Novogovor: Artefakt

Reč artefakt, od latinskog arte factum, veštački načinjeno, proizvod ljudske ruke, ovih dana ponovo je ušla u javni opticaj, da bi neugodno asocirala na reči kao što su ćud i zub vremena, nedostojni naslednici – i teturanje u krizi. Upotrebili su je članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja koji su podneli ostavku zbog nesporazuma s Ministarstvom kulture oko zamrznute rekonstrukcije muzejske zgrade, započete po programu vlade iz 2006. Oni su upozorili na to da 400.000 artefakata, kulturno blago, zapakovano za preseljenje, stoji u neuslovnoj zgradi već više od godinu dana, gde može biti oštećeno.

Muzeum serbski osnovan je 10. maja 1844, ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića (ministre treba podsećati na to u čijim stolicama sede).

Narodni muzej je od 1952. smešten je u zgradi koja je аrtefakt u kome se odslikava privredna istorija Srbije. Podignuta je 1903. za Upravu fondova, koja je osnovana u avgustu 1862, kada je tadašnji ministar finansija, uzor današnjih liberala, Kosta Cukić, sproveo odluku Svetoandrejske skupštine iz 1858, da država ustanovi jedan veliki kreditni zavod. Cilj je bio da se seljaci oslobode dugovanja zelenašima, ali to baš i ne uspeva. Od 8. jula 1898. ona postaje samostalna hipotekarna ustanova za čije uloge jamči država, a koja stiče međunarodnu reputaciju pa 1910. i 1911. dobija dva zajma u Francuskoj od po 30 miliona franaka, delimično datih državi na raspolaganje. Između 1900. do 1914. ona učestvuje u izgradnji železničke mreže u Srbiji. Nastavila je rad i po povlačenju srpske vojske na Krf, gde je 1916. isplaćivala štedne uloge, kao i otplate inostranim poveriocima. Štedne uloge ulagačima isplaćuje čak i 28. i 29. aprila 1941!

Naslednica te institucije bila je Investbanka, krahirala 1990–2000, ("stara devizna štednja"), pod stečajem od 2002. godine…

Milan Milošević

Zakon o diskriminaciji: Vraćeno u proceduru

U trenutku kada se ovaj broj "Vremena" već bude našao na kioscima, sudbina Predloga zakona o antidiskriminaciji će biti poznata. Vlada Srbije vratila je ovaj predlog u skupštinsku proceduru u četvrtak, 12. marta. Kako je medijima objasnio Marko Karadžić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, u predlogu antidiskriminacionog zakona ništa suštinski nije izmenjeno, već su samo data jezička pojašnjenja, odnosno uklonjene nedoumice i nepreciznosti.

Prethodno je Vlada Srbije na dan kada je ovaj zakon trebalo da bude izglasan, obavestila Narodnu skupštinu da se isti povlači iz procedure, pošto je Srpska pravoslavna crkva, uz saglasnost drugih crkava i verskih zajednica, uputila pismo s primedbama na predlog zakona, odnosno na njegove članove koji zabranjuju diskriminaciju po verskoj osnovi i diskriminaciju na osnovu rodnog identiteta i seksualne orijentacije.

Nakon što je razmotrila primedbe crkava, kojih je, umesto prvobitne dve bilo čak trinaest, Vlada je pristala na izmenu spornih članova, ali tako da se u zakonu ništa suštinski ne menja. Članu 18, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu verskih pripadnosti dodat je stav kojim se precizira se da se neće smatrati diskriminacijom postupanje sveštenika i verskih službenika koje je u skladu sa doktrinom, uverenjima ili ciljevima crkava i verskih zajednica registrovanih u skladu sa zakonom.

Iz člana 21 koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, izbrisan je stav 3 u kom je naglašeno da se ovaj član zakona odnosi i na slučajeve transseksualnosti. Međutim, u član 20 ubačen je novi stav kojim se zabranjuje javno ili prikriveno uskraćivanje pogodnosti u odnosu na pol ili zbog promene pola.

Odluku o vraćanju zakona u proceduru Vlada je donela jednoglasno, a sednici nije prisustvovao ministar vera Bogoljub Šijaković, čije ministarstvo nije dalo saglasnost za ovakav predlog zakona.

Iako nezadovoljni ovakvim ishodom događaja, predstavnici crkava i verskih zajednica koji su vladi dostavili svoje primedbe na zakon, imaće svoje zastupnike u parlamentu. U trenutku pisanja ovog teksta (utorak popodne) izvesno je da za zakon neće glasati opozicija, ali ni članica vladajuće koalicije – Jedinstvena Srbija.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić rekao je da će DSS uložiti amandmane i da neće glasati za zakon jer je "loš, neprecizno napisan čak i terminološki, ali i prepun grešaka negde formalnih, a negde suštinskih". "Mi ćemo intervenisati i u delu teksta u kome se krije opasnost da štiteći jedno pravo dođe do ugrožavanja drugih prava, što je prema sadašnjem predlogu moguće. To je zakon za koji mi ne možemo glasati, ali ćemo pokušati da ga amandmanima popravimo kako bi se izbegla katastrofa", rekao je Aligrudić za "Blic". Na konstataciju da se osnovne zamerke DSS-a poklapaju sa crkvenim, Aligrudić je odgovorio da DSS nije ispostava crkve, već da predstavlja građane, ali i da je dosta primedaba crkava ozbiljno i osnovano. Amandmane na predlog zakona najavile su i Srpska radikalna stranka i Nova Srbija, čiji su se predstavnici pohvalili da je samo sa njima "kontaktirala Crkva".

Iz Vlade Srbije najavljuju da zakon ima podršku u Skupštini jer se računa na podršku Liberalno demokratske partije. Funkcioneri Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić i Slavica Đukić-Dejanović ranije su najavili da će SPS podržati zakon.

U međuvremenu, pristigli su još neki glasovi koji ukazuju na to da vlast počinje da pokazuje više sluha i razumevanja za gej populaciju u Srbiji. Gostujući u emisiji "Utisak nedelje" na TVB92, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Marko Karadžić najavio je da će to ministarstvo podržati gej paradu u Beogradu, koja će najverovatnije biti održana ovog leta. On je rekao da Ustav Srbije svakom građaninu Srbije garantuje pravo na mirno okupljanje: "Niko nije postavljao pitanje niti ćete sada postaviti pitanje zašto su žene ili crnci izašli na ulicu – zato što su ih terali da budu na onim mestima gde ih belci ne vide, jer su ih terali da sede u kuhinjama, zato što su ih ugnjetavali."

Prema rečima Borisa Milićevića iz Gej strejt alijanse, najava državnog sekretara da će podržati ovogodišnju gej paradu u Beogradu je očekivana: "Ministarstvo od samog početka svog postojanja podržava LGBT populaciju. Nadamo se da je ova izjava i znak da je država odlučila da krene da se celim svojim aparatom bori protiv rasprostranjene homofobije u Srbiji."

J. Gligorijević

Godišnjica

U subotu 21. marta, navršava se četiri godine otkad je preminuo Stojan Cerović, komentator i jedan od osnivača nedeljnika "Vreme". Izbor njegovih tekstova objavljenih s početka devedesetih godina možete pročitati u posebnom internet izdanju.

Sudstvo: Slučaj slobodnog Bracanovića

Prijevremenu slobodu Milorada Bracanovića, nekadašnjeg zamjenika šefa BIA, Legijinog poslušnika kojemu je temeljem sudske odluke sljedovala dvogodišnja zatvorska kazna, zasad ispaštaju tek dosadašnji upravnik KPD Zabela kod Požarevca Dragoljub Brajović i načelnik službe za prevaspitanje Radojica Šutović. Njega je, zbog propusta u tom slučaju smijenila ministarka pravde Snežana Malović, koja je uz to inicirala i postupak za razrješenje troje sudaca Vrhovnog suda Srbije koji su odlučili o Bracanovićevom uvjetnom otpustu, zbog njihovog – kako je navela – nestručnog i nesavjesnog rada.

Podsjećanja radi: Bracanović, oficir za bezbjednost u Jedinici za specijalne operacije, koji je nakon oružane pobune "crvenih beretki" 2001. godine postavljen za zamjenika direktora BIA, presudom Specijalnog suda za borbu protiv organiziranog kriminala osuđen je na četiri godine zatvora zbog neprijavljivanja pripremanja krivičnog djela, ubojstva Ivana Stambolića i pokušaja atentata na Vuka Draškovića u Budvi, kao i za pomaganje učiniocima krivičnog djela. Zbog promjene Krivičnog zakona, ali i "lošeg zdravstvenog stanja", VSS mu je odrezao polovinu četverogodišnje zatvorske kazne.

