Nedelja

Međuvreme

Oslobođena

Predsednica Fonda za humanitarno pravo oslobođena je optužbe da je uvredila Nikolu Popovića iz Peći, kada ga je 30. avgusta 2003. ošamarila na Trgu Republike u Beogradu, na skupu povodom Međunarodnog dana nestalih. Prvi opštinski sud u Beogradu izrekao je oslobađajuću presudu jer je utvrdio da je Nataša Kandić "istovremeno trpela protivpravni napad grupe NN lica". Sudija Vladan Ivanković rekao je da sud smatra da se ona takvom reakcijom branila od mase koja je gurala i vređala, što se vidi na snimku događaja.

Na godišnjicu zločina

Posmrtni ostaci 465 identifikovanih žrtava ubijenih u Srebrenici u julu 1995. godine preneti su u u Memorijalni centar u Potočarima, gde će biti sahranjeni 11. jula, na 12. godišnjicu zločina. Tim povodom, u Potočarima je otvorena Spomen soba. U muzejskom prostoru koji se nalazi u bivšem štabu holandskog bataljona UN-a, posetioci će moći da pogledaju dokumentarni film i lične predmete žrtava izvađene iz masovne grobnice. Projekat su finansirali vlade Velike Britanije i Kraljevine Holandije i Fondacija Srebrenica – Potočari.

Strojevski plakati

Na zgradi Sabornog hrama i sedišta Glavnog odbora Hrišćanske adventističke crkve (HAC) u Beogradu postavljen je plakat "Sekte su smrt za srpsku naciju", a kao potpisnik navedena je organizacija Nacionalni stroj. U saopštenju HAC-a kaže se da se na zabeleženom video-snimku mogu videti mladići koji dolaze motorom da nalepe poruku. U otvorenom pismu koje je ova crkva uputila Vladi Srbije, ambasadama, Savetu Evrope i medijima, apeluje se da Vlada, Ministarstvo vera i MUP uvedu društvo u "miran i siguran život u kome će vladati duh tolerancije, razumevanja, poverenja".

Slučaj Ledinačkog jezera: Jezero, ili kamenolom

Relacija između Novog Sada i Starih Ledinaca na Fruškoj gori bila je 8. juna trasa biciklijade koja je brojala oko 150 učesnika. Manifestacija nije bila takmičarskog karaktera, već je za povod imala promovisanje prirode Fruške gore i usmeravanje pažnje javnosti na probleme vezane za eksploataciju kamena u kopu Kišnjeva glava – Rakovac zbog koje preti isušivanje Ledinačkog jezera. "Slučaj Ledinačko jezero" o čemu je "Vreme" pisalo 3. maja u broju 852, u junu je, naime, dobio novo poglavlje.

Inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine izvršila je 20. juna, u saradnji sa republičkim inspektorom za zaštitu životne sredine, nadzor nad radovima i dokumentacijom AD Alas Rakovac i istom prilikom konstatovala da se na kopu Kišnjeva glava – Rakovac radovi na vađenju kamena trahita izvode suprotno Zakonu o nacionalnim parkovima, Zakonu o zaštiti životne sredine i Prostornom planu područja posebne namene Fruške gore do 2022. godine. Na osnovu toga Pokrajinski sekretarijat je izdao zabranu vađena kamena na pomenutom kopu.

Ovaj potez Pokrajinskog sekretarijata dobio je, između ostalih, i podršku Penjačkog društva Adrenalin iz Novog Sada, koje je uz pomoć Balkanskog fonda za razvoj lokalnih inicijativa iz Beograda organizovalo biciklijadu. Osim podrške, PD Adrenalin je izrazio očekivanje da će javni tužilac preduzeti krivično gonjenje odgovornih lica, ali i upozorava da bi odluku Sekretarijata trebalo primiti "sa rezervom". U prilog poslednjoj konstataciji PD Adrenalin, u saopštenju koje je dostavio medijima, ukazuje na deo rešenja u kome se navodi da će se "dalje aktivnosti na kopovima vršiti isključivo kao deo tehničke rekultivacije".

Problem je, kako objašnjavaju u PD-u Adrenalin, u tome što Pokrajinski sekreterijat ne može preuranjeno da odredi model rekultivacije niti da o tome uopšte odlučuje. Propisivanje metodologije za utvrđivanje prioriteta za sanaciju životne sredine, a samim tim i odluka da li će problem biti rešen rekultivacijom ili na neki drugi način, leži u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Kako ističu u ovom društvu, sanaciju terena i rekultivaciju drugog kopa Srebro (koji je sada Ledinačko jezero, na slici) može da izvede samo JP Nacionalni park Fruška gora, kojem je 31. jula 2001. godine i naložena biološka rekultivacija (sađenjem biljnih vrsta) rešenjem Ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine. Sve to, preporučuju planinari, moglo bi se izvršiti o trošku preduzeća koje je devastiralo prostor, a čiji je pravni sledbenik – Alas Rakovac.

