Izabran novi dekan

Dva meseca nakon izbijanja afere "Indeks", Pravni fakultet u Kragujevcu dobio je novog dekana. Redovna profesorka Pravnog fakulteta dr Dušica Palačković, na predlog Naučno-nastavnog veća, izabrana je na tu funkciju. Izboru dekana prethodilo je imenovanje petoro novih članova (umesto uhapšenih nastavnika) i predsednika Saveta Pravnog fakulteta, čime je taj najviši organ upravljanja fakultetom praktično iznova konstituisan. Za predsednika Saveta izabrana je prof. dr Snežana Soković koja je do izbora bila vršilac dužnosti dekana.

Novi predsednik

Nakon jedanaest godina na mestu predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), Jožef Kasa više nije na toj funkciji. Na Izbornoj skupštini SVM-a, održanoj u ponedeljak u Kanjiži, delegati su za novog predsednika izabrali Ištvana Pastora. Iako je skupština bila zatvorena za javnost, mediji prenose da se na njoj nije desilo ništa neočekivano.

Pokušaj napada

U noći između ponedeljka i utorka šestorica muškaraca pokušali su da napadnu Rome koji žive u zrenjaninskom naselju Dudara. Žitelji ovog naselja tvrde da su u pitanju "naci-skinhedsi", koji su u naselje pokušali da uđu preko zida obližnjeg groblja. Romi navode i da su im pretili nasiljem. Policija je potvrdila događaj, ali nije izdala zvanično saopštenje, a prema tvrdnjama stanovnika Dudare, policija ih je proteklih dana u više navrata upozoravala da postoje nagoveštaji mogućeg napada na njih.

Evropske proslave: Otkazano zbog okolnosti

Srbija 11. maja staje na čelo Komiteta ministara Saveta Evrope (SE). Povodom ovog srećnog događaja, beogradska kancelarija Saveta Evrope isplanirala je da, u saradnji sa vladom i parlamentom Srbije, 12. maja organizuje obeležavanje Dana evropske zastave. Specijalno za tu priliku, evropska zastava dimenzija 25 puta 46 metara (broj država članica Evropske unije puta broj članica SE-a), prvi put je napustila Strazbur i stigla u Beograd. Planirano je da zastavu na platou ispred parlamenta podignu deca/učenici jedne lokalne i četiri međunarodne škole iz Beograda, a da se istom prilikom okupljenima ispred Doma narodne skupštine obrate visoki zvaničnici Srbije: ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, predstavnik Narodne skupštine Srbije, zamenik predsednika Skupštine grada Beograda Zoran Alimpić, kao i specijalni predstavnik generalnog sekretara SE-a i šef Kancelarije u Beogradu Deni Iber. Planiran je i bogat kulturno-umetnički program. Neplanirano, proslava je – otkazana. Kako stoji u saopštenju kancelarije Saveta Evrope "zbog trenutnih političkih okolnosti u Srbiji i posle odluke generalnog sekretara Saveta Evrope" (detaljniju analizu trenutnih političkih okolnosti u Srbiji i Evropske unije možete pročitati na strani 20, u tekstu "EU i Srbija").

Šestomesečni mandat Srbije kao predsedavajuće Savetu Evrope, odvijaće se pod sloganom "Jedna Evropa, naša Evropa". Kako je u ponedeljak izjavio ministar spoljnih poslova Vuk Drašković, predstojeće predsedavanje predstavlja "ogromnu obavezu i odgovornost za Srbiju". Istom prilikom ministar je samouvereno poručio da kakav god bio rasplet oko formiranja nove vlade, to neće uticati na rešenost Srbije da svoju buduću dužnost vrši na najbolji način. Tih pola godine država Srbija će se, prema rečima ministra Draškovića, zalagati za izgradnju humanije Evrope koja će jačati zajedničke evropske vrednosti, uz poštovanje kulturnih specifičnosti svake države, i predano promovisanje vrednosti i ciljeva SE-a na Balkanu. Među prioritetima su borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, te promovisanje ljudskih prava, vladavine zakona i demokratije, a jedan od prvih zadataka je da se sa mesta predsedavajuće poželi dobrodošlica Crnoj Gori koja istog 11. maja postaje 47. članica Saveta Evrope.

