Slika

Četiri dana trajalo je uklanjanje jednog zida koji je u srpskom parlamentu više od pedeset godina skrivao sliku hrvatskog slikara Ivana Tišova. Uklanjanje zida počelo je na inicijativu predsednika republičke skupštine Predraga Markovića. On je za sliku saznao od profesora Đorđa Stankovića, koji je istraživao život i rad Nikole Pašića. Kada je počelo uklanjanje zida, niko nije znao šta se na slici nalazi. Prvobitna pretpostavka je bila da je na slici predstavljen Nikola Pašić sa članovima svog kabineta ili sa predstavnicima stranaka. Međutim, kada je zid uklonjen, ispostavilo se da na slici nema Nikole Pašića, već da je na njoj predstavljen trenutak nastajanja Kraljevine SHS, 1. decembra 1918. godine, to jest, čitanje "Adrese" u zgradi Protokola na Terazijama, koje se odigralo oko 19 časova u noći ujedinjenja tri naroda. Pošto je razjašnjeno šta je na slici prikazano, otvorena je nova polemika oko toga ko su mnogobrojne ličnosti na slici. Za ovu sliku, nastalu 1924. godine, vezana je jedna afera iz tog doba. Naime, zagrebački "Jutarnji list" optužio je srpskog premijera Nikolu Pašića da troši državni novac na ulepšavanje svog kabineta, što je Pašić odlučno demantovao.

Najava

Zakon kojim će biti regulisan rad stranih državljana u Srbiji je u pripremi. Prošlog utorka je u Beogradu održan okrugli sto "Zakonsko regulisanje rada stranih državljana" čiji je cilj bila aktivna rasprava predstavnika Ministarstva za rad i zapošljavanje, sindikata, domaćih kompanija i medija. U narednom broju "Vremena" biće objavljen dodatak sa ovog okruglog stola.

Kosovo

Predsednik Srbije Boris Tadić posetio je 25. aprila fabriku "Zastava oružje" u Kragujevcu i tom prilikom direktoru Dragoljubu Grujoviću predao pismo kojim se odobrava uvoz nemačke opreme radi unapređivanja kvaliteta i izvoza kragujevačkih oružara. U Prvoj kragujevačkoj gimnaziji predsednik Tadić je održao čas psihologije u II/3 razredu (kako je rekao, prvi posle deset godina), a zatim je u Đačkom parlamentu pred prepunom dvoranom škole odgovarao na pitanja Mione Mihailović. Na pitanje kakva je perspektiva mladih u Srbiji, Tadić je, osvrnuvši se na svoje profesije – od prodavca novina do naučnog radnika i šefa države – rekao da mladi treba da budu stručni za posao koji izaberu, sa ili bez fakulteta. Đački parlament prve srpske gimnazije pokrenuo je i pitanje zaokupljenosti državne politike Kosovom, odnosno da li bavljenje Kosovom znači zapostavljanje nekih drugih delova u Srbiji. "Kosovo i Metohija ne smeju nijednog trenutka da stave u drugi plan ekonomiju ove zemlje", konstatovao je Tadić uz napomenu da je odgovor prilagodio uzrastu sagovornika. On je objasnio da se legitimni interesi naroda i zemlje mogu odbraniti isključivo jakom ekonomijom. Predsednik je đacima rekao da je evropska budućnost Srbije u njenim rukama i poručio im da svaki dan moramo da vršimo promene u društvu.

Hvatanje

U toku 2006. godine američka filmska kompanija Warner Independent Pictures snimiće film o dva novinara koja tokom godišnjeg odmora provedenog u Bosni sasvim slučajno umalo hvataju haškog optuženika Radovana Karadžića. Film Spring Break in Bosnia inspirisan je člankom Skota Andersona objavljenog 2000. godine u magazinu "Esquire". Scenarista i režiser je Ričard Šepard, autor filma Matador, a kako javlja slovenački "Dnevnik", glavni glumci biće Pirs Brosnan i Greg Kiner, ali još nije poznato ko će se pojaviti u ulozi Radovana Karadžića. Za sada se zna da se drama dešava pet godina nakon završetka rata u Bosni, da su novinari zamenjeni za agente CIA i da u jednom trenutku shvataju da vlada SAD uopšte ne želi da uhvati Karadžića. Autor scenarija objasnio je da je bio inspirisan novinarima Sebastijanom Jungerom i Džonom Falkom, koji su odlučili da provedu svoje slobodno vreme tražeći ratnog zločinca pritom rizikujući život.

Lajka

Trogodišnjem Filipu Kostiću iz sela Sveta Petka kod Bujanovca život je spasao njegov pas. Igrajući se u dvorištu svoje kuće, mali Filip se nesmotrno udaljio i – izgubio. Meštani sela Sveta Petka i susednog Klenika dali su se u potragu za dečakom, ali bezuspešno. Nekoliko sati po Filipovom nestanku, njegova starija sestra pustila je sa lanca kuju Lajku koja je odmah odjurila u nepoznatom pravcu. Vratila se narednog dana u cik zore i počela da cvili. Nekako u isto vreme malog Filipa pronašli su policajci u obližnjoj šumi. S obzirom na to da je noć bila hladna, ispostavilo se da se dečak nije smrzao samo zahvaljujući tome što je noć proveo na nogama, igrajući se sa svojim psom. Meštani koji su tražili Filipa pogrešili su što su u potragu pošli na traktorima, jer od buke motora dečak nije čuo njihovo dozivanje.

Oplodnja

Od juna ove godine trebalo bi da troškovi vantelesne oplodnje idu na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Prema rečima pomoćnika ministra zdravlja dr Vasilija Antića, Ministarstvo zdravlja će u maju predložiti novi zakon o zdravstvenom osiguranju koji će sadržati ove izmene. U izjavi za "Blic" Antić je istakao da je motiv za ovako nešto niska stopa nataliteta u našoj zemlji. Još nije poznato da li će obavezno zdravstveno osiguranje pokrivati troškove jednog ili dva pokušaja veštačke oplodnje. Sterilitet je ozbiljan problem u Srbiji, jer statistika kaže da se sa ovim problemom suočava svaki sedmi par, što je oko 15 odsto. Ministarstvo zdravlja ozbiljno je krenulo u borbu protiv ovog problema, a u prilog tome govori i činjenica da će metoda vantelesne oplodnje, koju je do sada bilo moguće obaviti samo u Beogradu, uskoro početi da se primenjuje i u Nišu i Kragujevcu. Osim toga, prema Antićevim rečima, na jesen treba da bude donet zakon o vantelesnoj oplodnji, što će omogućiti da od sledeće godine u Srbiji postoji prva banka sperme. Dobra vest za sve koje muči problem steriliteta jeste i to što od početka ove godine deo troškova utvrđivanja steriliteta i lekova za stimulaciju plodnosti ide na teret fonda obaveznog zdrastvenog osiguranja.

Imenik

Uprkos veseloj i razigranoj reklami koja se mesecima vrti na TV stanicama, poslovni telefonski imenik Žute i bele strane još nije izašao iz štampe, a kako stvari stoje – neće ni izaći uskoro. Izdavanje poslovnog imenika je zajednički strateški projekat Telekoma Srbije i PTT-a. Početkom ove nedelje, Telekom je obavestio klijente koji su oglasili svoje firme na Žutim stranama da distribucija imenika počinje odmah nakon uskršnjih praznika. Međutim, prema pisanju "Glasa javnosti", a prema informaciji iz PTT-a, još nije potpisan ugovor sa američko-poljskom štamparijom Donelei. Čak i kad bi ugovor bio potpisan ove nedelje, distribucija imenika ne bi mogla da počne pre juna. Predstavnici Telekoma odbijaju da objasne medijima zašto su oglašivačima dali pogrešnu informaciju o datumu izlaženja Žutih i belih strana. Rukovodilac projekta izdavanja poslovnog imenika Milan Brujić kao glavni razlog kašnjenja naveo je žalbeni postupak koji je povela "Politika", jer nije dobila tender za štampu. Međutim, ni on nije umeo da objasni u najmanju ruku čudan postupak ljudi iz Telekoma.

Licence

Predstavnici dva najveća domaća udruženja novinara, NUNS i UNS, nedavno su podržali inicijativu za uvođenje sertifikata i licenci za novinare. Podršku ovakvoj inicijativi u Nezavisnom udruženju novinara Srbije obrazlažu u potrebom da se napravi razlika između profesionalaca i novinara "iz hobija". Prema rečima Svetlane Preradović, generalnog sekretara NUNS-a, sertifikata bi izdavala posebna radna grupa, formirana od relevantnih profesionalnih udruženja, a nije isključeno ni eventualno osnivanje novinarske komore, dok bi sertifikati bili izdavani na određeni broj godina. Ovoj inicijativi suprotstavili su se predstavnici Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM). Predsednik ANEM-a Slobodan Stojšić kaže u izjavi za "Večernje novosti" da ovakva ideja predstavlja ograničavanje slobode govora i mišljenja. Ako bi licence izdavala profesionalna udruženja, po Stojšićevom mišljenu, one nikoga ne bi obavezivale, pa bi mediji ipak zapošljavali koga hoće, a u slučaju osnivanja novinarske komore, niko ne bi mogao da radi bez licence, što bi dovelo do ograničenja i diskriminacije.

Rat

Otkako se proneo glas da Ministarstvo prosvete Republike Srbije planira spajanje i zatvaranje jednog broja osnovnih škola, direktori pojedinih škola započeli su pravi rat oko toga ko će privući više prvaka i tako opstati. Najsmešnije u celoj priči je to što se rat nastavlja uprkos tome što je Ministarstvo prosvete odavno demantovalo da će ijedna škola biti zatvorena. Glavne strategije direktora škola su štampanje letaka i brošura u kojima se blate konkurencija i glasine o tome kako je ta i ta škola pred zatvaranjem. Direktor beogradske OŠ "Kralj Petar II Karađorđević", Petar Polimac, kaže za "Blic" da nije nikakva tajna kako direktori škola obilaze vrtiće gde reklamiraju svoju školu roditeljima budućih prvaka. Međutim, ta vrsta marketinga nije nova na ovim prostorima. Ostao je upamćen slučaj direktora jedne beogradske škole koji je u vreme ekonomske krize devedesetih delio roditeljima ulje, šećer i brašno, pod uslovom da upišu dete u njegovu školu. U rat za prvake nedavno su se uključili i roditelji učenika beogradskih osnovnih škola "Radojka Lakić" i "Isidora Sekulić", a razlog za sukob bio je propagandni materijal protiv OŠ "Radojka Lakić".

Infekcije

Prema podacima Službe za bolničku epidemiologiju Kliničkog centra Srbije, svaki deseti pacijent od ukupnog broja hospitalizovanih bolesnika u Srbiji "zaradi" za vreme bolničkog lečenja neku infekciju. Najveći broj bolničkih infekcija zabeležen je na odeljenjima intenzivne nege. Prema rečima dr Biljane Carević, direktora Službe za bolničku epidemiologiju KCS-a, i u najbolje opremljenim bolnicama u svetu od bolničkih infekcija oboli pet do deset procenata pacijenata. Međutim, podaci kojima raspolaže KCS ne daju realnu sliku o stanju u našoj zemlji, jer većina bolnica ne vodi evidenciju o tome koliko pacijenata dobije neku infekciju za vreme svog boravka u bolnici. Najčešći uzročnik bolničkih infekcija je bakterija stafilokoka aureus, čiji je nosilac 20 odsto zdrave populacije, a najbolja prevencija je redovno i temeljno pranje ruku.