Igre

Prve Igre bez granica za decu sa posebnim potrebama održane su u nedelju na Adi Ciganliji. Organizacija "maliVeliki ljudi" okupila je više od stotinu dece iz jedanaest domova širom Srbije: Bele Crkve, Veternika, Niša, Sremčice, Aleksinca, Banje Koviljače, Velikog Popovca, Kuline, Negotina Stamnice i Subotice. Deca i mladi uzrasta od tri do 24 godine, uz pratnju vaspitača i negovatelja, takmičili su se u kuglanju, golfu, muzičkoj stolici i još nekoliko igara i, što je "malimVelikim ljudima" bilo najvažnije, dobro su se zabavili. Generalni sponzor igara je Podravka. Ona, uz ovaj događaj pomaže, i dom u manastiru sveta Petka u kojem borave 92 osobe, većinom nepokretne. Pored Podravke, Igre bez granica podržali su i Aerodrom Beograd, Zdravlje aktivitis, JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i još nekoliko kompanija.

Organizacija "maliVeliki ljudi" dve godine pomaže decu s posebnim potrebama. Za to vreme prikupili su velike količine hrane, lekova, higijenskih sredstava, odeće i školskog pribora, ali i organizovali mnoštvo akcija: pozorišne predstave za decu, različita takmičenja i "maluVeliku igru" u kojoj deca upotrebom računara razvijaju motoriku.

Milena Bogdanović, članica ekipe "malihVelikih ljudi", kaže za "Vreme" da je pomoć te organizacije pre svega usmerena na domove iz unutrašnjosti u kojima su deca najugroženija.

Dom

Iako je na svim fakultetima u Beogradu letnji semestar završen a junski rok se privodi kraju, studentski život protekle nedelje bio je buran. Stanari prvog bloka "Studenjaka, najvećeg studentskog doma u Beogradu, od 1. jula moraju da napuste svoje sobe. Već nekoliko godina uobičajeno je da se najreprezentativniji blokovi u julu i avgustu koriste za potrebe stranih turista i studenata na razmeni koji plaćaju smeštaj po tzv. recepcijskoj ceni, tri puta višoj od uobičajene. I ove godine bi bilo tako da stanari, kojima je krajnji rok za iseljenje 8. jul, nisu tek 25. juna saznali da će u svoje sobe moći da se vrate 25. septembra, a ne 21. avgusta kako je prvobitno bilo predviđeno. Ovo predstavlja problem za studente jer septembarski ispitni rok na nekim fakultetima počinje već 25. avgusta, tako da će krajem septembra biti uveliko završen. Oni imaju mogućnost da se usele u sobe lošijeg kvaliteta, ali u nekoliko studentskih organizacija koje se bune zbog predugog trajanja recepcije kažu da tih soba nema dovoljno. Cela priča može se objasniti činjenicom da u Studentskom centru "Beograd" vlada preka potreba za novcem. Račun ove ustanove blokiran je prošle nedelje, jer nema dovoljno novca kojim bi se preduzeću Beograd-sigurnost platilo 90 miliona dinara po presudi Višeg trgovinskog suda na ime tužbe zbog raskida ugovora o obezbeđivanju studentskih domova. Kakvo je novo obezbeđenje firme Pro-gard pokazuje subotnji incident u studentskom domu "Patris Lumumba" na Zvezdari. Duševno oboleli mladić ispalio je 14 metaka iz pištolja na ženski blok ovog doma. Na sreću, niko nije povređen, iako su oštećene tri sobe, od kojih je samo jedna bila prazna u toku pucnjave.

(Reakcije: Aleksandar Kozlica, broj 758)

Dunav

U svih trinaest evropskih zemalja koje se nalaze u podunavskom regionu, obeležava se 29. jun, dan Dunava. Centralna ovogodišnja manifestacija u Srbiji i Crnoj Gori održaće se u subotu 2. juna u Beogradu. Pod sloganom "Naša reka, naša budućnost", na nekoliko lokacija uz obalu Dunava organizovan je raznovrstan program, od viteških turnira do rok koncerata. Inicijator ove manifestacije je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (ICPDR), a ona se realizuje u saradnji nadležnih ministarstava i kompanije Koka-Kola HBC. Dan Dunava obeležava se na godišnjicu donošenja Konvencije o saradnji i zaštiti reke Dunav, koju je 29. juna 1994. potpisalo 11 zemalja dunavskog basena. SR Jugoslavija ratifikovala je ovu konvenciju tek 2003. a u međuvremenu je učinjeno nekoliko koraka ka ispunjenju obaveza koje proističu iz ovog dokumenta, kao što je priprema paketa zakona o vodama. "Mi i sad imamo Zakon o vodama, ali nemamo instrumente kojima možemo da obezbedimo njegovo kompletno sprovođenje", kaže za "Vreme" Dragana Milovanović iz Republičke direkcije za vode pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Na konferenciji za novinare koja je održana 23. juna predstavljena je kampanja za proslavu Dana Dunava, ali i plan drugih aktivnosti na zaštiti svih tokova koji se nalaze u dunavskom slivu. Dunavski basen prostire se na 800.000 kvadratnih kilometara, a u njegovom slivu živi 81 milion ljudi koji zavise od ove reke. Međutim, očuvano je samo 20 odsto nekadašnjih plavnih područja, a mnoge biljne i životinjske vrste izumiru. "Sada se ide postepeno u rešavanje tih problema", objašnjava Dragana Milovanović. "Pokušavamo da u koracima nađemo rešenja, ali će novi zakon o vodama imati malo čvršće instrumente zaštite."

Relativnost

Danas se navršava tačno sto godina od 30. juna 1905, dana kada je Albert Ajnštajn objavio prvi rad iz teorije relativnosti, teorije koja je sasvim izmenila dotadašnje poimanje sveta. Neposredno posle toga, Ajnštajn i njegova porodica zaputili su se u Vojvodinu na odmor. Tim povodom je 27. i 28. juna održan skup "Teorija relativnosti 2005" u organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti i Instituta za fiziku u Zemunu. U prostorijama SANU-a okupio se znatan broj posetilaca, a među njima i veliki broj mlađih radoznalaca. "Ovaj događaj realizuje se u sklopu obeležavanja Svetske godine fizike", rekao je za "Vreme" prof. dr Đorđe Šijački, dopisni član SANU-a. "Cilj je da se kroz niz manifestacija široj javnosti približe Ajnštajnove revolucionarne naučne ideje, ali i fizika uopšte." Posetioci skupa u Akademiji mogli su da čuju niz zanimljivih predavanja o Albertu Ajnštajnu, njegovoj supruzi Milevi, teoriji relativnosti i razvoju ideja relativnosti kroz istoriju. Sadržaj programa bio je prilagođen široj zainteresovanoj publici i osvežen filmovima o relativnosti i takozvanim kafe debatama, sa sve sendvičima u obliku čuvene formule E=mc2. S druge strane, moglo se čuti ponešto i o najsavremenijim naučnim tendencijama, kao i o raznim primenama Ajnštajnove teorije, od nuklearnih bombi do GPRS sistema.

Zatvor

Ministarstvo pravde Republike Srbije uputilo je ovih dana Evropskoj agenciji za rekonstrukciju zahtev za odobravanje sredstava za izgradnju specijalnog zatvora. Novi zatvor treba da bude izgrađen po evropskim standardima, a u njemu će biti smešteni isključivo osuđenici za atentat na Zorana Đinđića, zločin na Ibarskoj magistrali, ubistvo Ivana Stambolića, kao i oni koji budu proglašeni krivima za ratne zločine. Prema rečima Dragoljuba Lončarevića, pomoćnika ministra pravde za zatvore, zahtev bi mogao da uđe u budžetsku 2006. godinu, što znači da bi zgrada mogla da bude završena naredne, 2007. godine. Lončarević je izrazio uverenje da je Evropa zainteresovana za ulaganje jer u ovu svrhu nijedna međunarodna institucija do sada nije uložila nijedan evro. Specijalan zatvor je zapravo zatvor u zatvoru, jer je predviđeno da bude izgrađen u krugu već postojećeg zatvora u Požarevcu. Dok zgrada ne bude završena, osuđeni za pomenute zločine biće smešteni u Sedmom paviljonu požarevačkog zatvora koji je posebnim zidom odvojen od ostatka kompleksa i u odeljenjima pojačanog nadzora zatvora u Nišu i Sremskoj Mitrovici, gde će biti izolovani od ostalih zatvorenika.

Crkva

Crkva Svete trojice koja je 18. juna postavljena na planini Rumiji, postala je ovih dana predmet podela crnogorske javnosti. Crkva je postavljena na inicijativu Crnogorsko-primorske mitropolije Srpske pravoslavne crkve, a pošto je reč o gvozdenoj konstrukciji teškoj preko tri tone, na planinu je dopremljena helikopterom Vojske SCG. Problem je u tome što se crkva nalazi na mestu na kom se tradicionalno svake godine okupljaju pravoslavci, katolici i muslimani iz obližnjeg Bara iznoseći krst svetog Vladimira, zaštitnika njihovog grada. Na postavljanje crkve prva je reagovala Dukljanska akademija nauka i umetnosti, nazvavši ovaj događaj "vandalskim i klerofašističkim činom". U saopštenju Akademije, poseban deo odnosi se na mitropolita Amfilohija (Radovića) kom se pripisuje pokušaj izazivanja krvoprolića. Predstavnici albanske manjine u crnogorskom parlamentu ocenili su postavljanje gvozdene crkve kao još jednu u nizu provokacija SPC-a usmerenu prema Albancima. Reagovao je i Savez planinara Crne Gore koji je u saopštenju za javnost naglasio da crkva predstavlja opasnost za planinare, jer je napravljena od metala a nema nikakvu zaštitu od udara groma. Kako Crnogorsko-primorska mitropolija nije pribavila dozvole potrebne za postavljanje ovog objekta, Ministarstvo uređenja prostora Crne Gore najavilo je njegovo uklanjanje.

Ispit

Lin Montgomeri, supruga bivšeg ambasadora SAD Vilijema Montgomerija, ponovo je u žiži ovdašnje javnosti, ovoga puta kao profesor i odnedavno prodekan na odeljenju za engleski jezik na fakultetu "Braća Karić". U novim prostorijama Akademije umetnosti BK u Balkanskoj ulici, 24. juna studenti Lin Montgomeri polagali su inventivno osmišljen ispit iz etike na temu – suđenje turbo-folku. Na sceni pod pravim reflektorima, kao da je reč o ispitnoj predstavi glume, u improvizovanoj sudnici desno i levo sedeli su svedoci, u sredini "optuženi", "sudija", "tužilac" i "branilac". Na video-bimu ispisana tema: "Matfa–majke protiv turbo-folk kulture". Ceo "proces" bio je održan na tečnom engleskom jeziku, s tim da je na video-bimu za slabije potkovane bilo i prevoda na srpski. Pred porotu su redom izlazile akterke ove zanimljive ispitne predstave u, podrazumeva se, adekvatnoj/šarolikoj "opremi". Meka Maleksić, Pamela Karleuša i Droja izašle su ispred pobornika turbo-folk kulture i predstavile svoj rezon, koji ukratko glasi: nama je dobro kad nam je pun džep. Da nije bila reč samo o parodiji ove masovne supkulture i zasmejavanju prisutnih, govori i otvaranje drugih pitanja vezanih za ovu temu. Između ostalih, kako to da je ova pojava isklijala i uzela maha baš za vakta Slobodana Miloševića, kao i gotovo istovremeno nastajanje "silikonske doline" u ulici Strahinjića Bana u Beogradu, sada već preimenovane u "dolinu nojeva". Rasprava je trajala gotovo čitav sat, a na kraju, kostimirana, sa plavom perikom i tamnim naočarima, na scenu je izašla profesorka Lin u ulozi poznate novinarke žute televizije Marijane Svarovski sa objašnjenjem da je narod u krizi i besparici i da mu televizija pušta sve ono što bi voleo da vidi, da ga "podigne" i skloni od depresije, te otud, valjda, i turbo-folk. Posle uspešno odigrane "predstave" usledio je gromoglasan aplauz, a gospođa Montgomeri je zaključila da etika i menadžment ne bi trebalo da budu dva suprotna pola. Koliko god se nama laicima ponekad ne čini da je tako.

Takač

Telo pronađeno 27. juna u blizini sela Guvnište kod Leposavića, na kosovskoj strani Kopaonika, sasvim izvesno je telo Artura Takača za kojim se tragalo gotovo godinu i po dana. Sumnja je nestala kada je kraj tela pronađen njegov ski-pas, zlatni sat (koji i dalje radi) i njegova burma, a da je zaista reč o Takaču potvrdio je i Slavoljub Savić, novinar TV Mosta koji je sa policijom i istražnim sudijom Dževdetom Bislimijem bio na licu mesta. Telo je na svom imanju otkrio poljoprivrednik iz Guvništa Hranislav Pešić, koji je odmah obavestio kosovsku policiju. Srpsku policiju je, prema saznanjima Gorana Takača, o pronađenom telu obavestio UNMIK, tako da je srpskim policajcima dozvoljeno da prisustvuju, ali ne i da učestvuju u uviđaju. Artur Takač, vitalan osamdesetpetogodišnjak je 28. januara prošle godine pošao na skijanje i više se nije vratio. U bezuspešnoj potrazi za njim učestvovali su Gorska služba spasavanja, Žandarmerija i vojska. Za sve vreme traganja Goran Takač je negirao bilo kakvu otmicu, te umešanost albanske mafije u nestanak njegovog oca.