Njujork: Krađa za mir

Jevrejski muzej u Njujorku, FBI i njujorška policija dobili su neobičan dokaz o motivima krađe slika čuvenog slikara Marka Šagala "Nad Vitebskim". Ova slika malog formata čija se vrednost procenjuje na milion američkih dolara, a koja lako može da stane u džep sakoa, nestala je početkom juna nakon otvaranja izložbe Šagalovih ranih radova u Jevrejskom muzeju na Menhetnu. Muzej je nedavno dobio pisamce koje je, sudeći po poštanskom žigu, poslato iz Bronksa, u kome se kaže da će slika biti vraćena tek kad se postigne palestinsko-izraelski mirovni sporazum. Policija i FBI ispituju svih 200 zvanica koje su prisustvovale koktelu prilikom otvaranja izložbe u potrazi za tragovima, a Muzej je raspisao nagradu od 25.000 dolara za obaveštenja koja mogu da pomognu u pronalaženju slike. Istražitelji kažu da pisamce u kome se vrednost slike izjednačava sa cenom mira na Bliskom istoku (ali bez simpatija za bilo koju stranu u sukubu) otkriva da osoba koja je pismo poslala svakako poseduje sliku sa motivom iz Šagalovog rodnog grada u Belorusiji. Portparol Biroa za izgubljene umetnine Dejvid Šilingford, međutim, kaže da je teško utvrditi u kojoj je meri pismo autentično i ozbiljno. Ova međunarodna organizacija na spisku ima čak 100.000 nestalih umetničkih dela, među kojima je samo Šagalovih dela više od 250. Za sada se ne zna ni gde su 355 Pikasovih, 270 Miroovih, 175 Dalijevih, 120 Rembrantovih, 115 Renoarovih dela, kao ni dva Tarnerova i jedno Ticijanovo.

Islamabad: Smrt zbog bogohuljenja

Junus Šaik (46), profesor fiziologije na malom univerzitetu u Pakistanu, očekuje presudu Vrhovnog suda od koje zavisi da li će nad njim biti izvršena smrtna kazna zbog blasfemije. Profesora su prošlog oktobra prijavili njegovi studenti jednoj radikalnoj islamskoj organizaciji koja je protiv njega i podnela krivičnu prijavu. U Pakistanu je više stotina građana osuđeno na smrtnu kaznu zbog bogohuljenja, ali do sada za ovo delo nijedna nije izvršena. Među osuđenicima je najviše predstavnika manjina, ali u poslednjih godinu dana najstroža kazna dosuđena je i nekolicini muslimana, među njima i profesoru Šaiku. Profesor Šaik školovao se u Engleskoj i Irskoj, a po povratku u zemlju radio je u jednoj privatnoj klinici. Poznat je kao zaštitnik ljudskih prava, naročito prava žena, koja su, zbog upliva šerijatskog prava, ugrožena u ovoj islamskoj zemlji. Šaik je, prema prijavi studenata, izjavio na jednom času da Muhamed nije bio musliman sve do svoje četrdesete godine, kada mu se obratio bog. Grupa od 11 studenata prijavila je svog nastavnika radikalnoj islamskoj organizaciji za zaštitu lika i dela Prorokovog, koja je do sada podnela desetak prijava protiv predstavnika manjina zbog bogohuljenja. Profesor je odmah nakon prijave i uhapšen.U svoju odbranu ponovio je da je logičan zaključak da niko, pa ni prorok Muhamed, kao ni njegovi roditelji, nije mogao biti musliman pre nego što se Islam ukazao Proroku. Zakon je uveden 1986, a kao jedina kazna za ovo krivično delo smrtna kazna je ustanovljena 1992. godine. Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava kritikuju ovaj zakon kao sredstvo kršenja prava manjina u Pakistanu.

Donjeck: Teška nesreća

U podzemnoj eksploziji rudnika uglja pored Donjecka na istoku Ukrajine poginulo je najmanje 36 rudara, a više od četrdeset ih je povređeno. Prema zvaničnom izveštaju eksploziju je izazvao nagomilani eksplozivni gas metan, koji je procurio na dubini od preko hiljadu metara, gde su instalirani kopovi. Ovo je druga teška nesreća koja se dogodila u rudniku Zasjatko u protekle tri godine. U trenutku eksplozije pod zemljom je bilo 250 rudara. Ukrajinski predsednik Leonid Kučma posetio je mesto tragedije i rekao rudarima da "ugalj nikome nije potreban ako će se vaditi po cenu ljudskih života". On je zatražio da se ispita opravdanost eksploatacije uglja na toliko velikim dubinama gde je koncentracija najvećeg neprijatelja rudara, gasa metana, veoma visoka. Uprava rudnika, koji je inače među savremenijim kopovima u Ukrajini, tvrdi da su preduzete sve mere predostrožnosti, i da je tragedija bila van domašaja ljudskog faktora. Rudnici uglja u Ukrajini nekad su bili ponos rudarstva i industrije Sovjetskog Saveza, ali od kada je Ukrajina obustavila subvencije ovoj grani nakon sticanja nezavisnosti, broj nesreća u rudnicima se povećao. Prošle godine je u nesrećama na radu poginulo 318 rudara, čak 81 u jednoj jedinoj eksploziji. Od početka godine u Ukrajini je poginulo 120 rudara. Za većinu nasreća kriva je zastarela oprema i slaba kontrola radnika koji izbegavaju da se strogo pridržavaju pravila na radu.