Hapšenje Stojana Župljanina: "Podstanar Bane" utekao policiji

Sredovečni gospodin sa bosanskim naglaskom koji se predstavljao kao Bane iznajmio je sobu u kući u Nišu još pre više meseci, ali je pre desetak dana nestao i to baš nekoliko dana pre nego što je u dvorište kuće upala policija u potrazi za haškim beguncima. Policija je u Nišu tražila haškog optuženika Stojana Župljanina, bivšeg načelnika Centra službi bezbednosti u Banjaluci, i ispostavilo se da ga je prošle srede 26. marta tražila na tačnoj adresi, ali sa nekoliko dana zakašnjenja. Da je Bane zapravo Župljanin potvrdio je specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević. "Čim smo dobili dojavu, preuzeli smo akciju, izvršili opservaciju kuće, stavili je pod video-nadzor i pratili kretanje stanara. Nakon izvesnog vremena izvršili smo pretres i tragovi nađeni u objektu ukazuju da je u njemu boravio Župljanin", rekao je Vukčević niškim lokalnim medijima. Akciju, ispostavilo se bezuspešnog hapšenja, policija je započela oko 14 sati, 26. marta, kada su se ispred kuće na uglu ulica Vase Pelagića i Knjaževačke u niškom naselju Durlan zaustavile dve marice iz kojih su istrčali policajci naoružani automatskim puškama i obučeni u pancire i opkolili kuću.

Meštani tog dela naselja u kojima je puno stanodavaca kažu da je sve izgledalo kao na filmu, kao da su, kako kažu, "jurili nekog desetostrukog ubicu", a da su cilj akcije saznali tek kasnije na vestima. O sredovečnom podstanaru koga se sećaju po bosanskom naglasku, komšije malo znaju, sećaju se da o sebi nije mnogo govorio. Predstavljao se kao Bane, bez prezimena i razveden. U obližnjoj pekari sećaju se da je Bane (Župljanin) bio jednom iznerviran kada je počeo post, jer nije mogao da nađe ništa posno. "Kako da očekujemo nešto od Boga, kada se tako ponašamo", navodno je prokomentarisao haški optuženik Župljanin. Pobožni, sredovečni, gospodin sa bosanskim naglaskom iz sobice u niškom naselju Durlan, tokom rata u Bosni bio je načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci i Haški sud ga tereti da je bio "odgovoran za planiranje i vođenje svih operacija policije i za zločine koje su jedinice policije na tom području počinile". Naravno, na kraju opravdanje za neuspešnu akciju policije šef Nacionalne kancelarije za saradnju sa haškim tribunalom Rasim Ljajić vidi u doušniku. "Uspeo je da pobegne na osnovu dojave nekoga ko je imao informaciju da planiramo njegovo hapšenje", rekao je beogradskim novinama Rasim Ljajić.

Inače, akcija potrage za Župljaninom usledila je samo nekoliko dana nakon što se iz Haga vratio Ljajić gde je razgovarao sa glavnim tužiocem Seržom Bramercom i kada je poručio da do izbora nije realno očekivati konkretne rezultate u oblasti izručenja optuženih. "U ovim okolnostima, kada je zemlja suočena sa velikim političkim problemima zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kao i činjenice da su raspisani prevremeni izbori, nije realno da saradnja s Hagom bude prva tema na listi prioriteta", kazao je Ljajić po povratku iz Haga.

Zoran Kosanović

Kriminal: Malverzacije u "Agroživu"

