10/09/08

Matične ćelije: Mogućnosti i stremljenja

Danas se oko 75 vrsta bolesti tretira adultnim matičnim ćelijama izdvojenim iz krvi pupčane vrpce. Osim bolesti krvi (leukemije), matičnim ćelijama se tretiraju imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metaboličke bolesti. Iz adultnih matičnih ćelija se mogu stvoriti tkiva jetre, pankreasa, krvnih sudova, rožnjače. Njihovo prikupljanje iz krvi pupčanika je bezbolan i bezopasan postupak, a za taj zahvat ne postoji nijedna etička dilema. Na ovu činjenicu ukazao je i ministar zdravlja Tomica Milosavljević, otvarajući 10. septembra jedan od najvećih skupova posvećenih regenerativnoj medicini u regionu – "Regenerativna medicina u 21. veku, mogućnosti i stremljenja". Ministar Milosavljević je objasnio da bi trudnicama trebalo objasniti mogućnosti i značaj uzimanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce, jer se te ćelije, u slučaju potrebe u narednih osamnaest godina, mogu koristiti za lečenje deteta. Kako je istakao, zdravstvene ustanove u Srbiji mogu da sklapaju ugovore sa međunarodnim kompanijama, koje bi bile posrednici između banke matičnih ćelija koje u inostranstvu postoje. Danas je upotreba matičnih ćelija najzastupljenija u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Aziji, a u svetu je od početka godine matičnim ćelijama iz krvi pupčanika tretirano oko 10.000 pacijenata.

Cilj Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva i predstavnika kompanije Cryo Save za Srbiju – Life R.F., organizatora skupa, bio je da se u stručnoj javnosti otvori rasprava o ovoj potpuno novoj grani medicine, ali i da se šira javnost upozna sa načinom lečenja uz pomoć matičnih ćelija. Naučnom skupu je prisustvovao veliki broj domaćih stručnjaka iz ove oblasti. Jedan od njih je i profesor Colin McGuckin, šef katedre regenerativne medicine Univerziteta u Njukastlu, koji je dokazao postojanje pluripotentnih ćelija iz krvi pupčane vrpce i prvi stvorio trodimenzionalnu minijetru iz ćelija krvi pupčanika. Mada se ćelije u ljudskom telu razvijaju u tri dimenzije, to je veoma teško izvesti u laboratorijskim uslovima. Da bi to postigao, McGuckinov tim je sarađivao sa američkom svemirskom agencijom (NASA) koja je obezbedila bioreaktor. Osim profesora McGuckina, svoje radove su na skupu prezentovali i: prof. Bela Balint (načelnik odeljenja za hemoterapiju i aferezno lečenje, VMA, Beograd, Institut za Medicinska istraživanja, Univerzitet u Beogradu), dr Nico Forraz (međunarodni istraživački konzorcijum Novussanguis, Francuska), dr Nenad Borojević (direktor Instituta za onkologiju, Beograd) i dr Marko Strbad (Zavod za transfuziju krvi, Ljubljana, Slovenija).

J. L.