Šiljenje

Valjevo: Festival duvan čvaraka

Duvan čvarci su, ima tome, za gladnih godina bili poznati kao nusproizvod pri topljenju masti, ali danas su dva puta skuplji od mesa za biftek. Tome je umnogome doprineo Valjevac Slaven Batočanin koji je, gde treba, zaštitio žig duvan čvaraka i, usled medijske eksploatacije, od istih napravio svojevrstan i srpski brend. Ali, posle njega, za brend se uhvatila i Klanica "Divci", koja je u sastavu Lutre eks-ministra policije i Valjevca Dušana Mihajlovića, koja je, isto Gde treba, zaštitila ime porekla Valjevskih duvan čvaraka. Sad sud, po tužbi Batočanina, zbog povrede žiga, utvrđuje koji je Čvarak stariji.

I to nije sve, Batočanin, koji je sebe nazvao, a drugi nisu imali ništa protiv, Kraljem duvan čvaraka, pokreće i zaštićuje, jopet Gde treba, Festival duvan čvaraka. I bio jedan i taj festival, prošle godine, kad je novosrbijanska vlast prihvatila da ga finansira, i drugi, a ove godine na red doš’o treći. Ali, promenila se vlast, demokrate i ti socijalisti, i rekla da za To nema para u budžetu, te da Valjevo ne treba da se prepoznaje po čvarcima, pa još da se to održava pred Domom kulture. Nije rečeno da li Valjevo treba da se prepoznaje po buvljaku pred zgradom opštine i Domu kulture koji se samo tako zove. Kako bilo, ove godine, i na Mi’oljdan, Kralj je sam, i sa sve dozvole, i onu Zavoda za zaštitu spomenika kulture (!), organizovao festival na platou ispred Doma kulture.

Daklen, ispred Doma bina zastrta načisto i samo u belo, na bini program, ciganski ansambl Regina i peva i igra, a dole, na keju Kolubare, baš plavo-žuta šatra sa sve plus trubači, i još niz ranija u kojima se tope čvarci. Gore na bini, jedan, imena Sloja Simić, koji baš poš’o na pijac, otvori manifestaciju, šta reče, reče ono da je ovo mali korak za Valjevo ali veliki za čvarke. Dođe vreme da sami Kralj duvan čvaraka stavi kapu, opaše kecelju, pri’vati se posla i stane meša čvarke. Sjatiše se novinari, sjati se još toga, ponajviše jedna i TV poslenica sa veliki mikrofon u boji ‘voliki naočara za sunce. Poslenica je sve pravilno pitala, A šta su čvarci, Kralj je još pravilnije odgovarao, Čvarci su najveći brend. Kralj je još pravilno odgovarao, da je narod, i svi koji su došli da podrže, pobedio, da sve to treba prepoznati, ali nema ko, da je spreman i festival da pokloni gradu, ali da ga niko neće primi u opštinu…

Uto, gore na tu bijelu binu, sa veliki prosek godina i sve frizure i cveće u narodnoj nošnji, nastupi ženska pevačka grupa Kolubarke, Nije došlo moje luče belo / Nije došlo niti će da dođe, sa svoju poeziju pre’stavi se narodni pesnik Srba Simenunović, Navadu sam u kudelji steko / Oj kurana moja učiteljko / Što ne reče šta može da zgodi / Kad se ljubav u kudelji vodi, u program regionalne Vujić TV stade se direktno meće voditelj manifestacije, Proglasićemo najbolje zahvaljujući donatorima, a ovde sem čvaraka možete se osvežiti uz dobro pivo, a tu je i dobar svadbarski kupus, još nije kasno, ako niste na slavi ili u porodičnoj poseti ili na odmoru, dođite ovde do 16 sati… I Kralj imade još kaže za te TV, da je sve uspelo i da je narod pobedio, od svoje ranije sa čvarcima u te kamere, i sa svoje dumanje, umetnu se i Sima, Ovde ti je šiljenje ko ima veći, Kralj za svoje pristaše iznese celo i pečeno prase, svi viknuše, Živeo Kralj, mesari stadoše cede čvarke, narod sa kofe, šerpe i drugi sudovi uze opseda ranije, eminentni žiri proglasi da su najbolji Simini čvarci…