Komitet SE-a ima nekoliko važnih funkcija. Može, pre svega, konsultujući Parlamentarnu skupštinu, da pozove neku evropsku državu da postane članica SE-a, ali može i da suspenduje/okonča članstvo; nadgleda ispunjavanje obaveza država članica i zaključuje konvencije i ugovore Saveta Evrope; usvaja i preporuke članicama o kojima je postigao saglasnost kao o "zajedničkoj politici" (iako preporuke nisu obavezujuće za državu, Komitet može da zatraži od države izveštaj o preduzetim merama povodom njih); konačno, nadgleda izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, kao i ostvarenje programa saradnje i pomoći. Redosled predsedavanja Komitetu prati englesku abecedu. Do petka, Komitetu SE-a predsedava San Marino, Srbija tu dužnost obavlja do novembra, kada je "nasleđuje" Slovačka, a u maju sledeće godine red je na Sloveniju.

Iako je slavlje povodom Dana evropske zastave izostalo, Srbija se nizom (neotkazanih) manifestacija u sredu priključuje obeležavanju Dana Evrope. U Beogradu je za sredu, kada ovaj broj "Vremena" ide u štampu, u Čika Ljubinoj ulici planirana akcija Ulica Evrope, gde će se deliti brošure i drugi informativni materijali, a jedan štand je posvećen projektu Evropskog pokreta u Srbiji "Putujemo u Evropu", u okviru koga će 300 najboljih studenata iz Srbije mesec dana putovati kontinentom. Evropski pokret će organizovati ulične manifestacije u još 20 gradova Srbije, ne bi li građanima približio i objasnio put koji Srbija treba da pređe do ulaska u EU. Organizacija Žene u crnom i Socijaldemokratska unija najavile su deljenje letaka u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, a ministarstvo privrede i Ministarstvo prosvete i sporta dve konferencije: "Preduzetničko obrazovanje i biznis inkubacija – razvoj privrede zasnovane na znanju kao prekretnica ka evropskim integracijama" i "Podsticaj preduzetničkom načinu razmišljanja kroz školstvo i obrazovanje – perspektive EU i Zapadnog Balkana". Vladina kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, čije su prostorije opljačkane prošlog vikenda, ne učestvuje u proslavi.

J. Lazić

Televizija: Gledanost Skupštine

Direktan prenos zasedanja Skupštine Srbije, na kojem je za predsednika izabran Tomislav Nikolić, gledalo je, bar jedan minut, 2.918.598 ljudi ili 41,3 odsto od ukupnog stanovništva Srbije bez Kosova. Do ovih rezultata došla je firma AGB Nelsen Medija Riserč. Podaci su dobijeni merenjem uz pomoć piplmetra, na uzorku od 2537 ispitanika. Vrhunac gledanosti bio je u 23.02 sata, kad je 15,4 odsto ukupne populacije ili 1.090.369 ljudi pratilo šta se dešava u Skupštini. U svakom trenutku trajanja sednice prenos je pratilo oko 9,5 odsto stanovništva.

Najgledaniji program na RTS-u tokom prošle nedelje bila je TV serija "Bela lađa" koju je gledalo 20 odsto gledalaca, dok se gledanost Drugog dnevnika kretala između petnaest i osamnaest odsto.

Poređenja radi, useljenje poznatih ličnosti u kuću "Velikog brata", koje je direktno prenosio TV B92, pratilo je, prema podacima ove televizije, 30 odsto stanovnika Srbije, čime je oboren rekord gledanosti svih televizija u protekloj nedelji.

