Ćirilica

U manastiru Podmaine nedaleko od Budve, gde je Njegoš svojevremeno pisao Slobodijadu i pojedine segmente Gorskog vijenca, u nedelju 24. avgusta održana je polemika na nepresušnu temu: Srbi u Crnoj Gori, mogućnost političkog, ekonomskog i kulturnog razvoja. Istaknuti član SANU Slavenko Terzić objasnio je da nije reč o skupu koji bi trebalo da rasplamsa nacionalističke strasti. Radi se, naime, o razgovoru koji je "u funkciji razvijanja pozitivne energije, koja bi pomogla u razbistravanju pojmova i problema, pošteno, bez strasti i netrpeljivosti". Međutim, da je jako teško obuzdati strasti, kada je reč o ovako za mnoge razdražujućoj temi, pokazao je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. U završnoj besedi pred velikim brojem okupljenih ljudi, mitropolit je jako nadahnuto podsetio da srpski narod u Crnoj Gori zna kojim jezikom govori, uz napomenu da ga je taj isti narod oblikovao preko svoje kulture i svojih običaja i učinio ga jednim od najbogatijih jezika u Evropi. S tim u vezi, mitropolit se javno zapitao šta bismo, kao narod, ponudili Evropi, ako bismo se toga odrekli. Nema šta, kako Evropi plasirati latinicu kao brend, ako je ona već ima. U žaru svog zaključnog izlaganja, mitropolit nije propustio da istakne primedbu da prolazeći Njegoševom ulicom, u srcu Cetinja, utemeljenog na azbučnom pismu još od Ivana Crnojevića "nećete videti nijednu reklamu, ili bilo kakav pano ispisan ćirilicom, i to ulicom onoga koji je sve što je pisao, pisao ćirilicom!" Činjenica da se ćirilica ne preferira preterano ni u Srbiji, nije, naravno bila tema razgovora, ali se vladika, nažalost, nije makao od silnog, živopisnog obrazlaganja. Da je bio pozvan, dežurni branilac svesrpstva u Crnoj Gori, Matija Bećković, verovatno bi hitro, u svom poznatom stilu, reagovao, kao onomad, na ideju dr Vukotića o uvođenju engleskog, kao službenog jezika u Crnu Goru – "ako umesto srpskog jezika i srpske azbuke uvedu maternji, onda bi možda pravednije bilo da ga nazovu maćehinskim".

Računica

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Prosečna mesečna zarada po zaposlenom u julu u Srbiji iznosila je 17.167 dinara ukupno, pri čemu je u privredi prosečna plata bila 15.720 dinara, a u vanprivredi 20.984 dinara. Po tome, prosečna zarada porasla je u prvoj polovini godine za više od 60 odsto što bi bio podatak za radovanje da nema nekih nedoumica. Izostalo je, naime, racionalno objašnjenje kako je tako veliki skok ostvaren: da li se samo promenio metod izračunavanja ili je broj zaposlenih toliko smanjen da bez dodatne emisije novca ova računica može biti verodostojna ili zaista krupnim koracima grabimo napred. Još jedno "ali" celu sliku kvari: iako je to do sada bio običaj, ovog puta su izostali, namerno ili slučajno – podaci o vrednosti minimalne i prosečne potrošačke korpe koji, ukršteni sa vrednostima prosečnih zarada, pružaju mnogo jasniji uvid u stanje naše ekonomije. U proseku, naravno.

