Nedelja

Međuvreme

Rim: A šta sad?

U Rimu je 10. marta održana konferencija "Kosovo: proglašenje nezavisnosti koje je podelilo svet. A šta sad?", koju je organizovala Fondacija "Vili Brant". Tokom višesatne rasprave, učesnici su se bavili zakonskom osnovom za proglašenje nezavisnosti Kosova, ponašanjem Evropske unije, odnosom međunarodnih snaga u kontekstu Kosova, kao i mogućim posledicama priznavanja Kosova i opasnosti od dezintegracije nekih evropskih država.

Nekadašnji italijanski ministar spoljnih poslova Đani de Mikelis je, kao moderator konferencije, istakao da "nema povratka u prošlost", da bi "Evropska unija morala da izbegne greške iz prošlosti", ali i da je nemoguće uspostaviti "globalnu vladavinu prava": po De Mikelisovim rečima, neke situacije same po sebi predstavljaju izuzetke i specifične slučajeve. S druge strane, profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Ivo Visković ocenio je da samoproglašenje Kosova nije zasnovano na međunarodnom pravu i da je, prihvatajući zatečeno stanje, "međunarodna zajednica dala prednost legitimnosti, a ne legalnosti": "Ako želite da osigurate stabilnost, ne možete davati prednost principu legitimnosti", rekao je Visković, ističući takođe da "nema nikoga ko nije svestan da Srbija više neće vladati Kosovom", ali da to "nije stvar vladanja, već teritorijalnog integriteta".

Predsednik Komisije za spoljne poslove italijanskog parlamenta Umberto Ranjeri ocenio je da je bilo dosta improvizacija u ponašanju Evropske unije i da ona trpi pritisak zbog ponašanja Sjedinjenih Američkih Država. On je još rekao i da je na primeru Kosova postao očigledan sukob Rusije "koja podržava Srbiju" i SAD "koje su u nekoliko prilika podržale Albance". Na ulogu Rusije osvrnuo se i bivši jugoslovenski ambasador u Rimu Miodrag Lekić koji smatra da je "sve ovo poklon Rusiji koja je sada postala glavni igrač u regionu".

Profesorka Filozofskog fakulteta u Skoplju Biljana Vankovska istakla je da Kosovo nije regionalni, već međunarodni problem koji je pokazao da postoje "globalno licemerje" i "dupli standardi". Vankovska je, predviđajući dalje dezintegracije u regionu ocenila da je "Milošević zapravo pobedio, jer na Balkanu danas vladaju etničke države".

Neku vrstu insajderskog pogleda na problem izneli su Oliver Ivanović i Azem Vlasi. Ističući da je EU po pitanju Kosova pokazala veliko nestrpljenje jer se "plašila talasa izbeglica", Ivanović se ipak fokusirao na položaj Srba: "Potrebno je pomirenje, ali ne vidim kako je to moguće kada i ne razgovaramo. To će nas još više razdvojiti. Pozicija po kojoj ‘mi nećemo ništa s njima’ loša je pre svega za Srbe." On je izrazio nadu u to da će nova srpska vlada imati ozbiljniju strategiju za Kosovo, ali i istakao da je "glavna greška u tome što Evropska unija nije "odjednom integrisala čitav taj deo Balkana". Za razliku od njega, Azem Vlasi ocenio je da je "od proglašenja nezavisnosti Kosovo potpuno stabilna zemlja", a da je "jedino što Srbija zna o Kosovu, to da ne zna šta će s Kosovom i da je protiv njegove nezavisnosti".

Slične stavove izneo je i Albert Rakipi, direktor Albanskog instituta: uz ocenu da proglašenje nezavisnosti neće izazvati probleme u međudržavnim odnosima, on je istakao da su Kosovo "priznali ključni igrači" i da se tome protivi jedino Rusija. Veliki deo njegovog izlaganja ipak je bio posvećen situaciji u Srbiji: "Brisel je uplašen, ali ako 51 odsto ljudi u Srbiji podržava radikale, koja je svrha da se sprečava njihov dolazak na vlast? Srbija je podeljena po pitanju budućnosti", smatra Rakipi.