D. Todorović

Medicina: Kongres

Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, uz podršku Udruženja kardiovaskularnih hirurga Srbije, 24. i 25. oktobra u novosadskom Master centru organizovaće peti Međunarodni kongres kardiovaskularnih hirurga Srbije. Domaći i strani kardiovaskularni hirurzi i lekari srodnih grana medicine razmeniće najnovija znanja koja će biti predstavljena stručnoj i širokoj javnosti.

"Očekujem da Kongres zadovolji znatiželju za znanjem onih koji su na početku ovog humanog i teškog posla, ali i onih koji su godinama u njemu već dokazani. Garant kvaliteta su atraktivni stručnjaci koji će održati predavanja o najaktuelnijim temama koje će biti predmet diskusije. Privilegija je u našoj zemlji okupiti sam vrh znanja iz oblasti kardiovaskularne hirurgije i kardiologije. Razmena iskustava omogućava nam da idemo u korak sa najvišim svetskim standardima", kaže prof. dr Nada Čemerlić Ađić, direktorka Instituta za KVB Vojvodine.

Glavne teme ovog kongresa biće hirurško lečenje atrijalne fibrilacije i endovaskularna hirurgija. Takođe, govoriće se o hirurgiji aorte, revaskularizaciji miokarda, valvularnim manama, hirurgiji urođenih srčanih mana i kardioanesteziji.

Strani predavači su Karl Svedberg iz Švedske, Volfgang Hemer iz Nemačke, Čaba Džinić iz Mađarske, Scipione Karer iz Italije i Alon S. Aharon iz SAD. Očekuju se i zanimljiva predavanja drugih gostiju iz Poljske, Italije, Velike Britanije, Turske, Nemačke i Švajcarske.

Na Kongresu će biti održane i plenarne kao i "pro et kontra" sesije sa kontroverznim temama u kardiologiji i kardiohirurgiji. Počasni odbor Kongresa okupio je mnoga viđena imena – predsednik je dr Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, a kao članovi tu su i mr Svetozar Čiplić, Dušan Elezović, Šandor Egereši, dr Atila Čengeri, Dinko Gruhonjić, prof. dr Miodrag Ostojić i Svetlana Vukajlović.

Nagrade: Za hrabrost i borbu

Ovogodišnju nagradu tolerancije Evangelisčke akademije u Tucingu (kod Minhena) dobila je Iranka Širin Ebadi, borac za ljudska prava i nosilac Nobelove nagrade za mir (u 2003. godini).

Nagrada u visini od deset hiljada evra dodeljuje se svake druge godine ličnostima koje se angažuju na sporazumevanju među različitim nacijama, verama i kulturama.

Nije dozvolila, kaže se u obrazloženju žirija, da je ometu zabrana obavljanja profesije, zatvaranje njenog Centra za odbranu ljudskih prava (osnovan 2002. godine), hapšenja i pretnje smrću. Kao deklarisana muslimanka ubeđena je da ne postoji nikakva protivrečnost između jednog dobro shvaćenog islama i ljudskih prava, a braneći kritičare režima i disidente u svojoj zemlji radi "hrabar posao", zaključio je žiri.

U svom govoru zahvalnosti Ebadi upozorava na opasnost od crno-belog slikanja islama. Ljudska prava, demokratija i islamska religija su, uprkos rasprostranjenom mišljenju na Zapadu, sasvim kompatibilni. Nije islam protiv demokratije, već su to diktatori kojih ima svuda na svetu. U suštini, ističe dalje, islam je religija jednakosti i tolerancije. U Iranu se bori protiv patrijarhalnih struktura moći jer su one, po njenom mišljenju, odgovorne da deca i žene nemaju ista prava kao muškarci. Kao advokat brani politički progonjene i one koji se bore za ženska prava. Time udara na sistem, pa je često hapse zbog "uznemiravanja javnosti".

