Navala

Očekuje se da će ove godine na Saboru trubača u Guči, gostiju iz inostranstva biti duplo više od ukupnog broja posetilaca prošle godine. Organizator i direktor Centra za kulturu, sport i turizam opštine Lučani Adam Tadić kaže da je do sada je stiglo oko 30.000 zahteva stranih gostiju za posetu Saboru trubača. Manifestacija će trajati od 8. do 12. avgusta.

Prvi zaštitnik

Prvi srpski zaštitnik građana, ombudsman Saša Janković, položio je zakletvu pred poslanicima Skupštine Srbije i zvanično stupio na dužnost. Ombudsman je po zakonu nezavisan državni organ koji štiti prava građana, kontroliše rad državne uprave i svih onih koji mogu povrediti zagarantovana prava ili slobode. Janković je za ombudsmana izabran 29. juna, većinom od 143 poslanika.

Regionalno širenje

Državna lutrije Srbije, koja već sarađuje sa Republikom Srpskom, proširiće poslovanje u regionu, u Makedoniji i Crnoj Gori. Direktor Lutrije Bojan Krišto objasnio je za "Biznis dodatak" lista "Danas" da sa ostvarenim prometom od 85 miliona evra, Državna lutrija Srbije spada u red većih u regionu, te da nije isključena mogućnost kupovine neke od tih lutrijskih organizacija.

Požari: Srbija u plamenu

U trenutku pisanja ovog teksta, utorak 24. jul po podne, u Srbiji je gorelo oko 2500 hektara šuma, a nadležni tvrde da su svi požari (na 50 lokacija) pod kontrolom i da nema opasnosti od njihovog daljeg širenja. U gašenjima požara učestvuje ukupno 398 pripadnika JP "Srbijašume", 327 vatrogasaca, 332 pripadnika Žandarmerije i policije, 28 pripadnika Vojske Srbije, kao i lokalno stanovništvo i lovci.

Najveća površina zahvaćena požarom (1050 hektara) u utorak je bila na području Pirota – na lokalitetima Vidlič i Držina (lokaliteti Stare planine). Na području Vranja, na lokalitetima Bujanovac, Vranje, Bosilegrad, Surdulica i Vladičin Han, vatrom je zahvaćena površina od 578 hektara. Na planini Cer, na oko 30 kilometara od Šapca, izbio je požar koji je zahvatio okolinu predajnika Telekoma i repetitora TV i radio stanica, a zabrinjava podatak da taj deo Cera obuhvata i vojni kompleks sa magacinom. Specijalni ruski avion za gašenje vatre – "iljušin-76", čija je pomoć u gašenju požara bila najavljena za utorak u podne, odložen je, prema rečima ministra unutrašnjih poslova Dragana Jočića, "najverovatnije za sredu" 25. jul. "Iljušin-76" u utorak je gasio vatru u Bugarskoj. Helikopter kojim raspolažu srpske snage za gašenje požara je zbog velikog broja preleta bio u kvaru, ali se očekuje brza popravka.

Požari na dva lokaliteta na Staroj planini – Bela i Temačko brdo lokalizovani su 23. jula. U Kuršumliji je gorelo na šest lokaliteta. Iako su svi požari lokalizovani u nedelju, 22. jula, uz pomoć ekipe iz Blaca i meštana, u ataru sela Žegrova 24. jula je izbio novi, koji je zahvatio 30 hektara borove šume, a plamen se, usled vetra, širio veoma brzo i dostigao visinu veću od 30 metara. U subotu 21. jula, kasno uveče požar je zahvatio šumu u ataru kuršumlijskog sela Selište. Iako su vatrogasci brzo sanirali požar, izgorelo je 40 hektara šume, a vatra koja se u selu Tačevac (na administrativnoj granici Srbije i Kosova) u nedelju uveče sama ugasila, brzo se razbuktala na drugoj strani administrativne granice. Na obroncima planine Jastrebac 24. jula je ponovo izbio požar lokalizovan u nedelju, a gorelo je i u selu Spance, između Blaca i Kuršumlije.