Međutim, gledanost izbora predsednika Skupštine Srbije nadmašila je i "Velikog brata". O tome šta je u tako velikom broju privuklo gledaoce, opširnije na 12. strani ovog broja "Vremena".

J. G.

Susreti načelnika

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Zdravko Ponoš, kako je najavljeno, u sredu 9. maja trebalo bi da razgovara u Briselu s generalnim sekretarom NATO-a Japom de Hopom Sheferom, dok je za četvrtak planirano njegovo učešće na sastanku Vojnog komiteta NATO-a i Partnerstva za mir. Srbija će ovom prilikom, prvi put od ulaska u program Partnerstvo za mir u decembru 2006, učestvovati na sastanku Vojnog komiteta na nivou načelnika generalštaba. Ponoš će govoriti o reformi Vojske Srbije, razgovaraće sa Sheferom i članovima Vojnog komiteta o napretku Srbije, o saradnji srpske vojske sa KFOR-om, i srešće se sa kolegama iz Švedske, Finske i Norveške.

Homofobija

Dve trećine istopolno orijentisanih osoba u Srbiji doživelo je neki oblik fizičkog ili psihičkog nasilja, izjavila je na konferenciji za novinare koordinator organizacije za lezbijska ljudska prava Labris Marija Savić.

Prema Labrisovom istraživanju, broj novinskih tekstova o gej i lezbijskoj populaciji udvostručen je u odnosu na period 2005. godine. Većina objavljenih tekstova su senzacionalistički, ili sa negativnom konotacijom. Savićeva je dodala da je u elektronskim medijima, pa i na RTS-u, "javnom servisu, koji svi plaćamo", prisutan jezik mržnje prema istopolno orijentisanoj populaciji.

Broj nedelje: 1.200.000

Građani Srbije registrovali su ukupno 1.200.000 komada različitog oružja, od čega se naplatom takse za naoružanje budžet godišnje napuni za oko 9.000.000 evra. Omiljeno oružje su pištolji i revolveri kojih ima preko 500.000, i to M70, M57 (tetejac), C399 i CZ 999. Lovačkih pušaka i karabina ima oko 470.000, dok sportskog oružja – malokalibarskih i vazdušnih pištolja, lukova, samostrela… – ima oko 100.000. U agencijama za fizičko-tehničko obezbeđenje je 40.000 dugih i kratkih cevi.

Beograd: Otkazani marš

Svetski marš konoplje, Gandža marš za ukidanje prohibicije marihuane, koji je trebalo da bude održan u subotu 5. maja na beogradskom Trgu Republike, otkazan je. Razlog za to su pretnje koje su organizatorima uputili učesnici neonacističkih internet foruma, ali i grupe nacionalističkih organizacija koje su najavile kontramarš i obračun sa učesnicima Gandža marša. Cilj marša je, prema najavi organizatora, trebalo da bude promena zakona i ukidanje zabrane konoplje, tj. marihuane, te dozvoljavanje njene medicinske, industrijske, uživalačke i duhovne upotrebe, dok je grupa desnih organizacija pozvala na nasilno razbijanje tog skupa.

Grupa srpskih ekstremno desnih organizacija, koja sebe naziva Ujedinjeni patrioti i Ujedinjeni srpski nacionalisti, najavila je da će na dan okupljanja zagovornika legalizacije marihuane organizovati kontraskup i fizički se obračunati s neistomišljenicima. U četvrtak po podne, na adrese većine beogradskih redakcija striglo je saopštenje ispod kog su bili potpisani Srpski otadžbinski pokret Obraz, Nacionalni stroj, Srpski sabor Dveri, "Krv i čast", "Konačni obračun" i "Garda cara Lazara". U saopštenju je rečeno da će, ukoliko policija ne želi da spreči najavljeni skup za legalizaciju marihuane, učesnici kontramarša biti dužni da "intervenišu i silom onemoguće ove bolesne ljude da marširaju našim gradom". U ovom otvorenom pozivu na nasilje stajalo je da su kontramarš podržali Kosta Čavoški, Siniša Vučinić i Goran Davidović, nedavno osuđen zbog upada na antifašističku tribinu u Novom Sadu. Međutim, Srpski sabor Dveri, Obraz i Kosta Čavoški demantovali su bilo kakvu povezanost sa ovim saopštenjem i kontramaršem.

U subotu po podne, pored velikog broja policajaca, čiji je zadatak bio da spreče bilo kakvo okupljanje, na Trgu republike našlo se i desetak pristalica legalizacije marihuane, koji su mirno sedeli, svirali i pevušili na ulazu u Narodni muzej. Iako nisu bili naročito raspoloženi za razgovor sa novinarima, jedan od njih kratko je prokomentarisao da se nisu okupili zbog Gandža marša, već da bi malo sedeli i svirali. Onima koji su najavili razbijanje marša, poručio je da nikada ne treba da primenjuju nasilje i da veruje da i oni konzumiraju marihuanu, ali da njenu legalizaciju povezuju sa nekim drugim stvarima, kao što je legalizacija gej brakova, pa zato imaju negativan stav. "Ja pozivam tu braću, pošto znam da i oni to puše, da oni organizuju Gandža marš, pa ćemo se mi njima priključiti i podržati ih", rekao je momak koji nije želeo da otkriva svoje ime, jer: "Identitet nije bitan, nevažno je ko sam ja, nevažno je ko si ti, svi smo jedno, sve je ljubav."

J. Gligorijević

Nedelja dizajna

Projekcijom dokumentarnog filma Apostoli dizajna mladog beogradskog reditelja Nemanje Valjarevića u Pozorištu na Terazijama 7. maja otvorena je Beogradska nedelja dizajna 2007/ Belgrade Design Week 2007. Glavni događaj ove manifestacije je trodnevna konferencija pod radnim nazivom "čejndž (change – promena) na kvadrat" koja je podeljena u tri tematske celine – inovaciju, revoluciju i evoluciju. Konferencija se održava od 10. do 12. maja u prostorijama bivše Palate federacije.

Klinika ministra Velje u Kačulicama: I pečat i potpis

Kad je novinar "Vremena" – povodom gradnje tzv. Klinike za kardiovaskularne bolesti, koju bez dozvole, i pored sto ovaca, u Kačulicama gradi ministar Velimir Ilić – bio u Čačku, lično mu je Josip Šelović, načelnik opštinskih inspekcija, rek’o da ne postoji nikakav zahtev u opštini po pitanju gradnje ministrove klinike, ali da je on 99,9 posto siguran da ministar ima sve dozvole, da je tu sve u redu, i da će bude u redu.

I tako bilo, kako pišu "Čačanske novine", koje nezavisne od lokalnu vlast, utorak 24. aprila, pred sednicu opštinske skupštine, rano ujutru, službenim vozilom, iz Beograda u opštinu dopremljen građevinski projekat sa pratećom dokumentacijom, i do kraja dana, u nadležnim opštinskim službama sve je bilo otkucano, potpisano i pečatirano.

Na sednici Skupštine opštine, koja je usledila, načelnik opštinskog odeljenja za urbanizam Želimir Milivojević i pomenuti načelnik inspekcija Šelović preneli su odbornicima da je sa ministrovom gradnjom sve, i preko 99,9 posto, u redu. Naročito ubedljiv bio načelnik Milivojević, koji rek’o, Mi moramo našu opštinu da razvijamo, i bilo ko da podnese bilo kakav zahtev za izgradnju na selu, ja makar i prekršio zakon, a ovde nisam, ja stojim da ću poljubiti ga u ruku i poželeti mu sreću da otvori i zaposli naš narod. Vi znate koliko u našim selima ima muškaraca koji nisu oženjeni, jer devojke neće da ostanu na selu, a sa ovim valjda će ostati… Što se tiče objekta Velimira Ilića, sva zakonska procedura je ispoštovana, i on je dobio sve potrebne dozvole za gradnju u skladu sa Zakonom o planiranju i gradnji.

