Međuvreme
Hronika: Neradno upozorenje
Pojedine škole u Srbiji održale su 3. aprila svojevrsni štrajk upozorenja – "pauziranjem" prvog časa u prepodnevnoj i popodnevnoj smeni.
Koliko je škola sprovelo ovu novu metodu skretanja pažnje zarad povećanja zarada prosvetnih radnika, teško je sa preciznošću utvrditi. Unija sindikata prosvetnih radnika, koja je i pokrenula štrajk, ponosno predstavlja štrajkački bilans: 68 odsto članica Unije (što će reći 370 škola sa 20.000 zaposlenih na koje ide 35.000 đaka). Procena Ministarstva prosvete i sporta daleko je (upola) skromnija i za štrajkače priznaje tek 109 škola. Prema podacima Unije, u ponedeljak prvi čas nije održan u 54 škole u Vojvodini, 12 u Pančevu, 14 u Valjevu, po 18 u Kragujevcu i Kruševcu, 17 u Kraljevu, 23 u Čačku, sedam u Nišu i u 12 gimnazija, tri srednje stručne škole i u jednoj osnovnoj u Beogradu. Prema Ministarstvu prosvete i sporta, neradni čas je održan u 54 srednje i 55 osnovnih škola, od čega su 22 obrazovne ustanove u Beogradu. Štrajkači traže od Vlade da što pre konstituiše Nacionalni prosvetni savet i da poštuje Ugovor o radu i kolektivne ugovore za osnovne i srednje škole. Takođe, 28.000 prosvetnih radnika, koliko u tom sindikatu kažu da ima članova, zahteva od Vlade da im se plata poveća za 35 odsto, čime bi profesorska plata u drugoj polovini godine iznosila 350 evra. Oni su jedini, od tri sindikata u prosveti, koji nisu prihvatili nedavnu odluku Vlade koja predviđa postepeno uvećanje plate, do kraja godine za 22 odsto. Ministarstvo prosvete i sporta ističe da, iako se inače principijelno zalaže za povećanje zarada zaposlenih u prosveti, "zbog odgovornosti prema svim građanima Srbije" ne bi smelo dodatno da poveća prosvetarske zarade. U saopštenju tog ministarstva navodi se da o povišici ne odlučuju ni oni, ni Ministarstvo finansija, već opšte ekonomske prilike u zemlji i da opasnost od hiperinflacije dozvoljava povećanje od 22,2 odsto u ovoj godini. Nadležno ministarstvo se zahvaljuje svim prosvetnim radnicima i Sindikatu obrazovanja Srbije i sindikatu Nezavisnost, koji su prihvatili povišicu koju predlaže Vlada, a što se tiče Unije od ideje da se svake nedelje ne održava po jedan čas više – nema odstupanja. Ako ostanu dosledni i oni i Vlada eskalacija neodržanih časova će 12. maja dovesti do potpune obustave rada.
Službeni glasnik: Kućni red
Na osnovu Zakona o izvršenju krivičnih sankcija ministar pravde doneo je Pravilnik o kućnom redu okružnih zatvora, čiji će tekst biti dostupan osuđenom i prekršajno kažnjenom licu sve vreme izdržavanja kazne. Prema Pravilniku, pretresanja osuđenog mogu vršiti službena lica istog pola kao osuđeni, a pretresanjem se ne smatra spoljni pregled odeće i ličnog prtljaga. Po prijemu u zatvor osuđenom se privremeno oduzimaju novac, dragocenosti, noževi i ostale stvari podobne za samopovređivanje, napad ili bekstvo. Neposredno posle prijema u zatvor, osuđenog pregleda lekar, a vrši se i podšišavanje, brijanje i kupanje. Osuđeni se nakon toga upućuje u odeljenje za ispitivanje ličnosti (sa psihološkog, pedagoškog, zdravstvenog, socijalnog i bezbednosnog stanovišta), gde se utvrđuje program postupanja prema osuđenom i gde ostaje najduže trideset dana. Neke od odredaba Pravilnika su i da prostorije u kojima osuđeni borave i rade moraju biti toliko prostrane da na svakog osuđenog dođe najmanje osam kubnih metara prostora, zagrejane i dovoljno osvetljene. Osuđenom se obezbeđuje ormarić, odnosno posebna pregrada u ormaru ili poseban deo nameštaja za držanje stvari koje, po odobrenju upravnika zatvora, može imati kod sebe. Sve prostorije u kojima borave osuđeni moraju se redovno provetravati i čistiti, a osuđeni su dužni da postupaju prema naređenju službenog lica zatvora radi održavanja higijene. Zatvor je dužan da obezbedi osuđenima letnju i zimsku uniformu, u skladu sa Zakonom. Zabranjena je međusobna zamena i prekrajanje radne odeće. Osuđeni ima pravo pritužbe upravniku zbog povrede prava ili drugih nepravilnosti koje su u zatvoru učinjene prema njemu. Posete su dozvoljene osuđenom u trajanju od najmanje jednog časa, i to: jednom nedeljno – u odeljenju otvorenog tipa, dvaput mesečno – u odeljenju poluotvorenog tipa i jedanput mesečno – u odeljenju zatvorenog tipa. Osuđeni koji je radno sposoban ima pravo i obavezu da radi na poslovima na koje je raspoređen, a vrsta posla određuje se prema psihičkim i fizičkim sposobnostima, stručnim kvalifikacijama i izraženim željama osuđenog i prema mogućnostima zatvora. Rad osuđenih organizuje se i obavlja u zatvoru, zatvorskim radionicama, privrednim jedinicama i van zatvora, a upravnik zatvora utvrđuje visinu naknade za rad. U sobi za spavanje, prostorijama za dnevni boravak, trpezariji i u radnim prostorijama gde postoji mogućnost izbijanja požara zabranjeno je pušenje.
Srbija: Pet odsto
Na poslednjoj sednici SO Valjevo, u petak, poslednji dan marta, odbornička većina, novosrbijanci plus radikali plus dve partije socijalista više karićevci, na predlog Srpske radikalne stranke, smenila je radikala Petra Dobrivojevića sa funkcije vd direktora Opštinske stambene agencije. Kako, zašto, bez obrazloženja. Na njegovo mesto, jopet bez obrazloženja, postavljena, jopet na predlog radikala, radikalka Zorica Perić, do tada sekretar u Agenciji.
Obrazloženje, pred odbornicima, a i naknadno, novinaru "Vremena", dao smenjeni direktor, koji ima pristojnu biografiju, diplomirani ekonomista, vlasnik diskonta pića Biomiks, nosilac liste radikala za lokalne izbore, ’98 bio funkcioner u saveznom Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine, tada zapamtio Šešeljeve reči da neće da čuje da neko od radikala pravi mahinacije i slične akrobacije. Dobrivojević kaže da je Agencija osnovana pre godinu dana, e da bi se sproveo program organizacije UN-a HABITAT, koji finansira italijanska vlada. Nedavno je potpisan ugovor o transferu 1.120.000 evra za izgradnju 76 stanova i 20 mogućih rešenja za izbegla i stambeno ugrožena lica.
Bivši direktor smatra da je dobro obavljao povereni posao, želeo da od toga profitira i stranka, da se vidi da ima poštene i sposobne ljude. Međutim, pred raspisivanje tendera o izvođaču radova u prostorije agencije dolazi predsednik Opštinskog odbora SRS-a Dobrivoje Grujičić i, uz psovke i dreku, može i obrnuto, traži da se izdvoji pet odsto od vrednosti investicije, im’o i izvođača radova, što je oko 70.000 evra, za finansiranje stranke. Direktor bio šokiran, otkud to kad su se uvek predstavljali kao poštena stranka. Tako šokiran postavi pitanje poverenja predsedniku Opštinskog odbora, međutim to spreči predsednik Okružnog odbora i republički poslanik Darko Glišić. Umesto da raspravlja o Grujičiću, Opštinski odbor uskrati poverenje Dobrivojeviću, i na njegovo mesto, što je sprovedeno na sednici SO-a Valjevo, predloži Zoricu Perić.
A Dobrivojević ukazivao i na problem sa partijskom koleginicom Perić, otkrio da je sa službenog telefona u Agenciji, iz dva cuga, napravila račun od preko 28.000 dinara glasajući preko 300 puta u "Piramidi" za Aleksandra Vučića. Tražio da stranka nadoknadi pare, ali mu poslanik Glišić odgovorio da tu nema ništa loše, da su oni stranka na vlasti, da tako treba da se ponašaju, da je to ispravno, i on, kao predsednik SO-a Ub, za isto glasanje sa opštinskog telefona napravio račun od 27.000, te da je najvažnije da je Vučić pobedio. Pokušao da sa onim što se događa, i što, drži, može naneti štetu stranci, upozna sami vrh stranke. Međutim, sve se završavalo sa Glišićem, kome je Vučić venčani kum. Uspeo, nekako, da dođe do Dragana Todorovića, ali mu ovaj, tako informisan, samo rekao da ne poštuje odluke Opštinskog odbora, i da je to veliki greh. Nakon što je smenjen sa direktorske funkcije, isto veče, isključen iz stranke, rekli da je istupom u javnost naneo veliku štetu. Šta da kaže na kraju, sve što mu se dogodilo nedopustivo je, ako stranka podržava takve ljude kao što su Grujičić i Glišić, ona snosi odgovornost. I nije mu žao što su ga isključili iz stranke, nema on više šta da traži sa takvu gamad, baš tako, sa gamad koja samo gleda lične interese.
Sport: Podrška
Protekli 126. po redu "večiti derbi" ostaće upamćen ne toliko po rezultatu (ovo je svega deseta utakmica Crvene zvezde i Partizana koja je završena rezultatom 0:0) koliko po odsustvu publike. Činjenica da je uprava domaćina, FK Partizana, saopštila da je prodato preko 20.000 ulaznica može samo da posluži kao paravan za ono što se stvarno dešavalo na tribinama i van stadiona.
Južna tribina, tradicionalno mesto najprivrženijih navijača Partizana ostala je prazna jer se bojkot započet prošle jeseni dosledno nastavlja. Ono što se nije videlo na stadionu dogodilo se oko njega, diskretno, između samih navijača Partizana. "Dogodio se sukob" jer je jedna grupa za to da se bojkot obustavi, dok oni drugi, i očevidno jači, ne žele da pregovaraju sa Upravom na čijem je čelu Žarko Zečević. Tuča među navijačima Partizana nije konstatovana i generalna je ocena da je ovaj "derbi" bio jedan od najmirnijih u istoriji.
Na "Zvezdinoj tribini" dogodila se nešto drugačija forma bojkota jer su navijači Crvene zvezde, kao što su najavili, napustili nekadašnji stadion JNA na početku drugog poluvremena. Njihov gest je isprovocirala odluka policije da im zabrani postavljanje "navijačkih obeležja" na ogradu koja razdvaja tribinu od terena. Nejasno je samo kako je policija mogla da izda takvu vrstu zabrane kada je za sve što se događa na stadionu odgovoran organizator, bar prema Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama.
Čitava situacija možda ima i dobru stranu jer se videlo koliko to navijača može da okupi "najveća utakmica u našem fudbalu" u situaciji kada oni "najverniji" izostanu. Slika "tankih" i praznih tribina, prepucavanja navijača sa upravom, nepostojanje bilo kakvog dogovora između onih koji klubove vole i onih koji ih vode jer su ih nekad voleli a sada od njih žive, dovešće samo do veće provincijalizacije "najvažnije sporedne stvari na svetu" kada je reč o njenoj srpskoj redakciji.
Ekonomija: Podrška Beku i Miškoviću
Srpski premijer Vojislav Koštunica podržao je u utorak 4. aprila razvojne planove vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića i biznismena Milana Beka. Prema saopštenju Vlade, Mišković i Beko upoznali su premijera s daljim planovima širenja svojih kompanija u regionu. Vojislav Koštunica je izjavio da "podržava razvojne planove tih kompanija da investiraju u zemlje regiona", dodajući da je tržište Srbije "otvoreno za sve koji žele da investiraju u našu zemlju, bez ikakvih ograničenja i u skladu sa evropskim pravilima poslovanja". Predsednik Vlade Srbije očekuje da "i privrednici iz Srbije imaju iste uslove za investiranje u druge zemlje i da posluju pod jednakim pravilima koja važe sa sve".
Ovo je prva zvanična reakcija na višednevnu priču o tome da Mišković i Beko "kupuju" Merkator. Zbog odsustva bilo kakvih izjava srpskih biznismena upletenih u priču o kupovini Merkatora, beogradski mediji ovih dana procenjuju šta se može smatrati proverenom i pouzdanom informacijom. Rast vrednosti deonica je očekivan posle najave preuzimanja kompanije.
Ekspert beogradskog Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović ocenjuje da bi Miškovićevo i Bekovo preuzimanje Merkatora u Srbiji dovelo do "apsolutnog monopola u trgovinskim firmama u Srbiji", čiju će cenu platiti proizvođači i potrošači. On smatra da bi u tom slučaju srpska vlada "morala da primeni zakonske antimonopolske mere". Ova ocena u saglasnosti je s nedavnom izjavom ministra finansija Mlađana Dinkića, koji je "trgovce" upozorio da država neće dozvoliti održavanje enormno visokih marži u situaciji pada cena prehrambenih proizvoda.
Poslovne vesti
Kako povećati zaposlenost
Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN) pozvao je zainteresovanu stručnu javnost na gostujuće predavanje Pradeep Mitra, glavnog ekonomistu Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije. Predavanje pod nazivom "Rast produktivnosti i stvaranje novih radnih mesta u Istočnoj Evropi i bivšem Sovjetskom Savezu" biće otvoreno za javnost i održano na engleskom jeziku u petak 7. aprila na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Govornika će predstaviti Kori Udovički, predsednik Upravnog odbora FREN-a. U ovoj organizaciji veruju da će tema, aktuelna u svim zemljama u tranziciji, biti interesantna ne samo za ekonomiste već i profesore, studente i predstavnike medija i nevladinih organizacija koje sprovode projekte vezane za povećanje zaposlenosti u Srbiji i Crnoj Gori.
Ponuda za penzionere
Hypo Alpe-Adria-Banka Beograd pripremila je specijalnu ponudu za penzionere koji otvore tekući račun u ovoj banci i na isti prenesu isplatu penzija: na taj način stiču mogućnost korišćenja "Paketa poverenja".
Paket sadrži pozajmicu po tekućem računu u visini mesečne penzije, i to odmah po prvoj uplati, gotovinski kredit od 500 do 5000 evra u dinarskoj protivvrednosti, VISA Electron karticu bez naplate članarine, dodatnu VISA Elektron karticu za člana porodice bez naplate članarine, zakup sefa na godinu dana po 20 odsto nižoj tarifi, i plaćanje komunalnih usluga, poput telefona, komunalija i struje, bez naknade. Održavanje paketa iznosi 90 dinara mesečno.
Za odobravanje kredita potrebno je obezbediti jednog kreditno sposobnog solidarnog jemca. Korisnik kredita treba da ima maksimalno 70 godina u momentu otplate poslednje rate kredita, koja se redovno uplaćuje na tekući račun. Ukoliko je korisnik kredita starosti do 65 godina u momentu otplate poslednje rate kredita, nije potreban solidarni jemac.
Rok otplate kredita je do šest godina, nominalna kamatna stopa je 12 odsto na godišnjem nivou, promenjiva, sa proporcionalnom metodom obračuna, dok se efektivna kamatna stopa kreće od 15,07 odsto do 18,89 odsto, za model kredita uz 20 odsto depozita od odobrenog iznosa kredita.
Na rate kod Volksbanke
Volksbanka je počela sa izdavanjem MasterCard revolving kartica. Sva fizička lica koja ispunjavaju uslove za dobijanje ove kartice, od sada će moći da plaćaju robu i usluge na rate. Kreditni limit dodeljuje se u dinarima i može biti u visini do tri mesečna primanja, ali ne i manji od 30.000 dinara. Mesečna kamata na ostatak duga iznosi dva odsto u slučaju da je klijent dao depozit u visini od 20 odsto od dodeljenog kreditnog limita, a kamata će iznositi 2,5 odsto mesečno u slučaju da klijent nije dao depozit.
Kao veliku prednost revolving kartice u Volksbanci navode minimalnu mesečnu ratu koja iznosi pet odsto od ukupnog zaduženja po kartici.
Uslov za dobijanje ove kartice je otvoren tekući račun kod Volksbanke i najmanje jedan mesec sa redovnim mesečnim prihodom. Prilikom svake transakcije veće od 1000 dinara, korisnici će dobijati besplatnu SMS poruku kao potvrdu uspešno izvršene transakcije, sa novim stanjem na računu kartice. Mesečna naknada za korišćenje MasterCard Standard kartice iznosi 150 dinara.
In memoriam
U Beogradu je 30. marta sahranjena Jelka Kljajić–Imširović. Sociolog i analitičarka, levičarka i feministkinja, rođena je 1947. godine u bačkoj varošici Baču, kao prvo dete u siromašnoj porodici kolonista gde je završila gimnaziju. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu studirala je sociologiju, gde je kasnije radila i kao bibliotekar i saradnik Sociološkog instituta. Učestvovala je u studentskim demonstracijama 1968. godine. U policijskim arhivama, iako sama deklarisana kao anarhistkinja, obeležena je kao trockistkinja. Četiri godine kasnije suđeno joj je za neprijateljsko udruživanje. U Centralnom zatvoru u Beogradu provela je godinu dana.
Njeni analitički tekstovi bili su određujući za formulisanje ženske političke perspektive i politike na ženski način. Bila je jedna od najistaknutijih aktivistkinja ženskog pokreta, osnivačica Beogradskog ženskog lobija, Žena u crnom – protiv rata, članica Antiratnog centra i Građanske akcije za mir (GAMA), predavač na ženskim studijama. Ima dvoje dece, sina i ćerku.
U Pragu je, u petak 31. marta, nakon duge i teške bolesti, u 51. godini preminuo naš kolega novinar Mensur Čamo.
Novinarstvom se počeo baviti osamdesetih godina. Kao sarajevski novinar bio je saradnik brojnih medija u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Hrvatskoj, kao i brojnih stranih medija, među kojima najduže BBC-ja i Radija Slobodna Evropa, a pisao je i za "Vreme".
Njegov tekst "Sarajevo – opsada u 12 činova" poslužio je kao osnova za libreto opere Sarajevo britanskog kompozitora Najdžela Osborna, koja je izvedena u Edinburgu 1994. godine.
Mensur je bio dugogodišnji hroničar rada Haškog tribunala, na Radiju Slobodna Evropa pokrenuo je i stalnu rubriku "Haška kronika", a bio je i kreator veb stranice Programa na južnoslovenskim jezicima tog radija.
Pamtiće ga i nedostajaće kolegama i prijateljima iz Sarajeva, Zagreba i Beograda.
Berza: trostruki rast
Da je neko, slučajno ili namerno, 14. marta ove godine uložio svoj novac u kupovinu akcija firme Preduzeće za puteve Beograd a.d. (PZPB) plativši cenu od 553 dinara po akciji, nakon samo nešto više od dve nedelje, u ponedeljak 3. aprila, mogao ih je prodati po ceni koja je skoro tri puta veća – 1559 dinara po akciji. Od 14. marta, kada su ove akcije prvi put i ponuđene na Berzi, do dostizanja maksimalne cene u ponedeljak, prodato je ukupno oko 3500 akcija što je ipak samo nešto manje od 0,003 odsto od 1.264.170 tj. ukupno emitovanih akcija. Najprodavanije akcije u prošloj nedelji bile su akcije Granexport a.d. Beograd mlinova (GRNX) koje su ostvarile promet od 219.909.357 dinara i u prošli petak dostigle svoju najvišu istorijsku vrednost od 12.558 dinara po akciji. Vrednost ovih akcija je u utorak ponovo pala, pa im je cena do kraja tog dana iznosila 10.499 dinara. U istom periodu, na drugom i trećem mestu po obimu prometa bile su dve akcije AIK banke i to: obične akcije sa pravom glasa (AIKB) u iznosu od nešto preko 177.000.000 dinara i prioritetne kumulativne akcije bez prava glasa (AIKBPB) od oko 110.000.000 , tako da je njihov zbir iznosio 287.623.037. Cena prioritetnih akcija u martu menjala je cenu samo tri puta, od toga dva puta nadole, pa je u martu varirala samo od 2290 do 2320 dinara. Nasuprot tome, cena običnih akcija (AIKB) skoro svakodnevno je rasla, pa je od 1. do 31. marta porasla sa 3276 na 3902 dinara. U ponedeljak je cena dodatno porasla na 3929 dinara, što je novi istorijski rekord, posle čega je u utorak ponovo pala na 3908 dinara. Indeksi Beleks 15 i Beleks fm su istovremeno, krajem prošle i početkom ove nedelje, takođe ostvarili svoje istorijske maksimume. Indeks Beleks fm prešao je vrednost od 1700 poena, dostigavši u petak 1702,36 poena, a Beleks 15 je istorijski maksimum od 1.144,89 poena dostigao u ponedeljak. Učešće stranih investitora u trgovini akcijama na Berzi prošle nedelje bilo je, za razliku od pretprošle, na uobičajenom nivou od oko 50 odsto – ovaj put tačno 55,91 procenat.
