Siromaštvo

Zbog porasta opšteg siromaštva i velikih migracija, devedesetih godina prošlog veka Svetska zdravstvena organizacija proglasila je tuberkulozu globalnim zdravstvenim problemom. U istoj deceniji, u Srbiji je ukinuto obavezno fluorografisanje – pouzdan metod da se ova bolest otkrije u ranoj fazi. Bitni faktori koji utiču na širenje tuberkuloze su neuhranjenost i loši životni uslovi. Jednom rečju – siromaštvo. U našoj zemlji registruje se godišnje oko tri hiljade novoobolelih i iz godine u godinu taj broj se povećava. Kako statistika veli, svako treće dete u Srbiji nema tri obroka dnevno, prosečna plata u Srbiji je nešto viša od 12.000 dinara, a prema budžetu za sledeću godinu predviđen je rast plata od 6,5 odsto uz devet odsto inflacije.

Sudnica

Prema rečima Miloša Paligorića, starešine Gradskog suda za prekršaje u Beogradu, ta ustanova je rasuta na jedanaest lokacija širom grada. Od ukupno 500 zaposlenih, 110 je sudija za prekršaje. Zbog manjka prostora četvoro njih nema gde da sudi, a osmoro da sedne, tako da najveći deo posla obavljaju kod kuće. Do pre godinu dana ovaj sud je bio smešten u Masarikovoj ulici, ali je prema odluci Ministarstva pravde preseljen: Trgovinski sud koji se nalazi u istoj zgradi proširio se sa dva na tri sprata jer je bio izbačen sa druge lokacije. Zato je Gradski sud prebačen u Timočku ulicu. Odmah po preseljenju stvorile su se gužve u hodnicima i kancelarijama: "Jednu sudnicu koristi četvoro sudija, tako da mogu da sede samo po jednu nedelju u mesecu i sav posao moraju da završe za tako kratko vreme. Kada bi makar imali dve nedelje, rešavali bi dvostruko više problema", kaže Paligorić za "Danas". Sudija Slađana Milić kaže da je, zbog velike gužve, praksa da se odluke suda snimaju diktafonom, pa ih daktilografkinje kasnije prekucavaju, a predmeti se nose i rade kod kuće. "Deo ostalog posla završavamo tako što dolazimo posle podne po završetku radnog vremena u Sud, ili zamolimo nekog od kolega da nam ustupi sto, stolicu i deo ormana kako bismo imali gde da stavimo predmete i radimo. To traje godinu dana, pre toga smo imali kabinete koje je delilo troje sudija, ali makar smo imali sto i stolicu", dodaje sudija Milić.

Štrajkač

Nakon devetnaest dana štrajka glađu ispred zgrade republičke skupštine, u ponedeljak 29. marta Dragana Marića, nekadašnjeg biznismena iz Valjeva, privela je policija. "Glas javnosti" nezvanično saznaje da je štrajkač priveden jer nema prijavljeno mesto boravka, a da je poziv za intervenciju stigao iz Skupštine zbog "ometanja rada tog organa". Marić je u pritvoru ostao oko sat vremena. Kako kaže, na štrajk glađu se odlučio zbog prevare i krađe bivšeg rukovodstva JAT-a koje ga je oštetilo za 25 miliona dolara. Traži da se odgovorni uhapse i kazne, a njegovoj porodici vrati bar deo novca. Odmah po puštanju iz pritvora, Marić je nastavio sa štrajkom na istom mestu. U utorak 30. marta, u trenutku zaključenja ovog broja "Vremena", naš reporter fotografisao je Marića koji je ponovo priveden u stanicu policije.

Pasulj

Domaći i strani novinari koji izveštavajući o Vojsci Srbije i Crne Gore, na zadatku provedu više od osam sati, imaju pravo na besplatnu hranu iz vojničkog kazana, objavio je nedeljnik "Vojska" u poslednjem broju. Ova privilegija novinarima, koji prateći delatnosti Vojske SCG odrade puno radno vreme, pripala je zahvaljujući Pravilniku o ishrani u vojsci u miru koji je nedavno parafirao ministar odbrane Boris Tadić. Sudeći po legendama o vojničkom pasulju, pravo novinara na "konzumaciju" kazana možda doprinese još strastvenijem izveštavanju o aktivnostima Vojske SCG.