Pored analize ostalih tema, kojima su se bavili drugi učesnici rimske konferencije, nekadašnji komandant KFOR-a Fabio Mini skrenuo je pažnju na jedan zanimljiv detalj: "Na Kosovu su stalno isti političari, ne samo domaći već i strani. Isti oni koji su stvorili probleme, danas kao treba da ih reše."

Kad se ima u vidu trenutna situacija kako na Kosovu tako i u "užoj" Srbiji, čini se da je Mini "na dobrom tragu". Ali, kao što se u nazivu konferencije navodi – a šta sad?

T.S.


Istraživanje: Bolno, ali realno

Prvo istraživanje javnog mnjenja o LGBT populaciji (lezbijke, gej, biseksualne i transseksualne osobe) pod nazivom "Predrasude na videlo – homofobija u Srbiji", sproveo je u februaru i martu ove godine CeSID (Centar za slobodne izbore i demokratiju). Istraživanje je rađeno za potrebe Gej strejt alijanse, a prezentovano je na konferenciji održanoj 11. aprila 2008. u Medija centru u Beogradu.

Izvršni direktor CeSID-a Zoran Lučić istakao je da je istraživanje pokazalo da je Srbija konzervativno i tradicionalno društvo, u kome većina građana ima negativan odnos prema homoseksualcima, a Boris Milićević, predsednik Gej strejt alijanse, da su rezultati "bolni, ali realni".

Istraživač CeSID-a Đorđe Vuković naveo je neke od podataka koji to ilustruju. Čak 70 odsto ispitanika ne bi želelo da ima srodstvo sa osobom istopolne seksualne orijentacije, 47 odsto ne bi takvu osobu želelo za kolegu, 56 odsto za šefa. "Svega 38 odsto ispitanika smatra da su homoseksualci ‘ljudi kao i svi mi’, tek svaka deseta osoba ima uglavnom pozitivan stav, a samo jedan odsto ispitanika ima izrazito pozitivan stav prema homoseksualnosti", istakao je Vuković.

U izveštaju se kaže i da potencijalni izvori nasilja prema homoseksualcima nisu posebno istraživani, ali da mogu biti posredno tumačeni na osnovu drugih nalaza. "Može se zaključiti da društvo u kome preovlađuje veoma negativan stav prema homoseksualnosti, a postoji visok nivo tradicionalizma, autoritarnosti i nacionalizma, predstavlja plodno tle za agresivno ponašanje. Manjinske grupe prema kojima postoji negativan odnos idealne su za kanalisanje nagomilane negativne energije u socijalnom miljeu u kome živimo."

Što se tiče odnosa političkih partija prema homoseksualnosti, istraživanje je pokazalo da 94 odsto ispitanika koji su pripadnici SPS-a ima negativan odnos prema homoseksualnosti. Iza njih su pripadnici Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije sa 81, odnosno 72 odsto. Taj procenat je 55 odsto među pripadnicima stranke G17 plus, a 47 odsto kod pripadnika Demokratske stranke. Jedino je kod pristalica LDP-a procenat onih koji imaju pozitivan odnos (38 odsto) veći od procenta onih koji imaju negativan odnos (28 odsto).

Interesantno je i da u kategoriji onih koji imaju pozitivan stav prema homoseksualnosti ne postoji nijedan ispitanik koji je rekao da je nezadovoljan svojim životom, dok su oni koji su svojim životom nezadovoljni uglavnom koncentrisani među onima koji prema homoseksualnosti imaju negativan i vrlo negativan stav.

