Centar

Zbog osnovane sumnje da je počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja i korupcije u javnim nabavkama, požarevačka policija je protiv Miodraga Petrovića, direktora Centra za socijalni rad, podnela krivičnu prijavu. Petrović se tereti da je pri nabavci novih računara i kancelarijskog nameštaja za Centar, u stvari, pribavio polovne računare. Transakcija je obavljena preko preduzeća "On off elektronik" i "Renoar" požarevačkog preduzetnika Slaviše Nikolića. Iz požarevačkog SUP-a se navodi i da je direktor neovlašćeno sa računa Centra platio restoranu Zlatnik za usluge fudbalera kluba Mladi radnik, kao i Omladinskoj zadruzi Železničar za rad deset radnika. Petrović je sa istog računa vratio preduzeću "Požarevac-promet" lični dug – kredit za uzetu robu. Na taj način oštetio je Centar za oko 117.000 dinara. U procesu javne nabavke postupio je suprotno odluci Upravnog odbora i Zakona o javnim nabavkama tako što je nabavljao osnovna sredstva i kancelarijski materijal mimo komisije koju je imenovao Upravni odbor Centra. Pretpostavlja se da najveći deo te robe Petrović nije ni preuzeo, a Centar je oštetio za još oko 417.000 dinara. Sve to odskora, kada je vlast u Požarevcu ponovo preuzela koalicija SPS–JUL.

Rupe

Direktor "Beograd puta" Milan Savić najavio je da će se od ponedeljka 2. februara ulice glavnog grada posipati specijalnom tečnošću na bazi šećerne melase, koja će efikasno otapati sneg i led sa kolovoza, ali bez oštećenja. Direktor tvrdi da so koja je do sada posipana neće oštetiti popravljene ulice, već samo one koje su ionako već u lošem stanju. Tu se, prema njegovim rečima, javljaju "udarne rupe" i proširuju postojeće. Trenutno te probleme rešava sedam ekipa "Beograd puta" puneći prometnije ulice "hladnim asfaltom". Korišćenje tečnosti na bazi šećera najavljivano je već duže vreme. Bez obzira na Savićeva uveravanja da nije sve tako loše kao što izgleda, ukoliko najzad ne počne da se koristi melasa, beogradske ulice će, kako neki slikovito opisuju, i dalje ličiti na "zidanje Skadra na Bojani": sve ono što se leti izgradi, zimi se i uništi.

Deca

U londonskom nedeljniku "Sandej miror" 25. januara objavljen je članak o trgovini romskom decom u Crnoj Gori. Prema pisanju novinara Grejema Džonsona, u izbegličkom kampu na Vrelima Ribničkim, decu prodaju roditelji, ali i "trafikanti" Siniša Nadeždin, direktor nevladine organizacije Filija i braća Anton i Vlaznim Škrelja, "romski mafijaški šefovi". Nakon što su u Crnu Goru dospele vesti o tvrdnjama iz članka, roditelji su ih odbacili govoreći da im "ne pada na pamet" da prodaju decu, a Nadeždin da je čitav tekst lažiran i da on čak "razmatra mogućnost da tuži ‘Sandej miror'". U tekstu se dalje ističe da su istražitelji lista posetili kamp "kojim upravlja šef hrišćanske humanitarne organizacije Siniša Nadeždin, kako bi razotkrili ovu bolesnu trgovinu". Džonson tvrdi da se predstavio kao trgovac decom a da su mu ponuđeni na prodaju petogodišnji Aca, njegova sestra Anđela i još jedna devojčica, Jovana. Za Anđelu mu je traženo 3500, za Acu 2500, za trogodišnjeg Roma 500, a za četvorogodišnjakinju plave kose 5000 evra. Kada je Nadeždinu predočen rezultat istrage, tvrdi Džonson, negirao je učešće u trgovini. Direktor Filije je za "Vijesti" objasnio da nikada nije radio s potpisnikom teksta, već sa izvesnim Dominikom Hipkinsom koji se bavi pronalaženjem kontakata i prevođenjem za strane novinare izveštače. Posle obavljenog posla razgovarali su o mogućnostima finansiranja njegove nevladine organizacije. Novinar "Sandej mirora" izrazio je nadu da će crnogorska policija u potpunosti ispitati navode iz članka i zaustaviti trgovinu decom.

Izložba

Na Beogradskom sajmu se od 4. do 7. februara održava Prvi sajam naoružanja i vojne opreme u našoj zemlji. Manifestacija "Partner 2004" organizuje se uz podršku Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore i okupiće oko 30 domaćih proizvođača naoružanja i vojne opreme i njihovih kooperanata. Učešće su, između ostalih, najavili i Zastava oružje, Prvi partizan, Trajal, "Mile Dragić", Krušik, Prva petoletka i Lola utva. Među mnogobrojnim izloženim proizvodima centralno mesto zauzeće naša dva izvozna aduta – top haubica "Nora" kalibra 155 milimetara, delo više domaćih instituta i proizvođača, i pokretna vojnička kuhinja izrađena po najvišim standardima NATO-a, delo stručnjaka Termoventa iz Brze Palanke. Organizator je najavio da će u kvalitet jela skuvanih u vojničkom kazanu, upravo ove kuhinje, na licu mesta moći da se uvere i posetioci sajma.