I nemački orijentalista Udo Štajnbah istakao je, u svojoj laudaciji, angažovanje Širin Ebadi, posebno za prava žena i dece, koji su degradirani u građane drugog reda. Prema njegovim rečima, ona je imala hrabrosti da se javno izjasni protiv iranskih moćnika i da traži reformu pravosuđa sa nezavisnim sudijama i advokatima. Povredu ljudskih prava, kao što je kazna kamenovanjem, Širin Ebadi posmatra kao zloupotrebu religije i pogrešno tumačenje šerijata. Ukratko, zahteva jedno pluralističko demokratsko društvo odbacujući fundamentalističke ideje. Evadi se, kaže Štajnbah, ne bori samo u svojoj zemlji, već često putuje po svetu angažujući se, zajedno sa međunarodnim organizacijama, za prava žena i nenasilan svet.

Tako u svom govoru (održanom oktobra 2005. na Univerzitetu u Tibingenu) Ebadi ističe da su oni koji odbacuju ljudska prava pozivajući se na kulturne razlike i relativnost vrednosti u stvari nazadni ugnjetači koji kriju svoju diktatorsku prirodu pod maskom kulture, a namera im je da sopstvenu naciju tlače i terorišu. Svet će se umiriti, kaže ona na kraju govora, tek kada ljudska prava budu postala univerzalna. I ovom prilikom (kao i pri dodeli Nobelove nagrade) Ebadi se protivi vojnim akcijama jer se "ljudska prava, sigurno, ne mogu doneti bombama".

Širin Ebadi rođena je u Teheranu 1947. godine. Studirala je pravo u Iranu i Francuskoj i bila prva žena sudija u svojoj zemlji. Nakon Islamske revolucije 1979. godine morala je da napusti dotadašnji posao; radi najpre kao sekretarica u sudu koji je ranije vodila, a zatim kao advokat i docent na Teheranskom univerzitetu. Suosnivač je Organizacije za zaštitu dečjih prava (Society for protecting the Child’s Rights, iz 1994).

Olga Zirojević

Vojska Srbije: Neki novi podoficiri

Prošlog petka, 10. oktobra, završeno je školovanje – šestomesečni kurs – prvih 35 glavnih podoficira Vojske Srbije (VS), "okosnice podoficirskog kora". Ovo je novina u VS-u koja je bazirana na iskustvima stranih armija i ulozi koju podoficiri imaju u njima, a prvi put se pominje i u novodonesenom Pravilu službe (o kome je "Vreme" pisalo u broju 927). Namera Ministarstva odbrane i VS-a je da se uvođenjem glavnih podoficira u službu izmene mesto i uloga podoficira u komandovanju i obuci, ali i način popune vojske podoficirskim i indirektno vojničkim i oficirskim kadrom. General-potpukovnik Zdravko Ponoš, načelnik Generalštaba VS, kaže da "principi koji važe u razvoju karijere oficira, važiće ubuduće i u razvoju podoficira. Najboljima od njih, posle neprekidne selektivne obuke, namenskih i štabnih kurseva i permanentnog osposobljavanja (…) biće dostupni i visoki oficirski činovi, uključujući i generalske. Na toj statusnoj komponenti mi ćemo izgraditi motiv mladih ljudi za pristupanje Vojsci Srbije i opredeljenje za profesionalnu vojnu karijeru." Kandidate za podoficire ubuduće će birati profesionalni vojnici. Od glavnih podoficira traži se da budu "najiskusniji i najkompetentniji u oblastima za koje su zaduženi i da budu glavni savetnici pretpostavljenim oficirima za sva pitanja u vezi sa obukom i statusom potčinjenih podoficira i profesionalnih vojnika". Naredbom načelnika Generalštaba, tri najbolja slušaoca prvog kursa za osposobljavanje glavnih podoficira, zastavnici Dejan Grbić iz Centralne logističke baze Uprave za logistiku GŠ, Petko Kuzmić iz Prve brigade KoV i Rade Đorđević iz Vojne akademije nagrađeni su novčanim nagradama.

I. Salinger