Šume: Naš prvi milion

Ispravka

Samo dan posle praznika, još dok su radnici javnih komunalnih preduzeća po pijacama sakupljali prave zelene smetove posečenih jelki koje niko nije kupio i koje su stoga ostale napuštene na pločniku u poslednjim satima prethodne godine, iz Ministarstva za zaštitu životne sredine stigla je odlična vest da će u novoj godini u Srbiji biti posađeno čak – milion stabala. Ova nova zelena akcija Ministarstva koja nagoveštava da ćemo "sledeće godine u ovo doba biti milioneri", izgleda kao nešto što ima gigantske razmere, ali kao i u svakom slučaju sa velikim brojkama, kad se stvar osmotri čisto laički, postavlja se pitanje šta milion stabala uopšte znači za Srbiju. Da li je to ikakav značajan šumski doprinos u zemlji, koja, po podacima JP-a Srbija šume ima drvnu zalihu od 101,6 kubnih metara po hektaru sa godišnjim zapreminskim prirastom od 2,64 odsto drvne zalihe? Po rečima izvora "Vremena" u JP-u Vojvodina šume jedna veća šumska uprava, kakvih ima 19 u ovom preduzeću, na celoj svojoj teritoriji za godinu dana posadi između 50.000 i 100.000 sadnica. S druge strane, Pokret gorana Srbije, na celoj teritoriji zemlje sadi godišnje skoro 500.000 stabala, što četinara, što listopadnog drveća. Upoređena sa ovim količinama, brojka od milion stabala jeste značajna i možda bi mogla da preokrene dinamiku pošumljavanja zemlje. "Nije uopšte poznato koje teritorije u Srbiji su zaista slobodne za pošumljavanje", kaže za "Vreme" Dušan Pajkić, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine, i dodaje da će takav pregled biti jedan od rezultata ove akcije Ministarstva, koje je već počelo pregovore sa lokalnim samoupravama. Pajkić objašnjava da će se stabla saditi oko puteva (posebno uz autoput), zatim oko industrijskih zona i na nasipima kanala, u svim takozvanim vetrozaštitnim pojasevima i na drugim srpskim goletima. Inače, trenutna šumovitost Srbije je skoro dvostruko manja od one koja se smatra optimalnom. Često se navodi da ona iznosi 27,3 odsto teritorije, što je još 1996. godine konstatovano Prostornim planom Republike Srbije, dok bi po istom planu optimalno bilo da 41,4 odsto teritorije zemlje bude pod šumama. Takva situacija je pomalo tragična, naročito jer je samo par vekova unazad prostor koji zauzima današnja Srbija bio među najšumovitijim u Evropi. Jedno od najpoznatijih svedočanstava o tome nalazi se u slavnom epistolarnom putopisu engleske ledi Meri Vortli Montegju. U pismu koje je ledi Montegju 1. aprila 1717. godine iz Jedrena poslala princezi od Velsa, ona opisuje svoj prolazak kroz Srbiju na putu južno od Beograda i kaže: "Prošli smo kroz pustoš Srbije, koja je gotovo potpuno obrasla šumom, mada je tlo po svojoj prirodi plodno, a stanovnici vredni." Mada, kad se danas posmatra iz gradskog okruženja, posaditi drvo i ne izgleda kao neki problem, ceo taj posao nije uopšte jednostavan. Svaka sadnja, kad se na nekoj lokaciji izvodi ozbiljno i u režiji nekog šumskog gazdinstva, neizostavno podrazumeva stručnu pripremu projekta. Kako bi sadnja uspela, šumska gazdinstva obavljaju pedološke analize tla, biraju odgovarajuće sadnice, pripremaju teren, obavljaju samu sadnju i potom, tokom sledećih par godina, izvode takozvane mere nege. "U pojedinim slučajevima, ako se na njima primene sve mere nege, ovi dodatni troškovi mogu da budu i veći od vrednosti samih sadnica", objašnjava naš sagovornik iz JP-a Vojvodina šume. Naime, mnoge sadnice, bez obzira na to što su posađene u optimalnim uslovima, neće preživeti ako se ne zalivaju tokom prve, ponegde i druge godine. Stabljiku mnogo toga napada, od parazita i bolesti do stoke koja je u seoskim sredinama jedna od najvećih prepreka za uspešnu sadnju. Postoje primeri gde su mesne zajednice i udruženja građana sa entuzijazmom vodili slične akcije, ali na kraju jedva da im se primilo dva odsto posađenih stabala. Zato je u inicijativi Ministarstva možda i najvažnije što će to biti obavljeno u saradnji sa stručnjacima. Prema rečima pomoćnika ministra Dušana Pajkića, Ministarstvo je angažovalo republički Institut za šumarstvo i Institut za nizijsko šumarstvo i zaštitu životne sredine, koji će uraditi projekte i vršiti nadzor. "Izvođači sadnje biće u obavezi da dve godine nadziru posađene sadnice", kaže Pajkić i dodaje da će za sadnju biti angažovana javna preduzeća Srbija šume i Vojvodina šume, a uključena je i Uprava za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