Na gašenju požara u sedam opština Šumadijskog okruga, u subotu 21. jula, bio je angažovan ceo vatrogasni bataljon, sa više od 100 vatrogasaca. Požara je bukvalno bilo u svakom selu i zaseoku, a istoga dana (u subotu) na području koje pokriva Vatrogasni bataljon Kragujevac bilo je 35 intervencija, čime je oboren rekord po broju požara u jednom danu. U ponedeljak uveče izbio je požar i u fabrici Goša u Smederevskoj Palanci, ali je intervencijom vatrogasnih ekipa brzo ugašen.

Požari se poslednjih dana sve češće događaju i u Beogradu. Za razliku od prošle godine, kada su ekipe Vatrogasne službe imale ukupno 4000 intervencija u glavnom gradu, tokom prvih sedam meseci ove godine vatrogasci su intervenisali već više od 3000 puta. Od početka ovog meseca ugašeno je 326 požara, a najčešći uzrok vatre su nemar i neispravne električne instalacije.

Jasmina Lazić

Prema izveštaju borskih vatrogasaca, nekoliko požara koji od nedelje bukte u okolini ovog rudarskog grada, sada su lokalizovani (utorak po podne). Epilog požara u obližnjem selu Brestovac i vikend-naselju Suvaja je jedna izgorela kuća, nekoliko pomoćnih objekata i 50 hektara šume, niskog rastinja i livada. Ono što je najvažnije, ljudskih žrtava nije bilo. Požar na Crnom vrhu koji je takođe zahvatao prostor od oko 50 hektara, pod kontrolom je, ali zbog nepristupačnog terena vatrogasne ekipe još nisu u mogućnosti da ga potpuno ugase, već samo sprečavaju dalje širenje vatrene stihije.

Prema poslednjim informacijama, požar je u utorak buknuo i na planini Deli Jovan, prema selu Sikole, u negotinskoj opštini. Prema prvim procenama zahvaćeno je 150 hektara šume. Borski i negotinski vatrogasci su na terenu, a ukoliko bude potrebno njima će se priključiti i kolege iz Zaječara.

U zaječarskoj vatrogasnoj službi navode podatak da su od sredine ovog meseca gasili ukupno 13 požara na otvorenom, a statistika još govori o značajnom povećanju vatrenih stihija koje su najčešće izazvane ljudskom nepažnjom. Dok je 2004. bilo samo šest požara na otvorenom prostoru, već u prvoj polovini ove godine registrovano je 166 požara na teritoriji opštine Zaječar.

D. Mihajlović

Zaječar: Pomor ribe zbog vrućine

U Crnom Timoku, u Zaječaru, na delu reke dužine oko 400 metara, ovih dana pojavila se uginula mrena, a prema slobodnoj proceni reč je o količini od oko 250 kilograma. Očevici su mrtvu ribu primetili još tokom vikenda, a u ponedeljak su na lice mesta izašli predstavnici Zajednice sportskih ribolovaca "Timočka krajina" i Zavoda za javno zdravlje u Zaječaru, kao i nadležni republički inspektori. Uginula mrena upućena je na analizu u Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu, a rezultati bi trebalo da budu poznati za desetak dana. Takođe, uzeti su uzorci na izlivu otpadnih voda firmi koje se nalaze u priobalju Crnog Timoka.

U utorak je zaječarski Zavod za javno zdravlje objavio da preliminarni rezultati analize uzorkovane vode Timoka, ne pokazuju neispravnost ili loš kvalitet vode. Pretpostavlja se da je uzrok ovog uginuća ribe visoka temperatura vode kao i izuzetno nizak vodostaj reke .