Prevara

Ministarstvo unutrašnjih poslova u Beogradu potvrdilo je sumnje zaposlenih u Zavodu za protetiku da direktor ove ustanove Slavica Eremić već tri godine uzima novac na račun putnih troškova, jer navodno živi u Zrenjaninu, i tako, po računici zaposlenih u Zavodu, mesečno dobija još jednu platu. Kako piše "Internacional", prema podacima do kojih je tokom istrage došao beogradski MUP, Slavica Eremić je već četiri godine prijavljena u Beogradu i živi u Plješevičkoj ulici 1 u opštini Palilula. Ogorčeni radnici koji se vajkaju kako su pre tri godine smenili starog direktora i na njegovo mesto doveli Eremićku u nadi da će "na čelo ove zdravstvene ustanove konačno stati neko odgovoran", dostavili su Ministarstvu zdravlja, republičkoj vladi i gradskoj skupštini sve dopise o neregularnom radu direktorke Eremić. Ukoliko ne dobiju odgovor u narednih nekoliko dana, zaposleni u Zavodu za protetiku najavili su generalni štrajk za utorak 6. april. Na strani direktorke Eremić zasad se javno našao jedino njen zet Dragan Lončarević, inače koordinator za elektronsku mrežu u Zavodu. Lončarević je svojoj tašti pružio podršku u vidu letaka koje ostavlja pred vratima zaposlenih u Zavodu, kojima im filozofski poručuje "Nemojte p….. uz vetar da vam se ne bi vratilo u gaće".

Nadležnost

Na širokom putu u Batajnici čuvar priobalja je u četvrtak 25. marta pronašao tela petnaestak uginulih svinja bačenih na gomilu. Sudeći po stanju u kakvom su bile lešine, sve su pretpostavke da su životinje ostavljene pokraj puta još pretprošlog vikenda. Objašnjavajući da je put na kome su nađene uginule svinje prometan i da vodi do Dunava, dodajući uz to da su lešine bačene na smetlištu pored konzervi i hrane realna opasnost za širenje zaraze posredstvom pasa lutalica, predsednik Mesne zajednice Batajnica Marjan Samardžić pozvao je na lice mesta gradske komunalne inspektore. Međutim, i pored obećanja da će izaći na teren "čim budu mogli", inspektori se do 13 sati nisu ni uputili ka Batajnici. Kako saznaje "Politika", inspektori su u četvrtak dobili dve praktično identične prijave. Jedna je bila ova iz Batajnice, a druga iz naselja Ostružnica. Meštani Ostružnice su prijavili da kod kasarne JNA u ulici Ljube Rankovića u parku, i to na samo pet metara od prometne ulice, telo mrtve svinje leži još od ponedeljka. Na samo stotinak metara od tog mesta u obližnjem šumarku nalazi se bačena lešina krmače od 200 kilograma. Komunalni inspektori su u oba slučaja odmah prijavili veterinarskoj inspekciji nadležnoj za ovakve situacije. Ipak, u veterinarskoj stanici nisu mislili tako.

Pozivajući se na 11. Zakona o zdravstvenoj zaštiti životinja, veterinarski inspektori su naglasili da oni nisu dužni da uklanjaju tela uginulih životinja, već da je to zadatak komunalne službe. Izgleda, dakle, da za uginule životinje razbacane po putevima Srbije, bar kad se uzme u obzir sve gore navedeno, nisu nadležni ni veterinarski ni komunalni, a ni ekološki inspektori. Iako bi prema propisima svaka opština trebalo da ima i groblje za uginulu stoku na teritoriji Beograda, zvanično ne postoji nijedno. Kako će kućni ljubimci u skorijoj budućnosti biti privilegovani da u glavnom gradu dobiju svoj "Vrt sećanja", možda nije neostvarivo da i domaće životinje umesto na ulicama i po šumarcima počivaju na nekom za to uređenom prostoru.

