Vile

Na Brezovici, jedinom, i nekada vrlo aktuelnom turističkom centru na Kosovu, trenutno se gradi oko 30 albanskih vila bez građevinske dozvole. Prema nezvaničnim informacijama, jedna od njih je i kuća Nedžata Dacija, predsednika Skupštine Kosova. Potpredsednik SO Štrpce Slaviša Staletović kaže za "Vreme" da je izgradnja pomenutih objekata počela pre marta ove godine. Vile koje grade Albanci nekada su, kako kaže, bile ili vikendice od po 50 ili 60 metara kvadratnih, ili kuće raseljenih Srba naknadno nadzidane, pa je sada njihova površina četiri ili pet stotina metara kvadratnih. Plan novih žitelja je da se izgradi turistički centar koji bi očigledno privukao albansko stanovništvo, zbog čega bi Srbi iz Štrpca bili primorani da se povlače. Staletović kaže da nakon martovskih događaja na Kosovu, multietnička Skupština opštine nije počela s radom do maja, pošto Srbi nisu želeli da učestvuju u njenom radu sve dok se ne pronađu krivci za ubistvo Dobrivoja Stolića i njegovog sina Borka na kućnom pragu u selu Drajkovac nedaleko od Štrpca 17. marta. Tačnije, do 6. aprila Albanci zaposleni u Opštini nisu dolazili na posao, a kada su se pojavili, Srbi su iz protesta napustili zgradu. U tom periodu, čak ni građevinske i druge službe nisu regularno funkcionisale, pa su pokušaji rušenja objekata odlagani, a kada se njima pristupilo, opštinari su naišli na otpor. Staletović kaže da povodom tog problema opština ne može više ništa da uradi.

Osveta

U selu kod Požarevca 14. avgusta na banderama su osvanule lažne umrlice sredovečne žene koja je napustila muža i troje dece i udala se za dvadeset godina mlađeg momka. Ispostavilo se da je lažne umrlice sa slikom posrnule supruge uradio i izlepio po seoskim banderama njen razočarani muž. Šokirana "pokojnica" je sve umrlice poskidala i pocepala, ali, kako saznaje "Balkan", bivšeg supruga još nije prijavila policiji zbog širenja lažnih vesti.

Zarade

Plate većine direktora državnih preduzeća, fondova i zavoda veće su i po nekoliko puta od prosečnih plata u Srbiji. Kako piše "Blic", najveće plate imaju direktori JAT-a, Telekoma i Aerodroma Beograd, čija mesečna plata iznosi i do 150.000 dinara. List dalje navodi da do zvaničnih platnih lista nije bilo moguće doći i da su informacije o primanjima zasnovane na izjavama direktora ili njihovih službi za odnose s javnošću. Na četvrtom mestu po zaradi je direktor Elektroprivrede Srbije Vladimir Đorđević sa 85.000 dinara, dok je direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić u kategoriji direktora koji primaju između 40.000 i 50.000 dinara. Preciznije, Tijanić mesečno prima 44.000 dinara, jer se, kako je rekao za "Blic", odrekao varijabile zato što mnogi zaposleni u RTS-u imaju platu manju od 10.000 dinara.

Mutant

U kokošinjcu Danila Jovanovića u selu Berilje, udaljenom pet kilometara od Prokuplja, 9. avgusta se ispililo pile sa četiri noge. Dve noge su normalne, ali na stražnjem delu, gde bi trebalo da bude rep, nalaze se još dve manje noge na koje se pile najviše oslanja. Kako je domaćica Radojka Jovanović rekla za "Balkan", ovo četvoronogo pile se ponaša sasvim normalno, znatno je naprednije od ostalih i za razliku od njih ima jednu prednost – može da sedi. Po svemu sudeći, procenjuju Jovanovići, biće to petao koji će dočekati duboku starost.

Kvota

Najnovija odluka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, po kojoj od sada tek 30 davanja krvi oslobađa davaoca participacije, iritirala je ionako mali broj dobrovoljnih davalaca krvi u Srbiji, rekao je za "Večernje novosti" Čeda Mirgavrančić, direktor Zavoda za transfuziju u Novom Sadu. Ova odluka posebno je pogodila ljude koji su krv dali više od deset, a manje od 30 puta. Do stupanja na snagu novog pravilnika, posle svakog davanja krvi davalac je bio oslobođen plaćanja participacije za preglede i lečenje na godinu dana, a trajno ako je krv dao deset i više puta. Po starom pravilniku, participaciju za protetička i ortopedska pomagala nisu plaćali oni koji su dali krv deset, a sada je kvota 30 puta. Pedeset dobrovoljaca je već bojkotovalo akciju u Čačku, otkazavši u poslednjem trenutku učešće u akciji prikupljanja krvi, a zbog aktuelnih godišnjih odmora očekuje se još slabiji odziv. Iako krv nema cenu (računaju se samo troškovi obrade koji za litar krvi iznose 6200 do 6800 dinara), Mirgavrančić je podsetio da davaoci u sistemu zdravstvene zaštite ostvaruju izvesna prava, koja su im novom odlukom znatno smanjena. S obzirom da muškarci krv mogu dati najviše četiri, a žene tri puta godišnje, "bonus", koji oslobađa participacije u zdravstvu, jači pol može da ispuni za sedam i po, a lepši za deset godina.

Čast

Ekrem Jasavić, jedan od četvorice osumnjičenih u aferi trgovine ženama u Crnoj Gori, podneo je Osnovnom sudu u Podgorici zahtev u kome od države traži naknadu štete od 200.000 evra zbog neosnovanog hapšenja, povrede časti i ugleda i narušenog zdravstvenog stanja, potvrđeno je agenciji Beta u sudu. U tužbi protiv države Jasavić podseća da je bio u pritvoru dva meseca zbog sumnje da je izvršio krivično delo posredovanja u prostituciji, kao i da je istraga protiv njega obustavljena pošto je osnovni tužilac Zoran Radonjić procenio da nema dokaza za podizanje optužnice. Zahtev za nadoknadu štete u istom iznosu podneo je ranije i bivši zamenik državnog tužioca Zoran Piperović, ali se sud o njoj još nije izjasnio. U aferi trgovine ženama su, osim Piperovića i Jasavića, bili optuženi i Irfan Kurpejović i Bajram Orahovac, ali je i postupak protiv njih obustavljen, jer vrhovni državni tužilac Vesna Medenica, kako je rekla, nije uspela da pribavi nove dokaze na osnovu kojih bi zatražila obnovu slučaja Moldavke S.Č.

Ideja

Organizovane grupe pretežno romske dece su, uz lažno predstavljanje da skupljaju priloge za projekat "Dečija kuća", sa kasicama koje su kopija kasica Humanitarnog centra, u Užicu i još nekim gradovima prikupljali priloge u svoju ličnu korist, izjavio je 14. avgusta za B92 koordinator projekta "Kasica za decu sa semafora" Dušan Stojaković. Iza cele priče, prema Stojakovićevim rečima, stoje ljudi koji su pokušali da iskopiraju projekat i da ga prenesu u gradove u kojima se akcija ne realizuje. Da ubuduće ne bi bilo zabune, Stojaković je apelovao na javnost da aktivisti ovog projekta, koje predstavljaju mladi stariji od 14 godina, priloge za sada skupljaju isključivo na lokacijama Parking servisa i Jugopetrola u Beogradu.

Strogoća

Zakon o zabrani pušenja na javnim mestima u Srbiji, pisan još 1995. godine, konačno i aktivno stupa na snagu. To bi praktično značilo da će svako ko u prisustvu nadležnog lica iz inspektorata zdravlja, rada ili sanitarne inspekcije zapali cigaretu morati za to zadovoljstvo da izdvoji 50 dinara. U poređenju sa uživanjem u duvanskom dimu na javnim mestima u Crnoj Gori, koje košta 25 evra, kazna u Srbiji je simbolična, a kako za "Politiku" priznaje dr Đorđe Stojiljković, savetnik u Ministarstvu zdravlja Srbije, gotovo uopšte se i ne poštuje. Prošle godine u Srbiji je usvojen zakon o duvanu u kome postoje odredbe o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima i upozorenje o štetnosti po zdravlje. Potpisivanjem Okvirne konvencije o kontroli duvana Svetske zdravstvene organizacije, prema rečima dr Stojiljkovića, najzad će biti doneta dopunska zakonska regulativa kojom će odnosi između pušača i zakona biti u potpunosti precizno definisani.

Napredak

Doktor Miodrag Stojković, koji predvodi istraživački tim Instituta za humanu genetiku na Univerzitetu u Njukaslu, dobio je 11. avgusta dozvolu od Britanske komisije za ljudsku reprodukciju da prvi u Evropi otpočne kloniranje ljudskih embriona. Ćelije iz kloniranog ljudskog embriona, kako je dr Stojković objasnio za "Glas javnosti", ubuduće će biti korišćene za lečenje Parkinsonove bolesti, paralize i dijabetesa, uz tvrdnju da kada se te diferencirane matične ćelije vrate u pacijenta, nema mogućnosti da ih organizam obolele osobe odbaci, jer ih prepoznaje kao svoje. Prvi rezultati mogu se očekivati tek u nekoliko narednih godina, a rezultati primene u terapiji ljudi u narednih deset. Dobijanje matične ćelije iz kloniranih ljudskih embriona ove godine je već pošlo za rukom naučnicima u Južnoj Koreji, a kako navodi londonski "Tajms", kloniranje ljudskih embriona za potrebe nauke dozvoljeno je u samo nekoliko zemalja, među kojima je i Kina. Dobar deo svetske javnosti već je osudio odluku vlasti Velike Britanije da odobri kloniranje ljudskog embriona, pre svih Rimokatolička crkva, koja je praktično anatemisala ovaj poduhvat. Miodrag Stojković, međutim, kaže da ne treba strahovati od reproduktivnog kloniranja, jer će klonirani ljudski embrioni biti uništavani posle 14 dana, kada budu veliki kao glava čiode.

Trgovina

Zajedničkom akcijom crnogorske i srpske policije, 15. avgusta uhapšeni su Majda i Violeta Soko i Rusto i Anifa Adžović, pod osnovanom sumnjom da su pokušali prodaju trinaestogodišnje devojčice T.A. iz Subotice. Prema saopštenju crnogorske policije, otmicu devojčice T.A. izvršile su početkom avgusta njena majka i tetka Majda i Violeta Soko, koje su je prodale bračnom paru Rustu i Anifi Adžović iz Podgorice, za 100 evra, zlatan broš i minđuše. Kako stoji u saopštenju, plan je bio da Adžovići prebace devojčicu u Hamburg, gde je, navodno, trebalo da se uda za njihovog sina, petnaestogodišnjeg B.A., ali ih je na graničnom prelazu Kelebija u tome sprečila policija. Oteta devojčica je ispričala da je u kući Adžovića na Koniku bila maltretirana i fizički zlostavljana i da joj je prećeno likvidacijom ukoliko ne pristane da pođe u Nemačku. Posle hapšenja svih počinilaca ovog krivičnog dela, T.A. je vraćena svom ocu Zoltanu Astološkom, koji živi u Subotici.