Pozornici

U prošli petak, u Peckoj, varošici koja je za neupućene tamo negde u zapadnoj Srbiji, otvoreno je policijsko odeljenje. Zašto u Peckoj? Zato što je u njoj postojala žandarmerijska stanica pre onog velikog rata i još zato što je prvi korak "u ostvarivanju strateške ideje reformi MUP-a Srbije vraćanje institucije policajca pozornika". Citirano izjavio lično, i na licu mesta, ministar policije Dušan Mihajlović. Još izjavio da policija radi svoj posao, da je pravda, iako spora, ipak dostižna, te da se pozivu za dobrovoljan odlazak u Hag jedino i, nažalost, nije odazvalo nekoliko pripadnika s vojničkim činovima, koji, kao oficiri, imaju i dodatnu odgovornost da budu disciplinovaniji od običnih građana.

Čin otvaranja policijskog odeljenja izgledao je, malo je reći, moderno i evropski. Prostorije stanice su osveštane, svirao je uniformisan Orkestar policije iz Beograda, propevao je uniformisani Hor policajaca SUP-a Valjevo, koji prednjači u sprovođenju reformi i programa kojima će Srbija dobiti modernu policiju. Ministar policije, koji je odmrznuo funkciju predsednika Nove demokratije, stigao je, u mestu u kome je prohodao, da poseti gvožđaru gde je pazario sikirče, ali i da obiđe prostorije Nove demokratije – pokreta za Pecku. Kad su radne obaveze, može li se reći, posvršavane, na licu mesta bio, pa posni, ručak. Za taj deo programa pobrinuli su se uniformisani radnici valjevskog hotela Grand, na čelu s direktorom.

Ovom događaju, koji predstavlja prekretnicu i prvi korak, prisustvovao je veliki broj zvanica, koje su, treba li reći, uveličale sam čin. Dakle, tu su se, pre odgovorno nego spontano, skupili novodemokrata i pukovnik i načelnik valjevskog SUP-a Milan Janković, novodemokrata i savezni sekretar za sport Vojislav Andrić, novodemokrata i republički poslanik Siniša Mitrović, novodemokrata i pukovnik i šef ministrovog kabineta Ivan Đorđević, novodemokrata i potpredsednik opštine Valjevo Vojislav Jovanović, novodemokratski savetnici odmrznutog predsednika Nove demokratije, novodemokratski članovi, aktivisti, kandidati za članove…

Događaj je pratio autobus novinara, izveštaj, i to uzastopce i u informativnim blokovima, bio i na Pinku Željka Mitrovića, za koga još nije javljeno u kojoj je Novoj demokratiji.

Nitrofen

Herbicid nitrofen pronađen je, pa je onda to brže-bolje demantovano, u dečjoj hrani nemačkog prizvođača Hipp koja se prodaje i kod nas. Bilo ga, ne bilo ga, kašice su preventivno povučene iz prodaje. Po rečima dr Ljiljane Abramović-Savić, načelnice službe za ishranu zdrave i bolesne dece Instituta za majku i dete, kontrola dečje hrane zadovoljava naš pravilnik, ali i da "mi u ovoj oblasti zaostajemo za Evropom". Pravilnik je zastareo, a nedostaje i novca za hemikalije koje se koriste u laboratorijskim analizama. U Evropi se, kako kaže, ne pravi ista hrana za Zapad i za zemje u tranziciji: za Nemce se, primera radi, proizvodi u Nemačkoj, a za naše tržište u Mađarskoj i Rumuniji tako da je "pitanje da li se poštuje ista procedura proizvodnje i kontrole kao i za zapadno tržište", dok po tvrdnji komercijalnog direktora Hippa za Jugoslaviju Predraga Todorovića, naša država ne zahteva i ne radi analize kojima se nitrofen detektuje u proizvodima za ishranu. U Industriji hemijskih proizvoda u Prahovu 1994. godine uskladišteno je 106 tona nitrofena koji se tu zatekao u tranzitu za Albaniju i stavljen je pod inspekcijsku kontrolu. Deo ove količine potrošen je za suzbijanje korova, čemu i služi, i sada je, po rečima Novice Mitića, načelnika Odeljenja za pesticide u Vladi SR Jugoslavije, ostalo još oko 60 tona. Nitrofen može trajno da ošteti zdravlje ako se udiše, proguta ili dođe u dodir s kožom, u Evropi je zabranjen još pre 20 godina, a jedina evropska zemlja koja to još uvek nije učinila je Jugoslavija.

Minutaža

Uviđajući da se odnosi između bivših jugoslovenskih republika svakodnevno poboljšavaju, Beograđanin I. K. odlučio je da okuša sreću i da novim rezervnim delovima obraduje svoj stari radio-kasetofon slovenačke proizvodnje. Iako se nije nadao bilo kakvom odgovoru, I. K. šalje mejl Iskri navodeći detaljno šta mu je sve neophodno.

Mejl je poslat u utorak 4. juna u 15 časova i 18 minuta. Obarajući sve rekorde (čak i poslovično brzih Slovenaca), detaljan odgovor nadležne službe stigao je posle neverovatnih 12 minuta – tačno u 15.30! U želji da otkloni evenutalne nedoumice, I. K. nekoliko puta proverava vreme slanja i pristizanja mejlova, ali su sve naknadne provere samo potvrdile slovenačku ekspeditivnost. Iz Beograda je iste noći upućen mejl zahvalnosti, a u ranim jutarnjim satima Iskra odgovara sa: "Nema na čemu. Samo radimo svoj posao". Minutaža nije pomenuta. Po svemu sudeći, o njoj se u Sloveniji verovatno i ne razmišlja.

Testeri

Od 5000 testova namenjenih za dokazivanje narkotika u urinu osnovaca i srednjoškolaca koji bi trebalo da se upotrebe do kraja školske godine, iskorišćeno je 2000 u 12 od planiranih 30 gradova u unutrašnjosti. Po rečima Žarka Mihailovića, predsednika vladine komisije za prevenciju bolesti zavisnosti, preliminarni rezultati govore da naša deca jako puno koriste marihuanu i ekstazi, ali i kokain i heroin. Koliko je to "jako puno", biće saopšteno naknadno, ali je, u svakom slučaju, zabrinjavajuće. O načinu "varanja testera" pisalo je u dnevnoj štampi pa je bilo i onih koji su pred testiranje progutali nekoliko kafetina ili jeli štrudlu s makom ne bi li, iako inače ne uzimaju narkotike, bili na testu pozitivni. Bili testovi imuni na ovakve prevare ili ne, pokazalo se da deca iz nekog razloga žele da se za njih misli da se drogiraju.