Međuvreme
Pljačka draguljarnice: Istina i laži
U četvrtak 12. juna uveče grupa dobro pripremljenih pljačkaša izvela je drski prepad na prodavca beogradske filijale "Izrael dajmond centra" i prisilila ga da im prvo objasni kako da uđu u radnju ove kompanije u Kolarčevoj ulici, a kada im to nije uspelo, naterali su ga da im on otvori radnju. Mnogima je ova vest poznata, jer je pre desetak dana objavljena u svim prestoničkim medijima. Međutim, priča nije ispričana kako treba, to jest kako se zaista i dogodila.
Evo šta se stvarno zbilo. Nakon zatvaranja radnje prodavac je otišao do svojih kola, koja su bila parkirana na Dorćolu. Kada je želeo da uđe u auto, napala su ga "trojica ili četvorica muškaraca", koji su se krili u mraku, ubacili ga u jedan kombi i prisilili da legne licem okrenutim prema podu vozila. Ruke i noge su mu vezali žicom, a zatim mu pretili pištoljem i vikali na njega. Kada im je rekao da ne zna o čemu se radi i objasnio da od njega gotovo da i nemaju šta da otmu, jer nije imućan, iznenadili su ga pitanjem: "Gde su ključevi od radnje?" Tada mu je postalo jasno šta momci zaista žele. Zahtevali su da im kaže šifru od alarma i šifru od sefa. Kada im je rekao da ne zna šifru od sefa, fizički su nasrnuli na njega, pretili da će mu "seći prste dok se ne seti", i naglasili da "znaju gde stanuje", gde mu žive unuci i drugi članovi porodice, te da će ih "sve pobiti ako im ne da šifru". Shvativši da nema drugog izlaza, rekao im je šifru, uz ogradu da neće uspeti tako lako (na osnovu usmenog uputstva) da otvore radnju, pogotovo ako to nisu ranije radili. Usledio je odgovor da će ga "ubiti ako ih je slagao".
Sve vreme ovog prinudnog dijaloga kombi se kretao, a prodavac je i dalje bio primoran da leži na podu. Odjednom se vozilo zaustavilo i dvojca pljačkaša su izašla. Dok su oni pokušavali da uđu u prodavnicu, druga dvojica su u kombiju "ćaskala" sa otetim prodavcem, raspitivali se kolika mu je plata… Tada je banditima u kombiju zazvonio mobilni telefon, a kidnapovani prodavac je uspeo da čuje obijače kako sočno psuju, tvrde da ih je "slagao" i traže od svojih saučesnika da odustanu i ubiju ga. Prodavac ih je podsetio da im je "lepo rekao da to neće moći tako da izvedu", pa su pljačkaši odlučili da ga odvedu u radnju.
Kombi kreće i udara u neku prepreku, ali nastavlja put kao da se ništa nije dogodilo i ubrzo stiže preko puta radnje u Kolarčevoj. Sve vreme su ga držali tako da ne može da im vidi lica, a međusobno se oslovljavali sa "brate". Posavetovali su ga da "čim sve bude gotovo, odmah ode u policiju i ispriča im sve kako se dogodilo", izveli ga iz vozila i naterali da otvori radnju. Uz mnogo muke prodavac uspeva da otvori sef, a onda su ga naterali da "klekne sa strane" i ispraznili jedini sef u radnji u kome stoji roba, to jest nakit i satovi. Procene su da vrednost opljačkanog nakita i satova iznosi oko milion evra. Pokupivši plen, banditi odlaze, a prodavac poziva policiju, kolege i porodicu.
Policija započinje obimnu istragu, a mediji izveštavaju. Tu nastaje problem. Policija mudro ćuti i radi svoj posao, a mediji spekulišu. Od manje bitnih detalja, kao što je činjenica da oteti čovek nije pripadnik obezbeđenja, već prodavac, preko pogrešnih navoda da su kriminalci "žrtvi, u radnji, vezali ruke i noge i zapušili usta", do najveće brljotine: tvrdnje da je "u radnji, na spratu, postojao sef u kome se nalaze dragocenosti vredne više od deset miliona evra". U radnji zaista postoji drugi, mali sef, ali je u trenutku pljačke bio gotovo prazan. Kako bilo, osim što su čitaoci dobili priču sa bitnim činjenicama koje nisu tačne (što je manje zlo), stvoren je utisak da u "Izrael dajmond centru" postoji basnoslovno blago koje se, uz malo truda, dâ opljačkati, što ne samo da nije istina, već dovodi sve zaposlene ove kompanije u ogromnu opasnost, pošto neki banditi plagijatori možda neće biti profesionalci kao ovi prvi.
Jovan Milević
Izborno i drugo teranje: Baščeluci, šesti put
Ni peti krug lokalnih izbora u Beščelucima, prigradskom naselju Loznice, nije doneo ništa novo. Po ti količnici mandat u lokalnoj skupštini jopet, kao i posle četvrtog glasanja, dobio DSS, što je značilo da oni sa radikalima, NS-om i GG "Pokret za Loznicu" imaju većinu od jednog odbornika, u brojevima 26:25. Međutim, i jopet, Opštinska izborna komisija, na čelu sa Radenkom Ignjatovićem, koji je samo formalno član G17 plus, je i njih, po odvojenim prigovorima SPS-a i G17, poništila, i šesti krug glasanja zakazala za 28. jun, tačno na Vidovdan.
Kako "Vreme" pisalo, u prošlom broju, izborno teranje u Baščelucima počelo posle redovnih lokalnih izbora početkom maja, kako su partije ošacovale s kim bi mogle, i šta im za to fali i nedostaje, tako je, čini se, pala odluka da bi se odbornička većina mogla namaći baš u Baščelucima. I izbori poništeni, prvi put, drugi put, treći put… Svaki put je neko dobijao tog presudnog odbornika, ali se svaki put i neko žalio, ovisno o rezultatu, koalicija oko radikala, ili koalicija oko G17, sa DS-om i SPS-om.
Tako bilo da izbori poništavani zbog rodbinskih veza u biračkom odboru, glasanja sa zdravstvenom knjižicom, nevažećom ličnom kartom, matičnog broja upisanog olovkom, neslaganja ličnih podataka, uglavnom imena, u izbornom spisku i ličnim dokumentima. A rezultati, a prigovor, činilo se, a i čini se, da obe strane, u svakom trenutku, imaju neku nepravilnost u rezervi. Tako je četvrti krug poništen po prigovoru DS-a, jerbo je Branivoju u biračkom spisku pisalo da je Brano, a Jeleni da je Jela. Peti, samo zasad poslednji krug, Opštinska izborna komisija poništila, po prigovorima SPS-a i G17, jerbo sad nisu mogli da glasaju Nadežda i Smiljana, zbog zato što se u biračkom spisku vode kao Nada i Smilja.
Kao što biva, svi se drže zakona, jerbo zakon nije predvideo koliko puta se izbori mogu ponavljati. Baščelučani nemaju ništa sproću, kad je već takav zakon, i računica zainteresovanih stranaka, glasaju svakih sedam dana i sve u šesnes’. Vele, imaju i rašta, dok traje ova izborna papazjanija sve im asvaltirano, i sporedni putevi, i oni što izlaze iz sporednih. Rekonstruisana im, sa betonski stubovi, i električna mreža, urađeno igralište. Asvaltira opština, đe, a što i to ne bi moglo, rukovodi G17, ali asvaltiraju i privatnici koji imaju listu sa četiri odbornika, koja ušla u koaliciju sa SRS, DSS i taj NS. Na dan petog kruga glasanja, mašala, baščelučani dobili i asvalt do groblja. Ni Tarabić nije predvideo šta bi tu još moglo da se asvaltira, ali će se na taj Vidovdan vidi oli će biti još radova.
D. Todorović
Čaj za bebe: Salmonela za miran san
Iako se danima čekalo na utvrđivanje odgovornosti za prisustvo salmonele u čaju za bebe proizvođača Zdravlje iz Leskovca, krivac je još uvek nepoznat. Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je utvrđeno prisustvo bakterije salmonele u dva uzorka bebi čaja kompanije Zdravlje iz Leskovca. Institut je došao do rezultata da su uzorci zdravstveno neispravni na osnovu obavljenih laboratorijskih ispitivanja i stručnog razmatranja. Ko je kriv, u trenutku pisanja ovog teksta (utorak po podne), još se ne zna. Zna se da je deset beba sa područja Novog Sada, Beočina i Inđije zaraženo i da su dve hospitalizovane.
Kompanija Zdravlje Aktavis iz Leskovca demantovala je u nedelju da je odgovorna za mikrobiološku neispravnost čaja "Za miran san". U saopštenju te kompanije je navedeno da u procesu proizvodnje bebi čaja protiv grčeva u stomaku, nije bilo propusta koji su mogli dovesti do mikrobiološke neispravnosti, što je potvrđeno inspekcijskom proverom i da je trovanje beba salmonelom posledica propusta nadležnih ustanova za kontrolu zdravstvene ispravnosti gotovih proizvoda i sirovina. Dan kasnije, ova kompanija izdala je novo saopštenje u kom kao mogućeg krivca navodi i "Bilje Borča", firmu od koje nabavljaju sastojke za čaj.
Dragan Bušić, direktor kontrole i kvaliteta "Bilja Borča", izjavio je za "Blic" da ta firma posluje po svetski priznatim standardima sa velikim brojem kontrola i da nijedna nije pokazala da ima salmonele, a uz to, suve biljke nisu prirodno stanište za te bakterije.
Čaj "Za miran san" je lekoviti napitak protiv nadimanja i grčeva u stomaku beba, koji sadrži biljke anis, kim i morač. Proizvođač je povukao sve količine čaja sa tržišta i zaustavio proizvodnju svih preparata od lekovitog bilja.
J. G.
Rehabilitacija
Obolelima od dijabetesa, koji su na insulinskoj terapiji, troškove banjskog lečenja ubuduće će pokrivati Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO). Prema rečima direktorke Zavoda Svetlane Vukajlović, upravo usvojenim Pravilnikom o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama obuhvaćeno je oko 60.000 pacijenata koji, po evidenciji RZZO-a, primaju insulinsku terapiju. Zavod će, takođe, izdvojiti dodatna sredstva za preventivne programe rehabilitacije svih pacijenata koji su zavisni od insulina.
Novim pravilnikom se prvi put predviđa i da gojazna deca uzrasta između 12 i 18 godina imaju pravo na stacioniranu rehabilitaciju od tri nedelje u Specijalnoj bolnici za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma "Zlatibor". Program stacionarne preventivne rehabilitacije podrazumeva i
unapređenje odnosa prema samoj bolesti, odnosno dijabetesu, kroz
edukaciju o pravilnoj ishrani i ponašanju.
Broj nedelje
U Srbiji je izdato oko 1,2 miliona kreditnih kartica, koje koristi blizu 918.000 građana. Njima je odobren limit od ukupno 76,4 milijarde dinara, a godišnja kamata na ostatak duga dostiže i do 37 odsto, pokazuju podaci Kreditnog biroa.
Predsedavanje
Potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić izjavio je u Budimpešti da je velika čast za Srbiju što je danas od Mađarske preuzela predsedavanje Dekadom Roma, utoliko pre što je Srbija prva država koja nije članica EU, a predsedava tim pokretom. Preuzimajući jednogodišnje predsedavanje Dekadom Roma, Đelić je naglasio da će Srbija imati tri prioriteta: unapređenje stambenog pitanja, ukidanje diskriminacije u obrazovanju i formiranje evropske politike prema Romima koja će biti podržana i evropskim fondovima.
EU za srpske naučnike
Konsultativni biro Ministarstva nauke za međunarodne projekte predstavio je danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti načine prijavljivanja naučnika iz Srbije za finansiranje naučno-istraživačkih projekata, koje finansira Evropska unija. "Cilj prezentacije je da se poveća prisustvo naših naučnika u međunarodnim projektima, posebno u Okvirnom projektu sedam", saopštio je SANU. Biro će, takođe, obezbediti pristup bazama podataka EU o naučno-istraživačkim institucijama, naučnicima i drugim partnerima i nastojaće da pruži pomoć tokom realizacije projekata.
Režim za vrućinu
Ministarstvo rada i socijalne politike zatražiće od Vlade da aktivira prošlogodišnju preporuku o posebnom režimu rada u uslovima visokih spoljnih temperatura, izjavila je Tanjugu direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Vera Božić-Trefald. Ona je podsetila da se prošlogodišnja preporuka koja nije ukinuta odnosila na temperature iznad 36 stepeni, a poslodavcima je sugerisano da u periodu od 11 do 16 sati prekinu rad ili smene zaposlenih organizuju uz duže pauze i dovoljne količine tečnosti. Božić-Trefald je kazala da preporuka ne obavezuje, ali da je prošlog leta većina poslodavaca postupala po tim uputstvima da bi se očuvali zdravlje i bezbednost zaposlenih.
Kratke priče
"Kikinda short", treći festival kratke priče, biće održan od 25. do 29. juna. U večernjim časovima u sredu i četvrtak dvadeset dva autora iz devet zemalja predstaviće se beogradskoj publici u bašti SKC-a, dok su petak i subota planirani za čitanja u bašti kikindske biblioteke. Učešće je najavilo više od tridesetoro gostiju iz devet evropskih zemalja. Pored pisaca, na festivalu će učestvovati i prevodioci, urednici časopisa i kritičari.
Pomoć
Kompanija "Soko Štark", članica Grupe Droga Kolinska, donirala je đacima Filološke gimnazije 100.000 dinara čime se uključila u zajedničku humanitarnu akciju kako bi pomogla gimnazijalcima sa oštećenim vidom. Planirano je da se prikupljena sredstva iskoriste za kupovinu pisaćih mašina sa Brajevom azbukom koje bi im olakšale učenje i pisanje.
Interaktivna kupovina
Digitalno nebo, interaktivni izlog, ekrani na dodir i sedišta od tehno-gela samo su deo onoga što se može videti i isprobati u novoj, glavnoj Telenorovoj prodavnici u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. U Telenoru kažu da je ideja bila da u tom prostoru omoguće da se interaktivnom komunikacijom korisnik edukuje, zabavi i isproba sve što ga zanima.
Hosting nove generacije
Kompanija EUnet ponudila je novu, superiornu hosting platformu koju je u celosti samostalno razvila, a koja se zasniva na konceptu serverskih klastera. Osim visokih performansi i brzog odziva, u EUnetu kažu da ovakva platforma garantuje da će korisničke prezentacije biti dostupne čak i u slučaju otkaza jednog servera u sistemu, pošto će njegovu funkciju transparentno preuzeti ostali serveri u klasteru. Sistem se bez prekida rada može neograničeno proširivati u skladu sa porastom broja korisnika ili povećanjem opterećenja. Korišćenje nove EUnet hosting platforme je besplatno tokom leta, sve do 1. septembra.
Veslanje uz koktel
AIMS Sales Academy, koju za Majkrosoft i najveće IT firme u Srbiji i regionu organizuje Tomato-Tomato Communications, organizovala je prošle nedelje diplomsko okupljanje četvrte generacije sadašnjih i budućih profesionalaca, menadžera i direktora prodaje. Srpski rečeno, u Veslačkom klubu Crvena zvezda na Adi Ciganliji prošle nedelje okupilo se dve-tri stotine od oko 1200 ljudi oba pola koji su do sada prošli kroz Sejls akademiju.
Uz tradicionalno obaranje ruku, ovog puta uživalo se i u veslanju – pravom, na vodi, a ne trenažeru – i koktelima. Ukratko, suvi klasik Mojito, neprevaziđena Chaipirinha i savršeno letnje osveženje, Mai Tai. Mojito je mešavina limete, smeđeg šećera, svežih listova nane i ruma, mrvljenog leda i malo sode. Chaipirinha je mešavina brazilske rakije cachace i limeta. Mai Tai je van ovog sveta – što mu ime i znači – kombinacija ruma, likera od kore pomorandže sirupa od badema, grenadina i soka od ananasa. A bilo je i još.
A. Ć.
Život
Splitski nedeljnik "Feral tribjun" je posle petnaest godina primoran da definitivno obustavi rad. U poslednjem, 1185. broju, objavljenom 15. juna, redakcija "Ferala" kao razlog za "gašenje" lista navodi finansijske teškoće, bojkot oglašivača i naprasno i jednostrano prekinute pregovore sa potencijalnim poslovnim partnerom, Europapress holdingom (EPH).
Kako se konstatuje u poslednjem broju, na medijskom tržištu Hrvatske za "Feral" više nema mesta, između ostalog i zbog toga što ni prema jednom drugom mediju oglašivači nisu postavili tako neprobojan "sanitarni kordon". U redakcijskom obraćanju čitaocima se ističe da za razliku od ostalih novina koje više od polovine svojih prihoda imaju od oglašavanja, "Feral" od svog pokretanja nema oglase, "jer je marketinška industrija (…) procenila da ga ne može disciplinovati, ni kontrolisati".
Isti tekst dovodi u pitanje i postojanje "uređivačke politike", kao autonomne činjenice, uz primedbu da se o uređivanju više "i ne raspravlja iz perspektive novinarskog zanata i kreacije", već da je ono puki proizvod "interesa vlasnika i njihovih partnera i sponzora, gde se – sada već bez ikakvog novinarskog otpora – interveniše na dnevnoj bazi".
Gostujući u Vestima B92, novinar, književnik i jedan od osnivača "Ferala", Boris Dežulović, rekao je da klasični, papirnati mediji odlaze u istoriju i da više neće biti političkih pritisaka u klasičnom smislu. "Novine će uređivati šefovi marketinga i to je ono s čime će se sad boriti slobodno novinarstvo", istakao je Dežulović.
Tokom decenije i po postojanja, "Feral" je pisao o temama o kojima su drugi mediji najčešće ćutali. Bio je jedini list na Balkanu koji je u vreme rata na tlu bivše Jugoslavije i posle njega kritikovao sve odreda – kako vlast i opoziciju u Hrvatskoj tako i političke faktore u drugim sredinama. Svojim pisanjem je pokrenuo sudske procese o zločinima nad Srbima, kao na primer u Osijeku gde se sada sudi Branimiru Glavašu, ali i o drugim temama koje su ostali mediji zaobilazili. Iako je nekoliko godina delimično finansiran i novcem međunarodne zajednice, to njegove novinare nije sprečilo da budu vrlo kritični prema njenim potezima, pogotovo prema politici SAD.
"Feral" je rođen kao podlistak splitske "Slobodne Dalmacije", lista koji je baš zahvaljujući njemu drastično povećao prodaju, pogotovo početkom 90-ih godina, kada je taj list imao kritički odnos prema Tuđmanovoj Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ) i previše vatrenom nacionalizmu.
J. Lazić
Beograd, 21. jun
Hram Svetog Save osvetljen je sa više od hiljadu reflektora i svetiljki.
Foto A. Andjić (Vreme)
Uvećana fotografija