Korespodencija

Revoltirana optužbama poznate francuske glumice Brižit Bardo da Beograd "preti da postane drugi Bukurešt", po tretmanu pasa lutalica, gradonačelnica Beograda Radmila Hrustanović je u svom odgovoru odlučila da podrobnije informiše svoju krespodentkinju, kako ova više ne bi dolazila u situaciju da "svoje slavno ime rasprodaje na tako nedoličan način". Gospođa Hrustanović je, između ostalog, obavestila Brižit Bardo da odnos prema psima lutalicama u zemlji Srbiji nije aromatizovan "ukusom krvi", kako je to poznata Francuskinja primetila. U zemlji Srbiji – preciznije u Ovči – postoji renovirani azil za odbegle i napuštene pse, zatim modernizovana sanitetska služba, a čak je izgrađeno i groblje u Vinči. Eutanazija se (ukoliko je neizbežna, naravno) radi isključivo injekcijama, a razrađen je i program udomljavanja pasa. Gradonačelnica je, dakle, sve to lepo stavila na papir adresiran na Brižit Bardo, a da li će ovi podaci umiriti svetskog borca za prava životinja, čuće se.

Replika

Jedna od tačaka dnevnog reda u ponedeljak održane sednice Nastavničkog veća u podgoričkoj gimnaziji "Slobodan Škerović" bila je tuča između đaka Srbije i đaka Crne Gore na minuloj ekskurziji u jednoj atinskoj diskoteci.

Tuče na ekskurzijama, istina, i nisu neuobičajena pojava, ali u ovoj je najdeblji kraj izvukla jedna profesorka, koja čak nije aktivno učestvovala u tuči. I dok su se njene kolege uhvatile u koštac sa razdvajanjem razularenih tinejdžera, dotična profesorka podgoričke gimnazije, Vesna Kovačević, po rečima aktera incidenta, stajala je po strani i podgrevala atmosferu uvredljivim dobacivanjima na nacionalističkoj osnovi. To je zaparalo uši jedne učenice iz Srbije, koja je prišla profesorki i bez pardona joj opalila šamar. Tuča je ovom replikom okončana i đaci su se razišli. Ostala je samo tačka dnevnog reda.

Direktor

Osnovna škola "Mladost" u Novom Beogradu već tri godine nema direktora. Po rečima nastavnika ove škole, Školski odbor i kolektiv su tri puta podržali istog kandidata, ali on još nije dobio potpis Ministarstva za prosvetu i sport za obavljanje te dužnosti. Škola je do sada promenila već nekoliko v.d. direktora, a najnoviji, Vesna Jocić, dužnost obavlja bez podrške kolektiva. Kako su nastavnici objasnili jednom dnevnom listu, izvor ovog kadrovskog problema leži u lošim odnosima u kolektivu. Loši odnosi prete da kulminiraju štrajkom, a mnogi nastavnici već duže vreme posle časova izbegavaju zbornicu. U poređenju sa ovom školom, Republika Srbija sa svojim "v.d. sindromom" i ne stoji tako loše.

Kante

U Valjevu dele besplatne kante za smeće, vele, za individualna domaćinstva. I to u organizaciji Odbora za ljudska prava iz Valjeva, koja se, tako normalno, piše kao nevladina organizacija. U Odboru dele kupone, a kanta se dodeljuje u Javnom komunalnom preduzeću, kome za besplatnu kantu treba platiti 320 dinara. Akcija je u toku, a za kantama je prava jagma, još pri podeli kupona nastala je gužva, guranje, saplitanje, čak pojava preko reda i preko veze, pa je red u redu za kante uzela da reguliše policija. Džaba što kanti, kako vele u Odboru, ima 6000 komada, ‘oće narod kantu odma’. Niko da kaže narodu, da tih odbora, tih nevladinih organizacija, koje pomažu narodu u tranziciji, ima vazdan i da će kanti i programa biti jošte, samo da se u tim odborima sete neke kante koja nosi kintu.

