Nedelja

Međuvreme

Novogovor: Rečnik neprijatelja

Pazite da se ne nasučete, nasednete i izvisite! Čim počnu da se pojavljuju nove nepoznate reči, naročito kovanice, neko će vas izigrati, nadigrati, zavrnuti, okrenuti, natociljati, nasaditi, smunđati, izmuntati, i tako dalje, po veoma bogatoj odrednici iz rečnika Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskog jezika, Nolit 2004.

Evo jedne nove, leti prema nama: afluentna deprivacija (affluent deprivation). "Njusvik" je pre nedelju dana upozoravao svoje čitaoce da tamošnja ekonomija može da sklizne u to. Kaže da taj neodomaćeni pojam ne znači siromaštvo, već stanje svesti: ljudi se osećaju siromašnijim zato što su njihovi "usporeni prihodi" isisani sifonom većih poreza, cenom energije i cenom lečenja.

U neku ruku i naši, mada malo uvijenije, kažu isto: premijer Cvetković, na primer, kaže da će stopa rasta umesto 6-7 iznositi 4 odsto. Ideolozi reforme, koji inače pojma nemaju kako će biti sutra, govore da će nam nedostajati – novac, taj pasoš za odabrano društvo, kako se to objašnjava u zapravo najtačnijem, zato što je sarkastičan, Đavoljem rečniku Emrouza Birsa, onog pisca i novinara koji je 1913. nestao bez traga na teritoriji koju je kontrolisao Pančo Vilja.

Kod nas će inače ta kovanica zvučati zlokobnije: Veliki rečnik stranih reči i izraza, (Ivan Klajn, Milan Šipka, Prometej 2006): afluencija, engleska reč latinskog izvora, priticanje, obilje materijalnih dobara, imućnost, bogatstvo; deprivacija, lišavanje, prikraćenost, stanje onoga kome je uskraćen neki od bitnih elemenata za život.

Zapravo, stanje onoga ko će morati da obuzda apetit, koji je, opet po Birsu, Proviđenje dalo radi rešavanja problema radničke klase.

Milan Milošević


Ekologija: Crni Bor i druga stabla zagađenja

Crni bor (Pinus Nigra), omiljen kod stolara kao elastično drvo srednje težine, inače predstavlja raskošnog četinara koji se viđa širom Mediterana. Ali, ono što se poslednjih dana može videti u udarnim vestima, naravno, nije nikakvo prekrasno stablo već Bor, što je, enciklopedijski rečeno, gradsko naselje u Timočkoj Krajini sa trenutnih četrdeset hiljada stanovnika. Zbog rada RTB Bor i višegodišnjeg nikakvog ulaganja u programe zaštite životne sredine, ovaj grad je doveden na ivicu ekološke katastrofe.

"Bor je najcrnja ekološka tačka u Srbiji", rekao je ministar Oliver Dulić u subotu, na konferenciji povodom obeležavanja sto dana rada Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja. Time je, odgovarajući na novinarska pitanja, donekle skrenuo temu sa Pančeva gde je ove nedelje opet registrovan novi talas zagađenja i gde građani sakupljaju potpise za smenu državnog sekretara Miladina Avramova zbog "zataškavanja zagađenja".

"Što se tiče vode, vazduha i zemljišta, Bor je najzagađenija tačka", podsetio je Dulić, dodajući da tek potom slede Pančevo i Veliki bački kanal. Ministar je to ponovio i tri dana kasnije, na sednici Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine. Time Ministarstvo najavljuje da će "i dalje strogo kontrolisati najveće zagađivače u Srbiji", što smatra za važan uslov i pri privatizaciji ovih preduzeća.

"Ekologija je jedan od najvećih problema u Srbiji. Ali, odgovorno tvrdim da se stvari neće zataškavati", kaže ministar koji, s vremenom, kao da postaje sve manje mek na izgovore zagađivača. Kako god, trenutno je otvorio temu Bora o čijem se zagađenju slabo govori, ali i druge probleme, sa otpadom, vodama i korupcijom u ekologiji. Za životnu sredinu u Srbiji izdvaja se samo 0,24 odsto nacionalnog budžeta, dok je evropski prosek od 1,3 do 1,5 odsto, na šta se ministar požalio, ali su male šanse da mu se te žalbe i usliše "zbog recesije" i drugih izgovora, ovaj put Vlade.

U Ministarstvu ipak najavljuju sprovođenje šest novih ekoloških zakona koji su predati u skupštinsku proceduru, kao i akciju "Očistimo Srbiju" koja će biti pokrenuta u martu 2009. godine i koja će okupiti čitav front javnih ličnosti i običnih ljudi, u borbi za čišćenje otpada širom zemlje.

S. Bubnjević

Grafikon: TV i internet

Istraživanje agencije Nielsen pokazuje da najveći korisnici interneta ujedno i najviše gledaju televiziju. Najveći korisnici interneta provedu preko 250 minuta dnevno gledajući televiziju, dok osobe koje uopšte ne koriste internet provode prosečno 220 minuta uz svoj TV prijemnik. Pri tom 80 odsto ljudi koji gledaju televiziju i koriste internet čine to istovremeno. Paralelna upotreba interneta i gledanje televizije najčešće je među tinejdžerima. Međutim, osobe uzrasta od 35 do 54 godine u ovoj aktivnosti provode najviše vremena od svih uzrasnih kategorija. (Istraživanje: "Nielsen")


plavo – broj minuta gledanja televizije dnevno

Iz istog broja

Vreme nauke

S. Bubnjević

Igralište

Slobodan Georgijev

Izbori u SAD - Pobeda za promene

New Deal

Duška Anastasijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu