Novogovor: "Beli šengen" i Obećana zemlja

U skupštini se žestoko gađaju "belim šengenom". Jedni su ga obećali za 2008, pa pomerili za 2009, a drugi im, kako je to u skupštini uobičajeno, govore da lažu narod i da to neće biti ni 2010…

Misli se, naravno, na tzv. belu šengensku listu za države od čijih građana se ne zahteva viza ako na teritoriji EU borave do 90 dana (Australija, severna Amerika…) Postoji i crna šengenska, lista za države od čijih se građana traže vize (mi, Afrika i Azija…)

Te liste su dobile ime po Šengenskom ugovoru koji je 14. juna 1985. potpisalo pet evropskih država (Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg i Holandija) na brodu "Princeza Mari-Astrid" na reci Mozel, pored Šengena, malog mesta u Luksemburgu na granici sa Francuskom i Nemačkom. Po njemu državljani države potpisnice mogu se slobodno kretati u bilo kojoj drugoj državi potpisnici ne pokazujući bilo kakav dokument na granici. Trenutno su 24 države EU članice Šengenskog sporazuma.

Uslovi koje Srbija treba da ispuni da bi došla na "belu listu" tiču se sigurnosti dokumenata, zaštite ličnih podataka, ilegalne imigracije, javnog reda, bezbednosti u spoljnim odnosima, postojanja efikasne opreme na granicama, efikasne borbe protiv organizovanog kriminala, korupcije, trgovine ljudima, pranja novca…

Ako se nervirate zbog mnogobrojnih uslova koje država treba da ispuni da biste putovali, ne može vam pomoći ni priručnik Evropa od A do Š, već vam treba Rečnik simbola o mitovima, snovima, običajima, postupcima… (Alen Gerban, Žan Ševalije), u kome se putovanje povezuje s potragom za Obećanom zemljom, a to uključuje: izlazak iz Egipta, prolazak kroz pustinju, prelaz peške preko Crvenog mora….

Milan Milošević

Beograd: Bramerc (ne)zadovoljan

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc završio je u utorak dvodnevnu posetu Beogradu. Da li će njegov izveštaj Savetu Evrope biti pozitivan ili ne, za sada se ne zna, ali se uveliko nagađa. Nakon sastanka sa Bramercom, predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić rekao je da sve do 11. decembra, kada glavni tužilac treba da podnese izveštaj Savetu Evrope, Srbija ima šansu da u tom izveštaju nešto promeni. "Nema novih rokova za izručenje preostale dvojice haških begunaca Haškom sudu, jer su svi dosadašnji rokovi odavno prošli", rekao je Ljajić. S druge strane, čak je i sam Bramerc, sudeći po saopštenju Vlade Srbije, bio optimističniji od Ljajića, jer je u razgovoru sa premijerom Mirkom Cvetkovićem ocenio da je saradnja Srbije sa Tribunalom bila veoma dobra. Posle sastanka, premijer Mirko Cvetković rekao je da je iskazana jasna volja Srbije za punom saradnjom sa Haškim tribunalom i da Vlada Srbije i njeni nadležni organi čine sve kako bi se ta saradnja što pre okončala. Premijer Srbije izrazio je očekivanje da će naredni izveštaj, imajući u vidu napredak u saradnji Srbije sa Haškim tribunalom, biti pozitivan. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, koji se s Bramercom sastao u ponedeljak, izjavio je da očekuje da izveštaj glavnog tužioca Haškog tribunala bude "dobar, izbalansiran i suštinski pozitivan" za Srbiju. Vukčević je novinarima kazao da je njegov razgovor sa Bramercom u ponedeljak bio pozitivan, da očekuje pozitivne efekte i da je optimista kada je reč o ispunjavanju obaveza Srbije prema Haškom tribunalu, odnosno da će Ratko Mladić biti izručen tom sudu, naglasivši da je to jedini uslov koji međunarodna zajednica postavlja Srbiji.

J. G.

Politika: Euleks, a ne leks specijalis

Lome se koplja oko misije EU na Kosovu, čije raspoređivanje neki od evropskih funkcionera najavljuju za početak decembra. Beograd očekuje da izveštaj Generalnog sekretara Ban Ki Muna o misiji Euleks sadrži tekst u šest tačaka, koji je postao prihvatljiv za srpsku stranu, pošto su o njemu vođeni pregovori u Njujorku. To bi značilo da taj izveštaj eksplicitno potvrdi Rezoluciju 1244 SB-a o Kosovu, statusnu neutralnost bilo koga na terenu uključujući i Euleks, da ne bude primenjivan Ahtisarijev plan, da budu zaštićeni srpska zajednica i srpski manastiri. Pre mesec dana, zbog protivljenja Srbije, predlog o razmeštanju Euleksa nije ni stavljen na dnevni red SB-a.

Ministar spoljnih poslova Jeremić traži da UN zadrži izvesne ingerencije na Kosovu i da se na statusnu neutralnost Euleksa obavežu i članice Evropske unije, pre svega Francuska i Velika Britanija, kao stalne članice Saveta bezbednosti. Francuski ambasador u Srbiji Žan-Fransoa Teral je posle toga u Nišu izjavio da niko ko je za EU ne može biti protiv Euleksa, što je jedno od onih povezivanja kosovskog problema sa srpskom evrointegracijom, koje Beograd ne želi. Teral nije pominjao detalje plana, rekavši da se o njima razgovara. Visoki zvaničnik Unije Pjer Mirel je, inače, u petak 14. novembra izjavio da je EU prihvatila sve uslove Beograda za razmeštanje Euleksa na Kosovu, odnosno da je prihvatila da misiju odobri Savet bezbednosti UN-a. Na to je usledilo saopštenje iz kancelarije Specijalnog predstavnika EU u Prištini u kome se kaže da komentari koji se pripisuju zvaničniku Evropske komisije ne predstavljaju zvaničan stav EU.

Vlada je tvrdila da o Euleksu pregovara isključivo sa UN-om, a ne sa EU, a ministar spoljnih poslova Jeremić je u izjavi za RTS precizirao da za Srbiju nisu važne različite izjave zvaničnika Evropske unije o tome da li je Brisel prihvatio uslove Beograda, već da to mora da bude pismeno konstatovano u izveštaju o rekonfiguraciji civilnog prisustva na Kosovu koji će Generalni sekretar Ujedinjenih nacija predstaviti na sednici Saveta bezbednosti. Beograd će podržati izveštaj Generalnog sekretara ukoliko se ti uslovi ispune, a u tom slučaju će ga podržati i SB. Ukoliko ti uslovi ne budu ispunjeni, Srbija će izraziti nezadovoljstvo izveštajem i uz podršku Moskve blokirati u SB-u usvajanje bilo kakvog izveštaja.

Najviši zvaničnici Srbije su posle toga ponavljali da promena plana ne dolazi u obzir, da će svaki pokušaj da se menja sadržaj dokumenta značiti i njegovo odbacivanje u Savetu bezbednosti UN-a.

Vlada je na tu temu izložena i unutrašnjem pritisku. Predsednik Demokratske stranke Srbije Koštunica tvrdi da se vode tajni pregovori o priznavanju misije Euleks i da je njihov cilj da se građani Srbije obmanu da ta misija ne sprovodi nezavisnost Kosova. Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović sazvala je za petak, 28. novembra, sednicu Skupštine na kojoj će poslanici raspravljati o Predlogu za izglasavanje nepoverenja Vladi Srbije, koji je podnela grupa od 86 poslanika Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije. Više o međunarodnim misijama u regionu čitajte na stranama od 56 do 61.

M. M.

Godišnjica: Sve je počelo s mišem

Pravi Miki Maus zapravo se zvao Mortimer, bio je "ljubimac" Volta Diznija dok je ovaj još bio mali i živeo na farmi. Miki je, inače, bio zamena za Osvalda, srećnog zeca koga su, kao i Mikija, zajedno nacrtali Dizni i Ub Iverks. Na zecu su uspešno radili jednu sezonu, a onda ga napustili zbog spora sa studiom Universal oko budžeta. U proleće 1928. počeli su da rade na novim likovima, psima, mačkama, kravi, žapcu… Većina ovih likova kasnije se pojavila u nekim od Diznijevih filmova, ali u tom trenutku nijedan im nije izgledao dovoljno dobro. Onda se Dizni dosetio svog miša i počeo da ga crta, Iverks ga je doterao, a Dizni je radio na njegovoj ličnosti i glasu.

Dizni je kasnije objasnio da su pošli od ideje da deca vole male i slatke životinje, da je Miki mališan koji uvek daje sve od sebe, i da je ljudima smešan jer je veoma nalik čoveku. U početku, miš je po izgledu previše bio sličan likovima iz Osvalda, zbog čega mu je trebalo još vremena i izmena da bi izazvao interesovanje, pa oduševljenje.

Pre nego što se pre 80 godina, 18. novembra 1928. godine, prvi put pojavio u Parobrodu Vili, prvom crtanom tonskom filmu, Voltova supruga, Lilijen Dizni, Mortimera je prekrstila u Mikija. Animirani lik Mortimer je svoj debi imao dve godine kasnije u stripu Miki Maus u Dolini smrti, a još kasnije dobio je bruklinski akcenat.

Međutim, pre Parobroda Vili, Dizni je napravio još jedan, nemi film sa Mikijem i Mini, Plane Crazy, koji je kasnije adaptiran i u prvi strip sa Miki Mausom. U ovom filmu Miki je konstruisao avion i ubedio Mini da ga isprobaju zajedno. Tokom leta bezuspešno je pokušavao da je poljubi, sve dok ona sa padobranom ne iskoči iz aviona. Miš je dalje u nizu komičnih situacija prikazan kako gubi kontrolu nad letelicom. Film nije izazvao previše oduševljenja, a Mikijev lik je kritikovan. Dizni nije mogao da pronađe distributera za njega, pa je na kraju objavljen posle Parobroda Vili, zahvaljujući biznismenu Petu Pauersu.

U knjizi Dizni od A do Z, Dejv Smit navodi da je Miki originalno nacrtan uz pomoć nekoliko krugova koji su predstavljali njegovo telo, glavu i uši. Mikijev izgled se od te 1928. mnogo puta menjao. Rukavice je dobio još 1929. da bi gledaoci mogli da primete pokrete ruku kada se one nalaze uz telo, pošto su se filmovi sa ovim junakom sve do 1935. pojavljivali u crno-beloj tehnici. Menjan mu je oblik tela, dobio je zenice i obrve, izgubio rep… ali neke od ovih promena trajale su kratko. Takođe, uši, njegov zaštitni znak, neko vreme bile su potpuno jednake i simetrične, bez obzira na ugao iz kog ga posmatramo. Miš je u filmovima ponekad bio i vojnik, pušio je i pio ili je bio previše emotivan. Najčešće je predstavljan kao heroj i pripadnik niže klase. Volt Dizni, koji je često ponavljao "da se ne zaboravi" da je "sve počelo s mišem", pozajmljivao mu je glas do 1946. godine.

Povodom osam decenija postojanja Diznijevog junaka, beogradska izdavačka kuća Egmont objavila je specijalno rođendansko izdanje stripa o najpopularnijem mišu na svetu.

Marija Vidić

Istraživanje: Aljkavost u školskoj klupi

Pre petnaestak godina ambiciozni osnovci su se utrkivali za pozicije predsednika i potpredsednika odeljenjske zajednice, onim odgovornijima je zapadala dužnost blagajnika, a četvrto mesto za administrativno "glavne" u odeljenju bilo je rezervisano za – higijeničara. Ovaj poslednji se birao žrebom na godinu dana, ili se išlo redom, po dnevniku – svake nedelje po jedan. Taj odabrani je jednom nedeljno, najčešće ponedeljkom, išao od klupe do klupe i u svoje blokče predano beležio kome nisu posečeni nokti, kome je prljava kosa, ko nije oprao zube, kome su uvoštene uši i ko se ne kupa dovoljno. Izveštaj je predavao učiteljici koja se posle baktala sa aljkavima. Činjenica da ti školski drug ili drugarica pregleda uši i registruje preskakanje pranja zuba, uglavnom je stimulativno delovala na upražnjavanje elementarne higijene. Redovno se nisu kupali oni koji za to nisu imali uslova. Institucija obaveznog higijeničara je, očigledno, izašla iz mode. Evidenciju o higijeni dece u osnovnim školama je na sebe preuzeo Institut za zaštitu zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i u svom istraživanju došao do poražavajućih rezultata. Ispostavilo se da se samo polovina dece u Srbiji tušira svakodnevno, da 40 odsto izvrda pranje zuba bar jednom dnevno i da deset odsto ima "crno ispod nokta". Čak se ni na sistematski pregled ne ide "uštirkan". Od 500.000 dece, koliko ih godišnje prođe sistematski pregled, skoro 50.000 dođe sa prljavim ušima, u neopranoj odeći i sa neodrezanim noktima. Ako je za utehu, oko 70 odsto dece redovno pere ruke, i na taj način sprečava pojavu žutice, dečje paralize i razna bakterijska oboljenja. Ovakvo stanje se objašnjava manje nekulturom koliko nedostatkom finansijskih sredstava. Istraživanje je pokazalo da 40 odsto stanovništva jedva uspeva da napuni minimalnu potrošačku korpu, a neke porodice nemaju novac za kupovinu ni osnovnih higijenskih sredstava. Ako je za poverovati, mnogi čak ne znaju ni šta da kupe da bi održavali ličnu higijenu.

J. Lazić