Rugova

Predsednik Kosova Ibrahim Rugova u ponedeljak je razrešio višenedeljna nagađanja o svom zdravstvenom stanju. U televizijskom obraćanju građanima Kosova Rugova je obelodanio da boluje od raka pluća, ali da se zbog bolesti neće povući sa mesta predsednika u, kako je rekao, vreme ključnih razgovora za budućnost Pokrajine, odnosno nezavisnost Kosova. Šezdesetjednogodišnji Rugova izjavio je da su mu lekari iz vojne bolnice u Nemačkoj, gde je boravio radi analiza i lečenja, odredili intenzivnu terapiju, ali i to da su konstatovali da mu se zdravstveno stanje poboljšava i da su optimisti po pitanju njegovog izlečenja. Dok opozicione stranke na Kosovu smatraju da Rugovina bolest neće uticati na poziciju kosovskih Albanaca u pregovorima o statusu, međunarodni i predstavnici kosovskih Srba tvrde drugačije. Šef UNMIK-a Seren Jesen Petersen, izražavajući žaljenje zbog pogoršanog zdravstvenog stanja predsednika Kosova, u saopštenju je naveo da veruje da će Rugova nastaviti da ispoljava volju koja mu je pomogla da se suoči s mnogim teškim situacijama u prošlosti. Predstavnik Evropske unije Havijer Solana je, konstatujući da je Rugovin doprinos od bitnog značaja u suštinskoj fazi kroz koju Pokrajina prolazi, u ponedeljak pozvao sve na Kosovu da iskažu solidarnost s predsednikom Ibrahimom Rugovom i da deluju jedinstveno, imajući na umu opšti interes Kosova i celog njegovog naroda. Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović i predstavnica Srpskog nacionalnog veća iz Gračanice Rada Trajković ocenjuju da bi Rugovina bolest mogla da utiče na stabilnost ionako nestabilne Vlade Kosova, podsećajući da je Rugova više od 15 godina radio na projektu nezavisnog Kosova i da on za Albance predstavlja simbol njihove borbe. Bez obzira na ove prognoze, Rugova je u obraćanju "građanima svoje zemlje" optimistički poručio da je ubeđen da će uz pomoć boga prebroditi i ovu bitku i da će još snažnije moći da radi na priznanju nezavisnosti Kosova, koje će, kako je rekao, "dati naši američki i evropski prijatelji".

Šaht

Otvoreni šahtovi u centru Beograda nisu retkost, ali retko kad u neki od njih upadne ambasador SCG. Goran Opačić, ambasador SCG u Iranu, upao je sredinom avgusta u šaht na uglu Simine i Kapetan Mišine ulice i tom (ne)prilikom zadobio trostruki prelom ramena, lom rebara i povrede noge.

Osim toga što se pokazalo da u otvorene šahtove upadaju i diplomate, ispostavilo se da čak i kada su oni u pitanju, za ovaj problem niko nije odgovoran. Baš kao i "obični" građani, i ambasador je, u pokušaju da sazna ko je nadležan za ovaj problem, ostao bez odgovora. Reagovao je jedino direktor Vodovoda (iako, kako je rekao ambasadoru, ni on nije nadležan po ovom pitanju), pa je šaht ubrzo zatvoren betonskim poklopcem. To rešenje je, međutim, donelo nov problem. Kako ukazuje Opačić, betonski poklopac viri bar pet centimetara iznad zemlje, pa prolaznici ubuduće, istina, neće upadati u njega, ali će zato zapinjati o poklopac što bi moglo da izazove padove i naravno – povrede. Revoltiran nemarom gradskih institucija, ambasador je sugerisao svim Beograđanima koji su u proteklih par meseci imali "iskustvo" slično njegovom da se udruže i tuže grad zbog nemara. On smatra da bi na osnovu lekarske dokumentacije i angažovanjem kvalitetnog advokata oštećeni sigurno dobili spor, jer je reč o nehatu za koji se ide na robiju. Inače, sporni šaht je uspeo da ojadi i domaću privredu i to za 40 miliona evra. Toliko je, naime, vredeo posao oko koga je ambasador Opačić trebalo da pregovara sa pojedinim iranskim firmama, ali je zbog povreda bio prinuđen da obustavi učešće.

Pravila

Republičko javno tužilaštvo intenzivno se bavi poslovanjem kompanije Mobtel od osnivanja do danas, potvrđuju izvori "Večernjih novosti". Kako za ovaj list kaže Željko Ivanji, pomoćnik direktora JP PTT-a Srbija za strategiju, razvoj i marketing, preduzeće JP PTT Srbija je nadležnom tužilaštvu i policiji svojevremeno dostavilo kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na poslovanje Mobtela, priloživši uz to i brojne novinske napise koji ukazuju na moguće zloupotrebe u ovoj kompaniji. Ivanji podseća da su finansijske kontrole u Mobtelu pokazale veoma neobičan pristup sponzorstvu u ovoj kompaniji. Naime, najveći broj sponzorskih ugovora se gotovo po pravilu sklapa sa nekim ko je član porodice Karić. Kada se saberu sva ta sponzorisanja (od kojih je jedno "otišlo" i na knjigu Kosovsko–metohijska trpeza Marjane Karić, supruge Zorana Karića), dobije se iznos od oko 52 miliona evra, koliko potražuje JP PTT Srbija na osnovu neisplaćenih dividendi. Problem je, ističe Ivanji, što se u finansijskim izveštajima Mobtela ne vidi kome tačno idu isplate, već samo global plaćanja, a kada se fond za plate podeli na broj zaposlenih, ispada da svaki radnik u Mobtelu prima 86.000 dinara mesečno. Drugo "pravilo" po kome posluje Mobtel jeste zaključivanje brojnih ugovora sa raznim firmama koje su obično u vlasništvu porodice Karić. Preko operativnih troškova koji otpadaju na kompanije BK grupe, novac se, prema izveštajima koje je prošle godine sačinila poreska uprava Srbije, seli i u kompanije Evropa osiguranje, Astra simit, BK Telekom, kao i na građevinske firme od kojih su kupovani stanovi i poslovni prostor. Uz sve to, već godinama se plaća i zakup za poslovni prostor u Prizrenskoj ulici u Beogradu koji nije ni izgrađen.

Prema izveštaju Antikorupcijskog saveta Vlade Srbije, prisutna poslovna praksa Mobtela, sem direktnih, omogućava i indirektne gubitke JP PTT-a Srbija. Mobtel je 1998. godine bez odluke upravnog odbora onovao preduzeće SIM PEID, na koje je preneo prodaju pripejd kartica što je omogućilo da se u poslovnim knjigama Mobtela evidentiraju svi troškovi ovog preduzeća, ali ne i prihodi, čime se drastično smanjuje prihod mobilnog operatera, kao i dobit države.

Vrtić

Organizacija "VelikiMali", koja od 1999. godine u Pančevu radi na promociji i zaštiti prava dece sa smetnjama u razvoju, a u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, pored dosadašnjih aktivnosti počinje od septembra realizaciju prvog integrativnog vrtića u toj opštini. Reč je o pilot-projektu u trajanju od godinu dana, prema kome će vrtić Lasta zajedno pohađati deca sa smetnjama u razvoju i deca široke populacije. Cilj ovog projekta, koji organizacija "VelikiMali" realizuje u saradnji sa Predškolskom ustanovom Dečja radost, jeste razvijanje i stabilizacija inkluzivnog modela obrazovanja, odnosno realizacija prava dece sa smetnjama u razvoju na obrazovanje. Prednosti ovog programa su mnogostruki, od stvaranja uslova za kvalitetno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju, preko realizacije njihovih prava i uključivanja u život lokalne zajednice, do stvaranja atmosfere i duha tolerancije na različitost i uvažavanje. Realizaciju programa u okviru projekta "Integrativni vrtić Lasta" u Pančevu podržavaju grad Konstanc iz Nemačke, Ambasada Australije u SCG i lokalna samouprava SO Pančevo.