Netolerancija

Uprkos sveprisutnom trendu promovisanja tolerancije u našoj državnoj zajednici, rukovodstvo kompanije Ju-Es-Stil, bivšeg Sartida u Smederevu, pokrenulo je ovih dana kampanju "Tolerancija nula", koja predviđa otkaz radnicima u slučaju bilo kakvog kontakta s alkoholom i narkoticima u krugu te fabrike. Kako poručuje fabrički Informator, koji su potpisali generalni direktor Ju-Es-Stila Srbija Tomas Keli, predstavnik Sindikata fabrike Siniša Prelić i u ime sindikata Nezavisnost Mileta Gujančić: "Zaposleni koji su pod uticajem, poseduju, koriste, kupuju, razmenjuju, dobiju, ponude ili pregovaraju o kupovini, preuzimanju isporuke alkohola ili narkotika dok su u krugu kompanije dobiće otkaz." Kako se dalje navodi u Informatoru, "pod uticajem" se definiše nivo alkohola ili narkotika u krvi "od 0,01 ili više" promila. Zaposlenima sledi otkaz i u slučaju da odbiju da se podvrgnu alko-testu ili analizi krvi. Prohibicija i zabrana narkotika u bivšem Sartidu obrazložena je zaštitom radnika od opasnosti, uz poruku da je "najvažnija briga kompanije" – bezbednost zaposlenih na radnom mestu. Da kampanja zaista zaslužuje svoj naziv, možda najkonkretnije svedoči i stavka "drakonskog" Informatora, kojom se upozorava da će "kršenjem ove politike bez izuzetka biti kažnjen – bez obzira na godine službe i rang – svako ko ugrozi radnu sredinu".

Pomoć

U saopštenju Eparhije raško-prizrenske stoji kao najsvežiji podatak da je na Kosovu od 17. do 20. marta, to je najsvežiji podatak, uništeno 35 crkava i manastira. Navedeno je i da je spisak uništenih i teško oštećenih pravoslavnih spomenika i svetinja najvećim delom sačinjen na osnovu podataka lokalnih srpskih i nezvaničnih međunarodnih izvora. Ministarstvo vera, saopšteno je na prvoj konferenciji za novinare ovog ministarstva u novom sastavu vlade, preuzeće brigu o sto sedamdeset monaha, monahinja i sveštenika koji Kosovo pred pogromom nisu napustili, ali kojima je, budući da su bez pastve ostali, ugrožena elementarna egzistencija. Ubuduće, iz državne kase izdvajaće se u proseku po 250 evra po sveštenoj glavi. Glavni starešina Protestantske evanđeoske crkve u Srbiji i Crnoj Gori pastor Slobodan Anđelić osudio je nasilje kojem su ponovo izloženi Srbi i nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. U saopštenju, Protestantska crkva osuđuje i paljenje džamija u Nišu i Beogradu. Albanska pravoslavna crkva namenila je 600.000 dolara pomoći za obnovu uništenih crkava i manastira na Kosovu, beogradska vlada je obećala pomoć u obnovi Bajrakli džamije, dok velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, sem apela za prikupljanje pomoći i objavljivanja brojeva žiro-računa otvorenih za tu svrhu, o sopstvenom prilogu ne rekoše ništa.

Krediti

Na proslavi povodom trogodišnjice postojanja Prokredit banke, dr Klaus Glaubit, predsednik borda direktora, objavio je podatke o njenom poslovanju: do sada je malim i srednjim preduzećima u Srbiji odobreno oko 23.000 kredita, u ukupnom iznosu od preko 150 miliona evra. Svakog meseca se u proseku odobri oko 2000 kredita, a stopa otplate je 99,9 odsto. U oblasti kreditiranja poljoprivrede, Prokredit banka finansira mehanizaciju za veće farme i obezbeđuje kapital malim firmama u selima: ovde je isplaćeno 3500 kredita u vrednosti od 15,5 miliona evra.

Glaubit ističe da su svi krediti odobreni po tržišnim uslovima i bez ikakvih državnih garancija, dakle, kreditiranje male privrede i poljoprivrede izvodljivo je i bez podrške iz budžeta.