Momir Turudić


Novi evropski pesnici

Ovih dana do osmoro srpskih pesnika stigla je knjiga tek objavljena u Americi. To je antologija pod nazivom Novi evropski pesnici, u kojoj su sa po jednom pesmom zastupljeni autori rođeni nakon 1945. a do sedamdesetih godina 20. veka: Radmila Lazić, Novica Tadić, Milan Đorđević, Zvonko Karanović, Dragan Jovanović Danilov, Marija Knežević, Ana Ristović i Saša Jelenković. Američki priređivači ovog izbora – Vejn Miler i Kevin Prufer, bili su zainteresovani da nastave kontinuitet puta evropske poezije do američke publike, saznajemo u uvodu, ali i da je u pitanju jedno novo sagledavanje poezije u novim istorijskim i kulturološkim prilikama.

Jedan od srpskih autora čija je pesma Tvrđava u antologiji – Saša Jelenković, smatra da su priređivači u izboru zemalja uvažili jedan kontekst Evrope iz tridesetih godina prošlog veka, a njegov tvorac je mistik i pesnik Dimitrij Mitrinović. "Takva Evropa je predstavljena ovde, dakle od čitavog niza entiteta – kulturoloških, političkih, jezičkih – koji su svi skupa našli svoje okrilje u okviru evropskog konteksta zadržavši tu ono što je najbitnije – prepoznatljiv nacionalni identitet. Zbog toga je jako bitno da se srpska poezija sa prepoznatljivom poetikom i motivima, pojavljuje potpuno ravnopravno sa poezijom Nemačke, Engleske, Francuske, pa Irske, Belorusije i zemalja kojih nema na mapi Evropske zajednice, kao što i nas nema, ali smo u toj Mitrinovićevskoj viziji koju nam Amerikanci vraćaju i pokazuju kako nema ukidanja nacionalnih vrednosti u okviru jednog šireg koncepta."

Jelenković još ističe veoma kvalitetan prevod srpskih pesama i to što naša poezija, posle niza godina, doživljava jedan iskorak u kontekst evropske kulture i literature, u okviru knjige koja je nastala sa one druge strane okeana.

D. Mihajlović


Gasovod: Utiskivanje u Banatski Dvor

Uskoro će početi dugo iščekivano punjenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, energetskog postrojenja koje je bilo prioritetna nacionalna investicija od 2004. godine, mnogo pre januarskog potpisivanja ugovora o gasovodu "Južni tok" sa Ruskom Federacijom.

Početak utiskivanja gasa je u utorak najavio Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, prisustvujući drugoj godišnjoj konferenciji "Energetska budućnost Balkana" u Beogradu. Ministar je obećao da će posle punjenja sa 150 do 200 miliona tona prirodnog gasa do 15. oktobra, skladište Banatski Dvor moći da se koristi već naredne zime.

Podzemna skladišta su zapravo ispražnjena nalazišta i kada se osposobe za skladištenje gasa, postaju ključne tačke za transport oko kojih se vrte brojne ekonomske računice. Zemlje koje ih imaju, poput Mađarske koja ispod površine tla krije čitav arsenal skladišta, pomoću njih ostvaruju priličnu energetsku nezavisnost jer se gas koji gasovodima stiže puni leti, po nižim cenama, a može da se koristi bilo kad.

Još u prvim planovima bilo je predviđeno da podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru do 2011. godine ostvari kapacitet od 800 miliona kubnih metara, što predstavlja četvrtinu potreba Srbije i tromesečnu stratešku rezervu. Jedina nevolja sa takvim skladištem je što se prvo u njega mora upumpati oko 100 miliona kubnih metara gasa koji predstavlja takozvani "jastučni sloj", što se kasnije ne vadi i ne koristi, ali bez čega skladište neće funkcionisati.

Budućnost Banatskog Dvora je verovatno rešena jer je ugovorom o izgradnji magistralnog toka gasovoda predviđeno da upravu nad ovim skladištem preuzme ruski partner, mada su mediji posle 25. januara, kad je energetski sporazum potpisan, dosta analizirali čijim će novcem skladište biti dovršeno.

U martu je iz "Srbija gasa" najavljeno da su se stekli svi tehnički uslovi za utiskivanje 50 miliona kubika koji bi se povlačili tokom grejne sezone, ali da za taj poduhvat nisu obezbeđena sredstva u vrednosti od oko 20 miliona dolara. Sudeći po poslednjoj najavi ministra Popovića, Srbija bi na zimu 2008. godine najzad mogla da počne sa korišćenjem svog skladišta gasa, ma ko mu potom bio gazda.

U međuvremenu, pošto je utihnuo predizborni rat oko skupštinskog ratifikovanja sporazuma sa Rusijom, priča o "Južnom toku" je ušla u novu, gasnu fazu i u Sloveniji. Naime, ruski Gasprom je dobio saglasnost od slovenačke vlade da magistralni gasovod prođe preko teritorije Slovenije, što je u ovoj zemlji dočekano sa priličnim uzbuđenjem. Time je izmenjen prvobitni plan o prolasku gasovoda kroz Austriju.

S. Bubnjević


Povećati naplatu potraživanja

Naplata potraživanja, posebno važna za banke i druge finansijske institucije, ponekad je veliki problem, a sigurno je jedan od najdelikatnijih aspekata poslovanja. Polazeći od ovoga, kompanije Algoteh i Altitjud ponudile su srpskom tržištu softver koji automatski beleži i klasifikuje podatke o klijentu i vrsti duga. Ukoliko je potrebno, tokom razgovora između klijenta i operatera, svi relevantni podaci biće prikazani na monitoru, a pomoću ove aplikacije je moguće voditi i kontrolisati komunikaciju između operatera i dužnika, tako što se precizan tekst koji operater treba da izgovori prikazuje na ekranu. Ukoliko klijent ne ispunjava svoje obaveze na vreme, sistem ga automatski obaveštava telefonom, ili šalje upozorenje putem SMS-a, i-mejlom ili faksom. Rešenje nudi i informacije o prethodnoj komunikaciji sa klijentom, čuvanje i organizovanje podataka o dugu, zakasnelim uplatama, podsetnik o prekoračenju roka, automatsko generisanje informacija o vremenu i datumu sledećeg poziva, kreiranje izveštaja, prikupljanje odgovora pristiglih putem faksa i i-mejla, kao i mogućnost snimanja telefonskih razgovora.


Fudbal: Novo kolo

Istrage, izbori, hapšenja, tuče i ubistva obeležili su još jednu fudbalsku nedelju u Srbiji, po čemu je ova aktivnost sebe nastavila da gura ka potpunoj društvenoj margini.

Dok su se u ponedeljak vodeći-ljudi-srpskog-fudbala-na-slobodi dogovarali kako da naprave novu fudbalsku organizaciju koja će ovoj igri doneti novi kvalitet sa starim ljudima na čelu, u naselju Futog kraj Novog Sada navijači Vojvodine i Partizana kopali su rovove za bitku koja će se odigrati te večeri, a beogradsko je tužilaštvo proširilo istragu protiv Dragana Džajića i Miše Marinkovića, koji treći mesec provode u istražnom zatvoru u Beogradu. U međuvremenu je uhapšen gensek Zajednice prvoligaša Milovan Nikodinović, osumnjičen da je saučestvovao u proneverama koje je organizovao Zvezdan Terzić.

Na vanrednoj Skupštini FSS-a donete su odluke o tome kako će biti sprovedeni izbori na "svim nivoima", a kriterijume za nominaciju kandidata dao je Milovan Đorić, šef trenerske komisije i u javnosti znan kao "prvi srpski bek". Na skupštini nije bilo reči o tome da je dva dana ranije u Novom Sadu bilo krvi do kolena u obračunu navijača, ali je zato ostavka Zvezdana Terzića ocenjena kao visoko moralni čin. Fudbalski funkcioneri koji su se našli u sali Privredne komore Srbije na Skupštini nisu pokazali da zaista imaju ideju šta raditi da bi nekadašnji ponos nacije i najpopularniji sport u državi bio izvučen iz zagrljaja nasilja i kriminala.

