Psi

Građani opštine Vračar, vlasnici pasa, pokrenuli su prikupljanje potpisa za peticiju kojem će se obratiti Skupštini grada Beograda povodom kršenja gradskog propisa o držanju životinja. U dva vračarska parka, na platou oko hrama svetog Save i u Karađorđevom parku nedavno su osvanule table sa natpisom "Zabranjeno vođenje i puštanje pasa". U parkovima su se pojavili i "čuvari" bez ikakvih legitimacija koji sprovode propis, terajući građane sa psima da se udalje iz parka.

Aktivisti organizacije za poštovanje i brigu o životinjama Orka utvrdili su da je odluku doneo direktor Gradskog zelenila uz saglasnost Skupstine grada. Pn je u razgovoru sa aktivistkinjom Orke "priznao da je odluka doneta na nagovor i pod pritiskom starešine Parohijskog doma hrama sv. Save". "Propis", međutim, važi i za park ispod Veterinarskog fakulteta, koji nema nikakve veze sa hramom.

Opština Vračar je potvrdila da sa "propisom" nema nikakve veze, već da je odluku donelo Gradsko zelenilo budući da su gradski parkovi u njihovoj nadležnosti.

Takva odluka je, međutim, u neskladu s gradskim propisom o držanju životinja, koji dozvoljava šetanje pasa na povocu i sa brnjicom, uz jedinu zabranu kretanja preko dečjih igrališta.

Šetnje pasa su novim "propisom" svedene na ulice i trotoare duž Bulevara. Građani Vračara smatraju da su tom zabranom oni svrstani u "građane drugog reda" kojima je ograničeno slobodno kretanje.

Ovom peticijom građani Vračara će zahtevati da table budu uklonjene iz parkova, a da natpisima na platou oko bude zabranjeno samo puštanje pasa, a ne i šetnja sa povocem.

Ostavka

Sekretar za privredu u Izvršnom veću Vojvodine Jovan Vujičić, podneo je neopozivu ostavku na ovu funkciju. Razlog za to je saobraćajna nesreća u kojoj je jedan čovek izgubio život. Nesreća u kojoj je poginuo Ilija Grković (78) dogodila se 6. avgusta u Kuli, a Vujičić je upravljao službenim vozilom kojim je iz Sombora išao na posao u Novi Sad. On je u saopštenju za javnost rekao da je učinio sve da izbegne Grkovića, koji je iznenada počeo da prelazi ulicu van pešačkog prelaza: "Skoro je prešao traku u kojoj sam se kretao, ali je u jednom trenutku iznenada krenuo korak unazad i naleteo na bočni deo mog vozila i udarcem glavom zadobio smrtne povrede." Vujičić je objasnio da ostavku podnosi kao lični i moralni čin kojim želi da sačuva svoj i integritet Izvršnog veća i da ni na koji način ne želi da utiče na institucije i pravosudne organe. On je dodao da oseća izuzetno visok stepen odgovornosti prema funkciji koju je imao. Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić prihvatio je Vujičićevu ostavku, a do izbora novog sekretara za privredu tu funkciju vršiće pomoćnik sa ovlašćenjima zamenika, Hajnalka Klebečko-Makai.

Znakovi

Krađa saobraćajnih znakova u SCG predstavlja ozbiljan problem. Samo u opštinama Priboj, Prijepolje i Nova Varoš od početka ove godine ukradeno je više od petsto saobraćajnih znakova i drugih obaveštenja uz puteve, kao i oko deset kilometara zaštitne ograde. U Vojvodini godišnje nestane oko 1000 sobraćajnih znakova i semafora, a situacija je slična i u Crnoj Gori. Crnogorskim kradljivcima saobraćajne signalizacije najprivlačniji je putni pravac Podgorica–Nikšić–Vilusi, gde 26 postojećih znakova ne opstaju ni po mesec dana, jer čim ih nadležni zamene posle krađe, dođu sledeći lopovi i odnesu ih. Naknada štete nije mala, jer jedna tabla košta dvadeset, a stub deset evra. Na otpadima u okolini Beograda cena celog znaka iznosi od trideset do četrdeset evra. Prema Krivičnom zakonu Srbije, krađa saobraćajnog znaka je krivično delo za koje je predviđena zatvorska kazna u trajanju od najviše tri godine. Međutim, građani se toga ne plaše jer ukradeni znakovi mogu biti višestruko korisni. Metalni stubovi su idealni za pravljenje ograda, putokazi za električne konzole, dok od ukradenih semafora mladi ljubitelji žurki prave lajt-šou. Kada se tabla saobraćajnog znaka položi na dve cigle, dobija se savršen uređaj na kom se može peći paprika za zimnicu.