Kratak i jasan bio i načelnik inspekcija Šelović, građevinska inspekcija bila na terenu u Kačulicama i tamo utvrdila da je izdat akt o urbanističkim uslovima, broj taj i taj, kao i da je izdato rešenje o odobrenju za gradnju pod brojem tim i tim. Inspekcija na terenu nije zatekla izvođače radova, ali će nastaviti sa kontrolom izgradnje ovog objekta.

Skupštinska većina, bez da iko pit’o kako je ministar ‘noliko zido bez dozvole, sve je primila k znanju, a odbornik SPS-a Veljko Negovanović rek’o, Za nas nije bitno što ministar Ilić gradi bez dozvole, ili što mu se naknadno pakuju dozvole, jer smo na takve njegove aktivnosti odavno navikli, za nas je sporno odakle ministru Iliću pare za sve te investicije, kako ih je zaradio, da li je platio porez.

D. Todorović

Praksa u Redmondu

Danica Porobić, student Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, i Miloš Stojanović, student Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda, posle serije intervjua uspeli su da se kvalifikuju među 30 najboljih studenata iz cele Evrope, Bliskog istoka i Afrike koji će provesti leto u Majkrosoftovom razvojnom centru i sedištu korporacije u Redmondu, SAD. Tokom 12 nedelja oni će raditi na poslovima kreiranja internih alata za testiranja softvera, a najuspešnijim polaznicima ovog programa Majkrosoft će ponuditi i stalne pozicije u svom razvojnom timu.

Pokušaj krijumčarenja

Carinici na graničnom prelazu Batrovci otkrili su pokušaj krijumčarenja 1283 okvira za korektivne naočare i 94 futrole u ukupnoj vrednosti od 901.600 dinara, saopštila je Uprava carina. Neprijavljena roba otkrivena je rano ujutru u automobilu audi A6 kragujevačkih registarskih tablica, kojim je upravljao državljanin Srbije J.M. Neprijavljena roba je bila zapakovana u kese, koje su se nalazile u koferima sa garderobom. Okviri su zadržani do okončanja pokrenutog prekršajnog postupka, navodi se u saopštenju.

Akcija za decu

Od svakog, od ukupno milion pakovanja prodatog čokoladnog mleka sa naznakom "Škola bez nasilja", kompanija Imlek doniraće dva dinara UNICEF-u za istoimenu akciju čiji je cilj da doprinese bezbednom okruženju i odrastanju. Saradnja UNICEF-a i Imleka datira još od 1957. godine kada je UNICEF dodelio Imleku liniju za pasterizaciju i flaširanje 30.000 litara mleka dnevno. Početak 2007. obeležen je nastavkom nekomercijalne saradnje: UNICEF-ov poster sa slikom dečaka koji pije Imlekovo mleko pripremljen je povodom promovisanja milenijumskih ciljeva i obeležavanja šezdesetogodišnjice UNICEF-a i distribuiran u 60 zemalja.

Izložba medicinske opreme

Prva Međunarodna specijalizovana izložba medicinskih i stomatoloških sredstava i opreme biće održana u Beogradu od 10. do 12. maja, u organizaciji Privredne komore Srbije (PKS). Pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i Ministarstva trgovine, turizma i usluga, gradske skupštine i Medicinskog fakulteta u Beogradu, izložba će biti održana na 1400 kvadratnih metara Međunarodnog ekspocentra u Beogradu.

In memoriam

Stevan Raičković, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika XX veka, preminuo je u nedelju 6. maja u Beogradu.