Mastilo se nije osušilo na zaključcima sa Skupštine Saveza, a iz Futoga je stigla vest da je u okolini tamošnje železničke stanice došlo do obračuna između navijača Partizana i Vojvodine u kome je D.D. iz Novog Sada izgubio život tako što je na njega pucao neko iz gomile. Dogovorene tuče navijača su prilično rutinska stvar u svetu huligana, ali upotreba vatrenog oružja je "novum" i pokazuje kako nove generacije vide one koji razmišljaju drugačije. Događaj je pokazao da tuča koja se dogodila u subotu u samom centru Novog Sada nije bila okončana i policija bi mogla da saopšti šta čini na praćenju organizovanih huliganskih grupa u cilju sprečavanja nasilja koje se završava ovako tragično, a, opet, toliko je učestalo da više ne predstavlja veliku vest.

Dok javnost bude čekala na odgovore koji će uslediti posle još jednog "prevrtanja neba i zemlje", bivši funkcioneri Crvene zvezde provešće još neko vreme u istražnom zatvoru. Dosadašnja istraga, koja traje mesecima, još nije dovela do podizanja optužnice i neko bi mogao da pomisli da se osumnjičeni toliko drže u pritvoru da bi se moglo pravdati njihovo spektakularno hapšenje. Za to vreme, na snazi je potraga za Terzićem, a najavljivana poternica još nije "stupila na snagu".

U prvenstvu je na čelu Partizan sa tri boda prednosti ispred Crvene zvezde.

S.G.


FOUR OSCAR

Bezmalo pune dve godine posle proglašenja nezavisnosti, crnogorska zastava i novododeljene međunarodne oznake ugledale su svetlost dana na crnogorskim civilnim vazduhoplovima. U periodu od izlaska iz državne zajednice sa Srbijom do marta ove godine trajao je proces formiranja, usaglašavanja sa standardima i sertifikacije od strane rigoroznih međunarodnih institucija, vazduhoplovnih zakona i vlasti Crne Gore i u tom periodu crnogorski avioni i helikopteri bili su upisani kao strani u srpskom registru. Prva dozvola o plovidbenosti dodeljena je upravo "Montenegro erlajnsu" 28. marta, a crnogorski avioni sada nose umesto prefiksa YU (čita se yankeeuniform), međunarodnu oznaku 4O (fouroscar).

I.S.


Odmor

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pozvao je penzionere da se prijave za odlazak na besplatan desetodnevni odmor u jednu od 25 banja u Srbiji. Kako se navodi u saopštenju Fonda, za tu svrhu izdvojeno je 232,3 miliona dinara a na oporavak će otići 13.000 penzionera. Pravo da se jave na oglas, koji će biti otvoren do 15. maja, imaju svi penzioneri čije su penzije za mart manje od 16.160 dinara, uz uslov da nemaju druge lične prihode i da nisu išli besplatno u banje o trošku Fonda u poslednje tri godine.


Bomba

Na službenom automobilu predsednika Opštinskog suda u Leskovcu Nebojše Stojičića 15. aprila ujutru je pronađena bomba. Stojičić je istakao da ni u koga ne sumnja i da mu niko nije pretio ubistvom. Istoga dana, zbog lažne dojave o bombi, evakuisana je zgrada Opštinskog suda u Leskovcu.


Lične karte

MUP Srbije predstavio je 14. aprila javnosti izgled novih ličnih karti, a u Beogradu je počeo i prijem zahteva za njihovo izdavanje. U drugim gradovima, prijem zahteva počeće od 21. aprila. Na izdavanje ličnih karti, kako kažu u MUP-u, čekaće se dve nedelje. Na novoj, plastificiranoj ličnoj karti biće uneti podaci o državljanstvu, prebivalištu i jedinstveni matični broj građana. Ona će sadržati i biometrijske podatke – analizu lica, otisak prsta, potpis i digitalnu fotografiju vlasnika. Svi podaci očitavaće se preko elektronskog čipa. Lične karte izdate na starom obrascu važiće do 2011. godine.


Ruralni potencijal

U Beogradu će se od 20. do 22. juna održati "Srbijafest – promocija ruralnih potencijala Srbije", sa ciljem da privuče domaće i strane investitore da ulažu u razvoj seoskog i etno turizma, proizvodnju organske hrane i razvoj tradicionalne proizvodnje. U organizaciji nevladine organizacije "Srbijafest", trodnevna manifestacija biće održana u hotelu Kontinental.


Broj nedelje

Javno preduzeće "Putevi Srbije" ostvarilo je prošle godine prihod od putarine u iznosu od 14,8 milijardi dinara.


Prava i potpisi

Lider Unije Roma Srbije Rajko Đurić pozvao je najviše domaće zvaničnike da što pre nađu rešenje za problem manjinskih stranaka nastao posle odluke Ustavnog suda da im za predaju izborne liste treba 10.000 potpisa.


Otvoreno srce uživo

Dve operacije na srcu, koje će biti urađene na Kardiološkoj klinici Kliničkog centra u Nišu, moći će u subotu 19. aprila da se prate uživo putem interneta. Inicijator ovog poduhvata je ekipa lekara koja je osmislila sajt Stetoskop. Operacije počinju u devet časova i trajaće naredna tri sata. Za to vreme moći će da je prate lekari koji učestvuju na Samitu interventne kardiologije koji se održava u Beogradu, kao i ostali zainteresovani. Ovo je prvi projekat te vrste ne samo u Srbiji već i u Evropi, navode autori sajta. Oni planiraju da preko Stetoskopa direktno prenose sve interesantne hirurške zahvate i zanimljivosti iz domena medicine.


Parkovi prijateljstva

Nevladina organizacija Naša Srbija, koja pruža pomoć i zaštitu deci, tokom aprila u 60 seoskih škola realizovaće akciju "Parkovi prijateljstva". Akcija je promovisana u izdvojenom odeljenju leskovačke Osnovne škole "Bora Stanković" u selu Jašunja koju pohađa 30 učenika. Deci su uručeni kompjuteri i paketići sa slatkišima, škola je renovirana, okrečena, postavljena je ograda, a u dvorištu je zasađeno 100 sadnica.


Galenika

Protiv odgovornog lica u proizvodnji Galenika–Fitofarmacija podneta je krivična prijava zbog izazivanja opšte opasnosti eksplozijom i požarom, koji su se dogodili 6. aprila u toj fabrici. Kako navodi Ministarstvo zaštite životne sredine, krivičnu prijavu Republička inspekcija za zaštitu životne sredine podnela je 9. aprila Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu.


Nauka na Kosovu

Na Univerzitetu u Prištini, čije se sedište nalazi u Kosovskoj Mitrovici, trenutno se izvodi čak 37 projekata Ministarstva nauke. Pored toga, istraživači sa Kosova su dobili dodatna sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, a neki učestvuju i u međunarodnim projektima, kroz programe u kojima sredstva pronalaze i ostali naučnici u Srbiji. Zanimljivo je da je međunarodni projekat Medicinskog fakulteta ovog univerziteta ocenjen kao najbolji projekat u Srbiji na ovom konkursu. Ministarka nauke Ana Pešikan prošle nedelje posetila je istraživače u Kosovskoj Mitrovici i tamo se upoznala sa, kako je rečeno, "realnošću i uslovima u kojima se nalaze istraživači" u ovom gradu.


Obnovljivi izvori

Iz Ministarstva rudarstva i energetike stigla je inicijativa za osnivanje jednog fonda za energetsku efikasnost koji neće biti unutar Budžeta Republike Srbije.

To je prošle nedelje najavio ministar Aleksandar Popović, koji je objasnio da bi cilj tog fonda bilo bolje pozicioniranje Srbije na tržištu. Ministar je tim povodom rekao da bi Srbija mnogo dobila ulaganjem u obnovljive izvore energije i da bi polovinu električne energije koju sada proizvodi mogla da dobije iz obnovljivim izvora.

Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu