Avio–saobraćaj: Sa e–kartom i po magli

Avio-kompanije su najavile da će od 12. do 26. maja, kada se očekuje dolazak i odlazak najvećeg broja putnika u vezi sa održavanjem Eurosonga, u redovnim terminima slati avione većeg kapaciteta, a očekuje se i znatno više vanrednih letova. Tokom te dve sedmice predviđeno je da će Aerodrom "Nikola Tesla" uslužiti ukupno oko 110.000 putnika, a najveći broj putnika očekuje se 25. i 26. maja, kada će učesnici i posetioci Eurosonga napuštati Beograd. Inače, direktor aerodroma Bojan Krišto obećao je u "Politici" da će "u septembru, najkasnije u oktobru" beogradska vazdušna luka dobiti tzv. kategorizaciju 3b čime će biti omogućeno sletanje i poletanje vazduhoplova u uslovima veoma slabe vidljivosti (što će reći, i guste magle), odnosno "u 99 odsto vremena". Oprema je, kaže direktor, instalirana, vrši se obuka osoblja i čeka odobrenje Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

Druga važna vest je da je srpska nacionalna avio-kompanija, Jat ervejz, omogućila svojim putnicima da od 10. maja i rezervišu i kupe elektronsku avio-kartu od svoje kuće ili sa posla, bez odlaska na prodajno mesto – u poslovnicu kompanije ili turističku agenciju. Podrazumeva se, posredstvom interneta i e–bankinga. Ova nova usluga se realizuje u skladu sa planom IATA (Međunarodnog udruženja avio-kompanija, čiji je Jat ervejz član) kojim je predviđeno da do početka juna ove godine avio-kompanije u potpunosti izbace "papirnate karte" iz upotrebe i da tako uštede i do tri milijarde evra godišnje. Implementacija ovog projekta počela je prošle godine kada je Jat ervejz omogućio rezervaciju karata "preko žice". Ipak, po kartu je trebalo otići lično i preuzeti je u materijalnom obliku, što je prilično razočaralo putnike, prvenstveno one koji često koriste usluge avio-prevoza, i naviknuti su na uveliko zastupljenu "elektronifikaciju" procesa rezervacije i kupovine karata, a sve češće i samog prijavljivanja na let (check–in). Početkom maja, što zbog već pomenute preporuke IATA, što zbog, kako u Jat ervejzu ističu, "podizanja kvaliteta usluge, uz racionalizaciju poslovanja" i u cilju ostvarenja "jednog od strateških ciljeva – povratka na poziciju regionalnog lidera u vazdušnom saobraćaju", nacionalna avio-kompanija omogućila je svojim klijentima i plaćanje rezervisane karte "iz fotelje", upotrebom kreditnih kartica Visa i MasterCard (za sada nije moguće debitnim) uz primenu tzv. spoljnog plaćanja (extrnal payment) u saradnji sa Banca Intesa i MASSVision. Nepunu nedelju dana po uvođenju e-naplate, oko 70 putnika dnevno kupovalo je karte posredstvom interneta. Elektronsku kartu je moguće kupiti i na prodajnim mestima – putnik u tom slučaju ide kući praznih ruku ali je upisan u bazu podataka i prilikom prijavljivanja na let mora pokazati pasoš, kao potvrdu o svom identitetu i kupljenoj karti. Prema podacima IATA, troškovi obrade i izdavanja e-karte su čak deset puta niži od konvencionalne, papirne, i koštaju oko jedan američki dolar po karti.

I. Salinger

Valjevski "Pečat": Kad urednica sitno piše

Branko Vićentijević Džane, urednik valjevske revije "Kolubara" – koja je jedan od osnivača Lokal presa, asocijacije nezavisnih pisanih medija – i dugogodišnji dopisnik Bete iz Valjeva, novinar. To bi za pristojnu novinarsku biografiju bilo dosta. Da se doda, dugogodišnji novinar i urednik Radio Valjeva, dopisnik One "Borbe", "Danasa"… Preko te biografije da se kaže, da je čovek Novinar, i to pravi, biće onovremenski, pravi profesionalac stalno u gardu sproću onih koji su uzaptili Valjevo i Srbiju. Novinar kome je profesija život. Kao takav, poznato, bez sinekura, tantijema i ostalih dodataka. Istina nije ni, što se kaže, postrad’o, ako se u to ne računaju sitne pakosti i prozivanja niščih. A onda se Džanu Vićentijeviću dogodilo Reagovanje, i to ne od te vlasti, čija Dostignuća redovno beleži, no od tzv. kolega. Šta bilo, napis’o Džane u reviji "Kolubara" da je novopokrenuti nedeljnik "Pečat", posle jednonedeljne pauze u izlaženju, promenio štampariju, te da mu je tiraž toliki i toliki. Nije napis’o da se u tom "Pečatu", koji čine oni koji su godinu dana štrajkbreherisali u valjevskom "Napredu", ništa ne zna, za čije pare, za koje socijaliste, za koje Slučajeve, i sve to, sem da ga mrče i prče zbrda-zdola "Ugledni novinari". Onda Džanu stig’o brzi odgovor, iliti svojevrsna naplata, jerbo je, kako se dalo pročitati, mnoge zadužio, to lično od Željke Milićević za koju u te novine piše da direktor zarez glavni i odgovorni urednik. Željka se potpisala pod takoreći kolumnu "Reč urednika". Nadnaslov, i doslovno, veli – Uz tekst u reviji "Kolubara" crtica Jer mi se tako može tri tačke. Šta veli direktor zarez glavni i odgovorni urednik, da Branko Vićentijević Džane načisto prop’o, aludirajući i na ozbiljnu bolest Vićentijavića, a što se tiče tiraža "Pečata", ima žrtvuje finansije, plati avansno, štampa, i to besplatno i u 8000 primeraka, čitulju Vićentijeviću. A na kraju te klovnuve, viđe Jer mi se tako može nadahnuća, završno piše, Vidimo se u čitulji. Malo je reći da je iole ozbiljan čovek bio zaprepašćen, reagovali takoreći svi novinari Valjeva, reagov’o NUNS, reagovali drugi koji bili iznenađeni, zaboga, otkud među novinarima takve reči. Kako ne bi bilo i toga, kad u zemlji Srbiji, poznatoj po te medijske slobode, možeš budeš, za svoje pare, za bilo čije pare, Jer mi se tako može, ako nemaš pare se proglasiš, te postave, opet budeš Jer mi se tako može, i onda pišeš što nemoš’ ni po plotu.

D. Todorović

Prirodna dobra: Protivpožarna akcija

Kako bi se nacionalni parkovi i drugi rezervati u Srbiji zaštitili od požara, Vojska Srbije je prošle nedelje staraocima prirodnih dobara predala dvanaest svojih vozila. U kasarni u Topčideru vozila je preuzelo Ministarstvo zaštite životne sredine i predalo ih JP-u Nacionalni parkovi i JP-u Srbija šume. Sada će vatrogasne službe koje su formirane u ovim javnim preduzećima raspolagati sa pet cisterni, pet kamiona i dve kampanjole koje su iz vojne službe prešle u ekološku. "Omogućili smo da se adekvatno i pravovremeno reaguje u slučaju izbijanja požara u zaštićenim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima", kaže ministar zaštite životne sredine Saša Dragin. Ova akcija je deo pokušaja da se unapredi sistem reagovanja u vanrednim situacijama. Veliki prošlogodišnji letnji požari pokazali su da se o takvim nesrećama mora razmišljati unapred. Zbog velike neopremljenosti vatrogasnih službi i drugih nadležnih organa, njihov ukupan trud i požrtvovanje pojedinaca na terenu nisu bili dovoljni da se spasu ogromne šumske površine koje je požar zahvatio. Čitav slučaj je, kako su vatre izbijale na raznim mestima i sve više izmicale kontroli, počeo da se pretvara u nacionalnu tragediju i dospeo je u žižu javnosti, da bi se požari zaustavili tek uz međunarodnu podršku. Pored ekonomskih gubitaka, požari takvih razmera predstavljaju ekološku nesreću jer uništavaju živi svet, razaraju ekosisteme, a teren najčešće ostaje sasvim nepošumljen. U samim nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima, tokom prošlog leta požarima je zahvaćena površina od čak 3177,66 hektara. Šteta koja je pritom nastala je ogromna, a stradala su i područja za koja u Ministarstvu kažu da su "relikti naše zemlje". Kako bi se umanjila šteta pričinjena prirodnom okruženju, odlučeno je da se pošume ove takozvane opožarene površine. Ministarstvo zaštite životne sredine izdvojilo je za pošumljavanje tih opožarenih područja sumu od 46,5 miliona dinara.