Rezervacija

Ovih dana je konačno postavljen znak za parkiranje policijskih vozila u beogradskoj ulici Majke Jevrosime. Stanari ove i okolnih ulica više neće moći da se žale da im čuvari reda, mira i zakona neovlašćeno preuzimaju parking mesta. Parking u blizini ovdašnje stanice policije bio je, međutim, i pre postavljanja znaka rezervisan samo za "plavce". Na mnogobrojne pritužbe građana, nadležni iz gradske direkcije za saobraćaj odgovorili su da vozila SUP-a imaju pravo na osam parking mesta. Ipak, znak za parkiranje, koji je najzad postavljen, dodeljuje "maricama" ni manje ni više nego 11 mesta.

Plan

Posle, bezmalo, dve godine predomišljanja, potencijalni strateški partner kragujevačke Zastave, bruklinski "Nucarco", definitivno je odustao od ulaganja u obnavljanje proizvodnje u "najvećoj fabrici automobila na Balkanu", kragujevačkoj Zastavi, čije se rukovodstvo, po ko zna koji put, ponovo našlo tamo gde je više puta do sada bilo. Fabrika poseduje proizvodne kapacitete, ali predimenzionirane, ima radnu snagu koja nema šta da radi, ali zato prima kakvu-takvu platu, ima projektnu dokumentaciju za novi model automobila koji bi, kako kažu, mogao i da se izvozi, ali nema para da zasnuje proizvodnju niti da servisira nagomilane dugove. Kao i mnogo puta do sada, očekuje se pomoć države koja para za tako nešto, bar je tako do sada bilo, takođe nema. Nije, međutim, sve tako crno. U Zastavi kažu da postoji ideja šta dalje da se radi, a to je početak proizvodnje novog putničkog automobila na platformi – šasiji sa motorom i menjačem – nekog renomiranog svetskog proizvođača. Spominje se opet "Tojota", ali može biti i neki drugi. Tvrde da su analize američkih tehnoloških eksperata pokazale da Zastava ima dovoljno kadrovskih i industrijskih kapaciteta da uhvati kopču sa nekim od osam najvećih svetskih proizvođača. Direktor grupe Zastava vozila Zoran Radojević tvrdi da je to realan projekat a predsednik sindikata Zoran Mihajlović da ugovor sa državom o finansiranju proizvodnje traje još dve godine. Rekao je, takođe, i da će od nove vlade, samo da bude formirana, tražiti više nego od ove dosadašnje. Osnovni zahtev je državna garancija za podizanje 200 miliona evra kredita, što je po projektu dovoljno za inoviranje proizvodnih pogona i osvajanje proizvodnje novog modela sa kojim će u svet. Moguće je, ne bi bilo prvina, da bude ponovo zatražena carinska i vancarinska zaštita domaćeg tržišta, zabrana uvoza polovnih automobila ili znatno podizanje carina i raznih taksi, ne bi li Zastava bila konkurentna na domaćem tržištu. Šta će od toga svega biti, tek će se videti. Jedno je sigurno: Zastava ne može, kao što nikad nije ni mogla, bez državne podrške i njenog budžeta.

Iskušenje 1

Hapšenje u Bitolju episkopa Jovana, egzarha Ohridske arhiepiskopije pri Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pokazalo je da su makedonske crkvene i državne vlasti jedinstvene u stavu da na teritoriji te države može delovati, od pravoslavnih crkava, jedino kanonski nepriznata Makedonska pravoslavna crkva. Sve ostale su nepoželjne i van zakona, kako crkvenog tako i svetovnog. Pokušaj da se u suštini međucrkveni spor rešava na nivou država nije uspeo: makedonski predsednik se ogradio stavom da se svi međucrkveni sporovi mogu najbolje rešiti dijalogom predstavnika dve crkve, a ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanović izjavio je da, s obzirom na to da je vladika Jovan makedonski državljanin, državna zajednica u to ne treba da se meša. U pregovore su se, ne znano zašto i kako, uključili ljudi od akcije: Bogoljub Karić i Ljubomir Mihajlović. Ugledni biznismeni ovdašnji boravili su nedavno u Makedoniji i, u pokušaju da posreduju u traženju izlaza iz ove pat pozicije, razgovarali sa tamnošnjim državnim i crkvenim zvaničnicima. Šta su tačno razgovarali i kakav je dogovor postignut ne zna se, jer sem da je do susreta došlo ništa drugo nije objavljeno. Tek, vladika Jovan se pre neki dan obreo na slobodi. Svoje oslobađanje on je nazvao "čudom božijim".

Iskušenje 2

Jedna epizoda u poluvekovnom raskolnom maratonu tek je okončana, a Srpska pravoslavna crkva se (opet) nalazi pred velikim iskušenjem: u bačkom selu Lovćenac, gde u većini žive kolonisti iz Crne Gore, planira se podizanje hrama kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve. Kakav će aršin u ovom slučaju biti u opticaju i da li će Crkva tražiti od države da interveniše, kao i da li će i kako ova na to odgovoriti, pokazaće se uskoro, čim se vaspostavi nova svetovna vlast u Srbiji.