Vlasnik i predsednik prehrambenog giganta Agroživ Miroslav Živanov, i generalni direktor te kompanije Zoran Prebiračević uhapšeni su 31. marta zbog sumnje da su ovoj firmi omogućili protivpravnu korist od 4,5 milijardi dinara i da su poslovnim malverzacijama republički budžet oštetili za 18 miliona evra. Pored njih dvojice, uhapšeni su direktor preduzeća Holding juko iz Žitišta Milan Antić, direktor preduzeća Juko trgovina iz Žitišta Šandor Juhas i bivši direktor preduzeća Juko klanica, takođe iz Žitišta, Đura Budimir. Živanov i Prebiračević se sumnjiče da su zloupotrebili službeni položaj i izvršili krivična dela pranje novca i nezakonite radnje u procesu privatizacije više od 30 preduzeća sa područja Srbije. Milan Antić, Šandor Juhas i Đura Budimir se terete da su kao direktori društvenih preduzeća kompaniji Agroživ omogućili protivpravnu imovinsku korist i da su za to dobili novčanu nagradu. Kako je utvrdila policija, Miroslav Živanov i Zoran Prebiračević su, bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, sa Antićem, Juhasom i Budimirom zaključivali ugovore koji su bili štetni po preduzeća kojima su njih trojica rukovodili. Kupovinom udela u Agroživu stvoreni su fiktivni dugovi koje društvena preduzeća nisu mogla da isplate i na osnovu toga kompanija Agroživ je u izvršnom postupku prisvojila svu imovinu tih preduzeća. Na osnovu nezakonitih privatizacija, kompanija Agroživ je u godišnjim finansijskim izveštajima za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu iskazala ukupnu dobit u iznosu od 4,5 milijardi dinara (54.216.867 evra). Time je stvoren osnov za isplatu dividendi u iznosu od 1,5 milijardi dinara, koje je generalni direktor Zoran Prebiračević nezakonito isplatio većinskom vlasniku i predsedniku kompanije Živanovu, čime su izvršili krivična dela zloupotrebe službenog položaja i pranja novca. U tim malverzacijama finansijsku korist su imali i uhapšeni direktori Antić, Juhas i Budimir, a osim novčane nagrade omogućeno im je i da ostanu na položaju. Još nije utvrđeno koliko novca su njih trojica prisvojili, a pretpostavlja se da nisu jedini koji su na taj način sarađivali sa Živanovim i sa Prebiračevićem. Istraga je u toku.

J. L.

Godišnjica: 38. rođendan

Radio Studio B je 1. aprila proslavio 38. rođendan. Tim povodom v.d. gradonačelnika Zoran Alimpić i direktor i glavni i odgovorni urednik Aleksandar Timofejev predstavili su nove prostorije Radija na 23. spratu Beograđanke u čiju je rekonstrukciju grad Beograd kao osnivač uložio više od 60 miliona dinara. Aleksandar Timofejev je najavio dalje objedinjavanje programa radija, televizije i sajta Studija B na kome će postojati i video-striming i koji će biti čitljiv i za slepe, što je realizovano u saradnji sa udruženjem Beli štap. Radio Studio B prvi put je bio u etru tačno u 13 časova 1. aprila 1970. godine. Osnovala ga je ekipa novinara predvođena Draganom Markovićem i Slobodanom Glumcem, kao prvu radio-stanicu u staroj Jugoslaviji koja nije bila u sistemu državnih elektronskih medija.

J. L.

Nauka: Nagrada za superprovodnost

Prestižnu nagradu iz fizike "Marko Jarić", koja se ponekad naziva i "srpskim Nobelom", dobilo je ove godine dvoje uglednih naučnika iz Beograda za doprinos istraživanjima u oblasti superprovodnosti, što je deo fizike koji se intenzivno razvija poslednjih godina. Tom napretku su značajno doprineli i ovogodišnji laureati, čiji su radovi pomogli da se otvori perspektiva za razvoj kvantnih kompjutera pomoću superprovodnih struktura. Kako je saopšteno u odluci žirija, nagrada je dodeljena doktoru Ljiljani Dobrosavljević-Grujić, naučnom savetniku Instituta za fiziku, i doktoru Zoranu Radoviću, redovnom profesoru Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, "za vrhunska dostignuća u oblasti teorijskih istraživanja superprovodno-feromagnetnih heterostruktura". Oba dobitnika nagrade imaju iza sebe bogatu naučnu karijeru koja se odvijala kroz obrazovanje u inostranstvu i dugotrajnu međunarodnu saradnju. Njihovi brojni radovi iz fizike superprovodnih materijala, objavljeni u vodećim svetskim naučnim časopisima iz fizike, često su citirani – radovi doktorke Dobrosavljević-Grujić čak 730 puta, a radovi Radovića 520 puta. "Teorijski radovi u oblasti magnetnih superprovodnika Ljiljane Dobrosavljević-Grujić, Zorana Radovića i njihovih saradnika već sada su stavili beogradsku školu superprovodnosti u fokus naučne javnosti u svetu i time doprineli značajnoj afirmaciji srpske nauke", kaže se u odluci žirija koji su činili Milan Damnjanović, Ivan Aničin i Darko Kapor. Zajednička istraživanja transportnih fenomena u Džozefsonovim spojevima koja su ovogodišnji dobitnici objavili 1988. i 1991. godine i na osnovu kojih je nagrada "Marko Jarić" dodeljena, danas se primenjuje na čitav spektar problema vezanih za superprovodno-feromagnetne heterostrukture. Pomoću takvih struktura otvorena je perspektiva za realizaciju kvantnih kompjutera, koja se danas istražuje u brojnim svetskim laboratorijama. Dobitnici nagrade su zajedno sa svojim saradnicima razvili mikroskopsku teoriju, zasnovanu na kvaziklasičnim jednačinama za nehomogene magnetne superprovodnike, koja je predvidela niz fenomena i pokrenula lavinu eksperimentalnih provera. Priznanje fonda "Prof. dr Marko V. Jarić" je ove godine dodeljeno deveti put, a isprva je ustanovljeno u cilju obeležavanja naučnog dela srpsko-američkog fizičara Marka Jarića.

S. Bubnjević

Piće ubija, suđenje odloženo: Slepi guslar

Poslednjeg dana marta u Okružnom sudu u Zrenjaninu devetnaesti put je odložen glavni pretres na suđenju sudiji Okružnog suda u Nišu Stojadinu Jovanoviću i zrenjaninskom biznismenu Anđelku Biteviću (na slici) zbog primanja i davanja mita. Ovog puta suđenje je odloženo jer se "nisu stekli uslovi" da Bitević, koji je u pritvoru u Beogradu, prisustvuje suđenju. Predsednik veća Peter Kiš kaže da suđenje traje dugo – više od tri godine – jer optužnica Anđelka Bitevića tereti za više krivičnih dela. Okružno javno tužilaštvo u Zrenjaninu tereti sudiju Jovanovića da je od vlasnika zrenjaninskog preduzeća "Viktori" Anđelka Bitevića dobio stan na poklon u Budvi vredan 36.800 evra kako bi ga oslobodio krivice za učešće u aferi trovanja lozovom rakijom. Jovanović je pred Okružnim sudom u Nišu svojevremeno oslobodio Bitevića optužbe da je niškom preduzetniku Miroslavu Živadinoviću Zozi prodao metil-alkohol za proizvodnju pića od kog se početkom 1998. godine otrovalo 56 ljudi, a 43 je – preminulo. U ponovljenom sudskom postupku Bitević je pravosnažno osuđen na šest godina zatvora i on će biti upućen na izdržavanje kazne odmah po izlasku iz pritvora u Beogradu. Vrhovni sud Srbije doneo je 2005. godine odluku da se iz spisa izdvoje transkripti prisluškivanih razgovora Jovanovića i Bitevića, jer se u njima ne pominje da je potpisan sporazum MUP-a Srbije i Bezbedonosno-informativne agencije, koja je načinila sporne transkripte. Bitević je negirao da je počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret i optužio okružnog tužioca Dragana Lazića da iza svega stoji politička pozadina, dok je sudija Jovanović rekao da stan nije dobio od Bitevića, već "na ime duga od određene osobe". Beogradska policija uhapsila je 17. januara 2008. Bitavića i još dve osobe, zbog toga što je kao vlasnik preduzeća "Freš milk" iz Zrenjanina zloupotrebio službeni položaj na štetu Hipo Alpe Adria lizinga. A rakija i mrtvi? Ko se još toga seća? Prve žrtve sahranjene su kao "incident" koji se, vrlo brzo, mnogo proširio. Ispostavilo se, ako sećanje ne vara, da je na daći služeno isto piće, pa je broj sahrana znatno povećan. Zozovača, tj. metil-alkohol u njoj, identifikovana je kao uzrok masovnog umiranja. Pokrenut je postupak, neutrošene zalihe pića i "sirovine" su zaplenjene i zapečaćene. Manje-više neprimećeno je, neku godinu kasnije, prošla vest da je magacin "sirovine" opljačkan i, koliko je poznato, ne zna se gde je (ili u kom piću) završio dokazni predmet, metil-alkohol. Nesporna je samo činjenica da toj priči, kao ni "razgranjavanju poslova", nema kraja.

A. Ć.

Majdanpek: Žene slikari

Jedna od najvećih izložbi na ovom delu Balkana otvorena je 29. marta u Majdanpeku, a na njoj su se predstavile žene umetnice iz četrdesetak mesta u Srbiji i 14 zemalja sveta. Šesta po redu postavka "Žene slikari" ove godine ispunila je prizemlje i galeriju velike sale Doma omladine u Majdanpeku sa blizu 370 radova od 209 autorki. Veliki broj umetnica došao je povodom otvaranja izložbe, ali je večernjoj svečanosti prethodio program druženja i upoznavanja dela turističke ponude koju pruža ovaj kraj. U lepotama Rajkove pećine i drugih znamenitosti u Majdanpeku uživale su učesnice iz Petrovca na Mlavi, Kragujevca, Vršca, Beograda i mnogih drugih mesta. Sanji Filipović iz Beograda, magistru slikarstva, prvo učešće na ovoj manifestaciji dokazalo je da je "Majdanpek kao i mnogi drugi gradovi u Srbiji, metropolis u pravom smislu reči i da je u mogućnosti da okupi jedan veliki broj afirmisanih umetnika pokazujući svoju snagu u kulturološkom i sociološkom smislu". Napredak Majdanpeka u kulturi raduje i jednog od glavnih ljudi ove manifestacije Zorana Mitrovića, direktora Centra za kulturu: "Uticaji koji dolaze iz većih umetničkih centara prirodno su prihvaćeni, moglo bi se reći definisani kao obaveza, mera vrednosti, kvalitet, potreba. To je sada međunarodnu izložbu ‘Žene slikari’, učinilo aktuelnom, posebnom, sve više prisutnom i prihvaćenom van lokalnih okvira iz kojih je potekla. Zato je neophodno podržati ovu manifestaciju radi afirmacije mladih stvaralaca i jednog estetskog vaspitanja i kulturalizacije našeg društva", istaknuto je i na ovogodišnjem okruglom stolu koji domaćini organizuju radi smernica i ideja u njenom daljem postojanju. Veliki doprinos izložbi "Žene slikari" nekoliko godina unazad, pa i ove, dala je i akademski slikar i vajar Leposava Milošević-Sibinović: "Za ovaj događaj je bitno da u celini deluje bogato, raznovrsno, dobro organizovano, dobro promovisano, da ima veliki broj učesnica koje su danas došle, da ima goste iz inostranstva, da imamo dalje planove kako da unapredimo ovu manifestaciju. Važno je da se kultura i umetnost razvijaju u svim delovima države, važno je da umetnici svuda imaju priliku da se izraze, da međusobno komuniciraju pojedinci, institucije i države. Ta komunikacija čini da svet bude plemenitiji, pozitivniji, lepši i podnošljiviji za život." Zahvaljujući njenoj dugogodišnjoj saradnji sa umetnicima Meksika, gosti Majdanpeka i ovogodišnje izložbe bili su dr Hoze Antonio Fernando Eskivel Martinez, savetnik za kulturu ambasade Meksika, i Beatris Gaminde, slikarka i direktorka Nacionalnog muzeja akvarela u prestonici Meksika. Publika ima priliku da tridesetak slika savremenih meksičkih umetnika, upravo iz ovog muzeja, razgleda u galeriji Biblioteke grada Beograda, a 9. juna videće je i ljubitelji likovne umetnosti u Majdanpeku.

D. Mihajlović

Nula–nula

Od utorka, 1. aprila, počela je upotreba novog prefiksa "00" za međunarodne telefonske pozive. U Telekomu Srbije naveli su da će u probnom periodu, korisnici za telefoniranje u inostranstvo moći, paralelno, da koriste i stari prefiks "99", ali još nije poznato koliko će probni period trajati. U periodu upotrebe oba prefiksa, korisnici pojedinih centrala neće moći da koriste uslugu zabrane međunarodnih poziva, o čemu će biti unapred obavešteni, a ta usluga se neće naplaćivati, saopštili su iz Telekoma Srbije.

Novac za veronauku

Vlada Srbije izdvojila je za program verskog obrazovanja ove godine 215 miliona dinara, što je 12 miliona više nego prethodne, izjavio je ministar vera Radomir Naumov. Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Naumov je istakao da je versko obrazovanje po važnosti u ravni drugih stručnih obrazovanja i da je jedan od tri najvažnija projekta Ministarstva vera da se srednje verske škole ponovo uključe u javni sistem obrazovanja, a učenicima omogući pravo upisa na visoke škole i fakultete. Do jeseni bi dve verske srednje škole trebalo da budu uključene u javni sistem obrazovanja Srbije, najavio je Naumov.

Prvi WTA turnir

Prvi WTA turnir u Srbiji biće organizovan u februaru ili oktobru naredne godine, a nagradni fond tog takmičenja iznosio bi do 750.000 dolara, rekao je generalni sekretar Teniskog saveza Srbije Dušan Orlandić. Dogovor o organizovanju WTA turnira II kategorije u Beogradu postignut je pre četiri dana na sastanku u Majamiju. "Slobodni termini su februar i oktobar, a pošto će turnir biti II kategorije, na njemu će moći da igraju dve naše najbolje teniserke Ana Ivanović i Jelena Janković", rekao je Orlandić.

Poskupljenje

Cena obavezne radiotelevizijske pretplate za programe Radiotelevizije Srbije biće povećana na 387 dinara, objavljeno je na internet sajtu te medijske kuće. Odluku o povećanju pretplate doneo je Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Radio-televizija Srbije. Nova cena primenjuje se od 1. marta 2008. godine, važiće za fizička i pravna lica, a odluka UO-a doneta je u skladu sa odredbama Zakona o radiodifuziji, objavljeno je na sajtu RTS-a. Odluku o povećanju cene pretplate u istom iznosu doneo je i Upravni odbor Radiodifuzne ustanove Vojvodine.

Požar

Šumski požar u ataru sela Dobri Do kod Kuršumlije, koji je izbio 31. marta kasno posle podne i lokalizovan oko 23 sata istoga dana, zahvatio je oko 30 hektara šume, a pojavio se nakon što su meštani palili korov na svojim njivama, što je najverovatnije i bilo uzrok vatre.

Trka

Organizacija za zaštitu životinja ORKA najavila je da će podneti krivičnu prijavu protiv organizatora trke magaraca održane na tradicionalnim "Ovčarskim danima" u Sakulama prošlog vikenda. ORKA traži da se kazne organizatori trke jer smatra da je reč o mučenju životinja i da se ubuduće spreči održavanje sličnih manifestacija. Ista organizacija je pozvala i ministra poljoprivrede Slobodana Milosavljevića, koji je i lično prisustvovao trci na manifestaciji u Sakulama, da se postara da svi zakoni o zaštiti životinja budu poštovani.

Snegovi Urala

Posle više godina pregovora Ministarstva nauke, iz Agencije za atomsku energiju stigla je vest da će Srbija od Evropske komisije dobiti 5,46 miliona evra za rešavanje problema radioaktivnog otpada na Institutu za nuklearna istraživanja "Vinča". Pre nekoliko dana potpisan je sporazum, tako da će se taj novac iskoristiti za prve dve faze programa nuklearne dekomisije, dok je za treću fazu projekta obećana suma od čak 25 miliona dolara. Cilj celog projekta je da se otpad iz Vinče bezbedno odloži i transportuje do skladišta u podnožju Urala.

Broj nedelje

Ovo je 900. broj nedeljnika »Vreme«.

Prvi je izašao 29. oktobra 1990. godine, kao izdanje prvog privatnog medija u SFRJ.

FACE nagrada

Na Međunarodnom filmskom festivalu u Istanbulu, koji se ove godine održava od 5. do 20. aprila, organizacija Savet Evrope će po drugi put dodeliti FACE nagradu reditelju čiji film najbolje podiže svest javnosti i pobuđuje interes za ljudskim pravima. Za nagradu se takmiče dokumentarni i igrani filmovi. Prošlogodišnji dobitnik nagrade je film Bamako/Sud, reditelja Abderahmana Sisakoa. Savet Evrope, organizacija koja uključuje 47 evropskih zemalja, poznata je kao institucija koja rukovodi fondom Euroimages, koji pomaže i finansira koprodukciju, distribuciju i izložbe evropskih kinematografskih radova, a finansijski je pomogao niz filmskih ostvarenja naših reditelja, između ostalih i nove filmove Stefana Arsenijevića, Srđana Dragojevića i Gorana Markovića.

Biblioteka

Narodna biblioteka "Desanka Maksimović" u centru Vlasotinca potpuno je izgorela u požaru 1. aprila. Na prvom spratu biblioteke izgoreo je ceo knjižni fond – zavičajna, istorijska i stručna literatura. Narodna biblioteka u Vlasotincu je jedno od najstarijih zdanja koje je pod zaštitom spomenika kulture. Izgrađena je 1850. godine.

Nova uloga farmaceuta

Dalji razvoj koncepta farmaceutske zdravstvene zaštite podrazumeva i novu ulogu farmaceuta u zdravstvenom sistemu Srbije, zaključak je konferencije "Nova uloga farmaceuta u zdravstvenom sistemu Srbije" održane 31. marta u Medija centru. Apotekarski sistem u Srbiji mogao bi da izgleda kao u razvijenim zemljama, gde je apoteka prvo mesto na koje se pacijent obraća kada oseti manje zdravstvene tegobe, gde je apotekar upoznat sa osnovnim zdravstvenim stanjem svojih pacijenata, i, uopšte, gde sistem potpuno drugačije izgleda nego u Srbiji. Kako je istaknuto na konferenciji, iskušenja na putu do tog cilja se pre svega odnose na proces privatizacije i modele ugovaranja sa Fondom zdravstvenog osiguranja.

Dit Pran, kambodžanski novinar, preminuo je od raka pankreasa 30. marta u 65. godini. Pran je radio u glavnom gradu Kambodže sa novinarom Sidnijem Šajnbergom kao fotograf i prevodilac za "Njujork tajms". Prema priči o njihovim životima 1984. godine snimljen je film Polja smrti. Dit Pran rođen je 23. septembra 1942. godine u Kambodži. U školi je učio francuski, dok je engleski jezik savladao sam, pa se nakon školovanja zaposlio kao prevodilac u Vojnoj komandi Sjedinjenih Američkih Država u Kambodži. Kada je Kambodža 1965. godine prekinula veze sa Ujedinjenim nacijama, izdržavao se prevodeći na engleski za razne filmske ekipe, a zatim i kao hotelski recepcionar. Ranih sedamdesetih, u Kambodžu stiže Sidni Šajnberg, dopisnik "Njujork tajmsa" za jugoistočnu Aziju. Od tada počinje njegova i Pranova saradnja. Kada je u aprilu 1975. vijetnamski rat dostigao vrhunac, vlast u Kambodži preuzela je militantna komunistička organizacija Crveni Kmeri. Ubijali su i slali u logore sve koji su pokazivali makar naznake intelekta ili zapadnog uticaja, s namerom da od Kambodže naprave državu čija će ekonomija biti bazirana na poljoprivredi. Sidni Šajnberg je proteran iz zemlje. Sa sobom je uspeo da povede Pranovu porodicu, ali ne i Prana, koji je ubrzo poslat u jedan od mnogobrojnih radnih logora. Sigurnu smrt izbegao je tako što je krio svoje obrazovanje i predstavljao se kao taksista. Bacio je sav novac koji je imao i oblačio se kao zemljoradnik. Godinama od njega nije bilo nikakvih vesti, osim, ispostaviće se kasnije, lažne informacije da je bačen aligatorima. Ta sudbina zadesila je jednog od trojice Pranove braće koji nisu preživeli vladavinu Crvenih Kmera. Posle četiri godine batinanja, mučenja, teškog rada u poljima i ishrane koja se sastojala od jedne kašike pirinča dnevno, Dit Pran 3. oktobra 1979. uspeva da pobegne iz logora, a zatim i da se domogne SAD. Od 1980. radio je za "Njujork tajms", a iste godine Šajnberg objavljuje članak "Smrt i život Dita Prana", na osnovu kog je napisan scenario za film Polja smrti. Pran je 1986. postao građanin Sjedinjenih Američkih Država, a zatim i ambasador dobre volje Ujedinjenih nacija.

J. Gligorijević