Inače, firma Alas Rakovac tvrdi da traži saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine kako bi vršila rekultivaciju kopa Srebro. U PD-u Adrenalin, međutim, ističu da "ljudi iz Alasa Rakovac jasno stavljaju do znanja da je njihov cilj vađenje između pet i sedam miliona kubika kamena iz kopa Srebro – Ledinačko jezero, a da je rekultivacija samo paravan i način da se zadovolji zakonska forma i izigra zakon". Kamenolom na Fruškoj gori raspolaže zalihama od oko 18 miliona kubnih metara trahita, a taj kamen može odlično da posluži za izgradnju autoputa.

Konačno, članovi udruženja Adrenalin zahtevaju i da JPNP Fruška gora hitno naloži preduzeću Alas Rakovica da ukloni ogradu oko jezera i pokreću pitanje postavljanja separacije na Dunavu na obali mesta Ledinci u vidu drobilice za kamen. S obzirom na to da preduzeće Alas Rakovac nema nijednu dozvolu za preradu kamena i slične aktivnosti, u PD-u Adrenalin se pitaju ko je i na osnovu koje dokumentacije drobilicu dozvolio.

U međuvremenu, a uprkos donetom rešenju o zabrani izvođenja bilo kakvih radova na površinskom kopu Kišnjeva glava – Rakovac miniranje i eksploatacija se odvijaju uobičajeno, u tri smene. Tu informaciju za "Vreme" su u utorak potvrdili Vesna Dobrosavljev iz Zelene mreže Vojvodine i Radomir Delić iz PD-a Adrenalin, koji je rekao i da će penjačko društvo o tome pismenim putem obavestiti Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine. "Pokrajinski sekretarijat je dužan da se stara o sprovođenju svojih odluka", rekao je Delić. "S obzirom na to da se njegove odluke krše, a da reakcija izostaje, mi smo prinuđeni da podnesemo novu prijavu."

Borba za zaštitu Ledinačkog jezera nastavlja se i u okviru festivala Exit, gde će biti realizovana kampanja pod nazivom "Jezero DA, kamenolom NE".

Jasmina Lazić

Vazduhoplovstvo: Nebeska (ne)zavisnost

Podgorički, a zatim i beogradski mediji objavili su, sa priličnom dozom zajedljivosti, kako će vazduhoplovi u vlasništvu crnogorskih firmi, pojedinaca ali i države leteti pod stranom zastavom i to ni manje ni više nego – srpskom. Razlog leži u činjenici da Crna Gora još uvek nije ustrojila svoje vazduhoplovne vlasti i formirala registar vazduhoplova, koji su bili zajednički u sada već bivšoj državnoj zajednici SCG. Posle proglašenja nezavisnosti, tačnije oko godinu dana kasnije, Crna Gora je dobila međunarodnu oznaku 4O (fouroscar), dok će Srbija zadržati oznaku YU (yankeeuniform) koja je Kraljevini Jugoslaviji dodeljena još dvadesetih godina prošlog veka. Do potpunog formiranja i sertifikacije od međunarodnih institucija vazduhoplovnih vlasti najmlađe evropske države – a to je proces koji može trajati i po nekoliko godina – vazduhoplovi iz Crne Gore, njih oko 35, od jedrilica i sportskih aviona preko policijskih helikoptera do putničkih Montenegro erlajnza su upisani, sada kao strani, u srpski YU registar i shodno propisima biće označeni zastavom Srbije veličine 60×13 cm. O obavezi postavljanja zastave Direktorat za civilno vazduhoplovstvo (DCV) Srbije obavestio je pre oko mesec dana korisnike vazduhoplova i u Crnoj Gori; "fokeri" nacionalnog avioprevoznika su već viđeni sa novim obeležjima. DCV Srbije je odgovoran i za validaciju dozvola letačkog, kabinskog i tehničkog osoblja iz Crne Gore, kao i za kontrolu vazdušnog prostora iznad teritorije južnog suseda osim u zonama oko aerodroma do visine od oko 350 m (1100 stopa) za koju su zaduženi crnogorski kontrolori. "Mi smo formirali Upravu za civilno vazduhoplovstvo, na čijem je čelu Budimir Šaranović (bivši direktor zajedničkog direktorata), i sve što je neophodno za uspostavljanje pune kontrole nad našim civilnim vazduhoplovstvom. (…) Za početak ćemo pozajmiti inspektore iz okruženja i uskoro treba da potpišemo ugovor sa Srbijom. Sa Slovencima pregovaramo o obuci našeg kadra", kaže crnogorski ministar saobraćaja Andrija Lompar, a prenosi "Kurir". Zanimljivo je i razmišljanje direktora podgoričkog Vektra aviejšna Bojana Brkovića, koji se nada da će prilikom donošenja vazduhoplovnih propisa "Crna Gora kao turistička destinacija predvidjeti olakšice za registrovanje vazduhoplova, što će omogućiti ne samo nama nego i drugim inostranim kompanijama da lete pod crnogorskom zastavom". Sličan pristup imaju i primerice Bermuda (VP-B..) i Kajmanska ostrva (VP-C..), pa se upisan u registre malih država nalazi nesrazmerano velik broj vazduhoplova, većinom onoga što se naziva privatna ili poslovna avijacija. Izuzetak od ove priče o crnogorskim avionima sa srpskim zastavama jeste državni "lirdžet 45", koji još od nabavke leti upisan u strani registar – u ovom slučaju Sjedinjenih Američkih Država.