U Zabelu je otišao 11. septembra 2007. godine, a kako mu se u dvogodišnju kaznu uračunavaju dani pritvora, redovna kazna mu je isticala 16. maja ove godine.

Bracanović je prvu molbu za uvjetni otpust uputio krajem septembra prošle godine. Tada se VSS složio s odbijajućim stavom Specijalnog suda, te je u obrazloženju odluke naveo da je prvostepeni sud pravilno zaključio da kod "Bracanovića još uvek nije postignuta svrha kažnjavanja", iako je proteklo vrijeme predviđeno Krivičnim zakonikom za puštanje na uslovni otpust.

Samo nekoliko mjeseci poslije toga, VSS donosi sasvim suprotan zaključak, usprkos stavu Specijalnog suda i v.d. republičkog tužioca Slobodana Radovanovića, te odlučuje da je "svrha kažnjavanja postignuta" i da Bracanovića treba pustiti na uvjetnu slobodu. Pritom se sudsko vijeće VSS-a poziva na to da je KPD Zabela predložio u svom izvještaju da se Bracanovićeva molba usvoji, iako – kako je to jasno saopćilo Ministarstvo pravde Srbije – u izvještaju o njegovom vladanju ne stoji prijedlog da se on pusti na uvjetni otpust. Slijede odluke ministarke pravde Snežane Malović o smjeni upravnika Dragoljuba Brajovića i Radojice Šutovića zbog "propusta u radu i neobaveštavanja nadležnih", kao i zbog toga što su se "nemarno odnosili prilikom sastavljanja izveštaja o vladanju Bracanovića", s obzirom na to da je riječ o "licu koje je osuđeno za krivično delo organizovanog kriminala".

Od prozvanih sudaca VSS-a, međutim, još nismo čuli objašnjenje zašto su ignorirali negativan stav nadležnog suda i tužilaštva o puštanju Bracanovića na slobodu, niti koje im je to proviđenje javilo da je to ideja nadležnih u KPD-u Zabela. Nisu nam objasnili niti svoju silnu ažurnost u slučaju Bracanovića: njegov je predmet primljen u sud 3. marta, a odluka je bila gotova već idućega dana, a u toj su žurbi o njoj "zaboravili" obavijestiti čak i tad još aktualnu predsjednicu suda Vidu Petrović-Škero.

I ona je zatražila od Nadzornog odbora preispitivanje rada troje sudaca u "slučaju Bracanović", nadovezujući se tako na inicijativu ministarke Malović. Procedura kaže da, ukoliko Nadzorni odbor prihvati inicijative ministarke pravde i donedavne predsjednice VSS-a, on pokreće postupak za razrješenje sudaca pred Visokim personalnim vijećem VSS-a, koje odluku donosi većinom glasova. To, međutim, nije i kraj, jer suce razrješava Skupština Srbije; znajući koliko je svojim neradom i sama doprinijela teškom stanju u sudstvu i ova bi priča mogla završiti kao još jedna "španjolska sapunica", tako da bi za Bracanovićevu slobodu mogli ispaštati tek bivši upravnik Zabele i njen bivši glavni odgojitelj.

T. Tagirov

Informacione tehnologije: Smena generacija

Priprema i pojavljivanje svakog novog Majkrosoftovog operativnog sistema (OS) izaziva pravu buru i zamah na IT sceni: proizvodi se napredniji hardver, usklađuje se softver, a kad se operativni sistem konačno pojavi u radnjama – drastično skače prodaja računara. To, naravno, nije sve što se događa. Instalacija operativnog sistema često izaziva teške glavobolje kod korisnika – što privatnih, što poslovnih. Jednostavno, nekad ne ide sve glatko, a uz to, instalacija svakog novog Majkrosoftovog OS-a je zahtevala ispunjavanje nekih tehničkih uslova kao što su brzina procesora i količina memorije kompjutera. Poslednji OS, Windows Vista, koji se pojavio u januaru 2007. godine je u tome prednjačio, zahtevajući naprednije hardverske komponente kakve većina kompjutera u Srbiji nije imala.

Sledeći Windows 7, međutim, trebalo bi da se u prodaji pojavi do kraja godine. Za razliku od još aktuelne Viste, koja je besomučno kritikovana, novi OS, odnosno njegova beta verzija koju su testirali korisnici širom planete, već je pokupila simpatije. Kažu da je stabilnija, živahnija i brža, i da je, iako podseća na Vistu, lišena nekih stvari koje su usporavale njen rad i nervirale korisnike.

Gostovanje Majkla Hartmana, direktora Majkrosoftovog biznis i marketing sektora za centralnu i istočnu Evropu, na konferenciji lista "Danas" pod nazivom "Internet ekonomija", održane u ponedeljak 16. marta u Beogradu, bilo je prilika da saznamo nove detalje vezane za Windows 7, koji, kako ističe Hartman, korisnicima donosi mnogo poboljšanja u odnosu na Vistu. "Biće lako migrirati sa Viste na Windows 7, jer je on kompatibilan sa svime što je radilo na Visti", kaže Hartman, i dodaje da su najvažniji napredak znatno bolje performanse sistema i optimizovano korišćenje memorije. Osim toga, tvrdi, hardverski zahtevi su manji u odnosu na Vistu, a značajno je povećana bezbednost sistema.

Dizajn beta verzije Windowsa 7 Ultimate, koja je puštena u javnost, veoma podseća na Vistu, ali je primetno brža od nje. Za početak, "ukinut" je sajdbar – polje na desktopu na kojem se nalaze gedžeti kao što su časovnik, vremenska prognoza, kalendar… koji je i bio jedan od razloga za sporo podizanje sistema. Problem je rešen tako što se u Windowsu 7 sajdbar ne vidi, a isti ovi gedžeti se mogu postaviti bilo gde na desktopu i u mnogo većem broju nego kod Viste. Još nekoliko promena napravljeno je na desktopu i u start meniju, a uz ovaj OS stiglo je i nekoliko novih aplikacija kao što je Action Center, u kom se podešavaju brojne sigurnosne funkcije. U isto vreme, izbačen je takozvani User Account Control, koji se aktivirao prilikom pokretanja bilo koje akcije koja bi na neki način mogla da ugrozi sistem. User Account Control je funkcionisao tako što zatamni ceo ekran i ne dozvoljava korisniku bilo šta da radi osim da odgovori na pitanje da li je siguran da želi da uradi to što je započeo, što verovatno nije nerviralo samo apsolutne početnike u radu sa računarom.

U novi Windows ugrađeni su alati i opcije za upravljanje preko ekrana osetljivog na dodir, kao i za prepoznavanje rukopisa koji su razvijani u Majkrosoftovom razvojnom centru u Beogradu. Takođe, sa Windowsom 7 stigao je i novi Internet Explorer 8, koji je značajno ispravljan u odnosu na prethodnu verziju, ali i dalje po mnogim kriterijumima zaostaje u odnosu na Firefox ili Opera brauzere. Kako je objasnio Majkl Hartman, u Majkrosoftu su izračunali da je više od 90 odsto stvari koje radimo u Internet Exploreru vezano za navigaciju, i zato su se potrudili da je pojednostave.

Beta verzija Windowsa 7 zvanično je ponuđena na testiranje početkom decembra prošle godine. Time je već prekršeno nepisano Majkrosoftovo pravilo da novi OS objavljuju svakih pet godina, pošto je od Viste do ove beta verzije prošlo je manje od dve godine. Najglasnija teorija kaže da je Vista prilično loše prihvaćena među korisnicima, i da se Majkrosoft sa tim pomirio i – bacio na posao.

Marija Vidić

Broj nedelje

Više od 30 odsto poreskih obveznika koji bi trebalo da izdaju fiskalne račune to ne čine. Prema podacima koje je izneo direktor Poreske uprave Srbije Dragutin Radosavljević, u vanrednoj kontroli sprovedenoj prošlog vikenda, od 234 obveznika, fiskalni račun ne izdaje 76. Vlada Srbije 13. marta donela je uredbu kojom je predviđeno da još 13 delatnosti bude obuhvaćeno obaveznom fiskalizacijom, a nova proširenja ovog spiska delatnosti planirana su za jun ove i januar i mart sledeće godine.