Štrajk

Veliki broj zaposlenih u prosveti nastavio je štrajk i u utorak, jer predstavnici Unije sindikata prosvetnih radnika u ponedeljak nisu postigli dogovor sa resornim ministrom Slobodanom Vuksanovićem. Na sednici Glavnog odbora Unije, održanom u utorak, doneta je odluka da se štrajk i nastavlja i pojačava. U saopštenju koje je Unija poslala i redakciji "Vremena" štrajkači poručuju ministru finansija Mlađanu Dinkiću da oni nisu liferanti, već da uče decu i da su odgovorni za njihovu budućnost. Unija sindikata sastaje se u čertvrtak u Zrenjaninu, a u ponedeljak u Nišu, gde će utvrditi platformu i svoje dalje zahteve. Podsetimo, prosvetari zbog velike inflacije traže korekciju plata za 2005. godinu, da otpremnina za odlazak u penziju iznosi tri prosečne plate, a otpremnina za zaposlene za čijim radom je prestala potreba najmanje 200 evra po godini staža. Brojem škola koje su u štrajku se licitira: prema podacima Unije, u ponedeljak je štrajkovalo 327 škola (50 više nego u petak), dok u Ministarstvu prosvete tvrde da je od ukupno 1755 škola, koliko ih u Srbiji ima, u ponedeljak samo 149 bilo u štrajku. Nastava u ovoj školskoj godini nije započela ni u Šajkašu, vojvođanskom selu koje se nalazi na putu Titel – Novi Sad, ali ne zbog štrajka nastavnika. Stara zgrada osnovne škole "Isidora Sekulić" u Šajkašu je srušena, a nova još nije izgrađena pošto Ministarstvo prosvete nije isplatilo deset miliona dinara izvođačima radova. U ovom selu nastavu inače pohađa 500 učenika i postoji mogućnost da svi oni izgube školsku godinu ako zgrada ne bude dovršena. Savet roditelja uputio je zahtev Ministarstvu da svoje obaveze ispuni i zapretio blokadom regionalnog puta. Suočeni sa pomalo nezamislivim problemom za koji će Ministarstvo prosvete teško pronaći opravdanje, meštani Šajkaša se ogorčeno spremaju i za protestno okupljanje ispred Vlade Srbije. U ponedeljak je na mestu srušene škole održan javni čas, ali je tom prilikom malo ko naučio nešto novo.

Zamorci

U Srbiji se godišnje obavi oko 50 kliničkih ispitivanja lekova, a broj ovakvih eksperimenata je poslednjih godina u porastu. Na domaćim klinikama i institutima je pre deset godina obavljano samo pet kliničkih ispitivanja godišnje, dok je u prvoj polovini ove godine već izvršeno više od 40 eksperimenata. Takav porast je posledica projekta unapređenja kliničkog ispitivanja koji sprovodi Ministarstvo zdravlja u saradnji sa organizacijom US AID. Na seminaru u okviru ovog projekta, 150 medicinskih stručnjaka iz Beograda, Novog Sada i Niša obučavaju se da ispitivanja lekova obavljaju po svetskim standardima. Republički ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević prošle nedelje je istakao prednosti kliničkih ispitivanja za zdravstveni sistem. "Bolnica tako dobija besplatne lekove, stručnjaci honorare, a najveću korist imaju bolesnici kojima je tako omogućeno da budu među prvih hiljadu koji su u prilici da dobiju taj lek", rekao je ministar. Prema standardima koje Ministarstvo predviđa, u eksperimentima mogu da učestvuju samo bolesnici koji su prethodno detaljno upoznati sa svim prednostima i rizicima tih eksperimenata i, naravno, kada za svoje učešće potpišu pismenu saglasnost. Nadzor nad svim kliničkim ispitivanjima u Republici obavlja Agencija za lekove, a novi standardi predviđaju da ih nadgleda i etički komitet u kome se pored lekara nalaze pravnici, sveštenici i novinari.