Uranijum

Stručnjaci Programa za zaštitu životne sredine (UNEP) okončali su terenska ispitivanja 14 lokacija na teritoriji Bosne i Hercegovine. Potvrđeno je prisustvo radioaktivnosti na dva mesta u Hadžićima i na jednom u Han Pijesku. Konačni izveštaj UNEP-a biće objavljen marta naredne godine; za sada je bosansko-hercegovačkim vlastima preporučena dekontaminacija pomenute tri lokacije i edukacija stanovništva o zdravstvenim rizicima. Korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom u NATO bombardovanju bosanskih Srba 1995. dugo je demantovano; SFOR je početkom 2001. godine u Hadžićima čak uklonio upozorenja o opasnosti od radijacije, zamenivši ih upozorenjima na mine. Prema u međuvremenu objavljenim podacima, u NATO bombardovanju 1995. ispaljeno je oko 10.800 projektila sa osiromašenim uranijumom. Srpski izvori već godinama tvrde da je među izbeglicama iz Hadžića primećen izuzetan porast smrtnosti od raka.

Letak

Na listi rasista iz Srbije permanentno vode pripadnici romske i kineske etničke zajednice. Spisak nepočinstava ove samosvesne patriotske formacije ove je nedelje proširen ostavljanjem letaka u poštanske sandučiće na Novom Beogradu na kojima je sačinjen poziv za iseljenje Kineza koji žive i rade u Beogradu. Stari "problem" sa trgovcima iz najmnogoljudnije zemlje koji su zakupili od sredine dvedesetih brojne lokale u tržnom centru u Bloku 70 opet dobija na važnosti, jer neko smatra da mu stranci uzimaju, očigledno, hleb iz usta. Iz policije nije stiglo nikakvo saopštenje, reagovao je samo ministar za etničke i verske zajednice Rasim Ljajić koji je pozvao javnog tužioca da po službenoj dužnosti reaguje u ovakvim situacijama. Posle brojnih primera premlaćivanja Kineza i nerazjašnjenog paljenja njihovih magacina u Novom Pazaru postavlja se pitanje da li neko treba da bude ubijen da bi "nadležni" reagovali?

Reforma

Dugo najavljivana reforma visokog školstva u Srbiji otpočela je spektakularnim povećanjem cene studiranja. Blic prenosi da je npr. Filološki fakultet je ove jeseni inkasirao preko sto miliona dinara samo na ime upisa novih studenata i obnavljanja godine. Uprava fakulteta nije saopštila koliko po roku zaradi od prijavljivanja ispita, koliko godišnje inkasira od iznajmljenog poslovnog prostora i koliko joj siromašna država uplaćuje. Nema podataka o tome koliki su godišnji troškovi ove ustanove. Očigledno su enormno visoki, pa se uprava odlučila i na krajnje originalnu ideju da se uvede nova institucija, koju takođe finansiraju lenji studenti, a zove se postapsolventski rok. Oni koji u beskraj prolongiraju završetak studija i ne pojavljuju se odavno u skamijama moraće ove godine da plate 2500 dinara fakultetu za troškove nestudiranja. Nema tačnog podatka koliko je ovakvih slučajeva, ali je jasno da uprava na svaki način želi da se otarasi kukolja u svojim, akademskim redovima.

Prodaja

Vojska Jugoslavije se nalazi u procesu transformacije i prilagođavanja na nove "društvene okolnosti". Prostije, uniforme moraju da nađu način da se dodatno finansiraju, a da to ne bude prodaja oružja zemljama koje su pod sankcijama UN-a. Procenjeno je da bi trebalo napabirčiti 29 milijardi dinara od raznoraznih prodaja i, uopšte uzev, trgovine. Planirano je da se pronađu kupci za 63.000 kvadrata poslovnog prostora, što je raspoređeno u 957 objekata uz koje ide i 1389 hektara zemljišta. Vojska nužno mora da smanji broj pripadnika i imovinu da bi oni što ostanu bili koliko-toliko respektabilni. Problem nastaje sa katastrom jer gotovo ništa od toga nije upisano u zemljišne knjige, pa tek treba obaviti ovaj, početni posao, pa pristupiti namicanju sredstava za preživljavanje. Kako prenosi štampa, u VJ očekuju da se od naredne godine prione ozbiljnije i da se čitava delatnost okonča do 2005.