S. Bubnjević

Zastava automobili: Nova taktika

Iako su tokom prošle godine iz Vlade Srbije stizale najave da će tender za prodaju Zastava automobila biti raspisan do kraja 2007, tokom nedavne posete Kragujevcu ministar ekonomije Mlađan Dinkić potvrdio je da je otvoren predtenderski postupak. To znači da je upućen međunarodni javni poziv za uvid u tendersku dokumentaciju ove fabrike. Zainteresovanim kompanijama dokumentacija će biti dostupna do početka aprila, a potencijalni kupci mogu da dostave svoje ponude do kraja maja. Dakle, umesto najavljenog tendera, Vlada je primenila drugu taktiku: od 14. januara do 31. marta svi potencijalni kupci moći će da dobiju podatke o kragujevačkoj fabrici. Prema stepenu zainteresovanosti biće određena početna cena i uslovi tendera. Slična procedura primenjena je i u privatizaciji Rudarsko-topioničarskog basena Bor. U pripremnoj fazi za privatizaciju RTB-a Bor prijavilo se više od dvadeset međunarodnih kompanija koje su proučavale stanje i mogućnosti Borskog basena. Nakon objavljivanja prvog tendera prijavilo se pet učesnika, a na drugom, koji je raspisan avgusta ove godine, dva. U sindikatu Zastava automobila kažu da fabrika još nije spremna za raspisivanje tendera, jer restrukturiranje još nije okončano, nije završen deobni bilans preduzeća iz bivše Grupe Zastava, a nema ni socijalnog programa, koji je, inače, obavezan deo tenderske dokumentacije. Zbog svega toga, sindikat podržava novu taktiku Vlade, prema kojoj će tender uslediti tek u aprilu.

S druge strane, direktor Grupe Zastava vozila Zoran Radojević u svojim izjavama za medije tvrdi da je tenderska dokumentacija za prodaju Fabrike automobila kompletirana i blagovremeno dostavljena Agenciji za privatizaciju i da se tačno zna šta će od imovine i kapitala Fabrike automobila biti ponuđeno potencijalnim kupcima. Osim pogona Lakirnice, Karoserije i Montaže, prodaju se i profitni centri Fabrike automobila – Mehanička obrada i Preseraj. Radojević takođe smatra da je predtender dobra ideja. Pored najave predtendera za Auomobile, ministar Dinkić izjavio je da bi do kraja januara mogao da bude raspisan i tender za Zastava kamione čijih se 66 odsto kapitala nalazi u vlasništvu države, dok je u vlasništvu Iveka 34 odsto. Dinkić je rekao da će tender biti raspisan pošto kragujevačkoj fabrici kamiona Vlada Srbije i italijanski Iveko otpišu dugove, ali nije naveo o kolikom iznosu je reč. "Očekujem da do kraja januara bude sprovedena odluka Vlade o uslovnom otpustu dugova, kako bi i Iveko otpustio svoj deo. Vlada je već donela odluku da se otpiše državni deo duga, ali neki državni poverioci još nisu potpisali zapisnike. Kada to učine, krajem januara mogao bi biti objavljen tender za prodaju fabrike kamiona", izjavio je Dinkić. Fabrika Zastava kamioni je do pre dve decenije bila jedna od uspešnijih Zastavinih firmi, u kojoj se godišnje proizvodilo 10.000 kamiona.

J. Gligorijević

Vazduhoplovstvo: Laste lete za Irak

Pred sam kraj prošle godine, Ministarstvo odbrane, sa ministrom Šutanovcem na čelu, pohvalilo se ugovaranjem više nego unosnog posla izvoza naoružanja i vojne opreme u Irak ukupne vrednosti, kako je rečeno, 235 miliona dolara (oko 13,2 milijarde dinara). Netipično za poslove državne trgovine oružjem – neko će to pripisati predizbornoj kampanji – informacija je plasirana prvo preko medija a potom i tokom posete predsednika Tadića i ministra vojnog holding koropraciji Krušik iz Valjeva, jednom od realizatora velikog posla. Iako nisu precizirani detalji o konkretnim artiklima za izvoz osim aviona "lasta 95" (na slici), realizacija ugovora treba uposliti priličan deo srpske namenske industrije: pored Krušika i Utve, u Irak će izvoziti kragujevačka Zastava, Milan Blagojević iz Lučana, užički Prvi partizan, čačanska Sloboda i Prva iskra iz Bariča. Delegacija iračkog ministarstva odbrane, na čijem je čelu bio ministar odbrane Abdur Kadir al Obaidi, boravila je u Beogradu u septembru i novembru, i kako je primetio londonski "Indipendent" to je prva poseta na visokom nivou od smene režima u Bagdadu. Potencijalno najznačajni deo posla za Irak – barem kada je u pitanju skoro sasvim zamrla srpska vazduhoplovna industrija – odnosi se na ugovorenu isporuku (prema pisanju lista "Politika") 35 komada školskog aviona "lasta 95" koji treba da budu proizvedeni u pančevačkoj fabrici aviona Utva. Projekat domaćeg školskog aviona vuče korene iz sredine osamdesetih kada je konstruisan avion za srednju i naprednu obuku pilota RViPVO-a, koji bi "upao" u sistem školovanja između osnovne "utve 75" i mlaznog "super galeba". Napravljena su dva prototipa i šest predserijskih primeraka koji su ili uništeni u udesima ili u bombardovanju 1999. "Lasta 95" (lasta 3) je skoro sasvim redizajniran projekat koji treba da omogući školovanje studenata pilota od početka obuke do mlaznog školsko-borbenog aviona. Kako bi se udovoljilo novim zahtevima, izmenjeni su krilo i repne površine kako bi bila smanjena minimalna brzina i povećana "trpeljivost" aviona na greške pilota. Direktor Utve Tomislav Bjelogrlić kaže da je po (novom, op. aut.) planu prvi let predviđen za mart. Ministarstvo odbrane Srbije naručilo je dva prototipa za ispitivanje za svoje potrebe a kao optimalan broj aviona za srpsko vazduhoplovstvo pominjalo se 15 "lasta" čija bi isporuka počela 2010.

Igor Salinger

Klimatske promene: Početna faza

Podregionalni centar za klimatske promene za jugoistočnu Evropu u Beogradu i zvanično je počeo sa radom. Za sada je sve u fazi priprema za uspostavljanje osnovnih funkcija Centra, a kada prođe pripremna faza, u Podregionalnom centru radiće 20 domaćih stručnjaka. Oni će koordinirati pripremu i sprovođenje regionalnih programa i projekata, i svakodnevno razmenjivati podatke i informacije sa nacionalnim hidrometeorološkim službama u regionu jugoistočne Evrope. Za rad Podregionalnog centra i saradnju koju on podrazumeva, već sada vlada veliko interesovanje zemalja Mediterana, centralne i istočne Evrope. Krajem januara biće održan regionalni sastanak naimenovanih predstavnika država iz regiona, radi pripreme pilot-projekta za uspostavljanje osnovnih funkcija Centra. U Centru će se posebna pažnja poklanjati izradi sezonskih, godišnjih i višegodišnjih klimatskih prognoza, obrazovanju i obuci kadrova i informisanju javnosti. Radiće se istraživanja razvoja i primene klimatskih modela, i sprovodiće se programi i projekti o uticajima klime na poljoprivredu, šumarstvo, turizam, vodosnabdevanje, energetiku, saobraćaj i, naravno, ljudsko zdravlje. Sedište Centra, koji je tehnološki potpuno spreman za rad, nalaziće se u zgradi Meteorološke opservatorije u Beogradu, koja je, u 120. godini postojanja i rada, prerasla u Nacionalni klimatski centar "Milanković".

Izložba: Beleške akvarelom

U Galeriji Zadužbine Ilije M. Kolarca otvorena je (9–27. januar) izložba "Božidar Prodanović: Akvareli", izbor iz umetnikovog opusa nastalog od 1958. do 2005. godine. Istovremeno sa ovom izložbom, u Čačku, u galeriji "Risim", predstavljeni su Prodanovićevi crteži. Obe izložbe su deo dva legata Božidara Prodanovića koji se čuvaju u Umetničkoj galeriji

"Nadežda Petrović" u Čačku i u Muzeju rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu. Akvareli su važan deo opusa Božidara Prodanovića. Nastajali su u neposrednom kontaktu umetnika sa motivom, najčešće pejzažem Šumadije i Boke Kotorske, u kasnijem periodu umetnikovog stvaralaštva iz Beograda, ili kao beleške sa putovanja po Italiji, Libiji i Francuskoj. Svi oni imaju ulogu spone između slike na platnu i spontanog, tako što ekspresivnim gestom beleže pre utisak nego faktografiju. Oni, naravno, nisu tek građa za slike Bože Prodanovića – svi oni, bez izuzetka, imaju integritet zaokruženog dela koje svežinom često i prevazilazi ono što je kasnije ostvareno na platnu. Božidar Prodanović je umro pre dve godine krajem januara, a izložba u "Kolarcu" je prva posthumna u Beogradu. Više od trideset godina Božidar Prodanović je predavao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.

Izlagao je na više od pedeset samostalnih izložbi, najviše u Beogradu, zatim u mestima nekadašnje Jugoslavije, u Rimu, Londonu, Oslu i drugim evropskim gradovima. Predstavljao je Jugoslaviju na bijenalima u Veneciji i Aleksandriji. Napravio je mozaike u javnim prostorima u Beogradu, Čačku, Gornjem Milanovcu, Knjaževcu i drugim gradovima Srbije. Publikovao je nekoliko mapa grafika i knjiga zapisa. Za svoje stvaralaštvo dobio je više nagrada i priznanja.

S. Ć.

Titule i zvanja: Zaslužni naučnici

Na samom kraju protekle godine, u Srbiji se pojavilo zvanje zaslužnog naučnika. Naime, država je smislila novi način da kroz ovo zvanje oda počast nekolicini istraživača koji su svojim radom dali izuzetan doprinos domaćoj nauci. Na svojoj poslednjoj decembarskoj sednici Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj doneo je Pravilnik o kriterijumima i postupku za dodelu zvanja zaslužnog naučnika. "Dobro je da postoji titula za zaslužne naučnike, kao što na Univerzitetu postoji titula emeritus", kažu za "Vreme" u Ministarstvu nauke, dodajući da je reč o počasnoj tituli koju će, uz to, pratiti i određene beneficije. Posle ovakve odluke, svi ćemo morati da pazimo koga od naučnika zovemo zaslužnim, pošto se ovaj epitet poklapa sa nazivom zvanja. No, uz to, ova počast će verovatno poboljšati i kvalitet života onih koji je budu nosili. Prema novousvojenom Pravilniku, zaslužni naučnik će ovo zvanje zadržati i posle odlaska u penziju, a zahvaljujući njemu doživotno ćesvaki mesec dobijati dodatan novac. Zaslužni naučnik će moći, na predlog odgovarajućeg matičnog odbora, da ostane u radnom odnosu i posle 67. godine života. "Kriterijumi za ovu titulu su veoma strogi i broj će biti ograničen", kažu u Ministarstvu, a prema samom Pravilniku, ovo zvanje će godišnje moći da dobije najviše deset srpskih naučnika. Moći će da ga dobiju istraživači sa zvanjem naučnog savetnika ili redovnog profesora koji su "tokom naučne karijere postigli vrhunske međunarodno priznate rezultate, otvorili nove pravce i perspektive naučnih istraživanja, kao i da su razvili institucionalnu bazu i naučni podmladak u zemlji", kako kaže pravilnik. Tako će već od narednog meseca, na svim naučnim institutima i fakultetima, nadležna tela predložiti svoje kandidate za ovo zvanje. "Mislimo da je jedini problem ostajanje na poslu posle 67. godine. Ovo nema veze sa naučnicima koji dobiju ovu titulu, jer su oni dobrodošli i zaslužuju da se bave naukom dokle žele, već zbog primanja novih istraživača i podmlađivanja naučnog kadra", smatraju u Ministarstvu nauke, ali dodaju da je ova mogućnost propisana Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti.

S. B.

Zabrana

Ministarstvo zdravlja će u ovoj godini pokrenuti inicijativu za izmenu Zakona o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama čime će se pooštriti borba protiv duvanskog dima, ali će se poptuna zabrana pušenja na javnim mestima uvoditi postepeno. Prema rečima ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, inicijativa će predvideti potpunu zabranu pušenja na radnim mestima, potom odvajanje posebnih odeljaka za pušače na javnim mestima, kao što su restorani, a tek posle nekog vremena i potpunu zabranu pušenja.

Upitnik

Gej strejt alijansa (GSA) uputila je predsedničkim kandidatima upitnik o njihovom odnosu prema gej populaciji. Kako se navodi u saopštenju te organizacije, anketa bi trebalo da omogući glasačima da steknu jasniji uvid u stavove i predizborne platforme predsedničkih kandidata o statusu gej populacije u Srbiji. Upitnik neće služiti kao podrška nekom od predsedničkih kandidata, a odgovori će biti objavljeni.

Prijave

Tačno tri meseca posle sukoba koji su 7. oktobra prošle godine u Novom Sadu izbili između učesnika antifašističkog skupa i pripadnika Nacionalnog stroja, policija je podnela krivične prijave protiv Gorana Davidovića zvanog Firer i protiv još nekoliko "strojevaca". Oni se terete za nasiliničko ponašanje i raspirivanje verske, rasne i nacionalne mržnje. U neredima je lakše povređeno četvoro ljudi.

Odbijen CPC

Ministarstvo vera Srbije odbilo je zahtev Udruženja Crnogoraca u Srbiji "Krstaš" da kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) bude uključena u sistem crkava i verskih zajednica države. Savetnik u Ministarstvu vera Srbije Mirko Krlić izjavio je 8. januara agenciji Tanjug da to što Crnogorska pravoslavna crkva nije upisana u registar crkava i verskih zajednica ne znači da je njeno delovanje na području Srbije zabranjeno. Krlić je objasnio da je obrazloženje za odbijanje zahteva CPC-a za upis u registar crkava i verskih zajednica u Srbiji "vrlo jednostavno" jer je CPC, sa stanovišta autonomnih propisa i poretka pravoslavne crkve, građanska organizacija i kao takva može biti upisana samo, kako je naveo, u registar udruženja građana i nevladinih organizacija, ali ne i crkava.

Najlepši

Britanski časopis "Obzerver sports montli" proglasio je Anu Ivanović i Novaka Đokovića za najlepši teniski par na planeti. Na naslovnoj strani časopisa našla se Ana Ivanović, a u obrazloženju odluke uredništvo "Obzervera" kaže da su, pored činjenice da su teniskim umećem plenili širom sveta, Ana i Novak lepotom privukli veliki broj gledalaca, koji su na teniske mečeve dolazili samo da bi ih videli uživo.

Čestitke

Korisnici kompanije Telenor tokom novogodišnjeg slavlja i 1. januara poslali su ukupno 27,6 miliona tekstualnih SMS-ova, što je za 18 odsto više nego prošle godine, sapoštio je taj mobilni operater. S druge strane, korisnici Mobilne telefonije Srbije (MTS) razmenili su od 20 časova 31. decembra do tri časa 1. januara 10.754.002 čestitke i lepe želje za 2008. godinu, a 30.611 poruka poslato je uz fotografiju.

Zaštita

Organizacija za poštovanje i brigu o životinjama Orka pozvala je 8. januara nastavnike i vaspitače da se uključe u obrazovni rad te nevladine organizacije sa decom u cilju unapređivanja zaštite životinja u Srbiji. "Orka obrazovanje" je program čiji je cilj da pruži podršku svim zainteresovanim vaspitačima, nastavnicima i stručnim saradnicima u pravcu uključivanja vaspitanja i obrazovanja o dobrobiti životinja u program nastave, saopšteno je iz te organizacije.

Stigao grip

U Institutu Torlak izolovan je virus gripa tipa A, ali masovnije oboljevanje još nije počelo, izjavio je Tanjugu epidemiolog Predrag Kon iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Prema njegovim rečima, ovaj izolat je očekivan jer se isti nalazi u Evropi i prvenstveno dominira u Španiji, a u našoj neposrednoj blizini ga ima u Sloveniji. On je istakao da se može očekivati povećanje broja obolelih početkom drugog školskog polugodišta od akutnih respiratornih infekcija i gripa.

Beograd u Norveškoj

Turistička organizacija Beograda (TOB) saopštila je da će na međunarodnom sajmu turizma u Lilestromu u Norveškoj od 10. do 13. januara predstaviti turističku ponudu Beograda. TOB će promovisati Beograd kao destinaciju za kraći odmor, a predstaviće i manifestacije koje će se dogoditi u glavnom gradu u 2008. godini, kao što je Evrovizija. Prema podacima TOB-a, od januara do novembra 2007. godine Beograd su posetila 2903 Norvežanina, što je 39 odsto više nego u istom periodu 2006. godine, a broj noćenja bio je 7873, što je povećanje od 35 odsto.

Sajber optužnice

Posebno tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala prošle godine je u radu imalo 86 predmeta "sajber kriminala", kojim su bile obuhvaćene 103 osobe, a podneto je 11 optužnica, navedeno je u najnovijem izveštaju Republičkog javnog tužilaštva. Prema Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa protiv visokotehnološkog kriminala, koji je donet jula 2005. godine, taj kriminal predstavlja vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.

Nove tablice

Od 6. jula u Srbiji će početi izdavanje novih registarskih tablica i saobraćajnih dozvola, propisano je pravilnikom objavljenim u "Službenom glasniku". Predviđeno je da se tablice zamene u roku od godinu dana, prilikom redovnog produžetka registracije. Nove tablice biće bele boje, sa plavim poljem na levoj strani, na kojoj je ispisana međunarodna oznaka Srbije – SRB. Umesto kombinacije 4 do 6 brojeva, kao dosad, registarska oznaka sastojaće se od tri ili četiri cifre i kombinacije slova na dve pozicije. U kombinaciju ulaze sva latinična slova, kao i slova W, X i Y.

Broj nedelje

Više od 10.000 studenata u svetu trenutno izučava srpski jezik kao glavni ili izborni predmet na 150 katedri u 29 zemalja.

Život

Džez pijanista i kompozitor Oskar Piterson preminuo je 24. decembra 2007. u svojoj kući u Torontu u 83. godini nakon što su mu kao posledica duže bolesti otkazali bubrezi. Piterson je jedan od legendarnih džez muzičara i jedan od džezera sa najviše izdatih ploča. Izdao je više od 200 albuma i osvojio osam Gremi nagrada, od kojih je onu za životno delo dobio 1997. godine. Rođen je u radničkoj porodici u Montrealu, a sa 14 godina pobedio je na takmičenju za mlade talente, koje je organizovao kanadski radio CBC. Sa 19 godina snimio je prvu singl ploču, a u dugoj i uspešnoj karijeri svirao je sa velikanima džeza poput Dizi Gilespija, Čarli Parkera, Djuka Elingtona, Kaunta Bejzija i Ele Ficdžerald. Elington ga je svojevremeno nazvao "maharadžom klavira".

Piterson je svirao izuzetno brzo i imao je veliki talenat za improvizaciju – 2005. godine izjavio je da živa svirka "rađa trenutke velike lepote". Nosilac je najvišeg kanadskog civilnog odlikovanja, a prvi je Kanađanin čiji se lik za života našao na poštanskoj marki. Kanadska Kuća slavnih je prošlog meseca najavila da će u 2008. zvezdi dodeliti svoju prestižnu nagradu Founder’s Award. Piterson se ženio četiri puta i ima petoro dece, sve petoro iz prvog braka.

J. G.