D. M.

Beograd: Taksi na sunce

Zahvaljujući Ambasadi Švajcarske u Beogradu, naši sugrađani i brojni novinari imali su priliku da vide i provozaju se u prvom vozilu na solarni pogon koje će obići svet, pod nazivom Solarni taksi. Vozač Solarnog taksija, Luis Palmer, krenuo je na put iz Lucerna u Švajcarskoj 3. jula, tokom Evropskog foruma o obnovljivim izvorima energije, kako bi ukazao na potrebu pronalaženja načina da se pobedi globalno zagrevanje. Solarni taksi je vozilo na tri točka. Dostiže maksimalnu brzinu od 90 km/h, i opremljen je luksuznim kožnim sedištima. U njemu i putnici takođe mogu da upravljaju, jer upravljač može horizontalno da se pomera. Sastoji se od solarnog vozila i prikolice sa solarnim ćelijama. Polovina energije koju koristi potiče iz solarnih ćelija vozila, dok se druga polovina proizvodi i priključuje na električnu mrežu na krovu zgrade kompanije Swiskom u Kenicu, a vozilo se napaja putem utičnica tokom putovanja. To znači da solarni taksi koristi samo obnovljive izvore energije i ne ispušta nikakve gasove u atmosferu.

Akcija na 40 stepeni

Humanitarna akcija Instituta za transfuziju krvi Srbije i TV B92, osim u Beogradu, beleži dobar odziv i u unutrašnjosti. U prošlonedeljnoj akciji, na temperaturama oko 40 stepeni, u pet timočkih opština (Knjaževac, Boljevac, Sokobanja, Zaječar i Negotin) odazvalo se oko 450 dobrovoljnih davalaca krvi, a prikupljeno je 394 jedinice dragocene tečnosti. Sokobanja je 158 davalaca bila rekorder u ovoj akciji.

Pošteda zbog vrućina

Kontrolori beogradskog Parking servisa zbog visokih temperatura ne rade u periodu od 12.30 do 15.30, a u preostalom dnevnom periodu rade u dve smene i imaju pravo na dve polusatne pauze. Radenko Vuković, direktor sektora za parking kontrolu u ovom javnom preduzeću, kazao je da ljudi koji rade napolju tokom vrućina dva puta za vreme smene dobijaju besplatna osveženja, vodu ili hladne čajeve. Kontrolori prošlog četvrtka uopšte nisu radili, a u petak su radili do 12.00.

Voda za vredne

Na paklenoj beogradskoj vrućini, Gradski vodovod poklanjao je građanima vodu iz cisterni kako bi se rashladili. Svima koji su na plus 40 stepeni Celzijusa bili na radnim mestima na otvorenom – taksistima, vozačima GSP-a, policajcima, ekipama Crvenog krsta i drugima, kompanija "Knjaz Miloš" delila je svoju gaziranu mineralnu vodu.

Pančevo: Benzen ponovo "mirisao"

U subotu 21. jula uveče i u nedelju ujutru u Pančevu su ponovo uočene povišene vrednosti benzena u vazduhu. Kako je potvrdila načelnica inspekcije Slavica Lekić, skokovi vrednosti benzena u vazduhu registrovani su u subotu u 22 sata i još dva puta tokom noći i jutra. Prema rečima Lekićeve, vrednost benzena u vazduhu skočila je na 70 mikrograma po metru, gotovo sedam puta više nego što je dozvoljeno. Ona je u nedelju obećala da će inspektori inspekcije za zaštitu životne sredine obaviti vanredni inspekcijski nadzor u Rafineriji kako bi proverili koliko su njihove aktivnosti usklađene s visokim temperaturama i dodala da Rafinerija i Azotara u Pančevu imaju nalog Ministarstva za zaštitu životne sredine da aktivnosti prilagode nepovoljnim vremenskim prilikama.

Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin na konferenciji za novinare u ponedeljak 23. jula, više puta je ponovio da inspektori za zaštitu životne sredine obavljaju vanredne inspekcijske nadzore u pančevačkoj Rafineriji kako bi utvrdili da li je ta fabrika uzročnik zagađenja u gradu i da li su proizvodni procesi prilagođeni vremenskim uslovima. U ponedeljak ujutro, kako je rekao, dobio je izveštaj u kome stoji da je uzrok zagađenja pretakanje benzina u Rafineriji nafte Pančevo, koje je učinjeno uprkos tome što meteorološki uslovi nisu bili adekvatni. Ministar je napomenuo da je još pre oko mesec dana, prilikom razgovora sa generalnim direktorom NIS-a Srđanom Bošnjakovićem, zapretio "oštrim reagovanjem" na svaki naredni incident u Rafineriji i obećao da će počinioci zagađenja – biti kažnjeni.

Inače, tokom prethodnih nedelju dana svake noći posle ponoći više desetina Pančevaca se žalilo na neprijatne mirise opštinskom Centru za obaveštavanje. U toku tih noći, prema rezultatima merenja opštinskog monitoringa, zabeležene su povećane koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, i to uglavnom benzena, redukovanog sumpora i praškastih materija. Dežurni u opštinskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine redovno izjavljuju da su visoke temperature i nepovoljan pravac vetra krivci za to što se u gradu osećaju neprijatni mirisi, čak i kada nema prekoračenja graničnih vrednosti zagađujućih materija.

J. Lazić

Partnerstvo

Četvrti put zaredom, Majkrosoft je na Partnerskoj konferenciji koja je ove godine održana u Denveru, kompaniju HP proglasio za partnera godine u kategoriji Saveza velikih preduzeća.

HP je tako postao prva kompanija koja je dobila tu počast više od tri puta u istoriji dodeljivanja ovog priznanja, a ono se dodeljuje za usluge ili tehnologije, pokazanu lidersku sposobnost i najveći doprinos u kategoriji preduzeća koja isporučuju Majkrosoft rešenja zajedničkim klijentima i velikim preduzećima, tokom protekle godine.

Partnerstvo kompanija HP i Majkrosoft traje više od 20 godina. Dve kompanije nedavno su lansirale zajedničko rešenje za People–Ready Business, trogodišnju stratešku inicijativu sa ciljem da se klijenti usmere ka usvajanju rešenja zasnovanih na Majkrosoftovim programima koji su bazirani na HP tehnologiji i koji podržavaju HP usluge. "Ciljane i drukčije inicijative, poput HP i Majkrosoft rešenja za People–Ready Business pomoći će klijentima da ostvare veću vrednost na osnovu postojećih ulaganja u IT sektor, naprave kapital na osnovu tehnologija sledeće generacije, postignu agilnije poslovanje", objasnio je Peter Boit, potpredsednik u odeljenju za velike partnere u Majkrosoft korporaciji.

Privatizacija RTB Bor: Novi tender

Agencija za privatizaciju Srbije saopštila je da će u najkraćem roku okončati aktuelni tender za privatizaciju RTB Bora i raspisati novi. Obrazloženje ovog poteza dao je Republički sekretarijat za zakonodavstvo, kojem je Vlada Srbije još 5. jula zatražila mišljenje o razrešenju situacije. Stav Sekretarijata jeste da je raskidom ugovora sa rumunskim Kupromom okončan tender, pa je zato neophodno raspisati novi. Kako je ova odluka doneta nakon što je ruski biznismen Oleg Deripaska, vlasnik ruske kompanije Bejzik element, posetio premijera Srbije Vojislava Koštunicu, u javnosti su se pojavile burne reakcije i pitanja zašto predstavnici kompanija uopšte odlaze kod premijera i zašto je Vlada promenila mišljenje. Sindikat RTB-a je, međutim, podržao odluku nadajući se boljem okončanju prodaje.

Naime, tender za prodaju Rudarsko-topioničarskog basena Bor raspisan je 1. septembra prošle godine, a početna cena bila je 266,7 miliona dolara. Prvoplasirana od tri kompanije koje su dostavile ponude bila je Kuprom, sa ponudom od 400 miliona dolara i obećanom investicijom od još 180 miliona. Drugoplasirani je bio konzorcijum kiparske firme Ist point i fonda ORN, koji je ponudio 340 miliona dolara, dok je trećerangirani na tenderu bio Amalko, sa 288 miliona dolara. Ugovor o prodaji RTB-a je sa Kupromom potpisan 5. marta u Vladi Srbije da bi bio raskinut 25. aprila, zbog nedostavljanja bankarske garancije.

Pre dvadesetak dana postojale su dve opcije za razrešavanje pitanja prvatizacije RTB-a: novi tender, kako je na kraju odlučeno, i kome su se nadali u kompaniji Bejzik element, ili nastavak pregovora sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu, kompanijom Ist Point Zorana Drakulića i londonskim investicionim fondom ORN. Ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić tada je predlagao nastavak pregovora sa drugoplasiranim ponuđačem. On je objasnio da postoji pravna dilema, ali da su mu stručnjaci iz Agencije za privatizaciju potvrdili da postoji mogućnost pregovora sa drugoplasiranim ponuđačem. Izjavio je i da su neki članovi Vlade tražili da se to proveri i u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, što je i urađeno.

Bejzik element, odnosno kompanija koja je u njenom sastavu, učestvovala je i na prvom tenderu. Posle raskida ugovora sa Kupromom, u ovoj kompaniji naveli su da su se ovog puta dobro pripremili za novi tender. Kompanija u vlasništvu ruskog finansijskog magnata Olega Deripaske ima 290.000 zaposlenih i prošle godine je ostvarila prihode veće od 13 milijardi dolara, dok se vrednost kompanije procenjuje na 14 milijardi dolara.

Oleg Deripaska je, kako piše "Blic" pozivajući se na neimenovane izvore, zainteresovan za različite mogućnosti ulaganja u Srbiju. On je u razgovoru sa Koštunicom i potpredsednikom Vlade Božidarom Đelićem "naglasio nameru da kupi RTB Bor, ali i planove za investiranje u još najmanje dva velika projekta u Srbiji", saznaje "Blic".

Kompanija Ist point ocenila je da je odluka za raspisivanje novog tendera pravno neutemeljena i da se zasniva na politički dirigovanom mišljenju Sekretarijata za zakonodovstvo. U saopštenju se ističe da "ostrašćenost" prema Ist Pointu, čiji je predsednik Zoran Drakulić, ne bi smela u pravnoj državi željnoj kredibilnih investitora da utiče na potencijalna ulaganja u Srbiju engleskog fonda ORN, koji u konzorcijumu učestvuje sa 90 odsto.

M. Vidić

Kultura

Dnevni list "Glas javnosti" i agencija Ipres istraživali su stavove građana po pitanju kulture i kulturnih manifestacija. Oni su upitali građane Srbije koju bi od ponuđenih manifestacija najpre posetili. Anketom je bilo obuhvaćeno 803 ispitanika starijih od 18 godina iz 25 srpskih gradova. Najviše ispitanika bilo je zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina.

Najviše njih – 28,14 odsto – opredelilo se za koncert pevačice Svetlane Ražnatović Cece, na drugom mestu je izložba nekog svetski priznatog slikara, a treće mesto na rang-listi su koncerti rok, pop ili hevi metal grupa. Isto istraživanje pokazuje da 32 odsto stanovništva ne može da se seti pre kog vremena je pročitalo knjigu, dok je 10,71 odsto građana Srbije poslednji put uzelo knjigu u ruke pre više od dve godine.

Broj nedelje

Beogradski ekološki i komunalni inspektori naplatili su u poslednje dve nedelje 14 mandatnih kazni i podneli 30 prijava sudiji za prekršaje protiv vlasnika pasa koji su izvodili svoje ljubimce bez povodaca i zaštitnih korpi.

Kazne i krivične prijave podnošene su i protiv građana koji nisu očistili javnu površinu nakon što je njihov pas izvršio nuždu.