Pizza

Beograđani će početkom septembra, u prostoru nekadašnje kafane Pod lipom, biti u prilici da isprobaju prve pice ispečene u pećima čuvenog lanca restorana brze hrane – Pica Hat. Iako tačan datum otvaranja prvog restorana ovog lanca u našoj zemlji još nije određen, u upravi beogradske firme, osnovane pod pokroviteljstvom kiparske kompanije "PHC frenčrajz restorants LTD" (vlasnika prava predstavljanja marke Pizza Hat), najavljuju skori početak rada. "Amerikanizovanje" stare Lipe, ne bi trebalo preterano da zabrine stare mušterije. Po rečima novih vlasnika, i pored uvođenja raznoraznih novotarija biće zadržano dosta od stare organizacije prostora, a na meniju će se, sem pice, naći i razne vrste salata, pasti i sendviča. Ako smo se vrlo brzo adaptirali na Mekdonalds, degustacija italijanske hrane na američki način u srpskom ambijentu ne bi trebalo da bude problem. Kako, inače, kaskamo za komšilukom po pitanju praćenja svetskih trendova, fakat da smo svetski čuveni restoran brze hrane dobili pre Albanije, možda nas osmeli i za nove poduhvate po ovom pitanju.

Ekologija

Poslovodstvo Grupe Zastava vozila izdejstvovalo je prošle nedelje smanjenje nerazumne carine na uvoz motora za prvu ugradnju sa deset na jedan odsto, što će automobile ovog proizvođača učiniti kurentnijim na tržištu. Posebno zabrinuti zbog nekontrolisanog uvoza polovnih putničkih vozila – od 2001. do polovine ove godine na domaćem tržištu registrovana je ponuda od 150.000 automobila, i uvoznih i domaćih, prodato je samo oko 115.000 automobila ali čak 70.000 polovnih – od Vlade Srbije i nadležnih organa državne zajednice zatraženo je da se uvoz polovnih automobila i kamiona u SCG zabrani u narednih pet godina. Ako ne, onda bar da se starost uvoznih "polovnjaka" ograniči na dve do tri godine, uz povećanje uvoznih dažbina. Po njima uvoz automobila do 1600 kubnih centimetara zapremine motora neophodna je zaštitna taksa od 25 odsto, a na one preko 1600 "kubika" taksa bi iznosila 15 odsto. Uvoz polovnih automobila obe kategorije, predlažu, treba opteretiti sa dodatnih deset odsto ekološke takse. Na taj način smanjio bi se uvoz "krševa" sa zapada a životna sredina bila bi dodatno zaštićena. Drugačije rečeno, dve godine star automobil proizveden na zapadu gde su ekološki standardi strožiji nego igde, zagađuje okolinu više nego nova zastava koja se proizvodi po standardima prevaziđenim pre više od dve decenije.

Ćutanje

U subotu, 23. avgusta na sednici SO Bar, Ismail Doda i Naser Peraši, odbornici Demokratskog saveza Crne Gore napustili su skupštinsku salu na zaprepašćenje prisutnih. Time su protestovali protiv odluke da se minutom ćutanja oda pošta nedavno nastradalim žrtvama u Goraždevcu. Doda je osudio ova, "i sva druga ubistva" na Kosovu, ali je ipak najavio odlazak iz sale ukoliko se minut ćutanja održi. Po njegovom mišljenju, Skupština Bara je lokalna, i nije nadležna da se bavi događajima poput ovog u Goraždevcu. Predsednica SO Bar Anka Vojvodić obrazložila je da je SO ipak vlast u Baru i da predstavlja sve njegove stanovnike te je, upravo ona pravo mesto za odavanje pošte. Preostalih tridesetak odbornika stajalo je mirno, a predstavnici albanske partije Demokratskog saveza napustili su prostoriju i nisu se vratili do kraja sednice. Ukoliko pojedini smatraju da je nadležnost oko odavanja pošte nevinim žrtvama tema za raspravu u Skupštini, onda zaista i treba da je napuste. I da se nevraćaju.

