, njihov protest je reakcija na napade "divljaka", koji se svakodnevno organizuju, a u nekoliko slučajeva dolazilo je do fizičkih obračuna u kojima je intervenisala i policija. Od resornih ministara u Vladi Srbije (ministra za kapitalne investicije Velimira Ilića, ministra finansija Mlađana Dinkića i ministra pravde Zorana Stojkovića) zatraženo je da se hitno usvoje izmene i dopune člana 53a Zakona u drumskom saobraćaju i da kazne prema nelegalnim auto-prevoznicima budu oštrije. Jedan od predloga je i da se nelegalnim taksistima na licu mesta oduzimaju vozila. Delegaciju taksi udruženja primili su predstavnici Vlade Srbije, kojima su taksisti predali svoje predloge izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja. Ministar za kapitalne investicije obećao im je da će se na sastanku Vlade u četvrtak govoriti i o taksi prevozu, te da će odgovor na svoje zahteve dobiti do kraja sedmice. Prema rečima Aleksandra Bjelića, predstavnika auto-prevoznika i taksi udruženja, sastanak predstavnika udruženjâ sa ministrima Ilićem, Dinkićem, Stojkovićem i ministrom za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja Slobodanom Lalovićem zakazan je za četvrtak u 15 časova. Ako do tada ne dobiju garancije da će im biti ispunjeni zahtevi, najavljuju stupanje u generalni štrajk. Protiv "divlje" konkurencije (čiji je broj nemoguće utvrditi, ali se pretpostavlja da ih je više od hiljadu) obećavaju borbu svim sredstvima, uključujući i fizičke obračune.

"Službeni glasnik": Časni sud

Skupština Privredne komore Srbije donela je odluku o osnivanju Suda časti, koja stupa na snagu 17. maja 2006. godine. Reč je o organu čiji će zadatak biti da utvrđuje odgovornost i izriče mere privrednim subjektima zbog povrede poslovne etike i dobrih poslovnih običaja, koji su regulisani Kodeksom poslovne etike i Kodeksom korporativnog upravljanja. U postupku pred ovim sudom biće primenjivan Zakon o privrednim prestupima i Zakon o krivičnom postupku. U nadležnost Suda časti Privredne komore Srbije spadaju povrede poslovnih običaja i etike u međusobnim poslovnim odnosima privrednih subjekata sa teritorije Srbije, ali i povrede u spoljnotrgovinskom i korporativnom poslovanju, kao i ograničavanje tržišta, monopolističko ponašanje, povrede intelektualne svojine, narušavanje slobodne konkurencije i svaki postupak privrednih subjekata kojim se ugrožava javni interes i nanosi šteta društvenoj zajednici ili drugim privrednim subjektima. Za navedene prestupe pred sudom će odgovarati svi privredni subjekti koji su članovi Komore, ali i njihovi ogranci i zavisna društva. Pored toga, Sud časti će utvrđivati i prekršaje koje učine strani privredni subjekti koji posluju na teritoriji Republike Srbije. Skupština Privredne komore izabraće predsednika suda i sudije. Njihov mandat trajaće četiri godine, a izabrana lica ne smeju da budu članovi drugih organa Komore, kao što su skupština, upravni i nadzorni odbor. U postupcima pred Sudom časti sudiće tročlano veće. Postupke pokreće tužilac na osnovu podnetih prijava, ali i na osnovu saznanja iz dnevne štampe, radija, televizije, presuda redovnih sudova i drugih izvora.

Sport: Po spisku

Ilija Petković, selektor fudbalske reprezentacije SCG, obelodanio je u ponedeljak 15. maja spisak sa imenima igrača koji će nastupati u dresu reprezentacije na predstojećem Svetskom prvenstvu u Nemačkoj.

Kada je reprezentacija nekadašnje SFRJ trebalo da putuje na SP u Italiji 1990. godine, nedeljni sportski magazin "Tempo" nekoliko je nedelja objavljivao ideje čitalaca iz oblasti selektiranja potencijalnih kandidata za "dres najdražih boja". Sada se takva situacija nije dogodila, jer su se na spisku našla imena uglavnom onih koji su izneli teret kvalifikacija i na iznenađenje svih plasirali se direktno u Nemačku. Zvonimir Vukić i Ognjen Koroman, koji se nisu naigrali fudbala poslednjih meseci, našli su se opravdano na spisku jer su pošteno "krvarili" u kvalifikacionim mečevima. Ivan Ergić je zaslužio poziv dobrim igrama u švajcarskom Bazelu koji je u prethodnoj sezoni igrao u Ligi šampiona, a ove sezone je lepo "gurao" u Ligi kupa UEFA. Ergić je pre par sezona bio pred vratima prvog tima Juventusa, ali ga je bolest sprečila da zaigra u Kalču. On bi svakako trebalo da bude značajna podrška u srednjem redu Stankoviću, Duljaju, Đorđeviću, Koromanu i Vukiću. Fudbaler Partizana Nenad Đorđević, čini se, predstavlja jedino pravo iznenađenje na ovom spisku jer, iako je ranije nastupao u nekim mečevima za A tim, nije se posebno istakao ove sezone u inače bledom timu Partizana. Odbrana SCG je notirana svuda u svetskim medijima koji se bave ocenama i mogućnostima timova na SP-u u Nemačkoj kao jedna od jačih u svetu – predvođena Nemanjom Vidićem i Mladenom Krstajićem. Čini se da je selektor Petković u slučaju Đorđevića napravio kompromis jer bi mu neko možda zamerio da u timu ima previše sadašnjih ili bivših fudbalera Crvene zvezde. U odbrambenoj formaciji pored Vidića pozvani su još Dušan Basta i Milan Dudić. Mesta je svakako trebalo da bude i za Aleksandra Lukovića, koji je u ovoj sezoni možda bio najstandardniji igrač Crvene zvezde i svakako jedan od boljih "levih spoljnih" igrača koji su se pojavili u fudbalu SCG poslednjih godina. Petković se opredelio za Đorđevića, što će teško pojačati konkurenciju u zadnjoj liniji "plavih". Ovo je važno zato što na prvoj utakmici sa Holandijom neće biti Vidića, tako da će pored Nistelroja i Robena morati da se organizuje drugačija odbrana. A zatim stižu Mesi, Krespo i Drogba. Ipak, kao što je sam Petković rekao "u nadahnutom govoru" na konferenciji za novinare ukrštajući srpsku epsku poeziju, viziju đenerala Mišića i pokliče francuskih studenata iz ’68: "Budimo realni, tražimo nemoguće!"

Život

Igor Milanović, po mnogima najbolji srpski vaterpolista svih vremena, 13. maja postao je član Kuće slavnih u Port Loderdejlu na Floridi.

Rođen je 18. decembra 1965. godine u Beogradu. Sa jedanaest godina počeo je da trenira vaterpolo kojim se aktivno bavio do 1996. godine. Za to vreme promenio je osam klubova: Partizan, Crvenu zvezdu, Budvansku rivijeru, Mladost, Romu, Sen Džulijen i Katalunju. Za vaterpolo reprezentaciju igrao je 349 puta, postigao 540 golova i osvojio deset medalja na velikim takmičenjima. Bio je deo reprezentacije koja je osvojila zlatne medalje na olimpijskim igrama u Los Anđelesu (1984) i Seulu (1988), na svetskim prvenstvima u Madridu (1986) i Pertu (1991), prvenstvu Evrope u Atini (1991), kao i na dva FINA kupa (1987, 1989). Sa plavima je u tri navrata stizao i do drugog mesta na evropskim šampionatima 1985, 1987. i 1989. godine. Jedan od istorijskih trenutaka u njegovoj karijeri bio je finale Svetskog prvenstva u Madridu 1986. godine. Tri desetinke pre kraja meča sa Italijom, Milanović je dao gol kojim su vaterpolisti tadašnje SFRJ došli do svog prvog zlata. Trenutno je predsednik i direktor Skupštine Partizana Rajfajzen. Oženjen je, ima ćerku Irinu.

In memoriam

Zoran Gluščević, književnik, kritičar i esejista, preminuo je 10. maja u Beogradu, posle kraće i teške bolesti.

Zoran Gluščević rođen je 1926. godine u Užičkoj Požegi. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu na katedri za germanistiku. Posebno se bavio izučavanjem nemačke književnosti, a bio je veoma cenjen kao književni kritičar. Osim eseja pisao je drame za radio i televiziju. Autor je tridesetak knjiga među kojima se izdvajaju: Putevi humaniteta I i II (Oktobarska nagrada 1966. godine), Perom u raboš, Studija o Kafki, Alfa i omega, Književnost i rituali, Okultna moć, Sava Rakočević, Antologija krimi priče, i Život u ružičastom – antologija svakodnevnog kiča. Njegovo poslednje delo Mefisto i on objavila je Prosveta 2005. godine. Važio je za najboljeg domaćeg poznavaoca opusa Hermana Hesea i bio priređivač njegovih sabranih dela koje je objavilo Slovo ljubve. Kao urednik u nekoliko izdavačkih kuća priredio je mnoge naslove, među kojima i sabrana dela Isidore Sekulić. Svojevremeno je bio urednik "Književnih novina". U ovom časopisu 1969. godine objavio je članak kojim osuđuje ulazak vojnih trupa SSSR u Čehoslovačku, zbog čega je osuđen na šest meseci zatvora. U svojim knjigama bavio se i aktuelnom političkom situacijom, pa su dela Kosovo i nikad kraj, Ratne igre oko Kosova, F–117 ili sunovrat NATO strategije posvećena kritici međunarodne politike prema Kosovu i SCG.