Civil

Kada su 5. oktobra prošle godine u kasarni na Topčideru poginuli gardisti Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, tu se nalazio i civil Nenad Ćosić, zaposlen u podzemnom vojnom objektu "Karaš", iako u tom trenutku nije bila njegova smena. Kao i mnogi drugi detalji u vezi sa ovim događajem, Ćosićevo prisustvo u kasarni ostalo je bez objašnjenja. Ove nedelje, on je ponovo dospeo u centar pažnje, pošto je uhapšen zbog pokušaja oružane pljačke vojnog objekta. Prema pisanju ovog lista, Ćosić, koji već ima kriminalni dosije, pokušao je uz pretnju oružjem da opljačka deviznu kasu Centra za odnose sa stranim vojnim predstavništvima u Beogradu. Uhapšen je, ali je uz podizanje krivične prijave ubrzo i pušten. Prema rečima advokata Jovice Mitića, koji je učestvovao u radu Državne komisije za utvrđivaje istine o Topčideru, Ćosić je saslušan pred ovom komisijom, ali je prećutao da ima dosije. Mitić je dodao da se mladić za vreme ispitivanja ponašao bahato i bezobrazno. Šta je radio u topčiderskoj kasarni u noći pogibije gardista još nije poznato. Advokat porodice poginulog Dragana Jakovljevića, Vladan Batić, rekao je da se ime Nenada Ćosića često pominje u spisima Državne komisije sa mnogim neobjašnjivim elementima. Batić tvrdi da mu nije uzeta parafinska rukavica, niti je išao na poligrafsko ispitivanje. Prema jednim tvrdnjama Ćosić, inače sin bivšeg komandanta Gardijske brigade Radomira Ćosića, dobio je posao u objektu "Karaš" na intervenciju tadašnjeg načelnika Generalštaba Branka Krge, a prema drugim nakon intervencije Nebojše Pavkovića. Uprkos činjenici da ima kriminalni dosije (nekoliko provalnih krađa, prijava za nasilničko ponašanje i prijava za pokušaj iznude), nije prošao obaveznu bezbednosnu proveru. Radomir Ćosić demantovao je da njegov sin ima dosije.

Uranijum

Na šezdesetu godišnjicu atomskog napada na Nagasaki, u Srbiji i Crnoj Gori započela je akcija čišćenja mina sa osiromašenim uranijumom zaostalih iz NATO bombardovanja. U selu Borovac, deset kilometara daleko od Bujanovca, na dve lokacije ukupne površine 128 ari nalaze se meci sa osiromašenim uranijumom zaostali u zemljištu od 1999. godine. Čišćenje i dekontaminaciju zemljišta obavljaju ekipe iz Instituta "Vinča", laboratorije Zaštita i Službe za atomsko, hemijsko, biološko oružje (ABHO) Vojske SCG. Zrno sa osiromašenim uranijumom teško je oko 300 grama, a prilikom čišćenja potrebno je prekopati zemljište do dubine od 120 centimetara. Do sada su očišćeni tereni u Bratoselcu i Pljačkovici, a kada budu prekopane i lokacije u Borovcu, u Srbiji će ostati još samo jedna lokacija kontaminirana osiromašenim uranijumom, u mestu Reljan kod Preševa.

"Vrednost radova je oko 34 miliona dinara koji su obezbeđeni iz republičkog budžeta. Oba lokaliteta kod Borovca, prema ugovoru, treba da budu završena do sredine novembra", rekao je Miroslav Nikčević, direktor Uprave za zaštitu životne sredine pri Ministarstvu za nauku i tehnologiju. Ova akcija se samo slučajno podudarila sa godišnjicom eksplozije atomske bombe, pošto je čišćenje lokacije kod Borovca bilo najavljeno još za mesec maj. Početak akcije je, po rečima Nikčevića, kasnio, jer lokalna samouprava nije na vreme obezbedila saglasnost vlasnika parcela za prekopavanje. Mada, ostalo je nejasno kome su odgovarale parcele obogaćene uranijumom.

Fantastika

U Vojvodini radi 1600 naučnih radnika. O njima brine Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, koji je pokrenuo niz projekata čiji je cilj da se ponovo oživi domaća nauka. Ove godine Sekretarijat je zaposlio više od 40 magistara i doktora nauka, a planira se zapošljavanje 400 mladih istraživača, od kojih je već 50 dobilo rešenja. Pokrajina je iz budžeta izdvojila znatna sredstva za finansiranje istraživačkih projekata, među kojima su neki međunarodnog karaktera. Mladim naučnicima koji su otišli u inostranstvo ponuđeno je da se vrate, a očekuje se da će od 1. oktobra sa radom početi prvih 30 povratnika. Za realizaciju ovih poduhvata potrošeno je više od 70 miliona dinara. "Prvi rezultati našeg rada već se vide", rekao je medijima prošle nedelje pokrajinski sekretar za nauku i tehnologiju Dragoslav Petrović. "Po ulaganjima u nauku i tehnološki razvoj, u odnosu na budžet kojim raspolažemo, ove godine smo se izjednačili sa najrazvijenijim zemljama, kao što su Izrael i Finska. To je zaista fantastično." Petrović je naglasio da bi domaća nauka i tehnologija, a za njom i privreda u celini, sustigla svetske trendove kada bi se i iz republičkog budžeta sredstva izdvajala po istoj stopi.

Planeta

Prošle nedelje širom sveta objavljeno je senzacionalno otkriće desete planete u Sunčevom sistemu. Američki astronomi Majk Braun, Čad Trujilo i Dejvid Rabinovič otkrili su objekat "2003 UB313" na udaljenosti od Sunca koji je 97 puta veći nego rastojanje Zemlje od Sunca. Ovo nebesko telo, najdalje viđeno u Sunčevom sistemu, nalazi se u takozvanom Kuperovom pojasu, oblasti u kojoj kruži roj malih, ledenih objekata, što objašnjava zašto do sada ovo telo nije primećeno. Do sada najdalja, deveta planeta Pluton dva puta je bliža Suncu. Međutim, osmatranje na NASA teleskopu u observatoriji Palomar u Kaliforniji, pokazalo je da su njegove dimenzije mnogo veće od objekata drugih dimenzija u Kuperovom pojasu i da su uporedive sa dimenzijama Plutona. Njegov prečnik je između 2300 i 3200 kilometara, dok je prečnik Plutona 2390 kilometara.

Mada je novootkriveno telo po ostalim svojim karakteristikama nalik na druga tela Kuperovog pojasa, američki astronomi su zbog njegovih dimenzija objavili da je reč o otkriću nove planete Sunčevog sistema. Telo je prvi put fotografisano još u oktobru 2003. ali je otkriće objavljeno tek posle niza provera. Predlog za ime nove planete dat je Međunarodnoj astronomskoj uniji, ali on neće biti saopšten sve dok unija ne odluči da li je objekt zaista planeta. U međuvremenu, rasplamsala se debata da li je veličina jedini parametar po kome se utvrđuje koja tela Sunčevog sistema jesu, a koja nisu planete. Zato se najavljuje skoro objavljivanje i nove definicije pojma planete. Domaća javnost ostala je relativno ravnodušna na ovu vest, valjda u iščekivanju konačnog razrešenja slučaja. Ili pak u ravnodušnosti prema pitanju koliki je broj planeta u Sunčevom sistemu.

Optužnica

Okružno javno tužilaštvo u Požarevcu povuklo je optužnicu protiv Marka Miloševića, kojom se tereti da je u martu 2000. godine pretio članu pokreta Otpor Zoranu Milovanoviću da će ga iseći na komade motornom testerom i baciti u Veliku Moravu ukoliko ne kaže ko stoji iza pokreta i ko ga finansira. Miloševićevo ime je nakon povlačenja optužnice skinuto i sa Interpolove poternice. Dan pre nego što je u javnost dospela ova vest, 4. avgusta, "Danas" je u tekstu o selidbi Mire Marković u Hag pisao da izvor iz vrha vlasti tvrdi da je SPS tražio da se ukine poternica protiv Miloševića, u zamenu za dalju podršku Vladi. Izvor je naveo da će se to i dogoditi, ali kasnije. Iako se u javnosti i među opozicionim strankama tvrdi da je upravo dogovor sa SPS-om razlog povlačenja optužnice, DSS je takve tvrdnje demantovao, a ministar pravde Zoran Stojković, negirao je da je Vlada imala bilo kakav uticaj na sud. Zamenik okružnog javnog tužioca Dmitar Krstev otkazao je konferenciju za novinare najavljenu povodom ovog slučaja, a novinarima su podeljena saopštenja u kojima se navodi da je Zoran Milovanović 18. jula došao u tužilaštvo i dao izjavu da ga Marko Milošević, za razliku od ostalih optuženih, nije prinudio na bilo šta. Tužilaštvo je njegovu izjavu navelo kao razlog za odustajanje od optužnice. Optužnica nije povučena protiv ostalih pet učesnika u događaju, a ponovljeni glavni pretres za njih počeće 12. oktobra. Majka Zorana Milovanovića je 25. jula u pismu advokatu Vladanu Batiću navela da su pretnje njenoj porodici učestale i da oni nemaju snage da sve ponovo preživljavaju, dok je pre pet meseci Zoran Milovanović izjavio da se "kune pred bogom i pred narodom da je bilo motorne testere".

Stanovi

Ovih dana počelo je useljavanje u novoizgrađene stanove Vojske SCG na Banjici. Za sada se uselilo šesnaest uglavnom penzionisanih visokih oficira Vojske SCG i Vojske Republike Srpske. Rešenja o dodeli stanova u elitnom naselju Cvećara 2, generali su dobili još 2000. i 2001. godine. Najveća prašina digla se zbog dodele stana haškom osuđeniku generalu VRS Radislavu Krstiću. Ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić rekao je da je svestan da je Krstić osuđen, ali se u stan nije uselio on, već njegova porodica. Slučaj Krstić pokrenuo je pitanje kako je moguće da generali vojske druge zemlje dobijaju stanove u Srbiji. Načelnik stambenog odeljenja Ministarstva odbrane Dragan Đini objasnio je da su stanovi dodeljivani na osnovu odluke tadašnjeg ministra odbrane Dragoljuba Ojdanića i načelnika Generalštaba Nebojše Pavkovića. Njih dvojica imali su diskreciono pravo da zaslužne generale i visoke oficire "časte" stanovima mimo rang-liste. Jedan od novih stanara Cvećare 2 je i penzionisani general-potpukovnik Slobodan Kosovac. Kako prenosi B92, nakon razvoda braka, Kosovac se u korist porodice odrekao polovine stana od 64 kvadrata koji je dobio od Vojske. Potom dobija na korišćenje jednoiposoban stan u Bloku 62, iako po tadašnjem pravilniku na to nije imao pravo. Odlukom načelnika Generalštaba iz 2000. godine Kosovcu je dodeljen stan od 128 kvadrata u Cvećari 2. Prema oceni stambene komisije, stambeno pitanje generala Kosovca nije rešavano u skladu sa propisima. Još jedan problematičan detalj jeste to što je reč o ekskluzivnoj lokaciji i stanovima čija kvadratura prevazilazi površinu predviđenu rešenjima o dodeli stanova. Uprkos preporuci Vrhovnog saveta odbrane da se stanovi u Cvećari 2 rasprodaju kako bi bilo nabavljen veći broj jeftinijih, Ministarstvo odbrane je dozvolilo da se generali usele, ali ima nameru da ih primora da višak kvadrata plate po tržišnim cenama.