Kapisla

U petak 10. oktobra u centru Smedereva, dok su radnici JKP Komunalac praznili kontejner, eksplodirala je kapisla ručne bombe. Radnik Komunalca Čelebija Jakupovski zadobio je lakše povrede šake i vrata. Nesreća se dogodila u dvorištu iza zgrade direkcije ovog preduzeća. Jakupovski kaže da mu je pažnju privuklo parče metala koje je zasijalo na suncu i da je u trenutku kada ga je spustio na beton odjeknula eksplozija. Kako se i zašto inicijalna kapisla ručne bombe uopšte našla na tom mestu, još nije poznato.

Liftovi

Tri meseca pošto je Direkcija za građevinsko zemljište Beograda pustila u pogon četiri pokretne platforme za prevoz invalida, kartice koje bi omogućile njihovo korišćenje još nisu stigle do korisnika. Iz Udruženja paraplegičara Beograda tvrde da ih niko nije konsultovao prilikom nabavke i izbora mesta liftova, ali da je zato napravljeno svečano otvaranje i slikanje, i na tome se završilo. Da bi neko uopšte mogao da koristi platforme postavljene u podzemnom prolazu kod Beogradskog sajma, treba da dotle dođe autobusom GSB-a, što je neizvodljivo. Isto tako, u blizini podzemne železničke stanice Beovoza kod Vukovog spomenika takođe se nalazi lift za prevoz invalida do perona. Problem je samo u tome što se do njega dolazi kroz kapiju u Ruzveltovoj ulici, koja je uglavnom – zaključana. Uz to, ukoliko osoba i uspe da uđe u voz, neće imati gde iz njega da izađe. Jer, ova stanica je jedina prilagođena za ulazak hendikepirane osobe. Problem je i što većina invalida nije ni obaveštena o postojanju ovih platformi, a kamoli o načinu korišćenja. Zoran Gligorić, šef Odeljenja za elektroniku Sajma, za "Večernje novosti" rekao je da su oni, da bi zadovoljili evropske standarde, bili dužni da postave platforme, a da li će ih i koliko osoba koristiti ne znaju.

Savet

Na Svetog Luku, 31. oktobra, praznik koji obeležava Sindikat lekara i farmaceuta, proradiće nova telefonska linija Hitne pomoći. Na 041-11-94-94 građani iz cele Srbije moći će da brzo i bez čekanja dobiju medicinske savete. Iz Hitne pomoći kažu da je postojeći broj 94 često blokiran jer tu liniju koriste i oni građani kojima nije neophodna hitna lekarska intervencija, već samo savet. Pored ovog telefona dežuraće lekari specijalisti, koji će dobijati nadoknadu za prekovremeni rad. Prihodi ostvareni pozivanjem ovog broja biće iskorišćeni za njihovu isplatu jer je ovo ipak "biznis linija", tako da će minut razgovora koštati između deset i 20 dinara.

Interkonekcija

Po rečima Dragora Hibera, predsednika Upravnog odbora Telekoma Srbija, to preduzeće gubi mesečno skoro milion evra zbog toga što se neki internet provajderi i dalje nezakonito bave prenosom međunarodnih telefonskih razgovora. On je podsetio, takođe, da se ranije nezakonitim prenosom glasa preko internet protokola bavilo više provajdera nego što je sada slučaj i da su godišnji gubici prihoda Telekoma procenjivani na 30 miliona evra. Preko tih internet provajdera u Srbiju mesečno stiže oko deset miliona minuta, na koje nije plaćena međunarodnim zakonima propisana interkonekciona taksa jer provajderi međunarodni dolazni telefonski saobraćaj, preko interneta, dovode do servera i provode u fiksnu mrežu kao da su u pitanju lokalni pozivi, zaobilazeći Telekomove centrale za međunarodni saobraćaj, objasnio je Hiber. Naglasio je da je Telekom Srbija prvom fazom multimedijalne SMIN mreže internet porovajderima obezbedio 4000 portova sa 120.000 istovremenih veza, što je provajderima omogućilo da snize cenu internet usluga. "Mnogi internet provajderi se adaptiraju i počinju da za desetak evra mesečno nude neograničeno korišćenje interneta", rekao je. Jedino nikako nema objašnjenja je zbog čega su usluge u međunarodnom saobraćaju koje pruža Telekom Srbija skuplje nego bilo gde u Evropi.

Šenluk

Prošlog petka, malo iza podneva, u okolini Kraljeva srušio se laki putnički avion "utva 75", vlasništvo kraljevačkog aero-kluba "Mihajlo Petrović". Istražni organi još nisu saopštili uzroke pada aviona, sem da su avonom pilotirali radnici Carinarnice Kraljevo, Petar Simeunović i Zoran Mačužić, od kojih nijedan nema dozvolu za upravljanje motornim avionom, kao i da su uzleteli bez potrebnih odobrenja nadležnih organa. Obojica su u ovom udesu povređena a život jednog od njih je u opasnosti. Po izjavi očevica i prvog koji je pritekao u pomoć Zorana Vukadinovića, avion kome je krilo bilo u plamenu, u pokušaju da sleti na livadu, zakačio je žice na dalekovodu zbog čega se vatra proširila i potom se avion srušio. Neposredno pre pada aviona čuo je, kaže, pucnje iz vatrenog oružja. U blizini je, naime, bila svadba i svatovi su, kako red i običaji nalažu, malo šenlučili.

Nedogled

Ni u četvrtom pokušaju u Opštinskom sudu u Vranju nije započeo glavni pretres u "slučaju Pahomije". Odbrana episkopa vranjskog, koga javna tužba tereti "za bludne radnje i navođenje na protivprirodni blud maloletnika zloupotrebom službenog položaja", zatražila je izuzeće svih sudija Opštinskiog i Okružnog suda u Vranju zbog "nemogućnosti nepristrasnog postupanja pravosuđa u Vranju u tom slučaju". Odbrana optuženog tvrdi da je ovaj zahtev bio neminovan zbog "nekih okolnosti koje prate ovaj slučaj", a zastupnici oštećenih dečaka, njih četvorice, mišljenja su da je u pitanju samo jedan od advokatskih manevara da se glavni pretres odlaže do u nedogled, kao što je i do sada činjeno. Na prva dva ročišta, naime, optuženi nije došao zbog "zdravstvenih problema", na trećem se nisu pojavili njegovi advokati. Da li će ovaj zahtev za izuzeće biti prihvaćen ili odbačen, odluku će doneti predsednik Vrhovnog suda Srbije Sonja Brkić. Međutim, kakva god odluka bude bila, sve mogućnosti za odlaganje rasprave time neće biti iscrpljene: ako ništa drugo, može se vladika ponovo razboleti, njegovi advokati ponovo mogu iznenada biti sprečeni da dođu na raspravu.

Prenos

Kao što javljaju slobodni mediji, građane Crne Gore toliko nerviraju prenosi skupštinskog zasedanja da imaju srčane tegobe. Predsednik Lekarske komore Crne Gore Đoko Jočić uočio da je veoma lako dokazati da se u vreme direktnih skupštinskih prenosa povećava broj srčanih udara i drugih srčanih tegoba. Doktor Jočić to je i obrazložio: sve veći broj građana Crne Gore nije više u stanju da apsorbuje toliku količinu negativne energije koju sa skupštinske govornice emituju neki poslanici iz vladajućih i opozicionih partija.

Eto, a u Srbiji traže direktne prenose skupštinskih zasedanja. I ko će sutra, danas, da bude kriv za predinfarktna i druga stanja. Vidimo da državna televizija, kao javni servis, neće, direktor RTS-a Aleksandar Crkvenjakov javno, preko svoje televizije odlučio je da oni odlučuju šta će prenositi. Treba li reći, ispravno, količina negativne i ostale energije srpskih političara, i bez TV prenosa, izaziva kod građana šlog, treba li reći, kolektivni.