Igor Salinger

Valjevo: Bager i motivi

Samo što je nedelja, 8. jul, svanula, oko pet izjutra, u Valjevu se dogodio slučaj, ko što i priliči gradu od koga novosrbijanci prave selendru, jašta nego za Ginisa. Elem i naime, u pomenuto vreme, nepoznati počinilac je bagerom, il’ će biti buldožerom, oštetio ugostiteljski objekat "Knez", te kafe-poslastičarnicu "Fontana", koja je u poslovnom sistemu "Todorović".

Šta bilo: kako je istraga utvrdila, nepoznati počinilac je otuđio građevinsku mašinu, bager, a može i buldožer, sa parkinga "Sava kopa", koji je na periferiji Valjeva. Šta dalje bilo, čovek je sa veliku mašinu sišao u grad i sa istom udario u kafe "Knez", koji je u glavnoj ulici. Tako ga je dobro udario da je izvalio prednji zid objekta. Onda je Čovek, za sada nepoznati počinilac, krenuo dalje glavnom ulicom, došao do kafe-poslastičarnice "Fontana", koja je tik do zgrade opštine, i kašikom polupao izlog, jerbo, zbog niskog svoda, i solidne gradnje, nije mog’o pričini veću štetu. Kad obavio "pos’o", nepoznati počinilac ostavio bager, ili će biti buldožer, i otiš’o, kaže li se, u nepoznatom pravcu.

Policija, vele, traga, za sada bezuspešno, a slučaj je izazvao veliku pozornost i interesovanje javnosti. Vlasnici oštećenih objekata, Goran Jović "Kneza", i Mihailo Todorović "Fontane", rekli da ne znaju očem’ se radi, niti kome duguju, niti im ko duguje, niti im se ko javlj’o sa pretnje i drugi reketaški repertoar. Pomenuli i zavist i ljubomoru jerbo su oni uspešni poslovni ljudi. Policija, veli, traga, pojavio se i očevidac, koji tvrdi da je nepoznati počinilac im’o fantomku i pištolj, čak je i snimljen mobilnim dok je rušio "Kneza", al’, opet vele, mnogo nejasno. U istrazi, jašta nego anonimno, tvrde da mora da je u pitanju zastrašivanje koje ima svoju svrhu, te da ne može biti reči da neko može da pukne na ovaj način, krađa građevinske mašine, selektivan napad na objekte.

A čaršija ko čaršija, i ona analizira, vele da sve to nije toliko čudno i neočekivano, u "Knezu", kažu, zanimljiva klijentela, a i taj Todorović – pekara, prodajni objekti, mlinovi, plus socijalista koji legalno, u vreme soc. vlasti, i bez tendera doš’o do "Fontane" – na svoj način zanimljiv. Čaršija, ko čaršija, ima svoje objašnjenje i na pitanje otkud bager, il’ će biti buldožer, u akciji, vele, sa novosrbijanskim duhom u Valjevo dolaze i tak’e tehnike, o iznuđivanju ili nečem drugom da je reč.

D. Todorović

Početak

Mobilni operater M:tel, u vlasništvu Telekoma Srbije i holandske kompanije Ogalar, 9. jula, prvog dana poslovanja u Crnoj Gori, prodao 12.000 SIM kartica. Treći operater na tom tržištu, pored ProMontea i Moneta koji zajedno imaju oko 646.990 korisnika, prvim kupcima SIM kartica je za četiri evra ponudio 068 pripejd broj uz bonus kredit od četiri evra, 1000 minuta razgovora u M:tel mreži i 1000 SMS poruka. M:tel signalom pokriva 53 odsto stanovništva i 30 odsto teritorije Crne Gore, a planira da do septembra pokrije celu Crnu Goru.