S. Bubnjević

Istraživanje: Najpoželjnije srednje škole

Prema najnovijoj analizi Ministarstva prosvete na rang-listi sto najpoželjnijih srednjih škola preovlađuju medicinske, ekonomske, trgovinske, turističke, pravno-birotehničke škole i gimnazije. Analiza prošlogodišnjeg upisa i poređenje sa prethodnim godinama pokazali su da je na listi od 100 najatraktivnijih škola čak 30 medicinskih, 47 škola je sa spiska ekonomskih, trgovinskih, turističkih, ugostiteljskih i pravno-birotehničkih škola, 13 gimnazija i deset drugih vaspitno-obrazovnih ustanova. U samom vrhu su beogradske Farmaceutsko-fizioterapeutska, Vazduhoplovno-tehnička, Škola za negu lepote, Srednja tehnička PTT škola i Zubotehnička škola. Pet tehničkih škola dobilo je epitet najatraktivnijih, ali se one nalaze na začelju rang-liste, pa je tako Tehnička škola u Negotinu na 85. mestu, a pančevačka Tehnička škola "23. maj" je na 98. poziciji.

Najbolje plasirana gimnazija na spisku od 100 "naj" škola u Srbiji je Prva beogradska gimnazija koja se nalazi na 31. mestu, a posle nje je Peta beogradska gimnazija koja je zauzela 59. poziciju. Analiza je pokazala da se kandidati teško odlučuju za škole hemijsko-tehnološke, kožarsko-tekstilne, poljoprivredne i brodarske struke zbog niskih zarada u tim delatnostima i malih šansi za zaposlenje.

J. G.

Beogradski Sajam tehnike: Dah Hanovera i Vegasa

U Beogradu je u ponedeljak otvoren Sajam tehnike i tehničkih dostignuća, koji je ove godine pomalo počeo da liči na velike svetske sajmove, bar sudeći prema brojnim eksponatima koji su tu više da bi zabavili i privukli pažnju posetilaca nego što se nutkaju kupcima. Dakle, ima i šporeta, daljinskih upravljača i miksera, ali i industrijskih robota koji su posetiocima – uglavnom muškarcima – bili najzanimljiviji. "Svake godine na sajmu vidimo i prepoznamo nešto novo, za šta do sada nismo verovali da ćemo ikada videti u Beogradu. Sajam tehnike pokazatelj je stalne želje čovečanstva da napreduje i proizvodi kvalitetnije i više", izjavio je na svečanom otvaranju v.d. direktora Beogradskog sajma Anđelko Tripković. Glavne teme 52. Sajma tehnike, kako je najavljeno, biće internet, elektroenergetika, obnovljivi izvori i štednja energije, bežične komunikacije, automatizacija i roboti. Kako je bliže objasnio Trpković, "ovogodišnji sajam predstaviće i koncept kompjuterizovanih, fleksibilnih fabrika kompetentnih da se integrišu u savremeno globalno proizvodno i poslovno okruženje. ‘Integra’ – kompjuterski integrisana fabrika, favorit ovogodišnjeg sajma, predstavlja punu kompjutersku integraciju i automatizaciju svih procesa proizvodnje." Takođe, brojni izlagači predstavili su najrazličitije novitete koji doprinose štednji i korišćenju obnovljivih izvora energije i zaštiti životne sredine, iz oblasti klimatizacije, grejanja i hlađenja, tako da su predstavljeni i štedljivi transformatori, i peći na biogoriva. Najviše pažnje izgleda da je privukao robot koji je točio pivo za šankom. U ICM elektroniksu kažu da takav robot – koji može da se programira za obavljanje najrazličitijih poslova, od pakovanja i farbanja do opsluživanja – može da košta od 25.000 do 100.000 evra. Osim poznatih domaćih i svetskih firmi kao što su Hitachi, Honda, Integra, Gorenje, ICM Electronics, biće održani i grupni nastupi Češke, Mađarske, Rusije, Slovačke i Hrvatske. Pod sloganom "Uključujući se u nove tehnologije", na Sajmu se do petka 16. maja predstavlja oko 1000 izlagača iz 29 zemalja. Beogradski sajam će eksponatima koji predstavljaju vrhunska tehnološka dostignuća dodeliti nagradu "Korak u budućnost".

M. V.

Obrazovanje

Od oko 7,5 miliona građana Srbije, ne računajući Kosovo, više od 1,2 miliona nema osnovno obrazovanje, a 3,5 odsto stanovništva je potpuno nepismeno, objavljeno je u poslednjem broju časopisa "Biznis i finansije". Prema podacima Zavoda za statistiku, više od 227.000 žitelja Srbije potpisuje se palcem, 126.127 građana Srbije završilo je od jednog do tri razreda škole, dok 898.847 stanovnika ima između četiri i sedam razreda osnovne škole. Rezultati testova čitanja u Srbiji pokazali su da je 40 odsto onih koji se izjasne kao pismeni, u stvari, nepismeno, dok je na testu pisanja taj procenat još veći. Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se za poslednjih 15 godina smanjio broj visokoobrazovanih – danas sedam odsto građana ima fakultetsku diplomu.

Novi "narodni auto"

Udruženi proizvođači automobila Reno-Nisan i indijska kompanija Badžaj auto u ponedeljak 12. maja saopštili su da će osnovati zajedničko preduzeće za razvoj jeftinog automobila čija bi se cena u prodaji kretala oko 2500 dolara. Novi automobil proizvodiće se pod oznakom ULC i biće namenjen pre svega indijskom tržištu koje ima jednu od najviših stopa rasta. Planirani kapaciteti u prvoj godini proizvodnje su oko 400.000 vozila, a prodaja bi trebalo da krene početkom 2011. godine u Indiji, a kasnije i na drugim tržištima. Prošle godine u Indiji je predstavljen i minijaturni automobil "nano", kompanije Tata motors, čija je cena takođe 2500 dolara.

Peta stanica

Prošle nedelje je postavljena i peta državna automatska merna stanica za kvalitet vazduha (AMS). Ova stanica je podignuta u Beočinu i opremljena automatskim analizatorima koji će na svakih deset minuta, u realnom vremenu, slati podatke o koncetracijama hemijski aktivnih supstanci i meteorološkim uslovima u atmosferi. Ovi podaci se prikupljaju u centralnoj bazi podataka u Agenciji za zaštitu životne sredine. Pored beočinske stanice, u Srbiji su već postavljene i četiri stanice u Boru i Smederevu i one su u istom sistemu monitoringa. U toku je instalacija još jedne automatske stanice u Beogradu.

Reciklažni centar

U Leskovcu su započeli radovi na izgradnji regionalnog reciklažnog centra "Željkovac". Kad za godinu dana bude otvoren, centar će prikupljati i obrađivati otpad iz svih šest opština Jablaničkog okruga. Kako kažu u Ministarstvu zaštite životne sredine, planira se izgradnja još 26 ovakvih regionalnih reciklažnih centara, što će "otvoriti potpuno novu granu ekonomije koja se bavi reciklažom".

Osuđen

Prvi opštinski sud u Beogradu osudio je zbog klevete direktora Centra za proučavanje alternativa Milana Nikolića na 200.000 dinara po tužbi bivšeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Popovića. Advokatska kancelarija "Pavićević" saopštila je da je Nikolić osuđen zbog toga što je u maju 2004. godine izjavio da ima ozbiljnih indicija da su prijatelji premijera Zorana Đinđića – Vladimir Popović i Čedomir Jovanović – upleteni u njegovo ubistvo. Dodaje se da je presuda doneta sedam dana pre nego što je nastupila apsolutna zastarelost u tom predmetu, kao i da se Nikolić i njegov advokat Božo Prelević nisu pojavili na glavnom pretresu tokom istrage 14 puta.

Broj nedelje

Istraživanje kompanije Tefal pokazalo je da žena u životu ispegla čak 346 kilometara posteljine i veša, dok muškarac ne stigne ni do polovine te brojke. Podaci studije pokazuju da žene godišnje peglu drže u ruci oko 48 sati, dok muškarci to rade nešto manje od 20 sati. U istraživanju je učestvovalo 3500 odraslih osoba, a pokazalo se da 45 odsto muškaraca izbegava peglanje na sve moguće načine, dok čak četvrtini odeću i dalje peglaju majke iako su oženjeni. Rezultati istraživanja pokazuju da je najbolje vreme za peglanje oko 15 časova.

Udruženje mladoženja

U Sjenici je osnovano Udruženje staroraških mladoženja, čiji su članovi mladoženje iz Raške oblasti i njihove supruge, rodom iz Albanije, a koje će raditi i na sklapanju novih brakova. Udruženje je osnovano s ciljem da prati i unapređuje odnose u postojećim bračnim zajednicama i doprinosi stvaranju novih brakova, što se odražava i u Statutu tog udruženja koji se može preuzeti sa internet prezentacije na adresi: www.stararaska.org. Udruženje je osnovano 30. aprila, čime je realizovana odluka Upravnog odbora humanitarne organizacije "Stara Raška". Pripremu i organizaciju osnivanja Udruženja vodila je sjenička ispostava humanitarne organizacije "Stara Raška", koja je i obezbedila sredstva za osnivanje.

Dan za lidere

U banji Junaković kod Apatina, 17. maja se održava Dan razvoja lidera, u organizaciji AIESEC-a.

Dan razvoja lidera je celodnevni događaj koji će se po prvi put kod nas održati u okviru 91. Nacionalne konferencije AIESEC-a Srbije. Tokom ovog dana, po osam top menadžera iz kompanija Coca-Cola Hellenic i Telenor, održaće niz treninga i radionica za preko 150 prisutnih članova AIESEC-a Srbije, kao i za goste iz drugih zemalja gde AIESEC postoji. Svi delegati biće podeljeni u osam grupa koje će voditi po jedan menadžer iz Coca-Cola Hellenica i Telenora i na taj način zajedničkim snagama prenositi svoja znanja i iskustva mladim ljudima i budućim liderima.

Praško proleće

U sredu su ambasade Češke i Slovačke u Beogradu zajedno obeležile četrdeset godina od početka antisovjetske pobune u Čehoslovačkoj, što je bila prilika da se na organizaciji iste proslave ujedine dva naroda koji već skoro dve decenije žive u razdvojenim državama. Godišnjica Praškog proleća 1968/69. proslavljena je u Centru lepih umetnosti Guarnerius, gde je otvorena izložba fotografija.

Život

U Varšavi je, posle teške bolesti, u 98. godini preminula Irena Sandler, žena koja je tokom Drugog svetskog rata postala simbol pomoći Jevrejima i od sigurne smrti spasla najmanje 2500 dece iz Varšavskog geta. U okupiranoj Poljskoj, u kojoj su nacisti, za razliku od ostalih okupiranih zemalja, svaku pomoć i sakrivanje Jevreja kažnjavali smrću, Irena Sandler je vodila dečju sekciju poljske ilegalne organizacije za pomoć Jevrejima – Žegota. Kada su nacisti pre 65 godina odlučili da potpuno likvidiraju sve Jevreje u Varšavi i deportuju ih iz geta u gasne komore Aušvica i drugih logora na teritoriji okupirane Poljske, Žegota je ubrzala akciju ne bi li spasla što više jevrejskih mališana. Prerušena u bolničarku, Irena Sandler je u lažnim kolima hitne pomoći ulazila u geto, davala deci sredstva za uspavljivanje i švercovala ih kroz nemačke patrole kao decu koja su navodno preminula od tifusa i drugih bolesti u getu. Spasenoj jevrejskoj deci Žegota je pomoću falsifikovanih isprava koje su potvrđivale da je reč o malim Poljacima nalazila utočište u poljskim porodicama, sirotištima i katoličkim manastirima. Pravi podaci o deci sakriveni su da bi posle rata deca mogla saznati pravi identitet. Hrabru Poljakinju, po profesiji socijalnu radnicu, uhapsio je Gestapo 1943. godine i osuđena je na smrt, ali je Žegota uspela da podmiti stražare i izvuče je iz zatvora. Ni boravak u zatvoru ni mučenje nisu je sprečili da nastavi akciju spasavanja dece iz Varšavskog geta. I posle rata Irena Sandler je nastavila da pomaže onima kojima je pomoć bila najpotrebnija – siročićima, starima i ženama s margina društva. Pored najviših poljskih odlikovanja, ona je, zahvaljujući inicijativi jevrejske dece koja su preživela holokaust, ponela i izraelsko priznanje Pravedni među narodima sveta. Od 1999. godine, na predlog američkih Jevreja koji je podržala i Poljska, Irena Sandler je bila kandidat za Nobelovu nagradu za mir.