Rođen je u Neresnici, kod Kučeva, 1928. godine. Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a odmah po završetku rata u tadašnjim literarnim časopisima objavljuje svoje prve pesme. Prva zbirka pesama pod nazivom Detinjstvo izlazi 1950. godine. Otada je objavio više od 20 zbirki pesama, među kojima su Pesme tišine, Balada u predvečerju, Kasno leto, Kamena uspavanka, Stihovi, Prolazi rekom lađa, Tisa, Zapisi o crnom Vladimiru, Varke, Točak za mučenje, Panonske ulice, Slučajni memoari, Fascikla 1999/2000, zatim nekolicinu knjiga za decu i knjige eseja. O Raičkoviću i njegovoj poeziji, ovim povodom je rečeno: "Pesnik elegičnih, lirskih raspoloženja, slika egzistencijalne drame pojedinca u složenom vremenu koje je prinudnim utopijama i društvenim kontroverzama stvaralo okvir u kojem je moderna pesnička reč sa teškoćama nalazila svoje mesto. Raičković је jednako evocirao unutrašnji kosmos čoveka u razmerama grada i njegovih sila anonimizacije, kao i kosmos same prirode, njenih pejzaža i prizora u koje je unosio složenu simboličku jezičku slikovnost koja je izražavala čistotu životnih ekstaza i pobunu i dubinu i zagonetnost postojanja."

Pored poetskog, značajan je i Raičkovićev prevodilački opus, u kom se, pored ostalog, nalaze i prevodi ruskih pesnika i pesnikinja Ane Ahmatove, Marine Cvetajeve, Josifa Brodskog i Borisa Pasternaka, zatim Šekspirovih i Petrarkinih soneta.

Stevan Raičković bio je i dugogodišnji urednik Izdavačkog preduzeća Prosveta. Za dopisnog člana SANU-a izabran je 1972, a za redovnog 1981. Dobitnik je svih značajnijih pesničkih nagrada, pored ostalih i "Zmajeve", "Njegoševe", "Dučićeve", nagrade "Branko Miljković", "Goranov vijenac", "Meša Selimović", kao i nagrade za prevodilaštvo "Miloš N. Đurić", Sedmojulske nagrade i Oktobarske nagrade grada Beograda.

Nijedna napisana istorija Jugoslavije neće biti kompletna bez poglavlja o popularnoj kulturi ove zemlje. Unutar ovog poglavlja, najznačajnije mesto trebalo bi da zauzima istorija popularne muzike, koja je od šezdesetih naovamo temeljno određivala kulturni i emotivni kod srednjoklasnog sloja socijalističke Jugoslavije. Jedna od najvažnijih ličnosti jugoslovenske popularne muzike bio je kompozitor Đorđe Novković. Rodio se u Sarajevu 1943. godine. Diplomirao je dirigovanje na Muzičkoj akademiji u Sarajevu. Šezdesetih svira u Indeksima, a nakon odlaska iz grupe osniva Pro Arte, koji zahvaljujući Novkovićevom talentu da komponuje pitke pop pesme i neobičnoj harizmi pevača Vladimira Savčića Čobija, postaje jedan od najpopularnijih i najtiražnijih sastava u zemlji. Novković piše i za druge pevače tadašnje zabavne muzike, uspostavljajući tako svojim pesmama karakterističan zabavnjački mejnstrim. Među zvezdama za koje je pisao, i koje je lansirao, nalaze se i Mišo Kovač, Zdravko Čolić, Srebrna krila, Duško Lokin, Ljupka Dimitrovska, Džo Maračić Maki, Đani Maršan, Zdravko Škender, Tomislav Ivčić, Dalibor Brun, Darko Domijan, Danijel Popović, Ivica Šerfezi, Tereza Kesovija, Neda Ukraden… Nakon raspada zemlje, uspešnu karijeru nastavlja i u samostalnoj Hrvatskoj sarađujući sa Severinom, Danijelom Martinović, Majom Blagdan, Jasnom Zlokić, Vladom Kalemberom, Meri Cetinić. U svojoj dugoj i plodnoj karijeri komponovao je više od 2500 pesama, a ploče izvođača za koje je on komponovao prodate su u preko 20 miliona primeraka. Pored ultimativnih pop hitova, komponovao je i pesmu Druže Tito mi ti se kunemo, koju je pevao Zdravko Čolić, a 1992. i numeru Danke Deutschland, koju je pevala Sanja Trumbić. Među njegove najuspešnije pesme spadaju Stari Pjer, iz repertoara Ivice Percla, i pesma Zora je u izvođenju Nede Ukraden, koje su imale i veliki internacionalni uspeh, u izvođenju Nine Muskuri, odnosno holandskog pevača Pijeta Vermana.

Nedavno je proslavio i četrdeset godina rada, a tim povodom je Croatia Records objavila album Gold collection: 40 megahitova – dvostruki CD sa najpoznatijim pesmama koje je komponovao Đorđe Novković, a među kojima su: Ostala si uvijek ista Miše Kovača, Zora je Nede Ukraden, O Ana Srebrnih krila, Lola grupe Pro arte, Hrabri ljudi Gabi Novak, Tamburaši s Dunava Željka Bebeka, Virujen u te Severine, i mnoge druge.

Preminuo je u Zagrebu, 6. maja.

Vreme zabluda: Mačja posla

(Kako se mačka dočekuje na noge?)

O mačkama ima mnogo zabluda. Redovnim čitaocima ove rubrike sigurno ne bi učinilo neko zadovoljstvo objašnjenje kako nema statističkih dokaza da crna mačka donosi nesreću ili da mačke imaju devet života. Uostalom, možda to i nisu zablude, takva pitanja izlaze izvan domena naučnih metoda. Jedna od banalnih stvari koje se o mačkama misle jeste da vide u apsolutnom mraku, što je pogrešno. Mačke stvarno imaju specifičan vizuelni sistem, zbog čega mačje oči svetle u mraku, ali se to ipak mora događati pri nekoj bar minimaloj osvetljenosti. Mačje oči nisu svetiljke. Sjaj u mačjim očima potiče od svetlosti reflektovane iz samog oka, iza njene mrežnjače postoji sloj kristala cink-cisteina koji omogućuje visok stepen odbijanja svetlosti, ali ako se mačka zatekne u apsolutnom mraku, neće biti fotona koja dolaze do njenih zenica, pa će joj oči biti tamne. No, zato poslovična mačja veština da se uvek dočekuje na noge zavređuje više pažnje. Da li se svaka mačka zaista uvek dočekuje na noge? Ne, neće se svaka mačka baš u svim uslovima dočekati na noge. Prvi uslov je da pada sa dovoljno velike visine. Drugo, ako ste voljni da pokušate ovaj ne baš humani eksperiment, shvatićete da to ne uspeva baš svaki put, ali da svaka iole iskusnija mačka poseduje izvesnu veštinu kojom se okreće u vazduhu. Kad mačka sama bira položaj iz kog skače, teško joj se može desiti da padne na glavu. Mačke su zapravo, samo majstori da se okrenu u vazduhu, ali, da li će te rotacije dovesti do ugodnog doskoka na šape, zavisi od početnog stanja iz kog padaju. Samo okretanje se izvodi zahvaljujući zakonu održanja momenta impulsa. Dok slobodno pada na zemlju, na mačku ne deluje nikakav spoljni moment sile i održava se moment impulsa. To mački omogućuje da pružanjem prednjih šapa i skupljanjem zadnjih menja svoj moment inercije jer on zavisi ne samo od mase nego i od dužine. Tako mačka menja i upravlja svojom rotacijom. Teoretski može da se pri padu sa velike visine okrene i za 180 stepeni, no stvarno je bolje da to ne proveravate sa svojim ljubimcem.

S. Bubnjević