Naplata

Poreska uprava će od septembra početi intenzivnije da naplaćuje poreze, doprinose i sporedna poreska davanja. Novitet je da dužnike više neće biti po džepu, već, po imovini. Naime, novi zakon o poreskom postupku, koji je stupio na snagu 1. januara ove godine i u kome je najveća novina prinudna naplata, odnosno uzimanje imovine prinudnim putem, nije do sada primenjivan, jer se pripremala nova organizacija poreske uprave i jedinstvena metodološka procedura prilikom zaplene imovine. Te pripreme su sada pri kraju, pa poreski obveznici koji ne namire svoje obaveze mogu da očekuju da će im imovina biti zaplenjena. Sistem po kome će se plenidba vršiti ima kredo: "prvo ono što najlakše može da se unovči". Dakle, "na doboš" prvo idu automobili i poslovni prostor. Da ne bi bilo zabune, sve poreske obaveze su svrstane u poreze i sporedna poreska davanja. U poreze spadaju porezi, doprinosi i akcize, a u sporedna poreska davanja, troškovi prinudne naplate, kamate i kazne. Poreskom obvezniku se do sada, uglavnom, prinudno naplaćivala neplaćena obaveza skidanjem novca sa računa. Međutim, od septembra, ukoliko poreska administracija iz bilo kog razloga ne bude mogla da skine novac sa računa, pre svega zato što ga nema, poreznici će poslati opomenu, a ako se ni posle toga ne namire obaveze, izdaje se rešenje o prinudnoj naplati i ono je izvršno već narednog dana kada je plenidba imovine. Znači, ne preostaje nam ništa drugo do da stisnemo zube dok plaćamo račune. Pošto coktanje i negodovanje u toj situaciji još nije oporezovano, bar nešto možemo da radimo za džabe.

Mars

Noć između utorka i srede, 26. i 27. avgusta, ostaće upamćena po najmanjem rastojanju između naše planete i Marsa u poslednjih 5000 godina. Razdaljina između, u toj noći najbližih planetarnih komšija, prognozirana je na, za astronomske pojmove, "samo" 55.000 kilometara. Kako nam Mars nije bio tako blizak još od vremena neandertalaca, astronomska histerija može se smatrati sasvim opravdanom. Planetarijumi širom sveta će u intervalu od 26. avgusta do 6. septembra raditi punom parom, a da se Mars vidi kao na dlanu i iz Srbije, postaraće se opservatorija na Kalemegdanu, koja će biti otvorena svake vedre večeri od 23.30 časova. Doduše, s obzirom na blizinu, Marsovu južnu ledenu kapu moći će da vidi i svaki znatiželjnik koji ima iole dobar teleskop. Bitno je samo ciljati u pravcu jug-jugoistok. Posle Meseca i Venere, "četvrti kamen od Sunca" će najjače sijati na nebu crvenkastim sjajem. Mada se prilikom susreta ništa spektakularno neće desiti, ovaj susret astronomi nazivaju geometrijskim fenomenom. Na žalost katastrofizičara, po čijim teorijama ovakvi događaji na nebu predstavljaju predznak nečeg kobnog, epizoda Mars napada neće dovesti ni do kakve kataklizme. Sledeće ovakvo "komšijsko" približavanje biće tek za 284 godine. S obzirom na to da smo u proteklih desetak godina bili u prilici da vidimo Halejevu kometu, pomračenje Sunca i nekoliko pomračenja Meseca, možemo se smatrati polaskanim jer smo svedoci i ovog, za nebeske prilike, neoubičajenog događaja. Ukoliko, daleko bilo, i dođe do neke katastrofe, videli smo sve.

E–mail sa mobilnog telefona

Kompanija 063 Mobtel Srbija uvela je novu uslugu slanja e-mail poruka putem SMS usluge. Svaki pre-paid i post-paid korisnik 063 mreže tako može kome god želi da pošalje e-mail sa svog mobilnog telefona.

Ova usluga može se koristiti tako što se na broj 9880 (bez 063) šalje SMS poruka sledeće forme: e-mail adresa na koju se šalje, predmet odn. subjekt poruke u zagradi i tekst poruke. Poruka može sadržati najviše 160 karaktera. Umesto znaka ET može se koristiti zvezdica.

Korisnik može jednu poruku poslati istovremeno na više e-mail adresa koje će pisati jednu za drugom, razdvojene zarezom, ali i bez razmaka.

Usluga SMS2mail naplaćuje se kao slanje obične SMS poruke.