Zajedno

Međunarodni tim istoričara ove nedelje počinje rad na pisanju "multiperspektivne" Čitanke istorije jugoistočne Evrope, koja bi trebalo da objedini znanja iz svih zemalja regiona. Kristina Koluri, vođa projekta, izjavila je da će u nju biti uključena gledišta svih balkanskih zemalja. Stručnjaci bi trebalo da sakupe izvornu građu o četiri velike teme: Otomanskom carstvu, Balkanskim ratovima, Drugom svetskom ratu i stvaranju država u regionu. Po realizaciji projekta, knjiga bi trebalo da se pojavi na deset jezika i da posluži kao udžbenik za učenike i profesore u srednjim školama. Ako ideja uspe, to će verovatno biti da prvi put imamo stopljena različita gledišta radi saopštavanja određenih istorijskih činjenica ma kakve one bile, a istorija bi mogla da postane mesto razumevanja različitosti, a ne poligon za ostvarivanje iracionalnih nacionalnih poduhvata.

Zejtin

Pre nekoliko meseci guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić, izjavio je da "nije normalno da je fabrička cena jestivog ulja kod nas ista kao prodajna u susednim zemljama" i time obradovao narod skorom sinhronizovanom akcijom državnih organa kojom će se doakati "uljarskom kartelu", iako cene robe u maloprodaji nikako ne spadaju u opis njegovog radnog mesta. Posle prepolovljavanja kamata na kredite za proizvodnju ulja i dobrovoljnog snižavanja trgovačkih marži, zejtin pojedinih proizvođača je jedno vreme, u jeku predizborne kampanje kasnije propalog izbora predsednika Srbije, bila desetinu procenata niža što je protumačeno kao prvi uspešni korak u borbi protiv višedecenijskog uljarskog monopola. Kako su izbori prošli, cena ulja je vraćena tamo gde je i bila. Kasnije je najavljen interventni uvoz ovog artikla da bi se na taj, tržišni način na proizvođačku cenu uticalo kao i ukidanje poreza na promet kojim bi se smanjila konačna, maloprodajna cena, čim se to u parlamentu izglasa. Parlament nikako da se sastane a od famoznog interventnog uvoza se, kako je javnost izvestio republički ministar trgovine Slobodann Milosavljević, odustalo jer je cena ulja na svetskom tržištu porasla za celih deset posto pa bi maloprodajna cena uvoznog ulja, kad se ugrade svi koji se u cenu ugrađuju, bila viša od domaćeg. Drugi razlog za odustajanje je taj što uvoz svega 6000 tona ulja, što je jednako jednomesečnoj potrošnji, ne bi ni mogla da utiče na cenu a, sa druge strane, pojavio bi se višak domaćeg zejtina sa kojim se ne bi znalo šta uraditi jer je domaće ulje, zbog slabijeg kvaliteta, nekonkurentno na svetskoj pijaci što je, izgleda, najvažniji razlog.

Ukrštanje

Prema nedavnoj anketi koju je sproveo Institut G17 Plus, prosečna ocena kojom su anketirani ocenili svoju materijalnu situaciju je negde ispod dva i po. Istraživanje je pokazalo da je prosečni dohodak po glavi anketiranog nešto više od sto eura i da za dlaku prelazi troškove života, opet po glavi, što bi trebalo da bude egzaktan pokazatelj da i ne živimo tako loše kao što nam se čini. Zvanična statistika, međutim, veli da je prihod po glavi znatno ispod pedeset evra, obzirom da je prosečna plata oko deset hiljada dinara i kao takva nedovoljna je da pokrije minimalne mesečne troškove četvoročlane porodice. Po ranijim istraživanjima prosečni prihod iz sive ekonomije dostizao je osamdeset odsto redovnih. Rezultati dobijeni anketom ukršteni sa statističkim, osim ako nije sa nekom namerom anketiran boljestojeći uzorak, prihod iz sive zone više je nego duplo veći od onog oporezovanog.