Operacije

Na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu otvoren je Centar za dnevnu hirurgiju, prva takva ustanova u Srbiji. Pacijenti bivaju pušteni kući u roku od 24 sata posle operacije. U Centru se obavljaju skoro sve vrste hirurških intervencija, iz oblasti opšte hirurgije, neurohirugije, ginekologije, vaskularne i plastične hirurgije. Centar za dnevnu hirurgiju sastoji se od dve operacione sale i dve bolesničke sobe, dnevno može da zbrine oko trideset pacijenata, a kako oni potom ne bivaju duže hospitalizovani, u njemu se obavi mnogo veći broj operacija nego u klasičnim klinikama. Naročita prednost ove ustanove je što se, mada u okviru VMA, u njoj ne pravi razlika između civilnih i vojnih osiguranika. Specijalista pregleda pacijenta i odlučuje da li se hirurška intervencija može obaviti. Potom se pacijent uključuje u program, bude operisan u zakazano vreme i već sledećeg dana odlazi kući. Dostupnost i efikasnost Centra za dnevnu hirurgiju mogla bi znatno da rastereti izuzetno zauzete civilne bolnice. Upravo na tu temu su članovi Srpskog lekarskog društva prošle nedelje oštro kritikovali praksu VMA. Lekari smatraju da je neetički što se operativni zahvati obavljaju samo na vojnim osiguranicima, dok kapaciteti VMA ostaju slobodni. U međuvremenu, kako prenosi "Glas javnosti", u Kliničkom centru Srbije se na neke operacije čeka oko dvanaest meseci, a u Institutu Sremska Kamenica operacije se zakazuju za 2007. godinu.

Ordenje

Odlikovanja u Srbiji i Crnoj Gori prave se od najjeftinijih metala, tako da se najzaslužniji građani SCG i ugledni gosti iz inostranstva odlikuju ordenjem čija materijalna vrednost nije veća od 150 dinara. Na svim odlikovanjima još se nalazi grb SRJ, mada se odlikovanja uručuju uz ukaz SCG. Postoje 63 različite vrste odlikovanja za razne vrste zasluga, a u najgrubljoj podeli razlikuju se ordeni, velika odlikovanja, medalje i spomenice.

Dodela ordenja u SCG obavlja se po Zakonu o odlikovanjima SRJ koji je donet 1998, ali se primenjuje na osnovu člana 26 Ustavne povelje. Odluku o odlikovanjima donosi međudržavna komisija koju čini po pet članova iz obe republike u državnoj zajednici. Pošto komisija donese ocenu, odlikovanja dodeljuje predsednik Svetozar Marović. Događa se da on ponekad ne dodeli orden i pored pozitivne ocene komisije. Od tri dosadašnja predsednika, rekorder u broju uručenih odlikovanja je Slobodan Milošević. On je dodelio više od 14.000 odlikovanja, uglavnom pripadnicima vojske i policije po završetku NATO bombardovanja. Vojislav Koštunica je domaćim i stranim državljanima dodelio 3600 priznanja, a Svetozar Marović 1750. Najugledniji dobitnici priznanja SCG su pokojni srpski premijer Zoran Đinđić, patrijarh Pavle, predsednik Italije Azeljo Ćampi, teniserka Jelena Dokić, glumica Mira Stupica, kao i vaterpolo, košarkaška i odbojkaška reprezentacija SCG.

Svađa

Bivši premijer Srbije Zoran Živković podneo je krivičnu prijavu za klevetu protiv Branislava Jovanovića, direktora Direkcije za izgradnju Niša i lidera G17 plus u ovom gradu. Jovanović je u intervjuu za lokalne "Narodne novine" rekao da je Živković na čelu kriminalnog klana u Nišu i da je sebi i Aleksandru Krstiću, bivšem predsedniku gradske vlade i direktoru Uprave carina, omogućio da se enormno obogate. On je pozvao Živkovića da objasni odakle mu kuća od nekoliko stotina hiljada evra, i kako je mogao da je podigne sa premijerskom platom od 38.000 dinara. Jovanović je izjavio i da mu je 1996, u vreme kada je Živković bio predsednik Skupštine grada a on predsednik Upravnog odbora Direkcije za izgradnju grada, bivši premijer ponudio da jedan procenat budžeta ove institucije podele za troškove svojih stranaka. U vreme koalicije Zajedno Živković i Jovanović bili su bliski prijatelji, a razišli su se pred izbore 2000. kada je Jovanović, tada još uvek lider SPO-a, odbio da na lokalne izbore izađe s demokratama. Živković na sudu traži samo nadoknadu troškova sudskog postupka, ali ne i nadoknadu pretrpljene nematerijalne štete. "Kurir" se nakon ovih napada takođe bavio Živkovićevim poslovima: navodno, i direktor Poreske uprave u Nišu Radan Ilić napao je Živkovića pitajući se kako je sa pomenutom platom došao do kuće od 400 kvadrata i nameštaja od trešnjevog drveta.

Olakšice

Izmenama Zakona o porezu na dodatu vrednost, crkve i verske zajednice u Srbiji čeka mnogo bolji položaj. Prema rečima Milana Radulovića, ministra vera u republičkoj vladi, ne samo što će poreska stopa biti smanjena za 18 odsto, već će se na sva dobra i usluge vezane za verske delatnosti uvesti i institut vraćanja poreza. Crkve će, praktično, prilikom plaćanja usluga i kupovine stvari za verske potrebe plaćati PDV, ali će im pare po donošenju zahteva biti vraćene. U cilju sprečavanja mahinacija bilo koje vrste u ovoj priči, biće uvedeni i odgovarajući pravni mehanizmi. Poreske olakšice će se odnositi ne samo na gradnju, obnovu i održavanje verskih objekata i objekata za versku delatnost već i na prodaju sveća, kandila, tamjana, ikona, dobra i usluge koje su u funkciji prosvete i za izdavačku delatnost. Crkvama će porez biti vraćan retroaktivno, od 1. januara naovamo, a na pitanje da li će ovim olakšicama biti obuhvaćene baš sve crkve i verske zajednice u Srbiji, ministar Radulović je lakonski odgovorio: "samo tradicionalne".

Posao

Pre nešto više od mesec dana u Petrovcu na Mlavi otvorena je kancelarija za posredovanje u zapošljavanju radnika iz Srbije u Libiji. Kancelarija je jedina ove vrste u Srbiji, a za sada omogućava zaposlenje samo zdravstvenim radnicima. Prva grupa od četiri lekara uskoro kreće u Libiju, gde će ostati naredne četiri godine. Proteklog vikenda libijski poslodavci boravili su u Petrovcu gde su obavili intervjue sa još stotinak kandidata. Predsednik opštine Radiša Dragojević rekao je u izjavi za "Blic" da opština ovo ne radi zbog materijalne koristi, jer nje i nema. Kako je objasnio, čast je pomagati ljudima u vreme velike nezaposlenosti. Dragojević je dodao da veliku korist od zapošljavanja lekara u Libiji ima država, kao i domaće banke u kojima će biti deponovano 80 odsto njihove zarade. U kancelariji kažu da u čitavom Braničevskom okrugu vlada veliko interesovanje za rad u Libiji. Za sada prednost imaju lekari i medicinski tehničari sa znanjem engleskog ili arapskog jezika, spremni da u Libiji provedu najmanje četiri godine. Visina mesečne plate iznosi od 1400 do 2400 dolara za lekare, odnosno od 600 do 1200 dolara za tehničare. Oko 80 odsto zarade biće deponovano u dolarima u nekoj od domaćih banaka, dok se ostatak od 20 odsto isplaćuje "na ruke" u libijskim dinarima, što je, kažu upućeni, sasvim dovoljno za život u ovoj zemlji.

Doušnici

Prema Nacrtu zakona o policiji, koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi, pripadnici MUP-a će moći da sarađuju sa "pojedincima koji im pomažu u poslovima" a koji će za uzvrat dobiti zaštitu i materijalnu pomoć. Saradnici će u slučaju bolesti i povrede imati pravo na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje kao da su policijski službenici. U slučaju da doušnik pogine prilikom pružanja pomoći MUP-u, njegova porodica ima sva prava iz penzionog osiguranja kao i porodica ubijenog policajca. U slučaju da se zbog pružene pomoći prekršajno ili krivično goni, MUP je dužan da mu pruži pravnu i svu neophodnu pomoć.

Na konferenciji "Domaći i međunarodni izazovi u sprovođenju programa zaštite svedoka", održanoj u utorak u Beogradu, govorilo se o usvajanju Zakona o zaštiti učesnika u krivičnom postupku kojim bi bio stvoren zakonski okvir u oblasti zaštite svedoka u predmetima organizovanog kriminala i ratnih zločina. Nacrtom zakona predviđeno je da bi zaštitu imali osumnjičeni, okrivljeni, stručna lica koja učestvuju u postupku, a osim svedoka saradnika, u program bi bili uključeni i obični svedoci. Učesnici konferencije složili su se da je svedok ključan u borbi protiv kriminala, a ministar pravde Srbije Zoran Stojković izrazio je očekivanje da će Zakon u najskorije vreme biti usvojen, a kao veliki problem naveo nedostatak sredstava potrebnih za promenu identiteta svedoka i njegovo eventualno slanje u drugu zemlju.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dragan Jočić i ambasador SAD u Srbiji i Crnoj Gori Majkl Polt potpisali su ugovor o američkoj donaciji Jedinici za zaštitu svedoka MUP-a Srbije.

Pravnici

U Srbiji postoji 100 pravnih fakulteta, što državnih, što privatnih, u formi "isturenih odeljenja" ili "konsultativnih centara", istakao je na poslednjoj sednici Nastavno-naučnog veća Beogradskog univerziteta prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta. Pravni fakultet u Nišu, na primer, ima sedam odeljenja u Srbiji, a kragujevački pet. Profesor Vasiljević upozorava da nekontrolisano otvaranje visokoškolskih ustanova predstavlja pogubnu praksu za budućnost i mlade generacije koje dolaze i dodaje da neki od tih fakulteta nemaju nijednog stalno zaposlenog. Dekan Pravnog fakulteta kaže da se u poslednje tri godine sa ove visokoškolske ustanove ispisalo 2000 studenata, koji su nastavili školovanje na privatnim fakultetima. Na pitanje zašto odlazi tamo gde je školarina 3000 evra, jedan od studenata mu je odgovorio – "to je paket aranžman". Uz konstataciju da je utešno što su fakultet napustili lošiji akademci, profesor Vasiljević obećava da će podneti ostavku u trenutku kada se prvi dobar student bude ispisao. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da pravni fakulteti školuju kadrove za državu, a privatnih fakulteta nema ni u mnogo bolje organizovanim zemljama od naše – u Francuskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Slično je i sa poljoprivrednim fakultetom. Iako već postoje četiri državna, trenutno ima zahteva za otvaranje i četiri privatna. Dekan Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Nebojša Ralević smatra da je ovo pitanje stvar politike države, jer ne postoji nikakva strategija po pitanju toga koji su kadrovi neophodni, a većina privatnih fakulteta ne zadovoljava ni elementarne uslove za rad.

Inicijativa

Predsedniku Skupštine Srbije Predragu Markoviću i šefovima svih poslaničkih grupa u republičkom parlamentu u utorak je stigao Predlog rezolucije o akciji hrvatske vojske Oluja. Tekst rezolucije potpisale su dve nevladine organizacije: Udruženje Srba iz Hrvatske, sa sedištem u Jagodini i Centar za komunikaciju Pravda iz Paraćina. Predlog rezolucije kvalifikuje operaciju Oluja kao združeni zločinački akt, isplaniran i vođen od strane tadašnjeg političkog, vojnog i policijskog vrha Republike Hrvatske, koji je imao "genocidne posledice". Predsednik Udruženja Srba iz Hrvatske Stevo Grkinić rekao je za "Večernje novosti" da je desetogodišnjica Oluje pravi trenutak za ovakvu rezoluciju: "Vreme je da se ova akcija konačno kvalifikuje, da se konstatuje šta su njene posledice i da Skupština Srbije zatraži nadoknadu štete žrtvama, vraćanje imovine i bezuslovni povratak prognanih." Grkinić je okarakterisao Oluju kao najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata, dodavši da autori rezolucije ne žele da prave paralelu sa Srebrenicom.

Draža

Kragujevčani su uvek voleli da u nečemu budu prvi. Prvi su poneli štafetu mladosti, farbali nebo u crveno kada je Josip Broz dolazio u posetu ovom gradu, i prvi su dodelili jednoj ulici ime Zorana Đinđića. Kako stoje stvari, ovaj grad će biti prvi u kome će ulica dobiti ime generala Draže Mihailovića. Predstavnici gradskog odbora Srpskog pokreta obnove prošlog vikenda su bez saglasnosti gradskih vlasti, postojeću tablu u ulici Ive Lole Ribara prelepili kartonskom na kojoj piše "ulica Đenerala Draže Mihailovića". Naoružani šubarama, kokardama i stranačkim zastavama, članovi SPO-a preimenovali su ulicu simbolično i, kako su rekli medijima, u duhu reafirmacije ravnogorske ideje. Potpredsednik SPO-a Mirko Čikiriz rekao je da to nije čin deobe, već pomirenja: "Mi želimo da od danas ova ulica u svesti Kragujevčana bude ulica Draže Mihailovića. Verujem da će već sutra svi Kragujevčani reći: idemo u Dražinu ulicu na jedno piće i da će to biti kultno mesto okupljanja." Čikiriz kaže da se gradski odbor SPO-a odlučio na ovakav potez jer njihov predlog da Draža dobije jednu ulicu u Kragujevcu nije uvršćen u dnevni red naredne sednice skupštine grada. Zamenik gradonačelnika Kragujevca Saša Milenić izjavio je povodom ovog slučaja da je zbunjen i da ovakvo nasilno menjanje imena ulica degradira nivo organizovanosti komunalnih organizacija, kao i samu ličnost generala Mihailovića. Predlog da Draža dobije jednu kragujevačku ulicu Skupština grada razmotriće najbrže što može. U međuvremenu, kartonska tabla i dalje stoji.