1200 obolelih

Prema podacima omaldine JAZAS-a, u Srbiji živi oko 1200 osoba obolelih od side, od čega ih je oko 200 u Vojvodini. Na trećem Regionalnom samitu mladih jugoistočne Evrope u prevenciji HIV/side, čiji organizator je omladina JAZAS-a, koji se od 8. do 12. jula održava u Novom Sadu, rečeno je da broj obolelih u regionu stalno raste i da, na primer, u Rumuniji, već iznosi oko 40.000.

Patrijarh za bebe

Patrijarh Pavle zatražio je od Vlade Srbije da pokrene proceduru za usvajanje zakona o ukidanju PDV-a za hranu, odeću i opremu za bebe. Kako prenosi SPC, patrijarh je tu inicijativu izneo u pismu predsedniku Vlade Srbije Vojislavu Koštunici. "Ako se, pak, ukidaju ili smanjuju isti ti porezi za kupovinu prvog stana, računarske opreme i mnogih drugih proizvoda, što mi pozdravljamo, onda Vas, gospodine predsedniče, molimo da učinite sve što je do Vas da se konačno ukine i plaćanje poreza na hranu, odeću i opremu za bebe", navodi se u pismu.

Događaj: Završena druga studentska nedelja

Finalnom prezentacijom u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra 5. jula je završena druga beogradska Međunarodna studentska nedelja na kojoj je učestvovalo 150 studenata iz cele Evrope. Najupečatljiviji utisci gostiju od kojih je većina prvi put bila u Beogradu jesu zanimljiva predavanja, interaktivne radionice, lepo druženje, nova poznanstva i – prijatni ljudi u Srbiji. Tokom nedelju dana, koliko je trajao seminar podsticajnog naslova "Update Local to Get Global" ("Unapredi lokalno – postigni globalno") održano je devet radionica iz domena ekologije, ekonomije, društva, psihologije, medija, obrazovanja, kulture i umetnosti, video-stvaralaštva i fotografije. Radionice su obilovale zanimljivim razgovorima i debatama iz kojih su proizašli zaključci na finalnoj prezentaciji u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra (SKC). Ekološka radionica je, na primer, predstavila prvi amaterski biodizel proizveden u Srbiji, medijska radionica je napravila mini-magazin, a foto-art nekoliko kratkih filmova. U okviru neformalnog dela i pratećeg programa, najzanimljiviji događaj bez sumnje bio je Country Fair (Sajam država) održan u bašti SKC-a, a bile su organizovane i žurke, večera u Skadarliji i sportski dan na Adi. Organizator događaja, studentsko-omladinska organizacija World Youth Wave – Serbia time je otpočela stvaranje jedne nove, lepe tradicije pod brendom International Student Week in Belgrade.

J. Lazić

Sport: RaškaNew YorkTokio

Karatista i reprezentativac Srbije Mirko Puzović osvajao je medalje na svetskim i evropskim prvenstvima u karateu, od istoka do zapada planete. Koliko je osvojio zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja ne zna, pa smo morali da ih prebrojimo.

Mirko je uzor Raške, reći će vam svako ko ga poznaje. Još kao mali počeo je da mlatara rukama po dvorištu. Svoju energiju trošio je baveći se sportom i u borilačkoj areni umesto na ulicu. Danas je upravo on uzor mnogim klincima koji umesto na toj istoj ulici energiju prazne u hali u kojoj je i Mirko načinio prve korake u karateu. Pored toga što trenira dva puta dnevno, ujutro kondicioni trening – teretana i trčanje, a po podne vežbe karate tehnike, svakog dana svoje znanje prenosi na klince raznih uzrasta u Karate klubu "Raška". Deca iz Karate kluba "Raška" primerna su, ne tuku se po ulicama i dobri su đaci. Ko ima slabe ocene nema mu dolaska na trening, kaže nam ovaj majstor u karateu i dodaje da na njemu leži velika odgovornost, ne samo obrazovna i zdravstvena već i vaspitna. Tome u prilog govori i brojka od sedamdesetak mališana koje su mu poverili roditelji. U razgovoru sa njima mogli smo čuti da Mirko ovoj deci nije samo uzor po broju medalja i kao tener, već i na ulici, kao čovek.

U kolekciji ovog vlasnika crnog pojasa nalazi se 38 zlatnih medalja, 22 srebrne, 36 bronzanih i desetak pehara koje je skupljao svuda po svetu. Puzović je jedini u ovom gradu koji je dobio dva puta Novembarsku nagradu, kao zaslužan građanin Opštine Raška. Donosio je odličja sa svetskih i evropskih prvenstava, iz Japana, Amerike, Rusije, Italije, Danske, Češke, Rumunije, Mađarske i iz još mnogo zemalja. Na svim ovim turnirima ima izuzetnih majstora u karateu i teško je doći do jednog od tri mesta.

Što se povreda tiče, on objašnjava da je karate bezbedan sport. Manje povreda ima u karateu nego u fudbalu. Desi se na takmičenjima da od nekontrolisanog udarca dođe do pucanja arkade, a može i zub da se polomi. Puzović sa osmehom zaključuje da je te sreće da nikada nije imao teže povrede te da su mu svi zubi – prirodni.

Prvoslav Karanović

Brendiranje Srbije

Na svečanom koktelu održanom u prostorijama Asocijacije medija, pred predstavnicima stručne javnosti i drugim uglednim zvanicama, predstavljen je treći broj časopisa agencije LPT Publicis MS (Marketing Srbija), namenjen stručnjacima iz oblasti marketinga i tržišnih komunikacija. Tema ovog broja je Novo lice Srbije, pa se pored redovnih rubrika koje prenose najnovije vesti iz profesije, i mišljenja domaćih i stranih stručnjaka, bavi inicijativama i uspešnim projektima koji stavljaju Srbiju na kulturno-ekonomsku mapu sveta. Domaćini skupa bile su Milka Forcan, potpredsednica Delta Holdinga, i Žaklina Nikolić-Kušić, direktorka i vlasnica Publicis Group Srbija.

Najjači Subotičanin

Na takmičenju najjačih ljudi jugoistočne Evrope, koje je proteklog vikenda organizovano u Novim Kozarcima, kod Kikinde, u svih šest disciplina pobedio je Ervin Katona. Tridesetogodišnji Subotičanin savladao je devet rivala i dobio nagradu od 4000 evra. Između ostalog, takmičari su morali da vuku kamion težak 7,2 tone, da prevrću točak težak 400 kilograma i nose po dve betonske kutije od po 145 kilograma.

Broj nedelje

Od 8465 ljudi koji su u prvoj polovini ove godine u Nemačkoj podneli zahtev za politički azil, najviše je osoba iz Srbije – ukupno 1065. Prema podacima Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, među podnosiocima zahteva za azil iz Srbije 37 odsto su Albanci i 43 odsto Romi, dok Srba ima 2,5 odsto. Broj novopridošlih azilanata u odnosu na isti period prošle godine pao je za 21 odsto. Prema broju podnetih zahteva za azil u Nemačkoj, iza Srbije slede Irak (864), Turska (740), Vijetnam, Rusija, Liban, Iran i Sirija. Međutim, u prvoj polovini 2007. samo je 114 ljudi dobilo pravo na trajni boravak u Nemačkoj, a među njima nema državljana Srbije.

In memoriam

Prvakinja beogradske opere Gordana JevtovićMinov preminula je u ponedeljak 9. jula u 60. godini života, posle duže bolesti.

Rođena je u Beogradu, gde je posle završene Sedme gimnazije i muzičke škole "Stanković", gde je učila solo pevanje kod Olge Gradnički, upisala Muzičku akademiju i englesku književnost na Filološkom fakultetu.

Solo pevanje je diplomirala 1972. godine u klasi operskog umetnika i renomiranog pedagoga Nikole Cvejića, a već na drugoj godini studija angažovana je kao solista u Beogradskoj operi. Ostala je njen član u kontinuitetu 35 godina i za to vreme ostvarila je preko 40 uloga pevajući u preko 1000 predstava.

Održala je oko 900 koncerata, gostovala je na mnogim operskim scenama u zemlji i inostranstvu, ima veći broj snimaka za radio, PGP i televiziju. Dobitnica je velikog broja nagrada.

Više od dve decenije pevala je ulogu Rozine u Rosinijevom Seviljskom berberinu. U toj predstavi nastupila je 103 puta, dok je ulogu Violete u Travijati izvela na sceni 97 puta. Odigrala je 59 predstava pevajući ulogu Adele u Štrausovom Slepom mišu, a nešto manje, 50 puta, pevala je Đildu u Verdijevom Rigoletu.

Biće zapamćena po velikom broju uloga u operama domaćih autora kao što su Konjevićeva Koštana, Rajičićeva Simonida ili Vaudina Ježeva kućica.


Iz istog broja

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu